Koji vintage kupiti

[djolemag]

Znam za Alpinu, a i za Dugenu (Deutsche Uhrmacher-Genossenschaft Alpina), poenta je bila u nemackoj skoli casovnicarstva, malo sam bio nedorecen u svom postu.
Da, tacno je za L490, javno se izvinjavam, povezao sam pogresne kalibre po secanju:
Election 875 - Marvin 700, Election 885 ( ustvari 875 na 21600 bph) - Longines 490.
E sad, probacu da dokumentujem, imam jos uvek negde po fiokama dva razlicita Marvina 700, jedan ima ispod balansa ut 176... Provericu u svakom slucaju
E sad, sto se tice produkcije, omege i seika, stoji da je Omega visa klasa u odnosu na Seiko, pa mozda i Grand Seiko.
Pohvala Seika sa moje strane se odnosi na filozofiju kvaliteta, pristup izradi i samoj izdrzljivosti tih satova generalno. Naravbo da nisu COSC, mada koliko vidim japanci i ne mare za to previse, oni rade po nekim svojim JIT standardima... Hajime Asaoka proizvodi satove od 100k usd bez pominjanja COSC u svakoj prilici. Naravno , COSC je bitna garancija tacnosti i standarda, ne osporavam... Samo dajem drugi ugao gledanja na svajcarski pristup. To vazi i za monopolski spor koji se godinama vodi protiv Swatch grupe jer ne zeli da vise prodaje delove nezavisnim kucama itd...
Iskreno, nisam znao za jump hour patent, bio sam ubedjen da je to patent Corteberta ali ocigledno da mi je izvor pogresan ili sam ja bio povrsan... Uglavnom, to ne umanjuje znacaj Corteberta u celoj prici...

Sto rece moj majstor, "ako hoces da naucis nesto, prvo ne smes da imas sujetu.. Slusaj, gledaj i pamti"... Inzinjerski pristup...
Hvala na komentaru, stvarno je na mestu i dobrodosao




Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Evo nadjoh taj tekst, bice da sam bio povrsan
"Josef Pallweber, an Austrian engineer who licensed his 1883 invention to IWC. Subequently he licensed his invention to other Swiss watch companies, including Cortébert and Gédéon Thommen (GT)."
Izvor : http://www.iwcpocketwatch.com/watches/pallweber/


Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Eh, zaboravih sto se tice COSC, da dodam... COSC sertifikaciju moze da prodje samo svajcarski mehanizam, odnosno da je bar 60 % svajcarski, da ne idemo u detalje... Tako da Seiko nema tu sta da trazi...
S druge strane, Patek se ne obazire na COSC, cak je skinuo Geneve bedz i uveo svoj PP seal kojim garantuje kvalitet celog sata, ne samo mehanizma kao sto je slucaj kod COSC...
Mislim da moderni mehanizmi, bilo japanski, svajcarski, nemacki, izradjeni su veoma precizno i kvalitetno, nije vise COSC toliko nedostizan...
Tako gledano, ni A. Lange & Sohne isto ne potpada pod COSC...

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[Haifisch23]

Ne radi se eksaktno o COSC certificiranju nego o preciznosti mehanizama, koja se radi na bazi ISO standarda. A u to spada i Seiko. COSC je samo puno oštrija nadgradnja svega toga. Tu je Seiko daleko ispod švajcarske produkcije, kao i Citizen i Orient. Sada, da li je to njima svejedno ili nije, to je stvar njihovog pristupa ali činjenice govore za sebe. Svi znamo, da ti satovi u praksi dostižu puno bolje rezultate ali na osnovi ISO standarda, su daleko ispod te razine.


"Eh, zaboravih sto se tice COSC, da dodam... COSC sertifikaciju moze da prodje samo svajcarski mehanizam, odnosno da je bar 60 % svajcarski, da ne idemo u detalje... Tako da Seiko nema tu sta da trazi..."

60 % važi za kvarc satove, za mehaničke satove, koji su u najvećem delu tema našega fokusa taj udeo iznosi 80 %.

Između redova, vidim, da si nešto oštrije usmeren protiv prema modernoj švajcarskoj produkciji i da favoriziraš japanski pristup. Naravno, u to se ne mešam i nemam ništa protiv toga, jer svako ima pravo na svoje mišljenje. Ali zbog objektivnosti prema onima, koji čitaju, dozvoliću sebi, da ovde ponudim i drugu stranu medalje:

"Inace, cuveni "Chronograph Suisse" satovi su Svajcaski marketinski trik iz 70-ih, gde su za relativno pristojne pare turisti mogli da kupe "izvorni" svajcarski sat, te zbog toga nema na njima posebno oznacenog brenda"

Ne razumem zbog čega si izraz izvorni stavio pod navodnice i čemu ovde mesta za ruganje. Chronographe Suisse je izraz, koji je prvi upotrebio švajcarski proizvođač Dreffa, 1954 godine. Reč je o malom švajcarskom preduzeću iz Ženeve, koje je na taj način želelo naglasti, da je u njihovim satovima ugrađen generični švajcarski mehanizam. Taj izraz su vrlo brzo preuzeli i ostali mali švajcarski proizvođači, koji su na tržištu konkurisali sa nižim cenama uprkos činjenci, da su u satove ugrađivali hronografske mehanizme, kao što su Landeron, Venus i Valjoux. Iste te mehanizme su ugrađivala i najveća imena tadašnje scene, koja su i danas nosioci najvišeg horološkog kvaliteta. Dreffa, Olympic, Ultimor i stotine drugih malih igrača su samo davali na znanje, da se do Landerona 148, Venusa 150 pa čak i Valjouxa 22, može doći po duplo i više nižim cenima. Ako je nešto naopako sa ovim mehanizmima i ako oni nisu izvorni i ponos Swiss Made produkcije, onda ne znam, šta mi ovde radimo. Možda to i jeste marketinški trik ali onaj sa samo jednim predznakom ispred sebe: +.
Šta onda reći za Seiko, Citizen i Casio koji vešto iskorištavaju Made in Japan standard, pa satove, koji se proizvode u Kini, Maleziji i Tajlandu označavaju sa tim prefiksom, samo zato što su vlasnici tih pogona izvan Japana i tamo šalju svoje osoblje, koje radi samo konačnu inspekciju na proizvodima. Meni ovo liči na puno veći marketinški trik.


"Hajime Asaoka proizvodi satove od 100k usd bez pominjanja COSC u svakoj prilici. Naravno , COSC je bitna garancija tacnosti i standarda, ne osporavam... Samo dajem drugi ugao gledanja na svajcarski pristup. To vazi i za monopolski spor koji se godinama vodi protiv Swatch grupe jer ne zeli da vise prodaje delove nezavisnim kucama itd..."

Ovaj švajcarski pristup, koji navodiš, sam već opisao u jednoj drugoj temi i nije tako jednostran, kao što mnogi žele, da ga prikažu. Zato ga, zbog objektivnosti, ovde ponavljam:

ETA je u razdoblju 1996 do 2001 godine subjektima izvan SWATCH grupacije (ovu grupaciju čine ETA s.a zajedno sa Nivarox, Breguet zajedno sa Lemaniom, Omega, Blancpain, Longines, Glashutte Original, Rado, Hamilton, Mido, Tissot, Certina, Union Glashutte, Jaquet Droz, Swatch, Balmain, Calvin Klein) prodao ETA mehanizme u vrednosti 767 miliona CHF, što je super rezultat. Isti ti subjekti su na tržištu prodali za 7,5 biliona CHF satova, što znači, da je SWATCH grupa u ukupnoj realizaciji imala samo 10 % tržišni udeo. Istovremeno je švajcarska agencija za konkurenciju COMCO presudila, da je ETA dostignula monopolni položaj, pa joj je zato izdala dekret po kome je primorana da svoje mehanizme dobavlja svima drugima bez obzira, da li se radi o stogodišnjem tradicionalnom proizvođaču ili mikro te modnom brendu, koji je nastao u prethodna dva dana. Jednostavno, opstanak svih tih firm je bio zavisan od ETE. Sa druge strane je ETA ulagala ogromna finansijska sredstva u razvoj novih mehanizama bez prethodne garanicije, da li će taj mehanizam na kraju biti uopšte dostojan za redovnu prodaju.
Po rečima Nicolasa G. Huyeka, ETA je na taj način postala supermarket za druge brendove. Postali su zarobljenik vlastite veličine. ETA je sa jedne strane uložila stotinu milioa CHF u razvoj i poboljšanje svojih mehanizama, koje je morala, da proda direktnim konkurentima na tržitšu. To je isto, kao da bi BMW sa svojim motorima zalagao Audi i Mercedes. Istovremeno su dobili još jednu zabranu. Pošto su postali predmet nacionalne protivkonkurencijske istrage, COMCO im je zabranio povećavanje cena mehanizama. Čak je i Jean Cloude Biver, tadašnji predsednik uprave Hublota za New York Times izjavio: Zahvaljujući SWATCH grupaciji, ne postoji bilo koja grana industrije sa tako malim ulaznim troškovima.

Nicolas G. Huyek je odlučno pristupio u sečenje ove vrpce, koja je gušila njegovo delo - Swatch grupaciju, dodatno vođen činjenicom, da je još krajem '80-tih godina javno upozoravao, da će svaki brend morati početi, da brine sam za sebe. Tako 2002 godine Swatch group javno obznanjuje, da će sa početkom 2005 godine prestati sa dobavom ebauche ETA mehanizama svim subjektima izvan grupe. Tadašnji kupci su samo sastavili mehanizme, koje su dobili u sirovom stanju, nato napravili konačnu dekoraciju i označavili ih svojim nazivima. Objava je u potpunosti uskomešala svetsku časovničarsku delatnosti, na scenu ponovo stupa COMCO i Nicolasu nalaže, da mora nastaviti sa dobavom u nepromenjenim količinama do kraja 2008 godine i da ne sme prestati sa snabdevanjem do kraja 2011 godine, dok će se o eventualnom smanjenju za te tri godine naknadno dogovoriti.
2008 godine SWATCH grupacija ponovo javno objavljuje prestanak dobave ETA mehanizama i Nivarox opruga svim subjektima izvan grupe, da bi COMCO delimično izašao u susret sa zakonskom odredbom koja nalaže suksecivno smanjivanje količina mehanizama do 31.12.2019 godine i Nivarox opruga do 31.12.2023 godine. Ali Nicolas se ne bi prezivao Hyek, da ne bi smislio još jedno genijalno rešenje. Morao je da poštuje zakon ali je zato najvećim konkurentima počeo da dobavlja već u celini sastavljene (ne ebauches) mehanizme, pa im je celu stvar otežao na takav način, da su ovi morali sami, da ih potpuno rasklapljaju i onda prilagođavaju sopstvenim kapacitetima. To im je dodatno oduzimalo vreme i povećavalo troškove proizvodnje. Tako su bili primorani, da se u najvećoj meri preusmere u drugog proizvođača klonova tih mehanizama, takođe švajcarsku Sellitu.
Ovaj proizvođač je od 1960 godine bio partner ETE, što se tiče proizvodnje mehanizama. Posao je tekao na takav način, da bi ETA Selliti dobavljala komponente mehanizama, koje bi ovaj sastavljao u celinu i isporučivao ih nazad ETI. Posao je odlično trajao sve do 2003 godine, kada se ETA odlučuje, da sama preuzme sastavljanje kalibara. Zanimljivo i ironično je, da je Nicolas G. Hyek tada novopečenog vlasnika Sellite Miguela Garciu, lično ubedio, da ovaj počne sa proizvodnjom kopija Etinih mehanizama. Naime po švajcarskom pravu, tehnički nacrti i specifikacije mehanizama nakon isteka patentiranog razdoblja više ne pripadaju originalnom vlasniku, nego Švajcarsko Horološkom Savezu. To znači, da je svaki domaći subjekt imao potpuno slobodan put, da preuzme proizvodnju i koprianje mehanizama, na koje više nije postajala patentna zaštita. Ali, nije dovoljna samo želja jer bi novi igrač na sceni istovremeno preuzeo potpunu odgovornost, da će njihova verzija dostići jednak kvalitet, kao originalna.
Miguel Garcia je imao dovoljno hrabrosti pa je kolektiv sa 120 zaposlenika nakon četiri godine detaljnih priprema poveo na novi put. Tako se na tržištu, 2007 godine, pojavljuje klon ETA 2824-2 kalibra, Sellita SW 200. Već sledeće godine dobivamo SW 210-1 (klon ETA 2801), SW 215-1 (klon ETA 2804-2), SW 220 (klon ETA 2836-2) i SW 240 (klon ETA 2834-2). Uz to osnovni mehanizam SW 220 (ETA 2824-2), proizvode u sve 4 varijante: Standard, Special (Elabore), Premium (Top) i Chronometer. Jednako važi i za SW 220 (ETA 2836-2).
2009 godina donosi SW 300, koji je klon legendarnog ETA 2892-2, da bi 2012 godine Sellita predstavila svoj najveći uspeh, kalibar SW 500 (klon ETA Valjoux 7750).
Tako su i Garcia i NIcolas G. Hyek dobili sve što su hteli. Nicolas je znatno rasteretio ETU, istovremeno znajući, da Sellta ne može dostignuti jednaku kvalitetu materijala, koju poseduje ETA.

Ipak, Sellita je od 120 zaposlenih iz 2005 godine, danas porasla na 500 službenika, koji rade u dve fabrike u Švajcarskoj i jednoj fabrici u nemčakom Glashutteu, gde su počeli sa produkcijom komponeti iz vlastitih materijala, tako da se postavlja opravdano pitanje, koliko dugo će još zaostajati u kvaliteti izrade u komparaciji sa Etom.
Sa druge strane brendovi poput Tissota, Certine, Mida i Rada sve više pridobivaju na reputaciji sa ETA kalibrima, koji na ovaj način opravdano nose epitet In House produkcije.


Primećujem, da se u čak i ovoj temi pominju moderni plastični švajcarski mehanizmi u negativnom kontekstu (sa čime se inače potpuno slažem, čak uvek i sam pišem u istom tonu o tome) ali se istovremeno ističe Seiko 7SXX i Seiko 4RXX, kao primer, na koji treba, da se sledi. Naravno ako gledamo ove Seiko mehanizma sa vrha, kroz transparentni poklopack, sve je lepo i metalno ali kada bi ga okrenuli sa suprotne strane, koja je oku sakrivena, shvatićemo da živimo u svetu plastik fantastik.
Nisi ti ovo pisao, ali pošto sam ionako već bio proglašen Seiko haterom, nije red, da o tome pišem. Nisi ni ti pisao o tome ali pošto se vidi, da imaš obilno znanje o mehanizmima, zanima me tvoje mišljenje. Ja bih samo dodao, da plastika ne mora da znači nešto loše ako je stavljena na prava mesta u mehanizmu (npr kočnica štoperice u Lemania 1873 - Omega Moonwatch sa pleksi staklom) i još jednom ponavljam, ne podupirem rešenje SWATCH grupe, da se u nekim Powermatic kalibrima nalazi plastični anker.

Na kraju, ne bih želeo da shvatiš, da sve ovo pišem u cilju, da se upuštam u oštru debatu i polemiku sa tobom. Naprotiv, tvoji postovi su me već odavno ubedili, da imaš puno tehničkog znanja, koje nam je svma potrebno i nadam se da ćieš i ubuduće nastaviti sa svojim izlganjem.
Ovim postom sam želeo samo, da dam jedan, nešto drugačiji pogled u odnosu na ranije navedeno u nekim postovima.

[djolemag]

Poz, pravo je zadovoljstvo pročitati ovako detaljan post, pun dragocenih informacija sazetih na jednom mestu.
Generalno se slazem u stavu, samo moram ponegde da ispravim kurs:
Sto se tice Chronograph Suisse, tacno je da su unutra bili Landeron/Venus/Valjoux itd, ne osporavam kvalitet. U postu u kome sam to naveo, htedoh reci ali mi je misao otisla dalje, da po konacnom kvalitetu krajnjeg proizvoda su ipak daleko ispod brendiranih hronografa sa istim mehanizmom, iz tog vremena. Da ne navodim eksplicitne primere i imena, ali cesto se chronograph suisse pojavljivao u tzv "skoljka" kucistima, koja su imala suplje lugove i nisu izdrzala zub vremena... Dakle, bili su jeftiniji ali to ima i neku ulaznu cenu. Ne kazem da se to nije desavalo ni vecim imenima poput Bretlinga ili Wittnauer sa "gold filled" kucistima ali... Sustina marketinskog trika je da se priblizi pojam i spoznaja da chronograph swiss made moze da kupi i prosecan turista, u samom srcu Svajcarske. I to nije nista lose. I kao sto rece, to isto ili slicno rade japanci. Mada razlika je u vremenu, danas svi proizvode uglavnom u Kini, vezano za bilo kojy industriju... Sta da se radi, tako je kako je. Tu su svajcarci bili mnogo iskreniji. Negde sam procitao, predsednik kineakog Sea Gull je izjavio da im je cilj da za 20 mb arednih godina dostignu svajcarski nivo kvaliteta.
Uglavnom, chronograph suisse nije pezorativan, treba da ostane pod navodnicima zbog onih koji ga kupuju kao vintage sat: nece imati ni slicnu cenu u odnosu na isti takav brendirani hronograf iz tog vremena. Dakle samo kao upozorenje...
Nisam protiv svajcaraca, cak suprotno, obozavam njihov pristup. Iskreno, najvise me nervira Bergeon koji kao da daje po jedan dukat uz sve sto proda, takve su im cene
Japance sam favorizovao, konkretno Seiko, jer je to jedan ozbiljan pristup, success story, relativno mlada kompanija koja ima ozbiljne proizvode. Ponajvise mi se svidja sto imaju svoj sopstveni nacin razmisljanja, u danasnjem vremenu kada su skoro svi priklonjeni velikom carstvu... Mozda je to samo licna simpatija, nisam siguran. Ooet, trka Seika sa mnostvom svajcarskih firmi koje postoje po 200 i vise godina je besmislena. Valjda zato i stvaraju svoju grupu poklonika koji se jasno razlikuju, uglavnom po toj sportskoj noti...
Sto se tice plastike, da, u 3D stampacima, kesama, uopsteno u reciklirajucim gedzetima, sto da ne. U satnom mehanizmu moze da ima stvarno samo malo mesta za primenu, kao sto je hack lever, datum disk, i tako nesto manje kljucno... Ne mogu i dalje da pomislim na anker kao nesto sto je plasticno... Brrr, jeza
Po mom skromnom misljenju, Seiko 7009 je i dalje bolji mehanizam od 7Sxx, upravo zato sto je bez tih primesa...
Imam negde medju tim kuriozitetima i neki davni pokusaj, plastican mehanicki werk, potpisan Lanco... Jednostavno, plastika : 97 % ne, 3 % da.
Odmah jedna ograda: nisam konzervativan, naprotiv, 30 godina sam u IT struci kao primarnoj, od toga zivim, programiranja i dizajniranja sistema mi je preko glave ali novotarija nikad dosta jednostavno, bez toga nema napretka. Ipak sve mora da ima meru i odnos, tako da jos dugo plasticni klobn nece biti normalna stvar.
Mada, kad gledam s druge strane, silikonska spirala je mnogo bolja primena nego ono sto dabas mozes videti na ulici, vezano za silikon...
Elem, da se dotaknem ETA... Tacno je, Hayek je bio vizionar, sve jevto predvideo.
Sellita je dobar potez i diferencijacija brenda, jer uz njega ETA ide na visi nivo, a pare ostaju u kuci.
Moja velika zamerka je to sto, ako uzmemo cinjenicu da sirom sveta male firme, radionice i pojedinci redovno servisiraju satove mnogih obicnih ljudi, njihov izvor novih ili novih-starih delova su upravo te dobavljacke kuce izvan Swatch grupacije, j ao Esslinger, Ofrei, CousinsUK itd... Svima njima zivot zavisi od dobavljivosti delova. Priznacete, nije isto kad vam casovnicar kaze da je kupio i ugradio nov deo u originalnoj ambalazi ili nesto izvadjeno iz starog ili sa eBay-a.
Opet, svi ti brendovi vrlo cesto ne primaju na servis stare modele vec samo aktuelne itd . Kome se okrenuti u tom slucaju?
Da ne pričamo o bilo čemu drugom, dovoljno je pomenuti opruge, koja je snaga mehanizma... Ako treba da platis sada 30 eura za nesto sto je kostalo pre dve godine 4 eura, zar nije to losa poslovna politika, monopol ili sta vec?
Secam se vremena kad je nov kompletan balans za ut/eta 6497 kostao 18 eura, sad je preko 65... Tuzno, za 6497-1 kosta mnogo manje, jer je za etachron, nema klasicnu klecnu... Htedoh reci, vise se isplatilo i meni i vlasniku da promenim balans i da od upropascenog sata dobije nesto sto vredi, po toj ceni. Sad to vec nije moguce.
Konacno, svi ti mali nezavisni watchmakeri sirom sveta odrzavaju popularnost tih starih brendova, servisiraju svakakve satove, izvode cuda jer za taj posao ipak treba imati strpljenja, strasti i posvecenosti... Opet, oni nemaju podrsku u nabavci delova od strane tih istih brendova, pa se okrecu dobavljačima koje sam pomenuo. E sad se i njima zatvaraju vrata i to polako dovodi do kolapsa celog sistema i lanca ishrane ... U tom smislu, nervira me taj stav cele svajcarske industrije...
Ebauche ili kompletan mehanizam, nije bitno, vecina mikrobrendova to koristi i ugradjuje u svoje modele. Visu ulaznu cenu su svi pretovarili na ledja kupca, uglavnom. Problem je sto je sve manje in house produkcije, to je tačka gde prestaje napredak, inventivnost...
Znamo da nije lako, ako sad pocnes da razmisljas o in house kalibru, sa svim masinama, znanjem i neogranicenim budzetom, treba bar 5 godina da to proradi...
Naravno, nisam ni ja za bilo kakvu ostru polemiku, naprotiv. Volim da cujem svacije misljenje, da ispravim svoje, da nesto naucim ili da nesto sto znam podelim... Dakle, ovo posmatram kao prijateljsku brainstorming sesiju, hvala na tome...

Disclaimer : ubi me ovaj auto complete na telefonu, izvinjavam se ako ima mnogo grešaka u kucanju...


Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Da ne zaboravim, nasao sam primer vezano za election/longines/marvin...
Dakle, 2 marvina 700, razliciti mostovi, jedan je ut176, drugi je election, slike u prilogu. Ne deluje mi da je menjano, sve je tight fit, kao da je tako proizvedeno...

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[davorb]

@djolemag, veliko hvala na ovako iscrpnim postovima Oduvek sam voleo i zanimali su me satovi, ali zbog ovakvih poruka, kakve se srecu samo na ovom forumu mogu da kazem da postajem zaljubljenik. Postoje neki postovi (a ovaj je svakako medju njima) kojima mogu da se vracam nebrojeno puta, jer su toliko iscrpni da svaki put covek moze da sazna nesto novo.
Imam jedno pitanje, ako je na mestu: rekao si da se bavis IT-em, ali si i nekoliko puta pominjao kako si popravljao satove, govoris neretko o mehanizmima iz rakursa casovnicara, a dotices se i teme o isplativosti prodaje satova. Jel' se casovnicarstvom bavis kao hobijem, preprodajes satove, ili nesto trece?

[djolemag]

@djolemag, veliko hvala na ovako iscrpnim postovima Oduvek sam voleo i zanimali su me satovi, ali zbog ovakvih poruka, kakve se srecu samo na ovom forumu mogu da kazem da postajem zaljubljenik. Postoje neki postovi (a ovaj je svakako medju njima) kojima mogu da se vracam nebrojeno puta, jer su toliko iscrpni da svaki put covek moze da sazna nesto novo.
Imam jedno pitanje, ako je na mestu: rekao si da se bavis IT-em, ali si i nekoliko puta pominjao kako si popravljao satove, govoris neretko o mehanizmima iz rakursa casovnicara, a dotices se i teme o isplativosti prodaje satova. Jel' se casovnicarstvom bavis kao hobijem, preprodajes satove, ili nesto trece?

Eh druže duga tuzna prica...
Dakle, IT je posao od kog zivim, primarno. Sa nekim izletima i pauzama, oko 30 godina. Krwnulo je klinacki, onda to naraste, sazris... Programirao od asemblera 6510 (da, Commodore 64), preko C/C++, Pascal/delphi/lazarus, onda kreću mreze, Cisco, Juniper, razni voice sistemi, posle sistemi bezbednosti na vecim objektima itd... Valjda je to razvojni put
Uglavnom, dodje trenutak kad ti je sve preko glave, pritisci , rokovi, ne mozes da gledas u ekran...
E sad, ono sto je dobro je sto steknes analiticki nacin razmisljanja... Ne mogu da prihvatim nesto zdravo za gotovo ako ne znam zasto... Kaze moja mati da sam sa 5 godina trazio da mi otvori zrno pirinca da vidim sta je unutra... Dakle, to "unutra" je glavni pokretac...
Jedan deda mi je zlatar, njegov stric je bio puskar... Hteo sam na neki od tih zanata ali su moji bili uporni da se skolujem na drugi nacin, tj faks...
Naravno, ljubav i strast nema veze sa tim... Nisam prestao da volim mehaniku i cinjenicu da svojim rukama stvoris nesto lepo i korisno...
Tokom 90-ih sam slucajno zapoceo da ucim taj casovnicarski zanat i stekao neke osnove, iz ciste mladalacke radoznalosti.. Vratio sam se svemu tome pre 10-ak godina, kao neko ko moze da ostvari svoje decacke zelje, prvenstveno u finansijskom smislu, jer bez obzira na volju i zelju, "bez alata nema zanata"... Kupujes, ucis, istrazujes itd...
Primarno sam sve to poceo iz cistih medicinskih razloga
Nakon dana na poslu postanem razdrazljiv. U petak sam pola čoveka... E sad, sat dva sa lupom i pincetom i ja posle toga spavam kao beba... I tako ta droga krene...Jos kad su rezultati dobri, kad povratis iz mrtvih neku masinu, to je neverovatan osecaj...
Hobi kao ovaj nije bas jeftin, to svi znamo. Kupis 5-6 satova, na oko su svi ok, ali gremlini su tu negde...
Nesto u pocetku sam upropastis, nesto bude uspesno itd.. Krenes da skupljas ali.. Svidjaju ti se 3 paralelna projekta/sata, sve bi kupio... Al ubice me zena, nisu to ni cipele ni tasna. Onda prodas nesto sto ti najmanje treba da doglavis itd.
Drugi razlog prodaje je da kupis neki alat itd...
Ne posmatram to kao biznis, vise kao odrziv hobi... Terapija
Po prirodi sam temeljan i volim da ucim. Nabavio vremenom sta mi treba od alata (i stalno trazim sta jos moze da se nadje), servisiram svoje satove koji cekaju u fiokama a rezultat su impulsivne kupovine. Servisiram i za neki uzi krug ljudi, poznanika, zadovoljnih kupaca itd, uglavnom to neko preporuči, jer to nije biznis.
Vremenom sam poceo da prodajem na Ebayu i nekim forumima... Realno platezna moc stranih kupaca je veca... E sad, princip mi ne da prodam krš, dakle ono sto se meni ne svidja, sto ja ne bih stavio na ruku, to nisam ni prodao.. Mada skoro nikad nisam ni kupio... Dakle, mali broj predmeta, servisirani, ocisceni, nov kais, plexy, rezultati sa timegraphera itd... Ne zurim i ne jurim za prodajom... Stavis cenu malo visu da bi cenkanjem dosao do realne, tako radi ebay... U svakom slucaju, ako nisam siguran u sat, taj nece nikad na oglas. Isto tako, uvek nesto ostane po licnom ukusu, za svoju dusu... Kupci se vracaju, po nesto novo itd. Licno sam jako zadovoljan sa svojih 100 % positive feedback u poslednjih 8 godina na ebayu..
Uglavnom, to je neki fund raising sa nesto novo, alat, delove, zalihe, potrosni materijal itd..
Dakle, povoljno je sto stvarno mi nije bitno da li sam nesto prodao ili ne, necu oskudevati. Samo ce mozda neki sat koji treba se sredi sacekati svoj dugo trazeni deo jos neko vreme...
Dakle, ukratko odgovor, da, da, da
Iskreno, nakon nekog vremena, procenat impulsivnih kupovina se smanji, pogresnih kupovina takodje.. Mada to je uvek rezultat nedostatka vremena, jet zelja je tu uvek.
Ono sto obozavam i najvise vremena mi oduzima su konverzije. Mnogo dzepnih mehanizama je u upropascenim kucistima, izvadjeno iz zlatnih itd... To su predivni mehanizmi, koji posle dobrog tretmana dobiju nov zivot... Gledam na to kao na dobro delo a i svaki sat je unikat... Ima tu posla, prvo da dovedes mehanizam u red, onda da sve bude potaman, kazaljke, cifer itd, pa da sve to legne u odgovarajuce kuciste... U proseku, ako napravim 3 konverzije, bar 1 ce ostati kod mene... A cesto i dve...
Tako da volim horologiju iz jednog prostog razloga:
To je vrhunski zanat a bogami i nauka, potpuno multidisciplinarna. Matematika , fizika, hemija, istorija, sve ti treba, pored razumevanja, strpljenja i vestine koja se stice vremenom... Svet pod lupom je ogroman
Hvala na pozitivnom komentaru, stvarno puno znaci. Svako dobro!

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[jure17]

Puno hvala na vašim postovima djolemag i Haifisch23! Što bi rekao moj sin tinejdžer... like i respect! Slažem se s kolegom davorb da su ovo oni postovi koji predstavljaju pravo blago i suštinsku vrijednost ovog foruma.

Moja "dijagnoza" je ljubitelj i kolekcionar sovjetskih-ruskih satova i wannabe urar. Iako je područje moga interesa nešto drugačije vrijede ista pravila, a posebno se slažem s djolemag u vezi "terapijskog" djelovanja urarstva...

[djolemag]

Puno hvala na vašim postovima djolemag i Haifisch23! Što bi rekao moj sin tinejdžer... like i respect! Slažem se s kolegom davorb da su ovo oni postovi koji predstavljaju pravo blago i suštinsku vrijednost ovog foruma.

Moja "dijagnoza" je ljubitelj i kolekcionar sovjetskih-ruskih satova i wannabe urar. Iako je područje moga interesa nešto drugačije vrijede ista pravila, a posebno se slažem s djolemag u vezi "terapijskog" djelovanja urarstva...

Hvala na pozitivnim komentarima!
To sa terapijom, nekako je priroda to uredila... Moras da "spustis takt", smiris disanje i koncentrises se pre pocetka posla. Smireno disanje, mirne ruke, pozitivno delovanje na celokupan organizam... Cak i kad se umorim, cudan osecaj, ne moze se porediti ni sa zamorom od fizickog ili intelektualnog napora, nesto trece...
Mada, ima dana kad nisam jednostavno spreman da nesto pipavo odradim... Iskustvo do sada govori da je bolje ostaviti za kasnije... Npr, blaga korekcija spirale moze da se pretvori u nocnu moru.. Tako da je to "tricky part"

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk