Koji vintage kupiti

[djolemag]

Nema na čemu

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala Djolemag! Još jednom lepo i iskreno napisano. Slažem se sa većinom. Chronographe Suisse je diskutabilna tema, jer nisu svi upotrebljavali školjka kućišta ali je istina, da ih bilo u većini.

Da budemo, što objektivniji prema čitaocima, koji možda nisu u potpunosti upoznati sa detaljima materija. Ovo što si napisao:
"Mada, kad gledam s druge strane, silikonska spirala je mnogo bolja primena nego ono sto dabas mozes videti na ulici, vezano za silikon... "
Siguran sam, da si imao u mislima silicijev hairspring a ne silikonski. Mada se na engleskom upotrebljava izraz Silicon Hairspirng. Takvo nešto ne postoji i bilo bi zanimljivo posmatrati rad sata, kada se iz prostorije sa +23C izađe na -10C napolju ili obratno. Tvrdoća silikona, koja nije otporna na temparuturu bi znatno uticala na rad sata.

Bezbi,
Nisam mislio konkretno na tebe. Izvinjavam se, ako si stekao takav utisak. Mislio sam na jedan opšti mali fenomen ovog foruma. Kada švajcarci urade nešto loše, onda je to hot news, a sve kod Seika u istom stilu je nešto prirodno, prihvatljivo i potpuno razumljivo. Jer oni prvi su pokvareni a ovaj drugi je jedinstven, oni prvi su lopovi i pljačkaši a ovaj drugi je moderna verzija Robin Hooda....
Već sam pisao, da plastika nije ništa novo kod švajcaraca (Tissot Astrolon, Pierce mehanizmi, zbog čega je ovaj revolucionaran proizvođač čak i propao), dok u skorije vreme, nigde nisam naišao da je na forumu naveden plastičan svet Seika u njegovim mehanizmima. To, da je Seiko sa jeftinim mehanizmima uveo mnoge u časovničarstvo je istina, posebno za regione istočne Evrope i cele Azije, dok se zapadni i severni deo sveta više opirao na švajcarske jednostavne mehanizme.

Još jedno polje, gde takođe moramo ostati koliko-toliko realni. Potpuno se slažem, da su nezavisni časovničari pogođeni jer više nemaju slobodan dostop do mnogih novih delova švajcarske industrije i meni je žao zbog toga. Ali ne razumem, zašto takav loš odnos prema npr. ETI, u. Živimo u svetu, gde vlada tržni surovi mehanizam i nije na proizvođačima, da brinu za socijalni status drugih aktera ove delatnosti, već prvenstveno za svoj. Pored toga, kriviti ih u smislu, da neće da uzimaju pola veka i više stare satove u popravak je takođe vrlo površna informacija. Kao i svi drugi proizvođači, oni su dužni, da rezervne delove drže kod sebe najviše 20 godina. Koliko mi je poznato, zvanični swiss servisi u takvim slučajevima vlasnicima savetuju, da će popravak takvog sata dostići astronomsku cenu, jer možemo samo zamisliti, cenu posebne izrade neke stare komponente sa strane originalnog proizvođača. Sa druge strane zvanični servisi se ne bave traženjem starih rezervnih delova na internetu i to bi bilo zaista smešno. Zato vlasnici u sličnim primerima kucaju na vrata nezavisnih časovničara, koji se snalaze na svoj način. Kao i svaka delatnost, tako je i posao časovničara određen rizik, kao što je danas rizik posao svakog pojedinca u bilo kojoj delatnosti.
Istina je, da nezavisni časovničari svojim iskrenim trudom i znanjem donekle čuvaju reputaciju određenih brendova popravkom njihovih satova ali ruku na srce, nije baš uvek sve tako romantično obojeno. Bilo je i ima suprotnih slučajeva.

Osvrnuo bi se još na jedan segment, kada je reč o vintage satovima, za koji smatram, da ne bi bilo loše, da su eventualni kupci upoznati.

To su takovzavni Pin Lever mehanizmi, poznati kao Roskopf kalibri ili još slavniji izraz: štiftarice.

Nemački časovničar, George Frederic Roskopf, 1860 godine konstruiše takozvani Pin Lever Escapement. Da ne ulazim u potpune detalje, radi se o mehanizmu, kod kojeg ne postoji centralni točak, nego veliki bubanj iz kojeg se pomoću hairspringa pokreću kazaljke ili jednostavno, karakteriše ga odsustvo ankera a na mestima, gde se nalaze rubini, cela stvar je poduprta štifovima.

Na taj način je Roskopf uspeo napraviti sat, koji je uz minimalno potreban nivo kvaliteta, dostigao prosečno 10 puta nižu cenu -tadašnjih 20 franaka u usporedbi sa klasičnim satovima, koji su sadržavali anker, umetne rubine i bili napravljeni na znatno višem nivou. To su bili Pallet Lever odnosno Swiss Lever mehanizmi.

Novost se u početku polako širila u proizvodnom segmentu horologije, da bi početkom dvadesetog veka doživela masovnu proizvodnju, dok je kulminaciju postigla krajem '60 godina i u celom razdoblju kvarčne krize, odnosno '70 godina prošlog veka.

Švajcarski Horološki Savez je zbog toga bio primoran, da konkretnim zakonitim intervencijama, zaštiti visoku reputaciju Swiss idnustrije. Prva restrikcija dolazi 1924 godine, kada je proizvođačima bila zabranjena proizvodnja Pin Lever i Pallet Lever mehanizama u isto vreme. Dozvoljeno je bilo samo jedno ili samo drugo.
Puno strožija intervencija dolazi 12. marta, 1934 godine, kada Savez sa zakonskim aktom, takozvanim Statur-om, zabranjuje razvijanje Pin Lever kalibara bez zvanične prijave postupka na njegovu adresu i bez njegovog odobrenja. Takođe je bilo zabranjeno, da jedan proizvođač kompletno razvije Pin Lever mehanizam, nego je bila dozvoljena izrada ebauche varijante od delova napravljenih sa strane više aktera. Ovo je posebno pogodilo Oris, koji je od svojeg postojanja, kompletnu produkciju bazirao na štiftaricama.

Tek 1966 godine, Oris uz veliku pomoć Ronde, nakon 10-godišnjeg sudskog procesa uspeva, da se izbori za ukidanje ove restrikcije.

Napomenuo, bih da je Oris jedini proizvođač u istoriji, koji je na Pin Lever mehanizmu dostigao status hronometra. To je bio kalibar Oris 652 KIF, koji je bio razvijen 1965 godine, takođe uz pomoć Ronde. COSC hronometar status je dobio 1968 godine ali je skoro nemoguće pronaći Oris sat sa ovim kalibrom, koji je na brojčaniku ili poleđini sadržavo navedbu: Chronometre. Jednostavno, pin lever je omogućio COSC preciznost za najviše godinu dana jer sama struktura mehanizma ne dozvoljava takvu preciznost u dužem vremenskom periodu.

Ipak, nakon ukidanja restrikcije, proizvodnja jeftinih Pin Lever kalibara doživljava potpuni razmah. Najveći proizvođač ovih mehanizama je bio Baumgartner, koji 1974 godine dostiže obim produkcije od 20.000.000 primeraka i to na godišnjem nivou.
Proizvođač, koji se najviše služio sa ovim mehanizmima je bio Sicura.

Sažeto, sa današnje tačke gledišta, radi se o satovima nižeg kvalitetnog ranga i nije na odmet, da su potražitelji vintage satova upoznati sa ovom činjenicom, jer postoji veliki rizik njihove dugovečnosti. Zbog masivne proizvodnje, još uvek se može doći do njihovih delova i zato ako bih bio u poziciji, da kupim takav sat, potrudio bih se, da osiguram još jedan mehanizam odnosno njegove delove za rezervu.

Proizvođači kalibara i satova, koji su bili delomično ili u celini aktivni na Pin Lever segmentu su: Baumgarner, Sicura, Ronda, Timex, Ebauches Bettlach (delimično), Ruhla (delimično), Lapnaouse, Cimier, Cattin, Amida, Brac, Lorsa, Sorna, Sindaco, Mortima, Continental, AHS (Alfred Hirsch), AHO (August Hohl).....

Uvek, kada se vidi podatak, da sat nema umetnih rubina ili na primer podatak, da mehanizam može sadržavati 0 ili 17 urbina, 4 ili 17, 10 ili 17...u igri je Pin Lever.

Na kraju, ono što bih preporučio i što se na vintage tržištu još uvek može naći po dosta povoljnim cenama to su odlični Roamer satovi sa vrhunskim In House kalibrima pod nazivom MST (Meyer - Studeli) a posebno IWC satovi sa legendarnim kalibrom IWC 89, remek delo najboljeg IWC časovničara, Alberta Pellatona, koje je IWC dovelo do statusa, na kojem se nalazi i danas. Pošto je ovaj kalibar bio u proizvodnji od 1946 do 1979 godine, postoji ogromno tržište satova sa njim, koji se u dobrom stanju mogu naći po ceni oko 500 €.

[djolemag]

Naravno, igra reci, nisam mislio na silikon mislim da je bio clanak o rolexu i siloxy, evo nadjoh ga
https://watchesbysjx.com/2014/03/bas...ce-spring.html

Da, slazem se za chronograph suisse, nisu svi bili takvi, mnogi jesu i to i jeste glavni razlog sto ima toliko mehanizama u ponudi, vise nego kucista...
Dobra opaska oko stiftarica... Mnogo ljudi se zalece za nekom Sicurom samo zbog neke relacije koju je Sicura imala sa Breitlingom... Imao ga je i Zais ali sa hronografima, sto je potpuno druga prica, redak sat...
Sve je jasno oko biznisa i trzista, svako stiti sebe i svoje interese. Kao sto sam vec napomenuo, moja glavna opaska je vezana za opruge itd, jer mislim da je to ipak univerzalni deo i cesto se moze primeniti na vise kalibara...
Sve ostalo, naravno, niko ne ocekuje da tissot proizvodi i dalje anker za model iz 1981... Dok ima zaliha, ima... Kad nema vise, skocice cena delova... Polovnih naravno.
Ima jedan interesantan casovnicar iz Hrvatske, dugo na Ebayu prodaje samo rasturene mehanizme, delovi oprani i oglaseni po nomenklaturi... Uglavnom, ako zapne, naci ce...
Slicno je i sa nekim svedjanima, na sajtu urdelar.se, imaju svasta, cene po svedskom standardu...
Sto se tice Roamera, uvek zaboravim da ga pomenem, vrhunski mehanizmi, narocito ako su MST. Nisam imao puno prilike da ih servisiram, svega 5-6 primeraka ali iskustvo je lepo, precizna izrada, prijatno za rad...
Valja u toj prici pomenuti i Hamilton, pogotovo zbog svoje prefinjenosti u izradi. To se pogotovo odnosi na dzepne satove, najcesce kalibri 9xx serije. Sveti gral je 4992b ako se dobro secam...
Kad smo vec kod retkih, interesantna je i prica o ratnim satovima ww2, narocito dirty dozen kolekcija...
Opet, treba biti obazriv sa satovima tog vremena, pogotovo zbog upotrebe radijuma na ciferu..
Nego, interesuje me misljenje oko ovih slika koje sam postavio, vezano za election/marvin... Orilicno je zbunjujuće to sa unitas 176 primerkom...

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[Haifisch23]

, Sada shvatam, šta te zbunjuje sa Election/Marvin/Unitas-om.
Marvin je u svojoj istoriji dugo pikirao na Election. 1938 godine, kupovinom deonica postaje trećinski vlasnik firme, da bi 1952 godine realizirao potpunu kupovinu i tako postao 100 % vlasnik Electiona.
Od tada su se i mehanizmi označavali sa prefiksom Marvin. Election 875 ili 885 postaje Marvin 700 ili Marvin 700C. Election 275 postaje Marvin 160.
Oznaka UT 176 je interna oznaka. Unitas 176 je vrlo malo poznata podvrsta Unitasovog legendarnog Wehtmachtswerk 6310 kalibra. Marvin 700 odnosno Election 885 je visok 3,4 mm, dok je Unitas 6310 visok 3,85 mm.
Još nigde nisam naišao na konekciju ARSA, koja je bila vlasnik Unitasa sa Election ili Marvinom.

Naravno, igra reci, nisam mislio na silikon mislim da je bio clanak o rolexu i siloxy, evo nadjoh ga
https://watchesbysjx.com/2014/03/bas...ce-spring.html

Da, slazem se za chronograph suisse, nisu svi bili takvi, mnogi jesu i to i jeste glavni razlog sto ima toliko mehanizama u ponudi, vise nego kucista...
Dobra opaska oko stiftarica... Mnogo ljudi se zalece za nekom Sicurom samo zbog neke relacije koju je Sicura imala sa Breitlingom... Imao ga je i Zais ali sa hronografima, sto je potpuno druga prica, redak sat...
Sve je jasno oko biznisa i trzista, svako stiti sebe i svoje interese. Kao sto sam vec napomenuo, moja glavna opaska je vezana za opruge itd, jer mislim da je to ipak univerzalni deo i cesto se moze primeniti na vise kalibara...
Sve ostalo, naravno, niko ne ocekuje da tissot proizvodi i dalje anker za model iz 1981... Dok ima zaliha, ima... Kad nema vise, skocice cena delova... Polovnih naravno.
Ima jedan interesantan casovnicar iz Hrvatske, dugo na Ebayu prodaje samo rasturene mehanizme, delovi oprani i oglaseni po nomenklaturi... Uglavnom, ako zapne, naci ce...
Slicno je i sa nekim svedjanima, na sajtu urdelar.se, imaju svasta, cene po svedskom standardu...
Sto se tice Roamera, uvek zaboravim da ga pomenem, vrhunski mehanizmi, narocito ako su MST. Nisam imao puno prilike da ih servisiram, svega 5-6 primeraka ali iskustvo je lepo, precizna izrada, prijatno za rad...
Valja u toj prici pomenuti i Hamilton, pogotovo zbog svoje prefinjenosti u izradi. To se pogotovo odnosi na dzepne satove, najcesce kalibri 9xx serije. Sveti gral je 4992b ako se dobro secam...
Kad smo vec kod retkih, interesantna je i prica o ratnim satovima ww2, narocito dirty dozen kolekcija...
Opet, treba biti obazriv sa satovima tog vremena, pogotovo zbog upotrebe radijuma na ciferu..
Nego, interesuje me misljenje oko ovih slika koje sam postavio, vezano za election/marvin... Orilicno je zbunjujuće to sa unitas 176 primerkom...

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Vrlo malo podataka sam nasao oko ut 176. Definitivno je razlicit kalibar u odnosu na Election 875/885. Prvo sam mislio da je u pitanju UT ebauche ali ipak nije.
Vidim da Flume u K3 izdanju iz 1972. navodi Ut176 kao poseban kalibar, pored 63xx serije.
Zbunjujuce je sto ova dva marvina 700 koje sam slikao, oba su oznacena k ao marvin 700, jedan je jasno ut176, drugi po obliku klobni bas lici na election, kao sto je za ocekivati. Vidim dalje da su anker klobne razlicite na ova dva modela, mada to ne mora mnogo da znaci. Pitao sam se jednostavno da nije ut 176 bio osnova za election 875. Po podacima kad je koji kalibar izbacen moglo bi se nesto i zakljuciti ali na žalost nisam uspeo da iskopam...
E da, ut176 kao redak kalibat, moze se cesto naci u nama poznatim Darwil-ima, mislim da je njihova oznaka 7018... Kad nadjem, slikacu...
Konekcija ARSA, nisam nasao mnogo podataka... Najcesce srecem (do sada) ut6497/8 sa oznakom Arsa...
Evo list iz Flume k3...


Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Evo i Darwil

Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[djolemag]

Evo interesantnog sajta vezano za Helvetia satove... Kao sto rekoh ranije, uvek sam imao respekt prema toj firmi, sad vidim i da im je istorija interesantna, narocito sa pozicije izrade in house mehanizama
https://www.helvetiahistory.co.uk/

[davorb]

Hvala djolemag, zaista lep i sadrzajan sajt, divim se ljudima poput autora ovog sajta.

Malo sam prelistao o mehanizmima, on i napominje da ne ulazi u prednosti i mane pojedinih vec samo opisivanje, pa je cak i izrazio nedoumicu oko 64 i 68 (posle resenu u komentarima da ipak nije in house vec Unitas).
Ono sto mene interesuje jeste sto si ti izdvojio 80c i 82c? Samo zato sto su retki? Laicki gledano 83x sa Incablock zastitom deluju naprednije. Ili je upravo samostalni sistem zastite od potresa to sto izdvaja ranije mehanizme i u pogledu kvaliteta ali i neobičnosti?

Slican sajt ima i za Certinu: https://www.vintagecertinas.ch/en/home-en/
Steta sto nema vise takvih riznica...

[djolemag]

Pozdrav,
Da, izuzetno volim da citam sajtove ciji su autori pravi entuzijasti...
Helvetia mi je oduvek delovala kao ugladjen sat, koji god da uzmes za primer... Recimo, dzepni satovi su im robustni, izdrzljivi... Potom, taj deo oko pilotskih satova je jako intersantan, takodje...
Servisirao sam vise primeraka serije 83x i svi su stvarno odlicni za rad... Veoma slican osecaj kao kod Omega iz 70-ih.. Sve je pedantno , na mestu, lepo se uklapa, sto bi rekli majstori - "samo legne".
I lepo rade, nema nedoumica "sta mu je"
Elem, imao sam 80c i 82c, secam se da nisu odavali utisak da ce to baš ići glatko, ne umem da opisem taj osecaj... Uglavnom, jedan je proradio bez muke i zadivio me kako glatko radi... E drugi sam zapamtio
Kad sam sve spakovao, pregledao, podmazao itd, poleteo je. Ostalo je samo da podmazem shock protection rubine (zato ih dobro pamtim, in house)... Sve ide kako treba i odjednom ( na cistom radnom stolu sam radio) nema donjeg rubina... I nema i nema i nikad ga nisam ni nasao...
Trazi po netu, oglasima itd, nema niko.
Kontaktiram gore pomenutog Mitku (ranije smo vec saradjivali), pitam ga da nema negde itd, slucajno...
Covek mi posalje, free of charge, stigne paket iz UK za 5-6 dana. I to sve pase, nema uklapanja, nedoumica itd... To govorim jer je rec o mehanizmu iz 1930-ih, gde je rucno doterivanje i uklapanje delova jos uvek cesta praksa...
Obzirom da Mitka nije hteo da naplati deo, poslao sam mu jedan katalog satova koji ce njemu mnogo vise vrsiti posao, bio je bas zadovoljan...
Elem, zapamtio sam H82c dobro. Toliko me je to izbacilo iz takta, glupa nesmotrena greska koju ne mogu da objasnim (somom sebi) ni dan danas, a tice se relativno retkog mehanizma, bar ga je tesko naci lokalno... Naravno, vremenom takve greske postaju retkost ali sto rece jedan majstor iz branse
"lep je ovo zanat, samo mora mnogo da se kleči... "

Sto se tice H64, imam jednu u fioci vec par godina, nikako da dodje na red, siguran sam da je H logo ispod balansa. Uporedicu je sa UT mehanizmima koje imam, cisto da zadovoljim radoznalost...
Certina... Lepota... Samo delovi su kao zmijska krv...
Ima jedan stari majstor u KG, mislim da sada ima 90+ godina, kad god smo pricali on je stalno ponavljao "Certina, ljudi kako se to lepo radi, milina jedna..."


Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

[Helvetia History]

Pozdrav,
Da, izuzetno volim da citam sajtove ciji su autori pravi entuzijasti...
Helvetia mi je oduvek delovala kao ugladjen sat, koji god da uzmes za primer... Recimo, dzepni satovi su im robustni, izdrzljivi... Potom, taj deo oko pilotskih satova je jako intersantan, takodje...
Servisirao sam vise primeraka serije 83x i svi su stvarno odlicni za rad... Veoma slican osecaj kao kod Omega iz 70-ih.. Sve je pedantno , na mestu, lepo se uklapa, sto bi rekli majstori - "samo legne".
I lepo rade, nema nedoumica "sta mu je"
Elem, imao sam 80c i 82c, secam se da nisu odavali utisak da ce to baš ići glatko, ne umem da opisem taj osecaj... Uglavnom, jedan je proradio bez muke i zadivio me kako glatko radi... E drugi sam zapamtio
Kad sam sve spakovao, pregledao, podmazao itd, poleteo je. Ostalo je samo da podmazem shock protection rubine (zato ih dobro pamtim, in house)... Sve ide kako treba i odjednom ( na cistom radnom stolu sam radio) nema donjeg rubina... I nema i nema i nikad ga nisam ni nasao...
Trazi po netu, oglasima itd, nema niko.
Kontaktiram gore pomenutog Mitku (ranije smo vec saradjivali), pitam ga da nema negde itd, slucajno...
Covek mi posalje, free of charge, stigne paket iz UK za 5-6 dana. I to sve pase, nema uklapanja, nedoumica itd... To govorim jer je rec o mehanizmu iz 1930-ih, gde je rucno doterivanje i uklapanje delova jos uvek cesta praksa...
Obzirom da Mitka nije hteo da naplati deo, poslao sam mu jedan katalog satova koji ce njemu mnogo vise vrsiti posao, bio je bas zadovoljan...
Elem, zapamtio sam H82c dobro. Toliko me je to izbacilo iz takta, glupa nesmotrena greska koju ne mogu da objasnim (somom sebi) ni dan danas, a tice se relativno retkog mehanizma, bar ga je tesko naci lokalno... Naravno, vremenom takve greske postaju retkost ali sto rece jedan majstor iz branse
"lep je ovo zanat, samo mora mnogo da se kleči... "

Sto se tice H64, imam jednu u fioci vec par godina, nikako da dodje na red, siguran sam da je H logo ispod balansa. Uporedicu je sa UT mehanizmima koje imam, cisto da zadovoljim radoznalost...
Certina... Lepota... Samo delovi su kao zmijska krv...
Ima jedan stari majstor u KG, mislim da sada ima 90+ godina, kad god smo pricali on je stalno ponavljao "Certina, ljudi kako se to lepo radi, milina jedna..."


Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Zdravo,


Autor sam web stranice Helvetia History. Ja sam iz Velike Britanije, ali pridružio sam se ovom forumu prije nekog vremena, jer je Helvetia djelovao prilično popularno u ovom dijelu svijeta.


Sa referencom na Helvetia H64. H65 i više su očigledno Unitasovi pokreti, ali ako pogledate na brojčanik, ručica za podešavanje za H64 je sasvim drugačija, iako različita od ranijih Helvetia pokreta, a veličina pokreta, veličina ruke, stabljike su različite. H64 također ima oznaku pokreta Helvetia ispod ravnoteže, a ne Unitas. Gotovo je kao da su sami razvili taj pokret, ali željeli su da on izgleda slično pokretima Unitasa koji su istodobno koristili.


Hvala na komentarima o web mjestu. Helvetia me uvijek iznenađuje novim otkrićima.


Hvala. Carl,