Ne čudi me uopšte ako su Rusi ravnodušni prema svojoj časovničarskoj industriji i njenoj prošlosti. Još uvek su jake uspomene na vreme kada verovatno nisu imali pristup satovima drugih proizvođača a svakako ni mogućnost i sredstva da ih kupe. Pa njima je do 90. luksuz predstavljalo sve što je dolazilo iz Jugoslavije, a mi smo prema tim proizvodima bili skoro pa ravnodušni i sami žudeli za zapadnim proizvodima. S druge strane, mladi Rusi sigurno potpadaju pod uticaj marketinga i teško da će neki ruski proizvod moći da se izbori sa proizvodima globalnih kompanija, uključio bih tu i svetski priznate proizvođače satova.

Vozi me neki dan taksista novom Škodom Superb, autom koji je odličan, luksuzan, brat (91. godište) oduševljen autom, a mene Škoda uvek podseti na one modele od nekad kada su bile jeftinije I od Zastave. Znam ja da je to dobar auto, ali ga ja ne bih nikad kupio baš zbog tih sećanja na prošlost. Zamislite samo Wartburg ili Trabant u lux varijanti!? U markengu to nazivaju emocionalnom kupovinom, kada pamtimo period života naročito do svoje 30. godine, pa tako i volimo, odnosno ne volimo sve ono što nas podseća na mlade dane.

Vezano za Alexander Shorokhoff satove, imao sam priliku da ih vidim i probam u Sloveniji u Portorožu, čini mi se da se ide ka kupcima koji žele luksuzan sat po prihvatljivoj ceni, kitnjastija varijanta Frederique Constanta, mislim da će od ključnog značaja za njihov razvoj odigrati upravo marketing.