Prvu stvar koju sam naucio u privredi je da se proizvod naplacuje po ceni po kojoj mozes da ga prodas. Ako imam dvopek sa likom Hrista prodacu ga za par desetina hiljada dolara jer je neko spreman da plati. Tako je i kod satova, npr. nalepi omegin znak i dobijas instant profit od nekoliko puta u odnosu na ulozeno, i to je ok. Danas sve firme tako funkcionisu- naplacuju do granice do koje su konzumenti spremi da plate. Marketing je cudo i on je ubio pojam realne vrednosti jer sreca nema cenu. A nostalgija moze da donese osmehe na lica kupaca koji veruju da su dobili vise, a na kraju i proizvodjac profitira jer je i on dobio vise odmah na prvom servisu.
Ali Omega sada pretenduje da udje u nivo sa Rolex-om (meni licno smesno, ali oni znaju bolje sta rade) a longines treba da popuni doskorasnju omeginu poziciju i stoga krecu i in-house mehanizmi skuplji za odrzavanje i puni nostalgije ukljucujuci tu i heritage kao i Saint-Imier kolekciju.
A sto se spidija moon tice, ne verujem da je ikada iko sleteo na mesec pa me sa te strane ne odusevljava cela prica. Ali me odusevljava dizajnersko resenje cifera koje u kombinaciji sa kazaljkama stvarno deluje "mesecoliko".