Longines Art Deco i jedna zanimljiva priča

[DrAgod]

Nezgodna a lepa priča

Jednog popodneva 1985. na jednom od bulevara Los Anđelesa je junak naše priče, scenarista Lorens Marks, pokušavao da kupovinom sata potisne nostalgiju za rodnom prekookeanskom grudom. U izlogu jedne od radnji koja se bavi prodajom polovnih satova je primetio jedan Lonžin. Deset minuta i 200 dolara kasnije izašao je iz radnje sa osmehom na licu ne sluteći da će mu ova kupovina dosta uticati na život.

Sat je nosio u zdravlju i veselju nekoliko godina da bi ga 1995. zamenio novijim i modernijim satom. Iste godine se vratio u London, gde je sat smestio u sef jedne banke. Leta gospodnjeg 2002. godine je preturao po stvarima koje je odložio u sef - i nabasao na svog dugogodišnjeg saputnika. Kada je ponovo počeo da nosi sat, ustanovio je da kasni 7-8 minuta dnevno i da bi trebalo uraditi servis. Sat je odneo u jednu od časovničarskih radnji...

Tri nedelje kasnije je zazvonio telefon, poziv je bio očekivan - servis sata je bio gotov i trebalo ga je preuzeti. Prilikom ponovne posete radnji, serviser je upitao Lorensa da li je sat porodično nasledstvo. Posle negativnog odgovora i priče kako je došao do sata, časovničar mu je pokazao poklopac sata. Na poklopcu su sitnim slovima bili ugravirani inicijali JVR , kao i godina 1930. Iznad inicijala je ugravirana mala svastika. Na savet časovničara, kao i iz sopstvene radoznalosti, Lorens odnosi sat u Sotebi(Sotheby's) na procenu.

Uz pomoć stručnjaka iz Sotebija, kao i Lonžina, utvrđeno je poreklo i originalnost sata. Godine 1930. godine je nepoznata osoba u Berlinu kupila Lonžin Art Deko (Longines Art Deco). Osoba koja je kasnije postala vlasnik tog istog sata je Joakim Fon Ribentrop, jedan od kreatora politike Trećeg rajha i Hitlerov ministar spoljnih poslova. Procenjena početna vrednost sata je iznosila između 40.000 i 50.000 britanskih funti u slučaju da se sat iznese na aukciju koju bi vodila ugledna kuća.

Lorensu je novac bio potreban. Lorens je jevrejin. Prodaja sata bi zasigurno okupila i određeni broj poklonika mračnog sitema kojeg je združenim snagama uništilo čitavo čovečanstvo. Lorensu su prijatelji savetovali da sat ne prodaje, Lorens je hteo da proda sat, ali kako mu nacistički novci nisu "prijali", rešio je da novac od prodaje pokloni ugroženom delu jevrejske zajednice. Novac od potencijalne prodaje niko nije hteo da primi. Često bi mu samo kratko zahvalili a češće bi mu zalupili slušalicu nakon objašnjenja odakle novac treba da dođe.

Lorens je zadržao sat i napisao pozorišni komad o ovoj priči.




Slike nisu autorske i preuzete su sa www.telegraph.co.uk (dve crno-bele) i sa Home | Mail Online - jedina u boji.

Ostaje pitanje - šta biste vi uradili?