Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Hvala Srđane!

[marko14]

Njega sam cekao,odlicna recenzija ,hvala🤙

Sent from my SM-G960F using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala kolega!

[Haifisch23]

IWC INGENIEUR 3227-01

Sredinom 19. veka, kada je nekoliko hiljada ljudi svakodnevno odlazilo iz Evrope u Severnu Ameriku u potrazi za novim, boljim životom, Florence Ariosto Jones putuje u suprotnom smeru. 26-godišnji inžinjer iz Bostona stiže u Schaffhausen 1867 godine, gradić na švajcarsko-nemačkoj granici na krajnjem severu države, gde je bio zadužen, da u neposrednoj blizini znamenitih vodopada Rhines, izgradi hidrocentralu.
Njegova pasija su bili satovi i boravak u zemlji najboljih mehanizama, dodatno je rasplamtao vatru, pa tako već sledeće godine uz pomoć časovničara Johana Heinricha Mosera, osniva International Watch Company. Čak ni činjenica, da je vlasnik zgrade u kojoj se odvijala proizvodnja bio Moser, novom preduzeću nije puno pomogla, jer su uvozne dažbine u SAD, gde je IWC prodavao skoro čitavu proizvodnju, bile vrlo visoke, pa kompanija u sledećih 10 godina doživljava dva bankrota, da bi se 1880 godine našla u rukama lokalnog industrijalaca Johannesa Rauschenbacha, koji se bavio izradom i prodajom poljoprivrednih mašina.
Iako već sledeće godine novi vlasnik umire, porodica Rauschenbach je sa sledeće 4 generacije vodila brend i podigla ga na nivo najboljih časovničarskih kompanija u istoriji horologije. Kada je Johannesov sin Schenk, koji je preuzeo vođenje brenda, prerano preminuo u 50 godini života, 1905 godine, IWC je zapošljavao 220 radnika. Baš u to vreme je 25 % deo firme pripadao slavnom psihoanaltičaru Carlu Gustavu Jungu, zahvaljujući činjenici, da je bio suprug Schenkove sestre, Emme Marie Rauschenbach.

Za razliku od sličnih uticajnih giganta švajcarske časovničarske delatnosti, vlasnici IWC odnosno porodica Rauschenbach, nije direktno učestvovala u tehničko-tehnološkom razvoju ali je imala genetsku zaostavštinu vrhunskog vođenja posla, što znači, da su imali izuzetan osećaj u odabiri pravih ljudi, koji su najzaslužniji, da brend još uvek čvrsto stoji u klasi High End subjekata. Jedan od tih ljudi je bio časovničar Urs Haenggi, koji je postao vođa proizvodnje 1883 godine i mesto tehničkog direktora zauzimao sledeće 52 godine. On je najzaslužniji za nastanak važnih mehanizama 63, 74, 75, 76 i 87. Njegova zaostavština i prenos znanja na celu plejadu firminih časovničara je doprinela, da je IWC plasirao svoj prvi pilotski sat, model Special's Pilot Watch, sa unutrašnjim rotirajućim bezelom i antimagnetskom zaštitom mehanizma. Taj model je bio baza za nastanak prvog Big Pilot Watch, 1940 godine.
Godinu dana pre toga, u Schaffhasen dolaze portugalski biznismeni Rodrigues i Teixieira i izražuju želju za izradom vrlo preciznog pomorskog hronometara. Rešenje je bilo moguće samo prenošenjem mehanizma iz džepnog u ručni sat. Taj mehanizam je bio IWC 74, ali je njegova veličina rezultirala, za to vreme, ogromnim ručnim satom sa prečnikom od 43 mm, koji je bio 10 mm veći od uobičajenih vršnjaka. Naziv modela je bio Portuguese. Zbog veličine, ovaj sat nije doživeo veći komercijalni uspeh, pa je zbog visokih troškova proizvodnje bio posle nekoliko godina uklonjen iz programa.
Ostao bi među manje značajnim produktima brenda, da se 1990 godine nije sudbina još jednom, srećno poigrala sa legendarnim IWC časovničarom Kurt Klausom, koji je originalan model ugledao na ruci jednog od klijenata u svom ateljeju, prilikom poslovne posete. U trenutku je u sebi prelomio i 3 godine kasnije, sa 125 godišnjicom brenda, izlazi linija Portuguese sa In-house kalibrima.

Najznačajnija ličnost u tehničkom aspektu IWC je svakako Albert Pellaton. Stručnjak, koji je rođen 30 godina nakon osnivanja brenda, u 46 godini života, odnosno 1944 godine, postaje tehnički direktor kompanije. Nepune dve godine kasnije dovršava pravo remek delo, mehanizam 89, sa centralnom sekundnom kazaljkom i sa izuzetnom preciznošću. Radi se o jednom od najboljih mehanizama tadašnjeg doba, koji je IWC vinuo u sam vrh svetskog časovničarstva. Koliko je mehanizam bio vrhunsko projektiran, govori podatak, da je u punoj proizvodnji bio sledeće 44 godine.

Drugi veliki pronalazak ovog stručnjaka je bio dvosmerni sistem za navijanje mehanizma, po kojem je dobio i naziv i zapisao se u istoriju horologije kao Pellatonov sistem navijanja.

Treće poboljšanje, koje knjiži Albert Pelllaton je omotovanje mehanizma u mekanu zavesu od čeličnih vlakana, čime je u potpunosti zaštićen od učinaka magnetskog polja. Taj sistem je plasirao u prvi model Pilot's Watch Mark XI, 1948 godine.

Gospodin Pellaton je i autor prvog automatskog IWC mehanizma, kalibra 85, kod kojeg je efikasno upotrebio gore pomenuti sistem navijanja. Mehanizam 85 je nastao 1950 godine.

Kao odgovor na vrlo značajan opšti globalni tehnološki razvoj nakon završetka II. svetskog rata, koji je izražen i sve većim porastom magnetskih polja u svakodnevnom životu običnog građanina, IWC 1954 godine plasira liniju Ingenieur.

1967 godine IWC obelodanjuje svoj prvi diver – model Aquatimer, sa 20 ATM vodoodpornošću. Istovremeno brend sudeluje sa Omegom na razvoju prvog švajcarskog kvarc mehanizma – Beta 21, koji je bio predstavljen na Baselworldu 1969 godine.

A onda dolazi 1974 godina. Sa njom je kulminirao takozvani kataklizmatički rast cena zlata. U periodu od 1970 do 1974 je cena zlata za unču iz uobičajenih 4,85 švajcarskih franaka otišla na 18,0 švajcarskih franaka, što je prouzrokovalo devalvaciju američkog dolara za 40 % u odnosu na švajcarsku valutu. I ostale veće svetske valute nisu otale neoštećene ovim procesom. Rezultat ove matematike je bio rast uvoznih cena švajcarskih satova za 250 % na tržište SAD.
Uz činjenicu, da je istovremeno svetsko tržište bilo preplavljeno jefitnim japanskim kvarc satovima, ne čudi, da je u samo nekoliko narednih godina došlo do kraha ove plemenite industrijske umetnosti.
Ovo je vrlo značajan podatak, za koji imam utisak, da je zaboravljen. Zato pratioci horoloških zbivanja imaju običaj permanentog navođenja, da su Seiko, Citizen i Casio kvarc satovi srušili švajcarsku industriju satova u to doba. Ali postoji i ona druga strana ogledala, koja pruža realniju sliku. Navedene japanske firme su se samo našle u pravom trenutku na pravom mestu. Pokrenuti val enormnog porasta cena plemenitog metala je ove firme postavio na sebe i istovremeno potopio tradicionalne evropske proizvođače.

IWC je spasilački pojas potražio sve većom preorijentacijom u izradu džepnih satova. Došlo je do vrlo važne koalicije sa legendarnim dizajnerom, Ferdinandom Porsche-jem, usled čega je nastala nova linija satova.

Kompanija je preživela kvarčnu krizu i već krajem 80-tih vratila delovanje u nornalnu fazu. 1991 godine direktor IWC Gunter Blumlein ustanavlja LMH grupaciju, sa sedištem u Schaffhausenu. Grupacija je postala 100% vlasnik IWC, 60 % vlasnik Jaeger-Le-Coultre, a ponovnim uzdizanjem nemačkog brenda A. Lange & Sohne, postaje njegov 90 % vlasnik.
2000 godine LMH grupacija prelazi u ruke Richemont Group, holdinga iz Južne Afrike za proizvodnju i prodaju luksuzne robe, ali je ugovorom obezbeđeno, da zadrži 100 % vlasništvo i uticaj u LMH.

Vratimo se Ingeineur-u, satu sa izgledom standardnog klasičnog merača vremena ali koji u sebi krije puno toga, što ga od njega istovremeno udaljuje.
Albert Pellaton je kod razvoja ovog modela imao u mislima, kako napraviti sat, koji bi po svim kriterijumima zadovoljio vrlo zahtevan segment kupaca – naučnike, stručnjake, inžinjere, koji dolaze iz tehničke sfere naših života. To je značilo izdržljivost, vodoodpornost, zaštitu od magnetizma i izuzetnu preciznost. Rezultat se pojavljuje 1954 godine pod nazivom IWC Ingenieur sa referencema 666A sa kalibrom 852 i 666AD sa kalibrom 8521. Mehanizam opremljen Pellaton sistemom za navijanje je bio smešten u omot od mekog čelika, koji je zajedno sa kućištem omogućio magnetnu zaštitu od 80.000 ampera na metar, što je značilo 16 puta više od tadašnjeg važećeg švajcarskog standarda za ovu vrstu zaštite. Uz to,sat je omogućavao 10 ATM vodoodpornosti, što je za vreme nastanka bila prava retkost.

U dizajnerskom smislu, sat je bio civilna verzija pilotskog Marka XI, sa elegantnijim izgledom brojčanika i Dauphne kazaljkama. Krasio ga je naziv Ingenieur podvučen sa gornje i donje strane strelicama u obliku munje. Sat je vrlo brzo doživeo odličan prijem i komercijalni uspeh.

Glavnu promenu model dožvljava 1976, kada novi oblik izlaz iiz ruku najvećeg dizajnera u oblasti horologije, Geralda Gente. Čoveka, koji je takoreći Audermars Piguetu sa revolucionarnim pristupom oblikovanju, 6 godina ranije, udahnuo večiti život. Majstora, koji je između ostalog, osmislio Universal Geneve Polerouter, Bulgari – Bulgari, nekoliko modela u liniji Omega Constellation, Patek Philippe Golden Ellipse i Nautilus, te Cartier Pasha.

Gentin Inegenieur je bio dosta sličan Royal Oaku. Imao je guilloche tehniku izrade kućišta, integriranu metalnu narukvicu i sa 40 mm je bio veći od predhodnika, pa je odmah dobio nadimak Jumbo. Pošto je bilo vreme kvarca, izašao je i u ovoj varijanti sa referenčnim brojem 3003. O tome, kakvu pustoš je napravio kvarc cunami svedoči činjenica, da je automatskih modela sa mehanizmom 8541 bilo napravljenih samo 1000 primeraka. Danas ti modeli prelaze cenu od 10.000 €.

Sledeće izdanje dolazi 1983 godine a njegova glavna osobina je bila, da ga nije pokretao In-House mehanizam, nego tada upravo rođena, ETA 2892-2, čiji rotor je zamenjen vlastitim iz 21 karatnog zlata i ukrašen u domaćem maniru. Taj kalibar je poznat, kao IWC 375.

Neuspešnom se može smatrati naredna serija, 500.000 A/m, iz čijeg se naziva može naslutiti, koliko je iznosila anitmagnetska zaštita. Ovaj model nije sadržavao Faradajev kavez kao štit, već su najosetljiviiji delovi mehanizma napravljeni iz niobium-cirkonija 25, koji je potpuno neosetljiv na megnetizam. Može se predpostaviti, da su troškovi razvoja bili ekstremno visoki ali delovi mehanizma iz novog materijala se nisu pokazali izuzetnom preciznošću, pa je proizvodnja posle 3000 napravljenih primeraka, 1991 godine bila zaustavljena.

Iste godine izlazi nova verzija Ingenieura, koja je predstavljala kombinaciju mehanike i quartza. Radilo se o takozvanom Mecha-Quartz kalibru 633, kojeg je izrađivao član sveže ustanovljene LMH grupacije – Jaeger LeColutre.

I onda dolazi 2005 godina i sa njom model IWC Ingenieur 3227-01, koji je najverodostoniji i koji se potpuno približava verziji iz 1976 godine. Doživeo je najveću popularnost u celoj seriji a posebnu draž kolekcionirama predstavlja činjenica, da je u proizvodnji bio do 2009 godine, pa je zato ponovo reč o ograničenoj seriji, pošto je bio napravljen u broju od 7850 komada. Imao sam sreću, da se dokopam jednog iz te serije.

Kućište predstavlja kombinaciju fino brušenih i visoko poliranih površina. Prečnik sata bez krunice iznosi 42,5 mm, visina 15,0 mm a dužina 42,5 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 51,0 mm, između lugova 20,0 mm.

Krunica se nalazi na poziciji 3. Ušarafljena je. Obrađena je finim poliranjem, potpisana a prečnik iznosi 6,6 mm. Uvijanje u kućište je potpuno jednakomerno, ležište prihvata navoj već u prvom stepenu i nije potreban veći pritisak za početak ušarafljivanja.

Bezel je fiksan. Gornji deo je brušen, dok je sa strane visoko poliran. Gerald Genta je sa 5 otvora na prstenu bezela, koje virtualno stvaraju oblik zvezde, ostavio upečatljiv dizajnerski potpis. Širina prstena iznosi 4,3 mm i koso se spušta prema rubu osnovnog kućišta.

Poklopac sata je ušarafljen. Sačinjen je od brušenog nerđajućeg čelika. Osobine sata lepo predstavlja neukrašena površina, osim odlično ugraviranog naziva proizvođača i modela sata.

U skladu sa zamislima Albera Pellatona, sat ispunjuje sva očekivanja. Masivno, kompaktno i stisnuto kućište pruža odličnu zaštitu iznutra i vani. Sat ostavlja utisak neuništivog čeličnog sklopa. Završna obrada je izuzetna. Polirane i brušene površine su potpuno odvojene ali istovremeno se odlično međusobno pretapaju. Lugovi su otvoreni i vrlo široki i zajedno sa integriranom narukvicom sat zatvaraju u retro stilu.

Staklo je safirno i antirefleksno. Uzdgnuto je 0,5 mm iznad ruba prstena bezela i jedva primetno se spušta prema sredini. Omogućuje odlično očitavanje brojčanika. Prečnik staklene površine iznosi 30,5 mm.

Brojčanik je sivo-crne boje. Vrlo teško je opisati 3D uzorak, koji je Gerald Genta oblikovao za podlagu. Radi se o izuzetno gustom i sitnom uzorku, prostim rečima napisano, širokog velikog slova H, kod koga je svaki elemenat guilloche tehnikom,pojedinačno urezan u podlagu. Tako brojčanik čini nekoliko desetina potpuno uočljivih i odvojenih sićušnih uzoraka, koji su raspoređeni u 3D savršenu i vizualno nerazdvojivu celinu. Iz guste nasićenosti se kristalno čisto izdvaja srebrni natpis IWC Schaffhausen na poziciji 12 i naziv modela na pozicji 6, naravno podvučen prepoznatljivim strelicama. Oba natpisa su precizno natisnuta na golu podlagu, što u kombinaciji sa uzorkom dočarava izuzetnu dubinu brojčanika.

Markeri su kombinacija indeksa (12 i 6) i barova. I jedni i drugi imaju udubljenu unutrašnjost, koja je premazana luminiranim sredstvom. Postavljeni su na podlagu a uzdignuti rubovi su visoko polirani, što im omogućava izuetnu refleksiju i time natprosečnu čitljivost. Predstavljaju odličan pokazatelj potpune posvećenosti detaljne izrade.

Pencil kazaljke pravom širinom, dužinom i dvostranskom poliranom, refleksnom strukturom satu daju odmerenu i potrebnu dozu galantnosti. Na taj način masivnu i neuništivu čeličnu strukturu uvode u formalnu, akademsku okolinu.

Datum se nalazi na poziciji 3 i više ostavlja utisak funkcionalnosti nego vizualne prepoznatljivosti, čije zahteve ispunjava jako dubokim prozorom.

Gerlad Genta je sa integriranom čeličnom narukvicom, koja nastavlja liniju kućišta sata i čini ga u nedeljivu celinu, još jednom ostavio pečat vlastite genijalnosti. Linkovi su brušeni, izuzetno mobilni i vrlo dobro prilagdoljivi ruci. Nošenje sata čine vrlo prijatnim, uprkos masivnosti. Širina narukvice iznosi 25,0 mm kod lugova i 20,0 mm kod kopče.

Kopča nastavlja satiniranu obradu narukvice. Potpisana je, otvara sa pritiskom na malu oprugu sa leve strane.

Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 216 g. Deklarisana vodotesnost je 12 ATM odnosno 120 metara. Antimagnetna zaštita iznosi 80,000 Ampera/metar.

Sat pokreće In-house automatski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja, IWC 80110. Mehanizam ima hacking funkciju, dok se komplikacija sastoji iz datuma. Kalibar je nastao 2005 godine, sadrži 28 rubina, frekvcencija iznosi 28.800 poluoscilacija na sat a rezerva snage dostiže 44 sati. Važi za jednog od najizdržljivih i najrobustnijih mehanizama proizvođača. Sadrži IWC Pellaton sistem navijanja i IWC patentiran antišok sistem zaštite.

Luminacija sata ispunjava norme očekivanog. Nije blještava ali je dovoljno prepoznavna i dugotrajna, da se sasvim fino uklapa u sistem ovog proizvoda.

Sat dolazi u standardnoj IWC crnoj drvenoj kutiji. Osim privlačnosti, krasi je kvalitet izrade i izdržljivost materijala. Sat je sigurno smešten u sredini unutrašnjeg dela, koji je presvučen filcom i umetnom kožom. Jednostavna, prijatna i vrlo kvalitetna ambalaža, koja omogućuje dugu upotrebu.

Maloprodajna cena modela je iznosila 4.800 €. Nakon 13 godina od plasiranja prve verzije, cene polovnih satova, kojih nema puno u prodaji, u mint stanju, bez ikakvog problema dostižu 4000 €. High End reonimrani proizvođač i Gerald Genta predstavljaju velik magnet, da ovaj antimagnetni model još uvek drži visoki ritam i u ovom segmentu.
Za mene, IWC Ingenieur predstavlja najisplativiji sat za kupovinu u High End razredu.

[srdjanr]

Odličan opis Haifisch!


Dizajn ovog Inženjera je nešto što prvo upada u oči. Jednostavne linije, prelep cifer i integrisana narukvica ga čine jako zanimljivim.
Lično mi je jedan od omiljenih satova iz IWC ponude.

Rekao bih da se na njega jednostavno treba navići, jer odstupa od nekih standardnih normi sveta horologije.

Čitajući još neke recenzije na raznim forumima nailazio sam uvek na veoma pozitivne komentare, iz kojih se može zaključiti da je reč o izuzetnom satu.
Kolega sa foruma MMario ga je isto tako jako lepo opisao i nahvalio, ali sa tvojim osvrtom na istoriju brenda i pojedinostima oko nastanka ovog modela, priča o ovom inženjeru je apsolutno zaokružena.

Još jednom hvala na trudu, odvojenom vremenu i sjajnom opisu!

[Haifisch23]

Hvala Srđane!

[eee]

Po meni, mozda i najlepsi sat ikada. Prvi koji me je bas osvojio.

Sent from my SM-A310F using Tapatalk

[Nešoni]

Ja tipujem da među ovim Haifischovim biserima mora da se nađe review Eterna marke a uzimajući u obzir Haifischovu sklonost ka istoriji i nasleđu siguran sam da će to biti model Kontiki.

Sent from my BLA-L29 using Tapatalk

[Haifisch23]

Kolega Nešoni!
Jedan ogroman like sa moje strane. Ne znam, kako sam zaboravio, da navedem Kon Tiki a gotovo, da ne prođe dan, da ne pomislim na neki iz te serije.

[don Alberto]

Onda bi trebalo baciti osvrt i na Cortebert i još neke.