Haifisch 23 - Moja kolekcija

[chuck]

Dobro je, forum je ipak još živ.

[sasa14]

"Odlučili ste se za kupovinu mehaničkog sata. U ovo doba, kada imate (znatno jeftiniju) alternativu u vidu smart ili kvarca, okrenuli ste se tradiciji, što znači da ga ne kupujete iz puke potrebe, kao što je to bilo pre 50 godina.
Mehanički sat danas nije više samo korisni predmet. Mehanički sat danas je fetiš. A fetiš je uzbuđenje. Uzbuđenje u kojem se skriva puno pozadinskih zapanjujućih priča i pričica, dražesnih osećaja, skrivenih poruka, opipljivih (polu)istina i gomila velikih i malih mitova"

Ovaj deo mi se posebno svidja, sve si objasio u par recenica.

[mladjam]

Svaka čast, ne znam šta drugo da kažem. Uživao sam čitajući i hvala ti na posvećenom vremenu i trudu!


Sent from my iPad using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala Mladjo!

[Haifisch23]

Ovih dana su se baš odlično poklopila dešavanja na časovničarskoj sceni sa nekolicinom pitanja koje ste mi uputili poslednjih nekoliko meseci, među kojima je bilo i komentara u opravdanost odnosno realnost matrike koju navodim kao odgovor na pitanje zašto su neki satovi više, a neki manje skupi:

1. Znanje 2. Inovativnost 3. Doprinos delatnosti 4. Uticaj na delatnost 5. Tradicija 6. Originalnost

Pošto je pre nekoliko dana Vacheron Constantin u okviru linije Historiques objavio reizdanje modela VC222 na čeliku, ovo je vrlo dobra prilika da većinu vaših pitanja svedem na zajednički sažetak: "Kako je moguće da ovaj komad čelika košta 33.500,00 €?" "Da li su ovi iz VC stvarno normalni?" "Dok ima ovaca, biće i šišanja", "Onima kojima su ovi satovi namenjeni 33.500 € predstavlja ono što nekome 35 €" i slično....

Iako VC 222, prvi put predstavljen 1977 godine za 222 godišnjicu brenda, po čemu je dobio naziv, spada u legendarni opus prvih sportskih satova svetog trojstva (Audemars Piguet Royal Oak 1972 godine, Patek Philippe Nautilus 1976 godine), on je sa 8 godina trajajućom prozivodnjom, gde je ukupno bilo prodano jedva oko 2000 komada, ostao daleko u senki navedenog dvojca.
Vremenom su ga kolekcionari preko vintage tržišta reinkarnirali, prvobitno sa pogrešnom idejom, da je i ovaj model kao Royal Oak i Nautilus dizajnirao čuveni Gerald Genta, što nije tačno, jer je njegov tvorac Jorg Hysek, koji je kreirao i Breguet Marine, kao i Tag Heuer Kirium liniju.
Drugi razlog za sve veću popularnost VC222 leži jednostavno u činjenici, da kada su se kolekcionari domogli Royal Oaka i Nautilusa, pojavila se želja da u kolekciju uključe i prvi sportski model preostalog člana horološkog vrha. Zbog male količine proizvedenih i time toliko teže dostupnih primeraka, čežnja za ovim modelom je u neprestanom porastu.

Tako je tačno 3 godine nakon komercijalno odlično prihvaćenog reizdanja VC222 u zlatu, došao i model u čeliku.

Da li je Vacheron spretno iskoristio rastuću čežnju horoloških entuzijasta i papreno zasolio cenu (da upotrebim sveopšte prihvaćenu mantru "ljubitelja" satova sa našeg geografskog područja) ovog Komada Čelika? Pa....Ne baš.

Kao prvo, sat na gornjoj sliki sadržava nekoliko zlatnih komponenti: kazaljke, markeri i malteški krst na brojčaniku su napravljeni od belog zlata, simbol VC na donjem desnom delu kućišta je takođe zlatan, dok se mehanizam navija pomoću masivnog rotora iz 22 karatnog zlata.
Znam, standardni vokabular gore pomenutih kolega će ovo poslednje opredeliti kao obično nepotrebno preseravanje za naivne, ali taj rotor nije zlatan samo iz estetskih razloga, nego je 22 karatno zlato masivno i efikasnije navija mehanizam i time ga lakše održava u gornjem rangu rezerve snage, sprečavajući izohronizam i time omogućava veću preciznost sata.

Ali, naravno sve ovo nije dovoljno da se konkretno približimo zoni, koja je uzrokovala konačnu prodajnu cenu modela.

Za tako nešto ću morati da vas vratim nekoliko stranica nazad u ovoj temi:

Haifisch 23 - Moja kolekcija

ili da izvučem ono najbitnije:

Koliko časovničarskog vremena izraženog u jedinici jednog časa (1h) je potrebno za izradu sata eminentnih proizvođača u segmentu luksuzne masivne industrijske proizvodnje (prva slika) do industrijskog visokog časovničarstva (treća slika)?

Svedočimo činjenici da je razredu kome pripada Vacheron Constantin u proseku potrebno 10 puta više vremena, nego u osnovnom luksuznom razredu, gde možemo naći takve asove, kao štu su Rolex, Omega, IWC, Grand Seiko....Naravno, preko 90 % ove tematike se odnosi na najdelikatniji deo svakog merača vremena - mehanizam, a u segmentu mehanizma na njegov finiš.

Ovde se neću upuštati u rezultat funkcionalnosti i dekoracije tog elementa, jer je to u detaljima opisano na poslednjih 15-tak stranica ove teme Haifisch23-Moja Kolekcija, nego na utrošeno vreme, energiju i stručnost subjekata koji su potrebni za postizanje tog cilja. Prevedeno u jezik ekonomije - u troškove, koje takav način proizvodnje iziskuje.

Nije isto Ženevsku šaru izraditi pomoću CNC mašine, koja je tipična za proizvođače sa slike 1, kao to uraditi specijalnim oruđem vođenim rukom majstora u segmentu sa slike 3.

Nije isto ukošene rubove mostova izraditi CNC mašinom i njome takođe izvršiti osnovno poliranje (segment sa slike 1, iako su i ovde čak i takvi primeri vrlo retki), nego uzeti u ruke oruđe sa nazivom touret i ukošene površine fino polirati, kako bi se maksimalno moguće uklonili tragovi reza cnc mašine i zaokružiti gornje rubove anglaža, kako bi se što kvalitetnije spojili sa Ženevskom šarom (segment sa slike 3).

Nije isto na površinama mostova stvoriti određene kreacije putem lasera (segment sa prve slike) ili ostvariti giljoširanje sa mašinom vođenom rukom majstora (segment proizvođača sa slike 3).

Nije isto samo preskočiti površine pozadine mostova (segment slike 1) ili mašinom vođenom rukom majstora izvršiti njihovo uglađivanje (segment sa slike 3).

Nije isto izvrteti ponore šatona i na njima izvršiti osnovno mašinsko fino poliranje pomoću cnc mašine (segment sa slike 1) ili oblikovati šatone sa posebnim oruđem vođenim rukom majstora i na ponorima izvršiti zrcalno poliranje (segment slike 3).

Nije isto štift nemirnice dovršiti osnovnim finim poliranjem (segment slike 1) ili na njemu ručno izvršiti zrcalno poliranje (segment slike 3).

Nije isto izvršiti hemijsko poliranje šrafova na mostovima (segment slike 1) ili im touretom ukositi rubove i na njima izvršiti zrcalno poliranje (segment slike 3).

Nije isto točkove kinetičkog sklopa samo prevući hemijskim procesom (segment slike 1) ili ih nakon toga i mašinom vođenom rukom majstora ručno polirati (segment slike 3).

Sve navedeno se odnosi samo na finiširanje mehanizma u segmentu funkcionalnosti, gde se površine obrađuju, kako bi im se izmenila hemijska struktura i time znatno poboljšao performans i dugovečnost trajanja, a kada svemu tome dodamo i dekorativni segment finiširanja mehanizama u kojem se izrađuju fini oštri vanjski ili čak unutrašnji uglovi u segmentu proizvođača sa slike 3, onda nije potrebna posebna logička nadarenost, da bi se razumelo, da svi navedeni procesi zahtevaju više truda, više vremena, znatno višu količinu čovečjeg prisustva, koje zahteva i određeni stepen stručnosti i spretnosti, pa time i više troškove radne snage, što na kraju rezultira u nekoliko puta veće troškove izrade sata u Industrijskom Finom časovničarstvu (segment slike3), nego u industrijskom masovnom lukduznom razredu (segment slike 1).

Da. Svi koji ste napisali, da je nakon cene ovog Vacherona, Rolex zaista jeftin sat...u pravu ste. Rolex je u principu odličan sat i zaslužuje čast i počast, ali ako ste pažljivo ikada pratili razmišljanja vodećih horoloških delatnika ili analitka, divljenje Rolexom se najviše odnosi na činjenicu efikasnosti, da im u sistemu takve masivne vlastite proizvodnje (Rolex na godišnjem nivou proizvede 20 % celokupne količine Swiss mehaničkih satova) uspeva da održi najstroži industrijski kriterijum preciznosti. Niko od onih, koji su dobro upoznati sa načinom proizvodnje satova ne može biti očaran načinom produkcije Rolexa, jer tu nema ničeg uzbudljivog, pošto je sve automatizovano u najvišoj mogućoj meri koju omogućava moderna produkcija mehaničkih satova.

Koliko i zašto su u Vacheronu nenormalni, kada su ovaj komad čelika procenili na 33,5 k €, možemo analizirati na sledećem primeru.
Možete dobiti sat ovog brenda i po više nego duplo nižoj ceni - takođe na čeliku:
Fiftysix 40mm (14.100,00 €). Isto tako sa simbolom, kazaljkama i markerima iz belog zlata, dok mehanizam navija skeletoziran rotor iz 22 karatnog roza zlata.

Gde nastaje razlika? Mehanizam VC1326 nije plod vlastite proizvodnje, nego dolazi iz Richemont grupacije, tačnije iz njihovog proizvođača kalibara ValFleuirer. Reč je o poznatom Cartier 1904 MC.
Vacheron Constantin ga kupuje u ebauche stanju (rasklopljenog), što znači da ga sam sastavlja, ali to nije sve, jer ga ujedno i dovršava na svoj način. Npr. mostovi su prerađeni u zakrivljenijem obliku i time je izgled dobio na eleganciji i svrstava se u takozvani Premium paket pokretača satova. Čak su rubovi Malteškog krsta na rotoru ukošeni i ručno polirani touretom, što još uvek predstavlja jednog od najintenzivnijih i najskupljih procesa u produkciji mehanizama.
Ko želi videti razliku, šta znači kada pod svoje, sasvim solidan kalibar uzme jedan od članova svete trojice, neka uporedi ovaj mehanizam sa istim u Cartier satovima ili sa Piaget Polo S, gde se Cartier 1904MC takođe može naći pod nazivom 1110P. Evidentna je razlika u klasi dorade i zato ne čudi razlika u ceni između satova napomenutih brendova.
Fifty Six se prodaje u cenovnom rangu Girard Perregaux Laureata, iako će pažljivija analiza pokazati, da je u toj uporedbi nešto kvalitetnije finiširan.

Ali čak ni takav, VC1326 se ne može uporediti sa kvalitetom izrade i dorade Vacheronove In House produkcije, pa zato nije nosilac standarda Ženevskog pečata (Geneve Seal).
Zašto? Rubovi na mostovima su ukošeni (anglirani) CNC mašinama i nisu dodatno polirani touretom, izostalo je fino poliranje mosta paletne viljuške, primetna je manja prisutnost zrcalnog poliranja na određenim komponentama, glave šrafova i ponori šatona nisu tako savršeno obrađeni i slično. Pa zato, mnogi poznavaoci namršte progled prilikom susreta sa njim, jer to nije onaj pravi Vacheron, koji pripadnost standardu Ženevskog pečata, dokazuje već 124 neprekidnu godinu.

Ipak, kakva je kompleknost finiša u Top levelu produkcije satova, pokazuje činjenica da Vacheron za osnovni Fiftysix radije kupuje i obrađuje tuđi mehanizam, nego da verziju sa istom komplikacijom nudi iz vlastite produkcije, jer bi mu ona previše podigla izlaznu cenu tog modela.

VC je cenu ovog modela 222 uzdigao za 20 % u odnosu na čelični model iz najprodavanije kolekcije Overseas, što je očekivano, jer isto važi i za međusobni odnos ove dve kolekcije u plementiom metalu. Glavni razlog je u manjoj produkciji kalibra 2455/2 u odnosu na 5100, koji pokreće Overseas kolekciju, jer su troškovi proizvodnje na jedinicu proizvoda veći. Kalibar 2455/2 je uportrebljen zbog retro izgleda, jer neodoljivo vuče na inicijalni 1120, imajući čak indetičku rezervu snage od 40 sati.

Pored toga, iskoristio je kolekcionarski potencijal modela VC222, koji je svakako veći od Overseasa, jer su kupci iz tog ranga spremni dati više.

Ipak, sve ovo je svetlosnim godinama daleko od nebuloza, koje se mogu pročitati na raznim mestima i iz kojih ispada, da VC sat napravi za 350€, a prodaje ga za 35.000 €. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje ali ovde se uopšte ne radi o vlastitim idejama, nego o činjeničnom stanju o razlikama u načinu produkcije satova, koje su najbitniji faktor izlaska na tržište. Ko to nije u stanju da shvati, razume i prihvati, te pored toga, vlastitim neznanjem zagađuje okolinu, takva komunikacija postaje deo opšte zajednice i svakako joj ne daje odgovarajući doprinos. Takvim pojedincima je potrebno ukazati, da za sobom povuču vodu.

Priča o novim satovima je priča koja dolazi sa strane produkcije i to okruženje je primereno regulisano napisanim i nenapisanim ekonomskim pravilima u kojima veće devijacije izrazito odstupaju i brzo postanu vruća meta, jer su svi subjekti pod kontinuiranom prismotrom, što sa strane konkurencije, što sa strane stručne javnosti. Setite se samo Tag Hauera i priče sa prvim In House hronografskim kalibrom TH1887 i afere, koja je nastala iza toga...ili priče o Panerai "In House" (ETA) kalibara.....Što si više blizu vrhu, više si na udaru, pa zato nebulozama o komadu čelika mogu da veruju samo oni na jednakom stepenu horološkog razvoja.

Urnebes koji potencira osnovne zakone ekonomije ponudu i potražnju nastaje na sasvim drugom segmentu...tržištu vintage satova, gde razum ustupa mestu kolekcionarskoj strasti, a tamo nema granica. To onda više nije priča koja dolazi iz uređene okoline, pa ako upotrebim žargon iz priče o komadu čelika - ako poštanska marka, taj komadić papira košta nekoliko desetina hiljada eura, zašto onda komad čelika ne bi koštao nekoliko stotina hiljada iste valute.
A kavim nebulozima svedočimo svedoči činjenica, da njihovi autori tvrde baš to, da jedna nova, upravo štampana poštanska marka odnosno komadić papira, košta nekoliko desetina hiljada eura....

Na kraju, ne slažem se u potpunosti sa vama, koji mi napominjete da su Patek, VC, AP, Lange eltini proizvođači, koji satove prave za elite i pri tome nazirem taj podrugljivi ton. Elitizam je posledica, a ne uzrok. Sve zavisi od perspektive. I vaša je pogrešna.
Da vas pitam. Zašto je prosečan mehanički sat skuplji od prosečnog kvarčnog sata?
Pa valjda zato, jer je njegova proizvodnja sporija, kinetički sklop još uvek mora biti sastavljen ručno, jedan običan švajcarski mehanički sat je skuplji od običnog japanskog mehaničkog sata, jer je podešen makar u dve pozicije. Sve to zahteva vreme, određeno znanje, spretnost, za razliku od produkcije kvarca koja je u potpunosti automatizovana, pa zato neuporedivo brža i jednostavnija.
Gledajući sa te perspektive i jedan običan mehanički sat je čin elitizma u odnosu na kvarčni sat.
A prica o VC 222 je baš to, priča o razlikama u načinu proizvodnje.
Ponavljam, Elitizam je posledica, a ne uzrok.

[boskom]

… nažalost tapatalk baguje pa moram nekoliko puta da editujem post…

Šta reci… da je barem čelični VC222 dostupan za tih tridesetak eura… nažalost za nas “obične elite” neće biti. Već će se “polovni” prodavati za barem duplo skuplje.

Inače što se mene tiče veoma lep sat. Vredi svaki euro.

[BucaJr.]

I meni je sat prelep, cenu ne komentarišem, ali me interesuje jedna 'sitnica' koju ne mogu sam da rešim - je li kod ovog VC222 narukvica 'integralni' deo kućišta? Ne vidim mogućnost i način da se metalna narukvica skine i zameni. Da li je to uobičajeno kod ove klase satova pa ja to nisam do sad primećivao, ili sam u zabludi i samo ne vidim način da se priđe iglici i demontira narukvica...?
Nadam se da pitanje nije smešno, stvarno mi je to zapalo za oko, a i nije sramota pitati ono što ne znaš

[don Alberto]

Dobro si primetio. Ona je namenski urađena,znači ne može ništa drugo da se budži.

[BucaJr.]

Nije, kasnije sam video na pravim fotografijama i klipovima na net-u da su lugovi bušeni

Ovo je izgleda samo neka marketinška fora da za predstavljanje sata urade foto šop brisanje rupica, valjda da deluje efektnije.
Meni krajnje degutantno ako to stvarno tako rade.


Mada i jeste namenski napravljen oblik kućišta i prihvat narukvice, u pravu si, ali definitivno može da se demontira narukvica sa kućišta. Valjda i mora, kako bi se inače servisirao sat, kako bi se prišlo poklopcu i mehanizmu.

[don Alberto]

Pa i treba da su probušeni lugovi,ali i dalje ne može nikakva druga da se stavi osim originalna fabrička,zbog oblika end linka.