Rolex kuciste: problem sa inferionirnim 316 celikom iz 1980s

[Vladimir Pejakovic]

Evo i ja da se javim na ovu temu, jer mi je vise-manje u domenu mog zanimanja, pa da pokusam dati neke "teorije".

316 celik ne bi trebao ovako da se "ojede", prosto za to nije napravljen niti predvidjen. 316 celik, koliko se ja sjecam, ima 16% hromiuma, 10% nikla i 2% molibdena. Svi nehrdjajuci prije ovoga su imali sastav sa hromiumom i niklom, ali ovaj je bio medju prvima sa molibdenom koji mu daje dodatnu otpornost na razne vrste korozija.
Elem, kao i svaki nehrdjajuci, tako i ovaj ima dvije "faze". Jedna aktivna faza i druga pasivna. U aktivnoj fazi hromium nije u stanju oksidacije, tacnije nema prisutnog hromium oksida, dok u pasivnoj se stvara hromium oksid. Ovaj oksid stvara tanku prevlaku preko celika, debljine od oko 1-5 nanometara i to ustvari dovodi do veoma visoke otpornosti na koroziju celika.
Naravno, ostecenjem spoljasnjeg sloja oksida, dolazi do ubrzane korozije, i celik postaje manje otporan.

Postoji vise nacina kako je moglo doci do gubljenja pasivnog sloja, da celik udje u svoju aktivnu fazu. Ako izuzmemo mogucnost galvanske reakcije i korozije na taj nacin (jer se ovaj tip korozije uglavnom javlja kod zavrtnjeva kad 316 aktivni i pasivni dolaze u kontakt uz prisustvo nekog elektrolita kao sto je morska voda) ostaju, po meni dvije mogucnosti:

1. Greska u proizvodnji. - javljanje nepravilnosti u sastavu celika, los hemijski proces prerade ili mozda losa termicka obrada pri samom oblikovanju.
2. Mozda i najrealnije - "trljanje" celika sa celicnom vunom, celicnim cetkama, itd itd. Samim ovim procesom unistava se pasivni sloj oksida a unosi se dodatno zeljezo koje je, mogu reci, neotporno na koroziju. I naravno hlodiri, kiseline i ostali izazivaci korozija vrlo lako izazivaju trajne posljedice po celik na tom mjestu.

Dejane, pretpostavljam da si masinac Elem, sto se tice tvoje teorije - o ''trljanju'' celika raznim cetkama i sl. u tom grmu i lezi zec. Naime, sprega mehanickog kontakta dva tela u prisustvu korozivnog medijuma dovodi do brzeg propadanja materijala. Ovaj mehanizam se zove tribokorozija, a sastoji se u konstantnom izlaganju nezasticene celicne povrsine korozivnom medijumu (najcesce znoj u ovom slucaju) i potom habanju usled kontakta sa drugim predmetima.

Fun fact. TiN (titanijum nitrid) koji se koristi kao prevlaka visokootporna na habanje (svi vrhovi burgija su mahom prevuceni sa TiN, to je ona zuta prevlaka) u standardnim procesima masinske obrade se pokazala kao izrazito efikasna. Sa druge strane u korozivnim medijumima (npr slanoj vodi) izrazito brzo propada. S toga se recimo vrhovi reznih alata u industriji busenja nafte u podvodnim busotinama oblazu drugim materijalom. Ove slike prikazane gore, posebno trosenje materijala u lugovima posebno idu u prilog tome sto si pomenuo. Piting nastao na mestu gde je zaptivka je verovatno bio izlozen slozenom hemijskom uticaju (degradacija zaptivke, znoj, ulje i slicno).

Generalno kvalitet kucista vintage satova je na nizem nivou nego kod savremenih. Usudio bi se to reci. Svima je poznato da je usled WW2 pristup resursima pojedinim proizvodjacima bio ogranicen, te su se stoga morali snalaziti kako su znali i umeli. Recimo svaki Seiko iz 70-ih na koji sam naleteo je bio iskvrcan kao uskrsnje jaje iako je nominalno kuciste celik. Svajcarci su tu daleko kvalitetniji. Mada, u vreme kvarcne krize svasta se moglo i kod njih videti, pa su tako kucista i kod nekih omeginih modela (licno se uverio na tuning fork) blago receno upitnog kvaliteta.