Kako se kalio Poljot - kratak istorijat

[Neša]

Ovaj tekst je posvećen najčuvenijem ruskom brendu koji i danas postoji. Iako se brend Poljot pojavljuje tek 1960. godine, njegova istorija je mnogo duža. Istorijat koji će biti prikazan u ovom tekstu bavi se periodom od osnivanja Prve državne (kasnije moskovske) fabrike satova, pa sve do početka upotrebe ovog brenda. Imajući u vidu koliko sovjetski (a kasnije i ruski) brendovi i proizvođači imaju isprepletanu istoriju, pokušao sam da tekst zaokružim na ovaj način, namerno izostavivši druge brendove koji su se proizvodili u ustoj fabrici.

Po završetku revolucije, u Sovjetskom Savezu je trebalo uraditi mnogo toga. U želji da se smanji zavisnost od uvoza, vlast rešava da razvije mnoge privredne grane i proizvodnju izvesnih proizvoda, među koje spadaju i satovi. Satova je bilo malo na tržištu, a postojeći su bili iz uvoza, a doslovno su plaćali zlatom. Vlastima je postalo jasno da nešto moraju učiniti kako bi zadovoljili i vojne i civilne potrebe za satovima.

Krajem 1927. godine Savet za rad i odbranu (Совет Труда и Обороны) donosi odluku da se započne sa proizvodnjom satova, koji bi bili precizni, pouzdani i kvalitetni, pa je iste godine kupljena i oprema za proizvodnju od amerčke fabrike Dueber Hamptden, premda neki izvori spominju i Ansonia Clock Company. Fabrika je izgrađena u veoma kratkom roku – temelj je postavljen u februaru 1930. godine, a zgrada je bila gotova u junu, dok je postavljanje opreme završeno polovinom septembra. Već u novembru iste godine predstavljeno je i prvih pedeset satova.

U to doba naziv fabrike je bio Prva državna fabrika satova (Первый государственный часовой завод, skr. 1ГЧЗ), a nešto kasnije dobija ime Prva moskovska fabrika satova (Первый Московский часовой завод, skr. 1МЧЗ). Imenu fabrike je 1935. godine dodato i ime državnog i političkog delatnika Sergeja Mironoviča Kirova (Сергей Миронович Киров) koji je ubijen godinu dana ranije, zbog čega se na nekim satovima i pojavljuje им. Кирова ili Кировские. Prema netgrafik.ch, satovi koji su se javili na početku bili su džepni (sa 7 ili 15 rubina, kao i muški (7 rubina) i ženski (15 rubina), a samo su ženski bili namenjeni širem tržištu, dok su prethodni bili za razne državne institucije i vojsku. Koliko se može videti sa slika dostupnih na internetu, bilo je satova sa delovima drugih proizvođača, ili čak kompletnih mehanizama, premda ih je u nekim slučajevima potpisivala sovjetska fabrika.


Osim ovih satova, prouzvodili su se i satovi drugih namena, kao npr. za navigaciju, avionski, automobilski i slično. Pomenuta fabrika počinje da proizvodi štoperice 1932. godine.

U prilog brzom razvoju ove fabrike, ali i sovjetske industrije satova uopšte, može se navesti i podatak da je pomoć stranih stručnjaka, pre svega američkih i nemačkih, bila potrebna u samo prve dve godine postojanja, da bi zatim domaći stručnjaci preuzeli sve poslove, a gotovo odmah po osnivanju 1MČZ počinje i izvoz.

Kako su se prilike u Evropi i svetu pogoršavale usled kriza i izvesnosti izbijanja II svetskog rata, 1MČZ se uključuje u proizvodnju svega onoga što je potrebno za rat. Iz bezbednosnih razloga, fabrika je još 1941. godine premeštena u Zlatoust. Osim primarne delatnosti, u koju spadaju razne vrste satova namenjenih oružanim snagama, uključujući i ručne pilotske 1MČZ učestvuje i u izradi municije i nekih delova za čuvene ’kaćuše’ – mobilne višecevne bacače raketa, koje su Nemci poetično nazivali Staljinovim orguljama (Stalinorgel). Zanimljivo je spomenuti i to da je prvi od čuvenih ’komandiraca’ proizveden 1940. u ovoj fabrici, premda se vezuje za Vostok, što već spada u drugu temu. Oko dve godine pred kraj rata, fabrika počinje da se vraća i civilnoj proizvodnji, a polako se priprema i izrada novog brenda – Pobeda.

Sledeću prekretnicu u razvoju ove fabrike označilo je i danas poznato ime – Šturmanskie (Штурманские), koji se pojavljuje 1949. godine, a bio je namenjen isključivo oficirima i nije se mogao naći na slobodnom tržištu. Sam naziv potiče od reči штурман, što u prevodu znači ’navigator’. U njima je bio mehanizam sa 15 rubina, a omogućavao je zaustavljanje sekundare. Ovaj sat će kasnije proslaviti Jurij Gagarin, na čijoj će ruci poleteti u svemir (12. april 1961.).



1MČZ u međuvremenu postiže mnogobrojne uspehe – broj izvezenih satove se broji u milionima, izvoz dostiže i 80%, satovi se probijaju i na tržištima zemalja koje ne pripadaju istočnom bloku, a pojavljuje se i novi brend Rodina (Родина – ’otadžbina’), popularni ’zvonari’, poneki hronograf... za svakoga po neki zanimljiv primerak.

Prvi sat na kome piše Poljot (Полёт – 'uzlet, uzletanje, poletanje') pojavio se 1960. godine, a u njemu je kuckao mehanizam 2414 od 17 rubina. Uprkos podacima koje sam našao, imam i sliku (valjda) istog mehanizma koji ima 16 rubina.



Odmah za prvom modelom javlja se i niz ostalih zasnovanih na već postojećim ili novim mehanizmima. U nastavku teksta možete videti neke od prvih poljota, a o njihovoj daljoj istoriji čitaćete u narednom tekstu.


Izvori:
ПОЛЕТ - История
poljot_history
http://www.ussrtime.com
Poljot - Wikipedia, the free encyclopedia
Juri Levenberg, Russian Wristwatches

Slike su preuzete sa interneta, većinom sa http://www.ussrtime.com