Istorija ronilačkih satova

[Putin]

ja kasnim i to debelooo ali opet...bolje ikad nego nikad! Mogu samo reci da ovakvo umetnicko delo od pisanja moze da se procita kod: Andrica,Dostojevskog...i kod tebe skydrummer! Kapa dole prijatelju! Ziv bio stooo godina.Ako neko i nije voleo satove..posle tvojih tekstova to nece vise biti moguce!!! Jos jednom PUUUNO HVALAA!!!

[skydrummer]

Bitniji datumi vezani za ronilačke satove

· 1927. Rolex je napravio prvi vodootporni sat
· 1932. Omega je napravila “Marine“ - prvi ronilački sat
· 1936. Panerai je proizveo ronilačke satove za italijansku mornaricu, vodootporne do 650 feet-a (200m)
· 1953. Blancpain kreira “Fifty fathoms“
· 1954. Rolex pravi „Submariner“
· 1957. Omega predstavlja “Seamaster”
· 1967. Rolex predstavlja “Sea-Dweller”, prvi “ultra water resistant” ronilački sat, vodootporan na dubini do 610m
· 1970. Omega predstavlja Seamaster Professional - PloProf, vodootporan do 600m.

Moderni ronilački satovi i ISO 6425 sertifikat

Da bi se danas neki sat mogao nazvati ronilačkim neophodno je da ispuni određene kriterijume:
-Kućište mora biti izrađeno od nerđajućeg materijala.
-Sat mora imati vodootpornost od 20 atm ili više.
-Neophodna je kvalitetna luminacija kazaljki,markera na brojčaniku i markera na rotirajućem prstenu.
-Sat mora imati rotirajući prsten, sa mernom skalom,koji će se zbog sigurnosti ronioca rotirati samo u jednom smeru-suprotno od smera kazaljke na satu.
-Sat mora imati ISO sartifikat, to je jedina garancija da je sat ronilački. Sve ostalo je marketing.


Kratak pregled (većeg dela) testova koje sat mora proći da bi dobio ISO 6425 sertifikat:
-Sat se potapa u vodu dubine 30 cm u vremenskom period od 50 h.
-Sat se potapa u vodu i u period od 10 min izlaže pritisku 125% od fabrički predviđenog sa silom od 5 N vertikalno na krunicu i tastere (pushers) ako ih ima.
-Sat se uranja u vodu dubine 30 cm gde boravi po 5 minuta u vodi čija temperatura iznosi 40°C ,5 °C pa ponovo 40°C s tim što pauza između prelaza ne sme biti veća od 1 min. Ne sme doći do ulaske vode ili kondenzacije.
-Sat se uranja u adekvatnu posudu i izlaže pritisku u iznosu 125% od fabrički predviđenog. Pritisak koji će biti „isporučen“ na sat mora se postići u roku od 1 minute. Tom pritisku sat je izložen u trajanju od 2 sata. Nakon toga u roku od 1 minute pritisak se smanjuje na 0,3 bara i održava 1 sat. Ne sme doći do ulaska vode ili kondenzacije.
-Luminacija-mora biti prisutna na kazaljkama, brojčaniku (markeri) i rotirajućem prstenu. Luminacija mora biti vidljiva sa udaljenosti od 25 cm u potpunom mraku.
-Mora postojati pokazatelj rada sata u totalnom mraku. To se postiže luminacijom početka ili kraja sekundare.
-Magnetna otpornost-sat se u tri navrata izlaže magnetnom polju od 4800 A/m. Sat mora da zadrži tačnost od +/- 30 sekundi/dnevno u odnosu na period pre izlaganja magnetnom polju.
-Otpornost na udarce (shock resistance) - nanose se dva udarca,jedan sa strane na poziciji broja 9 a drugi na staklo pod uglom od 90 °.Udarac se nanosi plastičnim čekićem težine 3 kg,brzina udara iznosi 4,43 m/s. Nakon ovog testiranja dozvoljeno odstupanje sata je +/- 60 sekundi/dnevno.
-Hemijska otpornost-sat se potapa u vodu čiji je salinitet veći od morske vode a sve u cilju testiranja otpornosti na rđu.To traje 24 h.
-Testiranje kaiša/narukvice - primenjuje se sila istezanja od 200 N, ne sme doći do bilo kakvog oštećenja osovinice kaiša ili bilo kojih spojnih tačaka.
-Kvarcni satovi moraju imati pokazatelj napunjenosti baterije (EOL - end of life indicator).
Sat koji prođe sve testove može ponosno nositi prefiks RONILAČKI odnosno, kako je standardom predviđeno, može se šepuriti sledećim natpisom na ciferu: DIVER’S WATCH L M or DIVER'S L M (gde je Ldubina u metrima).

KRAJ

Napomena:

Tekstove koje ste pročitali nisu autorski već su preuzeti iz velikog broja izvora, prevedeni, dopunjeni, donekle izmenjeni i obogaćeni velikim brojem fotografija koje su takođe preuzete.

[milan zmaj]

Bravo za lep tekst ali mi je malo cudno ako si zavrsio da nisi spomenuo IWC a. IWC's Diving Watches

[skydrummer]

Sve slike koje će uslediti su preuzete.

Seiko 62MAS-010, model sa kojim je Seiko zagazio u priču zvanu ronilački satovi.







Rolex Submariner u filmu Goldfinger (narukvicu su mu upasali nemam reči).

[skydrummer]

Sve varijante Doxa SUB 300 T koje su proizvedene. Najprodavaniji je model sa narandžastim brojčanikom,zatim sledi model sa crnim brojčanikom, pa sivim i na kraju žutim.



Model koji je ubedljivo najređi i kod kolekcionara najtraženiji (samim tim i najskuplji) je model sa žutim brojčanikom i logom Posejdona sa leve strane.



Doxa je pravila sličan model i za dame,naziv modela je Doxa SUB 200



Iz tog perioda je i Doksin model Doxa Sub 500 koji nikad nije doživeo serijsku proizvodnju.




I za kraj nešto sasvim drugačije. Dok su drugi razmišljali da li je da li je to izvodljivo ovaj sat se šepurio morskim dnom. Ponos sovjetske mornarice i vodolaza, Zlatoust CHS 191.

[skydrummer]

Hvala svima.
Nešo, slažem se sa tobom da tekst treba izdvojiti,na zato što sam ga ja pisao,jer ja sam samo uradio ono što sam napisao na kraju samog teksta. Isto tako mislim da tvoj tekst treba izdvojiti (istorija pilotskih satova) ovo ne kažem iz kurtoazije.U principu takvi tekstovi nebi trebalo da se izgube među postovima u kojima se na primer raspravlja o veličini sata ili da li je neki Rolex lepši od neke Omege,već bi trebali da imaju svoje izdvojeno mesto na forumu.To je bar moje mišljenje.
Clarissa-za lajkove šta da kažem,moraćete iz početka .

[Professional]

Hvala ti puno na ovakvom tekstu i trudu koji si ulozio. Svaka cast. Steta za fotografije :'( Nemamo pogled na te legende.