Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 39
Like Tree240Likes

tema: Istorija ronilačkih satova

  1. #1
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Istorija ronilačkih satova

    Istorija ronilačkih satova


    Tekst koji sledi je rezultat velikog interesovanja za istoriju i satove. Tekst je koncipiran tako da prikaže sam početak razvoja ronilačkih satova od strane različitih proizvođača na različitim stranama sveta i da odgovori na pitanja Ko, Kada, Kako i Za koga je proizvodio ove satove. Takođe cilj je i da se ukaže na kompleksnost izrade jednog ronilačkog sata. Namenjen je široj čitalačkoj publici te stoga ne obiluje suvišnim tehničkim podacima, tehničkim crtežima i sl.


    Počeci

    Razvoj ronilačkih satova počeo je između dva rata. Omega je napravila prvi industrijski proizveden sat namenjen komercijalnoj upotrebi. Sat je predstavljen 1932. god. Naziv modela je Omega “Marine”. Posle brojnih testiranja u Swiss Laboratory of Horology u Neuchatel-u maju 1937. godine sat je dobio sertifikat da je sposoban da podnese pritisak od 13,5 atm što je jednako dubini od 135 metara tj 443 ft.


    Istorija ronilačkih satova-001-uhr-4_full-001.jpgIstorija ronilačkih satova-omega_marine_1932_museum_collection_limited-002.jpgIstorija ronilačkih satova-omega_marine_1932_museum_collection_limited_3-003.jpgIstorija ronilačkih satova-omega-marine-1932-004.jpgIstorija ronilačkih satova-omega-marine-1932-boden-005.jpg


    Za potrebe italijanske mornarice 1936. god. Panerai je proizvodio model “Radiomir” sa Rolex-ovim mehanizmom. Vodootpornost satova je iznosila 30 m. Nemački ronioci (kampfschwimmer) nosili su vodootporne Rolex-e koje je pokretao mehanizam preuzet iz džepnih satova.

    Istorija ronilačkih satova-radiomi-rcalifornia-dial-slika-br-7.jpgIstorija ronilačkih satova-paneristi_radiomir47mm-rolex-movement-slika-7-b.jpgIstorija ronilačkih satova-model-3643-type-c-dial-kampfschwimmer-movement-rolex-cal.618-slika-br-7c.jpg


    Blancpain

    Godine 1952. francuski mornarički oficir po imenu Robert Maloubier pokušao je da pronađe odgovarajući sat za francusku jedinicu elitnih ronilaca-plivača(Nageurs de Combat). Kako nije pronašao ništa odgovarajuće, obratio se proizvođaču satova Blancpain. Maloubier je sastavio spisak zahteva koje sat mora ispuniti:
    -Vodootpornost do 50 fathoms-91,45m (fathom-ftm je jedinica dužine u britanskom imperijalnom mernom sistemu i u američkom sistemu mernih jedinica (United States customary units) koji poreklo vodi iz britanskog imperijalnog mernog sistema. Jedinica fathom se posebno koristila za merenje dubine vode. 1 ftm=1,82880 m (SI units) ili 1 ftm=6,00000 ft (US customary) ili 1ftm=72,00000 in.
    -Automatski mehanizam.
    -Kućište je moralo biti od nerđajućeg čelika i krunica na zavrtanje.
    -Krupni i dobro osvetljeni markeri.
    -Jednosmerno rotirajući prsten sa mernom skalom kako bi ronioci pod vodom mogli računati vreme zarona.
    Blancpain je 1953. svetu predstavio svoj model Fifty Fathoms, prvi serijski proizvođen, mehanički ronilački sat. Nekoliko armija sveta je opremilo svoje ronioce ovim satom,USA (Navy SEALS), France (Les Nageurs Combat), Germany (Bundesmarine) i Izrael. Takođe Blancpain su nosili i mnogi istraživači, avanturisti... Blancpain je opremio i ekipu Žaka Kustoa (Jacques Cousteau) prilikom snimanja filma “The Silent World“.

    Uz određene izmene sat je proizvođen sve do 1971. godine kada je proizvodnja stala. Za to vreme proizvedeno je oko 150000 komada ovog sata.

    Istorija ronilačkih satova-blancpain-fifty-fathom-sa-leve-strane-je-ne-kasnija-milspec-verzija-slika-7a.jpgIstorija ronilačkih satova-french-frogman-1957-slika-8.jpgIstorija ronilačkih satova-poster-blancpain-fifty-fathoms-slika-9.jpgIstorija ronilačkih satova-fiftyfathomsmilspec4220_00_910_9629-slika-9a.jpgIstorija ronilačkih satova-bp_vintage_50f_1-slika-9b.jpgIstorija ronilačkih satova-bp_vintage_50f_2-slika-9c.jpgIstorija ronilačkih satova-robert_maloubier-slika-9d.jpg
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 8:54)
    Shmizla, popovac 76, RUS and 22 others like this.

  2. #2
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Rolex

    Rolex jesvoj model „Submariner” proizveo 1953. god. a predstavio ga na sajmu u Bazelu 1954. godine. Nije potpuno jasno da li je prvi Submariner nosio oznaku 6204 ili 6205 na poklopcu kućišta. U svakom slučaju oba modela su gotovo identična. Cena očuvanog Submarinera iz tog perioda se kreće između 25000$ i 30000$. Prvi Submariner nije imao “cathedral“ ili “Mercedes” kazaljke po kojima su kasniji modeli postali prepoznatljivi. Prve Submariner-e pokretao je mehanizam oznake A260. Vodootpornost je iznosila 100 m.

    Istorija ronilačkih satova-rolex-submariner-6204-slika-10.jpgIstorija ronilačkih satova-a260-movement-slika-10-.jpg


    Model čija je oznaka 6538 (1956.-1964.) predstavlja drugu generaciju Submariner-a. Na njemu su kazaljke po kojima je Submariner i danas prepoznatljiv. Kućište je 38 mm, unutra je mehanizam oznake 1030 (butterfly rotor movement) koji je prošao COSC test. Vodootpornost dotičnog modela iznosila je 200 m.

    Istorija ronilačkih satova-ref.-6538-slika-10b.jpg

    Treća generacija Submariner-a nosi oznaku 5508 (1958.-1965.) i koristi mehanizam oznake 1530, prečnik kućišta je 37 mm, vodootpornost 100 m. Sledeći model oznake 5510 proizvodio se samo dve godine, od 1958 do 1960 i imao je vodootpornost od 200m.
    Submariner sa oznakom 5512 (1959.-1977.) napravio je velik iskorak u odnosu na svoje prethodnike. Krunica je dobila štitnike tzv.ramena. Rotirajući prsten je imao veće žljebove sa strane što je olakšavalo okretanje prstena. Poboljšana je narukvica i prečnik sata je povećan na 39,5 mm. Mehanizam koji je pokretao sat nosi oznaku 1570, u to vreme najbolji Roleksov mehanizam. Mehanizam je naravno prošao COSC test.

    Istorija ronilačkih satova-ref.-5512slika-10-c.jpg

    Model sa oznakom 5513 (1964.-1985.) bio je jeftinija verzija modela 5512. Mehanizam koji je pokretao ovaj model nosi oznaku 1530 a kasnije je zamenjen mehanizmom 1520.
    Submariner sa oznakom 1680 je prvi model koji je imao datum kao dodatnu funkciju tj komplikaciju. Model je proizvođen od 1965.-1980. godine, pokretao ga je mehanizam oznake 1570, COSC. Prečnik sata je 39,5 mm. Vodootpornost je iznosila 200 m. Model je imao akrilno staklo sa uvećavajućom lupom iznad datuma (na poziciji broja tri). Podvarijanta ovog modela nosila je oznaku 16800 (1979.-1989.). Taj model je imao safirno staklo,vodootpornost od 300 m, prečnik kućišta od 40,5 mm i pokretao ga je mehanizam oznake 3035.

    Istorija ronilačkih satova-ref.-16800-slika-10-d.jpg

    Svetsku slavu Rolex Submariner-u doneo James Bond film Dr. No (1962.) u kome Šon Koneri nosi taj sat. Evo u nekoliko rečenica kako je došlo da toga da tajni agent 007 nosi Rolex Submariner. John Cork i Bruce Scivally (autori knjige James Bond Legacy, Boxtree 2002) kažu da se poklanjala ogromna pažnja izgledu tajnog agenta u njegovom prvom filmu. On je morao da ima odgovarajući izgled, odgovarajuću odeću, sve u svemu odgovarajući stil. Ako je pio piće to je morao biti Dom Perignon, ako je nosio sat to je morao biti Rolex itd. Međutim Rolex je odbio da obezbedi sat za potrebe snimanja filma a kako filmski budžet nije dozvoljavao kupovinu jednog, Cubby Broccoli (producent filma) je skinuo svoj Rolex sa ruke i dao ga članu umetničkog odeljenja (art department) za potrbe filma. U pitanju je bio Rolex Submariner, sa velikom krunicom, bez štitnika krunice sa kožnim kaišem od krokodilske kože i tzv. „Mercedesovim“ kazaljkama. Kožni kaiš je zamenjen Nato kaišem a kako je to urađeno može se videti na slici.

    Istorija ronilačkih satova-rolex-submariner-bondstrap2-slika-10-e.jpg
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 9:00)
    Shmizla, RUS, vladas and 16 others like this.

  3. #3
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Doxa

    Sredinom 60-tih Urs Eschele jedan od rukovodilaca u Doxa-i došao je na ideju da bi s obzirom na popularizaciju ronjenja, kako profesionalnog tako i amaterskog, u čemu je veliku zaslugu imao Jacques Cousteau, trebalo proizvesti adekvatan sat. Termin ronilački sat (diver’s watch) u to vreme još nije postojao. Sat bi trebao da ima par osnovnih karakteristika, da bude izdržljiv, lak za čitanje, lak za rukovanje. Godine 1964. Eschle je okupio grupu inžinjera i ronilaca, među kojima je bio i Claude Wesly prvi čovek koji je proveo 7 dana bez prekida na dubini od 33 ft = 10 m, takođe je bio i Kustoov saradnik u mnogim misijama. Da bi učinili kazaljke što vidljivijim pod vodom odlučeno je da se premažu tritijumom. Kako bi utvrdili koju boju koristiti za brojčanik odlučeno je da uradi testiranje u jezeru Neuchatel. Zagađena voda jezera bila je podesna za ovakvu vrstu testiranja. Boje koje su testirane su: tirkizna, narandžasta, crvena, žuta i još neke. Boja za koju su se složili inžinjeri i još važnije ronioci da ima najbolju vidljivost na dubini od 30 m je narandžasta. Svesni činjenice da sat možda neće biti prihvaćen od strane većine zbog “drečave“ boje brojčanika, odlučili su da uvaže razultate sopstvenih testova, jer ovo je ipak ronilački sat i njihova bi trebalo da je poslednja. Sat je predstavljen na sajmu u Bazelu 1966 godine. Naziv modela je Doxa Sub 300 T. Broj 300 označava vodootpornost a slovo T se odnosi na tritijum. Postojala je i verzija sa crnim, srebrnim i žutim brojčanikom. Sledeće godine sat je pušten u prodaju. Ronioci su ga odmah zavoleli. Sat je ušao u legendu. Doxa Sub 300 T je prvi sat sa narandžastim brojčanikom, boja koju danas mnogi proizvođači koriste, prvi sat sa „no decompresion“ tabelom na rotirajućem prstenu i prvi model sa ventilom za ispuštanje helijuma. Nesreća tog sata je što se pojavio otprilike u vreme kada je počinjala era kvarcnih satova. Robustan sat dimenzija 43x45x13 sa 17 rubina, automatik koji je imao vodootpornost od 990 ft (300 m) i koji je mogao bez problema da radi na -76 stepani nije izdržao cunami jeftinih,preciznih kavrcnih satova iz Japana. Doxa je ugašena, proizvodnja je stala. Proizvodnja se obnavlja 2002 godine.

    Istorija ronilačkih satova-doxa-sub-300t.jpgIstorija ronilačkih satova-dx4314dive1.jpgIstorija ronilačkih satova-dx4314dive2.jpgIstorija ronilačkih satova-dx4314dive3.jpgIstorija ronilačkih satova-dx4314dive4.jpgIstorija ronilačkih satova-dx4314dive5.jpgIstorija ronilačkih satova-dx4314dive6.jpg
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 9:01)
    Shmizla, popovac 76, RUS and 18 others like this.

  4. #4
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Omega

    Kao što je već napisano 60-tih ronjenje doživljava ekspanziju. Nije samo vojska bila zainteresovana za ronjenje već i razni rekreativni i profesionalni ronioci kao i naftno-transportne kompanije. S toga su stvorene organizacije profesionalnih ronilaca. U to vreme jedna od najvećih kompanija koja je pružala usluge profesionalnih ronilaca trećim licima je Comex. Omega je kao i drugi prepoznala narastajuću potrebu za ronilačkim satovima te je u saradnji sa Comex-om i Jacques Cousteau započela razvoj sopstvenog ronilačkog sata. Posle 4 godine intenzivnih istraživanja i razvoja, 1970. godine sat je ugledao svetlost dana. Naziv modela je Omega Seamaster Professional 600 m/2000 ft. S obzirom na prisustvo Francuza u istraživačko–razvojnom timu sat je dobio nadimak PloProf, što je izvedenica od francuskih reči PLOnguer PROFessionnel (profesionalni ronilac). Mehanizam koji je pokretao ovaj sat je Omegin automatik sa 20 rubina,rezerve snage 40 sati. Oznaka mehanizma je 1002. Širina sata je 54 mm, dužina 45 mm, debljina 15 mm, razmak između ušica kaiša je 24 mm, širina rotirajućeg prstena je 44 mm. Mehanizam je imao mogućnost zaustavljanja sekundare (hacking) i brzog podešavanja datuma, 28800 oscilacija na sat.

    U vreme kada se pojavio to je bio veoma skup sat, duplo skuplji od Rolex Submariner-a, stoga nije bio prihvatljiv za ronioce amatere. To je razlog zašto je danas veoma redak. Pre nego što je lansirala ovaj model, Omega je uradila seriju testova koje je sat prošao. Jedan od testova podrazumevao je kombinaciju izlaganja sata hidrostatičkom pritisku od 60 ATM i udar (shock test) 500 gr tereta sa visine od 25 cm dok sat radi. Testirajući krajnju granicu izdržljivosti sata, izložili su sat konstantnom povećanju hidrostatičkog pritiska sve dok sat nije stao a stao je na dubini od 1370 m i to ne zato što je u njega prodrla voda nego zato što se staklo izdeformisalo t.j. pritislo sekundaru uzrokujući zaustavljanje mehanizma. Par fotografija ovog po mnogo čemu interesantnog sata.

    Istorija ronilačkih satova-3b73_3.jpgIstorija ronilačkih satova-39d4_3.jpgIstorija ronilačkih satova-142959d1227123597-omega-seamaster-600m-ploprof-111_1123.jpgIstorija ronilačkih satova-142960d1227123597-omega-seamaster-600m-ploprof-111_1126.jpgIstorija ronilačkih satova-be13_1.jpgIstorija ronilačkih satova-omega_cal_1002.jpgIstorija ronilačkih satova-omega_seamaster_600_comex.jpgIstorija ronilačkih satova-standard.jpg



    Žak Kusto

    S obzirom da je nekoliko puta pomenut u tekstu, par reči i o velikom Žaku Kustou (Jacques-Yves Cousteau). Rođen je 11. Juna 1910. a preminuo 25. Juna 1997. Žak Kusto je bio francuski mornarički oficir. Takođe je istraživač, ekolog, filmski stvaralac, inovator, naučnik, fotograf, čovek koji je istraživo more i sve oblike života pod vodom. Kusto je izmislio “aqua-lung“, deo ronilačke opreme koji je doneo prekretnicu u ronjenje. Aqua-lung je regulator koji je omogućio da ronilac bez obzira na dubinu dobije onoliko vazduha koliko mu je potrebno da udahne. Snimio je preko 120 filmova, najpoznatiji je The Undersea World of Jacques Cousteau. Takođe je učestvovao u dizajniranju nekoliko vrhunskih ronilačkih satova. Nekoliko fotografija na kojima se vidi koje je satove nosio Kusto i njegova posada.

    Istorija ronilačkih satova-j.-y.cousteau-doxa-sub-300t.jpgIstorija ronilačkih satova-jacques-cousteau-rolex-submariner-full.jpgIstorija ronilačkih satova-j.y.-cousteaus-sub_1.jpgIstorija ronilačkih satova-member-cousteaus-crew-wearing-omega-ploprof.jpgIstorija ronilačkih satova-philippe-cousteau-aquastar-deepstar.jpgIstorija ronilačkih satova-seamaster-600-ploprof.jpg
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 9:06)
    Shmizla, RUS, vladas and 17 others like this.

  5. #5
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Hamilton, Bulova, Elgin, Tornek - Ronilački satovi u SAD

    Par reči o nastanku i primeni ronilačkih satova u SAD. U toku Drugog Svetskog rata američki ronioci su nosili 32 mm široke Hamiltone, model Hamilton See Bees Diving, vodootpornosti do 50 m. Sat je imao ogroman poklopac krunice na zavrtanje koji je štitio sat od prodora vode. Zbog svog oblika dobio je nadimak “canteen watch”. Godine 1949. proizvođač Elgin je neznatno modifikovao sat i kao takav sat je ostao u službi do sredine 50-tih.

    Istorija ronilačkih satova-elgin-canteen-watch-slika-1.jpgIstorija ronilačkih satova-elgin-canteen-watch.-slika-1a.jpgIstorija ronilačkih satova-elgin-canteen-watch-movement-slika-1b.jpg


    Američka mornarica je 1957. godine zahtevala bolji i moderniji sat. Sat je morao biti većeg prečnika, sa rotirajućim prstenom, odgovarajućom luminacijom i akrilnim staklom. U to vreme američka vojska je u velikoj meri favorizovala domaće kompanije tako da je izbor pao na Bulova Watch Company. Bulova je u to vreme već imala saradnju sa američkom vojnom avijacijom, praveći satove za njihove pilote. Takođe veliki doprinos da ta kompanija bude izabrana dao je američki general u penziji Omar Bradley koji je bio izvršni director odeljenja za istraživanje i razvoj.

    Istorija ronilačkih satova-omar-bradley-slika-2.jpg


    Bulova je napravila ručni navijač sa 17 rubina. Napravljeno je oko 200 mehanizama ali samo nekoliko je dospelo u kućišta. Bulova je kućišta naručila od kompanije pod nazivom Star Watch Case Company of Ludington, Michigan. Sa tom kompanijom Bulova je sarađivala u izradi satova za vazdušne snage SAD. Da bi sprečila uvrtanje i bilo koja druga oštećenja dihtunga, Bulova je dizajnirala dvodelni poklopac kućišta prikazan na slici.

    Istorija ronilačkih satova-slika-3.jpg


    Početkom 1958. god, Bulovin sat je poslat na testiranja u centar za mornaričko testiranje ronilačke opreme u Vašingtonu DC (Navy Experimental Diving Unit). Testirana su tri sata na dubini od 392 ft. Nijedan sat nije prošao test.Bulova je napravila određena unapređenja i u maju 1958. god. poslala nova tri sata na testiranja. Sva tri sata su prošla testiranja.

    Istorija ronilačkih satova-bulova-utd-navy-dive-watch-slika-4.jpg


    Nakon toga mornarica je testirala Rolex Submariner (raniju verziju koja nije imala zaštitnike krunice) i Blancpain Fifty Fathom i Enicar. Rezultati tih testova nisu potpuno jasni. Navodno rezultati sa terena su pokazali nedovoljnu vodootprnost Rolex Submariner-a, vodootpornost Blancpain Fifty Fathom-a se u izveštaju ne pominje. Ono što se pominje jest jeste da Bulovinu sekundaru, koja je suviše uska samim tim i nepregledna treba zameniti sekundarom nalik na model Fifty Fathom i razmak između ušica kaiša treba proširiti sa 16 mm na 20 mm kao kod švajcarskih modela. Šta se desilo sa Bulovinim projektom je misterija. Ono što se zna jeste da je Bulova odustala od projekta,nije pokušala da modifikuje svoj dizajn tako da odgovara novim specifikacijama. Najmanje jedan protutip je poslat mornaričkom ronilačkom timu (Navy UDT 21 Frogman team). Danas postoje sam dva modela sata Bulova UDT-Navy dive watch. Jedan je u vlasništvu Corvus Watch Company a drugi je u posedu kolekcionara američkih vojnih satova. Bulova je odustala od trke ali vlasnik male kompanije za distribuciju satova Allen V. Tornek nije. Tornek je bio jedini uvoznik Blancpain satova za SAD. Blancpain-ov model Fifty Fathom se u to vreme prodavao više nego dobro. Tornek je ugovorio posao po kome je Blancpain trebao da napravi ronilački sat za američku mornaricu. Sat je pravljen u Švajcarskoj ali američka mornarica je između ostalog zahtevala da se ugrađuju i američki delovi. Rubini su poručivani od američkog dobavljača međutim zbog lošeg kvaliteta brzo se od toga odustalo. Sat sa kojim su se Tornek i Blancpain pojavili razlikovao se od Fifty Fathom-a. Imao je znatno deblje kućište, rotirajući prsten i kraće ušice kaiša. Novi sat se pojavio pod imenom Tornek-Reyville TR-900 .

    Istorija ronilačkih satova-tr-900-slika-5.jpgIstorija ronilačkih satova-tr-900-slika-6.jpg


    U period 1964.-1965. oko hiljadu modela TR-900 je isporučeno mornaričkim ronilačkim timovima (Navy UDT frogman teams) i izviđačkim timovima američkih marinaca (Marine recon units). Mnogi satovi su prošli kroz Vijetnamski rat. Danas se cena jednog modela TR-900 u očuvanom stanju kreće oko 10000 $.
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 9:09)
    Shmizla, RUS, vladas and 15 others like this.

  6. #6
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Seiko

    S obzirom da je proizvodnja ronilačkih satova predstavljala (i još uvek predstavlja) stvar prestiža i ogledalo tehničko tehnološkog napretka, Seiko nije hteo da zaostaje za velikim igračima. Inžinjeri Seika su se bacilli na posao i kao krajnji rezultat 1965. godine predstavljen je prvi Seiko ronilački sat. Oznaka tog modela je 62MAS-010, vodootpornost sata iznosila je 150 m.

    Istorija ronilačkih satova-seiko-62mas-010-slika-11.jpg


    Dva godine kasnije, dakle 1967. Seiko je predstavio novi model, udvostručivši mu vodootpornost (300 m), oznaka modela 6215-010.

    Istorija ronilačkih satova-seiko-6215-010-slika-12.jpgIstorija ronilačkih satova-seiko-6215-zadnja-srana-slika-13.jpg


    Godine 1968. Seiko lansira još jedan model 6159-7001 koji je koristio isti “hi beat” automatski mehanizam kao i Grand Seiko.

    Istorija ronilačkih satova-seiko-6159-7001-slika-14.jpg


    Izbacivši za kratko vreme velik broj modela u Seiku, naizgled, nisu imali razloga za brigu. Onda je usledio šok zbog kojeg Seiko nije lansirao nijedan novi model narednih nekoliko godina. Naime Seiko inžinjeri su primili pismo od profesionalnog ronioca (saturation diver) iz grada Kure, prefektura Hirošima. U tom pismu ronilac se žalio da staklo na Seiko ronilačkim satovima često puca kod izrona, takođe je tvrdio da satovi nisu otporni na šok tj na udar (shockproof) i da često otkazuju prilikom udara u stenu i da su sve u svemu neprihvatljivi za profesionalne ronioce. Seiko je ovo shvatio veoma ozbiljno i formiran je tim čiji će jedini zadatak biti dizajn profesionalnih ronilačkih satova. Tek posle 7 godina tj 1975. godine Seiko je predstavio svoj novi model Seiko „Professional 600 m diver’s watch”, oznake 6159-022. To je bio prvi sat čije kućište je bilo napravljeno od titanijuma i prvi sat sa gumenim kaišem, koji je imao 3 rebrasta ispupčenja sa obe strane. S obzirom da je na velikim dubinama visok pritisak gumena odela i kaiševi sa skupljaju, rebra na kaišu upravo služe da se smanji pritisak na osovinice kaiša, savijanje, oštećenje ili ispadanje iste. Taj model imao je kućište u koje nije mogao prodreti helijum (kod “saturation” ronjenja) tako da nije bio potreban ventil za ispuštanje helijuma,koji su neki švajcarski proizvođači postavljali na svoje modele.

    Istorija ronilačkih satova-seiko-6159-022-slika-15.jpgIstorija ronilačkih satova-seiko-6159-zadnja-strana-slika-16.jpg


    Ostalo je istorija.
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 9:13)
    Shmizla, jole777, RUS and 18 others like this.

  7. #7
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Zlatuost Watch Factory


    Zlatoust 191 CHS Vodolaz
    (vodolaz je ruska reč za ronioca koji roni pod teškom ronilačkom opremom krećući se kroz vodu više hodanjem nego plivanjem) ronilački sat se proizvodio 50-tih, 60-tih i u prvoj polovini 70-tih godina prošlog veka u fabrici Zlatoust na Uralu. Sat je specifičan po mnogo čemu. To je najveći ručni sat ikada napravljen. Prečnik sata bez krunice je 60 mm (ruske replike su 58 mm a Invicta 53 mm bez krunice) a sa krunicom 76 mm. Sat je težak 250 grama (postoji podatak koji kaže 300 grama). Sat je ručni navijač,razmak između ušica kaiša je 24 mm, osovinica kaiša je fiksna dakle sa ušicama čini jednu celinu. Sat je dizajniran tako da obezbedi siguran rad u trajanju od bar sat vremena na dubini do 700 m (mada ima podataka da može da podnese i veću dubinu tj prirtisak). Kućište je pravljeno od nerđajućeg čelika.Sat je naravno pravljen za potrebe sovjetske mornarice. Najneverovatniji podatak jeste da je radijumova so korištena za premazivanje (bojenje) markera i kazaljki a sve u cilju postizanja što bolje lumunacije. Međutim radijumova so je radioaktivan material. Navodno su satovi pokazivali popriličnu radioaktivnost (uzeti sa rezervom).

    Istorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-20.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-17.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-18.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-19.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-21.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-22.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-23.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-24.jpgIstorija ronilačkih satova-191-chs-vodolaz-slika-25.jpg


    Tako velik sat nije bio udoban za nositi. Nošen je preko ronilačkog odela i ako je brojčanik bio okrenut ka napolju onda ja nivo radijacije koja dopire da ronioca zanemarljiv. Za bolje razumevanje pogledati sliku.

    Istorija ronilačkih satova-zlatoust_divers-slika-25-.jpg


    Proizvodnja ovog sata prestala je polovinom sedamdesetih a do tada je već postao legendaran u SSSR-u a ostatku sveta priča o sovjetskim roniocima koji nose radioaktivne satove bila neverovatna i zastrašujuća.


    Danas se na eBay-u prodaju ruske replike čuvenog modela 191 CHS. Proizvođene su u Sankt Peterburgu od 2005.-2007. godine. Mehanizam je iz džepnog sata Molnije. Ta replika ni počemu ne može da se poredi sa orginalom. Kućište sata je hromirano, mehanizam nije orginalan, vodootpornost je ne uporediva itd. Orginalan sat je morao da zadovolji brojne kriterijume kvaliteta sa kopijom to nije slučaj. Takođe orginalni 191 CHS nije imao rešetku (tzv. grill) koji štiti staklo,kopija je ima. Jedina dobra stvar kod kopije je to što nije korištena radijumova so za luminaciju. Orginalni Zlatoust 191 CHS nije imao nikakve natpise na brojčaniku niti dekorisan poklopac kućišta itd.

    Istorija ronilačkih satova-ruska-kopija-slika-26.jpgIstorija ronilačkih satova-ruska-kopija-slika-27.jpg


    Pre pojave ruske kopije, Invicta je 2003. god. počela da promoviše svoju liniju satova nazvanu “Russian diver” napravivši satove u stilu Zlatoust-a 191 CHS. Da bi imali pokriće za ovaj lopovluk izmislili su “interesantnu” priču. Po toj priči sovjetska mornarica je 1959. god. izabrala Inviktu kao najbolju među švajcarskim proizvođačima koja bi trebala da proizvede 100 satova. Ti satovi su trebalo da se koriste ili kao pokloni tj nagrade za najbolje sovjetske ronioce ili da se koriste za testove kako bi se uporedio kvalitet sovjetskih satova naspram švajcarskih. Ne postoji ni jedan dokaz za ovu tvrdnju a u Invikti tvrde da su dokumenti o dizajnu sata pronađeni među dokumentima prababe predsednika Invikte-Eyal Lalo. Po rečima Inviktinih stručnjaka to je dokaz da je Inviktin sat protutip svih ronilačkih satova napravljenih u Zlatoustu te stoga imaju pravo da proizvode ove satove. Ponavljam ni jedan dokument ili bilo kakav drugi dokaz nije predočen kako bi se dokazala ova tvrdnja. Interesovanje,posebno na zapadu, za Inviktin model “Russian diver” naglo je skočilo nakon što je taj model u nekoliko navrata u javnosti nosio Arnold Švarceneger.

    Istorija ronilačkih satova-invicta-replika-191-chs-slika29.jpgIstorija ronilačkih satova-invicta-replika-191-chs-slika-30.jpgIstorija ronilačkih satova-invicta-replika-191-chs-slika-31.jpgIstorija ronilačkih satova-invicta-replika-191-chs-slika-32.jpgIstorija ronilačkih satova-invicta-replika-191-chs-slika-33.jpgIstorija ronilačkih satova-invicta-replika-191-chs-slika-34.jpgIstorija ronilačkih satova-202940d1248346801-arnold-schwarzeneggers-watch-arnold.jpgIstorija ronilačkih satova-arnold-schwarzenegger-invicta-russian-diver-quinotaur-gallery-slika-36.jpg


    S obzirom na velik broj ljubitelja satova iz ere SSSR-a kao i na velik broj ljubitelja vojnih i ronilačkih satova a uzevši u obzir da se radi o kvalitetnom i interesantnom satu, na čijoj slavi danas zarađuju razni replikanti, fabrika Zlatoust je obnovila proizvodnju lansirajući model 192 CHS kao reizdanje slavnog pretka (191 CHS). Dakle nije u pitanju replika i ne koriste se radioaktivni materijali.
    Poslednja ispravka: Vladan Stevanovic (12.11.2011. u 9:18)
    Shmizla, RUS, vladas and 17 others like this.

  8. #8
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Bitniji datumi vezani za ronilačke satove



    · 1927. Rolex je napravio prvi vodootporni sat
    · 1932. Omega je napravila “Marine“ - prvi ronilački sat
    · 1936. Panerai je proizveo ronilačke satove za italijansku mornaricu, vodootporne do 650 feet-a (200m)
    · 1953. Blancpain kreira “Fifty fathoms“
    · 1954. Rolex pravi „Submariner“
    · 1957. Omega predstavlja “Seamaster”
    · 1967. Rolex predstavlja “Sea-Dweller”, prvi “ultra water resistant” ronilački sat, vodootporan na dubini do 610m
    · 1970. Omega predstavlja Seamaster Professional - PloProf, vodootporan do 600m.



    Moderni ronilački satovi i ISO 6425 sertifikat

    Da bi se danas neki sat mogao nazvati ronilačkim neophodno je da ispuni određene kriterijume:
    -Kućište mora biti izrađeno od nerđajućeg materijala.
    -Sat mora imati vodootpornost od 20 atm ili više.
    -Neophodna je kvalitetna luminacija kazaljki,markera na brojčaniku i markera na rotirajućem prstenu.
    -Sat mora imati rotirajući prsten, sa mernom skalom,koji će se zbog sigurnosti ronioca rotirati samo u jednom smeru-suprotno od smera kazaljke na satu.
    -Sat mora imati ISO sartifikat, to je jedina garancija da je sat ronilački. Sve ostalo je marketing.


    Kratak pregled (većeg dela) testova koje sat mora proći da bi dobio ISO 6425 sertifikat:
    -Sat se potapa u vodu dubine 30 cm u vremenskom period od 50 h.
    -Sat se potapa u vodu i u period od 10 min izlaže pritisku 125% od fabrički predviđenog sa silom od 5 N vertikalno na krunicu i tastere (pushers) ako ih ima.
    -Sat se uranja u vodu dubine 30 cm gde boravi po 5 minuta u vodi čija temperatura iznosi 40°C ,5 °C pa ponovo 40°C s tim što pauza između prelaza ne sme biti veća od 1 min. Ne sme doći do ulaske vode ili kondenzacije.
    -Sat se uranja u adekvatnu posudu i izlaže pritisku u iznosu 125% od fabrički predviđenog. Pritisak koji će biti „isporučen“ na sat mora se postići u roku od 1 minute. Tom pritisku sat je izložen u trajanju od 2 sata. Nakon toga u roku od 1 minute pritisak se smanjuje na 0,3 bara i održava 1 sat. Ne sme doći do ulaska vode ili kondenzacije.
    -Luminacija-mora biti prisutna na kazaljkama, brojčaniku (markeri) i rotirajućem prstenu. Luminacija mora biti vidljiva sa udaljenosti od 25 cm u potpunom mraku.
    -Mora postojati pokazatelj rada sata u totalnom mraku. To se postiže luminacijom početka ili kraja sekundare.
    -Magnetna otpornost-sat se u tri navrata izlaže magnetnom polju od 4800 A/m. Sat mora da zadrži tačnost od +/- 30 sekundi/dnevno u odnosu na period pre izlaganja magnetnom polju.
    -Otpornost na udarce (shock resistance) - nanose se dva udarca,jedan sa strane na poziciji broja 9 a drugi na staklo pod uglom od 90 °.Udarac se nanosi plastičnim čekićem težine 3 kg,brzina udara iznosi 4,43 m/s. Nakon ovog testiranja dozvoljeno odstupanje sata je +/- 60 sekundi/dnevno.
    -Hemijska otpornost-sat se potapa u vodu čiji je salinitet veći od morske vode a sve u cilju testiranja otpornosti na rđu.To traje 24 h.
    -Testiranje kaiša/narukvice - primenjuje se sila istezanja od 200 N, ne sme doći do bilo kakvog oštećenja osovinice kaiša ili bilo kojih spojnih tačaka.
    -Kvarcni satovi moraju imati pokazatelj napunjenosti baterije (EOL - end of life indicator).
    Sat koji prođe sve testove može ponosno nositi prefiks RONILAČKI odnosno, kako je standardom predviđeno, može se šepuriti sledećim natpisom na ciferu: DIVER’S WATCH L M or DIVER'S L M (gde je Ldubina u metrima).

    KRAJ


    Napomena:
    Tekstove koje ste pročitali nisu autorski već su preuzeti iz velikog broja izvora, prevedeni, dopunjeni, donekle izmenjeni i obogaćeni velikim brojem fotografija koje su takođe preuzete.
    Poslednja ispravka: vladas (9.11.2011. u 23:22)
    Shmizla, jole777, RUS and 22 others like this.

  9. #9
    Počasni član Avatar korisnika milan zmaj
    Član od
    20.12.2008.
    Lokacija
    SRBIJA.Beograd
    Poruke
    8.941
    Lajkovi
    32613
    Blogovi
    2
    Reputacioni uticaj
    151

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Bravo za lep tekst ali mi je malo cudno ako si zavrsio da nisi spomenuo IWC a. IWC's Diving Watches

    next year at this time I'll be a millionaire




  10. #10
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.816
    Lajkovi
    29946
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: Istorija ronilačkih satova

    Sve slike koje će uslediti su preuzete.

    Seiko 62MAS-010, model sa kojim je Seiko zagazio u priču zvanu ronilački satovi.







    Rolex Submariner u filmu Goldfinger (narukvicu su mu upasali nemam reči).

    Poslednja ispravka: vladas (9.11.2011. u 23:26)

Strana 1 od 4 1234 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Istorija vojnih i pilotskih satova
    By Neša in forum Pilotski satovi
    Odgovora: 19
    Poslednja poruka: 9.8.2014., 9:46
  2. Oris Maldives ronilački sat
    By dragon in forum Oris
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 3.7.2011., 22:55
  3. Istorija i satovi u njima.
    By ANGEL in forum Opšti forum
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 15.4.2011., 22:00
  4. Uporedni test ronilačkih satova
    By dragon in forum Ronilački satovi
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 6.6.2010., 19:25
  5. link -ronilački
    By watchmag01 in forum Ronilački satovi
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 6.4.2009., 10:02

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •