Istorija ronilačkih satova

[vladas]

Imamo problem sa slikama na prvoj strani i radimo na resavanju. Cim budu sredjene - uklonicu ovaj komentar.

Hvala na strpljenju i uzivajte u medjuvremenu u citanju teksta!

[BedMadaFaker]

Svaka cast Skydrummer! Veoma informativan, koristan i odlicno uradjen tekst

[Clarissa]

Bravo, bravo , svaka čast, na trudu i sjajnim tekstovima, nego gde su nestali lajkovi od sinoć ? Bilo ih je oko 40 iza ponoći, a sad ih ima samo 10 ? Lajkovala sam svaki post, rado ću to učiniti opet .

[skydrummer]

Hamilton, Bulova, Elgin, Tornek - Ronilački satovi u SAD

Par reči o nastanku i primeni ronilačkih satova u SAD. U toku Drugog Svetskog rata američki ronioci su nosili 32 mm široke Hamiltone, model Hamilton See Bees Diving, vodootpornosti do 50 m. Sat je imao ogroman poklopac krunice na zavrtanje koji je štitio sat od prodora vode. Zbog svog oblika dobio je nadimak “canteen watch”. Godine 1949. proizvođač Elgin je neznatno modifikovao sat i kao takav sat je ostao u službi do sredine 50-tih.




Američka mornarica je 1957. godine zahtevala bolji i moderniji sat. Sat je morao biti većeg prečnika, sa rotirajućim prstenom, odgovarajućom luminacijom i akrilnim staklom. U to vreme američka vojska je u velikoj meri favorizovala domaće kompanije tako da je izbor pao na Bulova Watch Company. Bulova je u to vreme već imala saradnju sa američkom vojnom avijacijom, praveći satove za njihove pilote. Takođe veliki doprinos da ta kompanija bude izabrana dao je američki general u penziji Omar Bradley koji je bio izvršni director odeljenja za istraživanje i razvoj.




Bulova je napravila ručni navijač sa 17 rubina. Napravljeno je oko 200 mehanizama ali samo nekoliko je dospelo u kućišta. Bulova je kućišta naručila od kompanije pod nazivom Star Watch Case Company of Ludington, Michigan. Sa tom kompanijom Bulova je sarađivala u izradi satova za vazdušne snage SAD. Da bi sprečila uvrtanje i bilo koja druga oštećenja dihtunga, Bulova je dizajnirala dvodelni poklopac kućišta prikazan na slici.




Početkom 1958. god, Bulovin sat je poslat na testiranja u centar za mornaričko testiranje ronilačke opreme u Vašingtonu DC (Navy Experimental Diving Unit). Testirana su tri sata na dubini od 392 ft. Nijedan sat nije prošao test.Bulova je napravila određena unapređenja i u maju 1958. god. poslala nova tri sata na testiranja. Sva tri sata su prošla testiranja.




Nakon toga mornarica je testirala Rolex Submariner (raniju verziju koja nije imala zaštitnike krunice) i Blancpain Fifty Fathom i Enicar. Rezultati tih testova nisu potpuno jasni. Navodno rezultati sa terena su pokazali nedovoljnu vodootprnost Rolex Submariner-a, vodootpornost Blancpain Fifty Fathom-a se u izveštaju ne pominje. Ono što se pominje jest jeste da Bulovinu sekundaru, koja je suviše uska samim tim i nepregledna treba zameniti sekundarom nalik na model Fifty Fathom i razmak između ušica kaiša treba proširiti sa 16 mm na 20 mm kao kod švajcarskih modela. Šta se desilo sa Bulovinim projektom je misterija. Ono što se zna jeste da je Bulova odustala od projekta,nije pokušala da modifikuje svoj dizajn tako da odgovara novim specifikacijama. Najmanje jedan protutip je poslat mornaričkom ronilačkom timu (Navy UDT 21 Frogman team). Danas postoje sam dva modela sata Bulova UDT-Navy dive watch. Jedan je u vlasništvu Corvus Watch Company a drugi je u posedu kolekcionara američkih vojnih satova. Bulova je odustala od trke ali vlasnik male kompanije za distribuciju satova Allen V. Tornek nije. Tornek je bio jedini uvoznik Blancpain satova za SAD. Blancpain-ov model Fifty Fathom se u to vreme prodavao više nego dobro. Tornek je ugovorio posao po kome je Blancpain trebao da napravi ronilački sat za američku mornaricu. Sat je pravljen u Švajcarskoj ali američka mornarica je između ostalog zahtevala da se ugrađuju i američki delovi. Rubini su poručivani od američkog dobavljača međutim zbog lošeg kvaliteta brzo se od toga odustalo. Sat sa kojim su se Tornek i Blancpain pojavili razlikovao se od Fifty Fathom-a. Imao je znatno deblje kućište, rotirajući prsten i kraće ušice kaiša. Novi sat se pojavio pod imenom Tornek-Reyville TR-900 .




U period 1964.-1965. oko hiljadu modela TR-900 je isporučeno mornaričkim ronilačkim timovima (Navy UDT frogman teams) i izviđačkim timovima američkih marinaca (Marine recon units). Mnogi satovi su prošli kroz Vijetnamski rat. Danas se cena jednog modela TR-900 u očuvanom stanju kreće oko 10000 $.

[skydrummer]

Seiko

S obzirom da je proizvodnja ronilačkih satova predstavljala (i još uvek predstavlja) stvar prestiža i ogledalo tehničko tehnološkog napretka, Seiko nije hteo da zaostaje za velikim igračima. Inžinjeri Seika su se bacilli na posao i kao krajnji rezultat 1965. godine predstavljen je prvi Seiko ronilački sat. Oznaka tog modela je 62MAS-010, vodootpornost sata iznosila je 150 m.




Dva godine kasnije, dakle 1967. Seiko je predstavio novi model, udvostručivši mu vodootpornost (300 m), oznaka modela 6215-010.




Godine 1968. Seiko lansira još jedan model 6159-7001 koji je koristio isti “hi beat” automatski mehanizam kao i Grand Seiko.




Izbacivši za kratko vreme velik broj modela u Seiku, naizgled, nisu imali razloga za brigu. Onda je usledio šok zbog kojeg Seiko nije lansirao nijedan novi model narednih nekoliko godina. Naime Seiko inžinjeri su primili pismo od profesionalnog ronioca (saturation diver) iz grada Kure, prefektura Hirošima. U tom pismu ronilac se žalio da staklo na Seiko ronilačkim satovima često puca kod izrona, takođe je tvrdio da satovi nisu otporni na šok tj na udar (shockproof) i da često otkazuju prilikom udara u stenu i da su sve u svemu neprihvatljivi za profesionalne ronioce. Seiko je ovo shvatio veoma ozbiljno i formiran je tim čiji će jedini zadatak biti dizajn profesionalnih ronilačkih satova. Tek posle 7 godina tj 1975. godine Seiko je predstavio svoj novi model Seiko „Professional 600 m diver’s watch”, oznake 6159-022. To je bio prvi sat čije kućište je bilo napravljeno od titanijuma i prvi sat sa gumenim kaišem, koji je imao 3 rebrasta ispupčenja sa obe strane. S obzirom da je na velikim dubinama visok pritisak gumena odela i kaiševi sa skupljaju, rebra na kaišu upravo služe da se smanji pritisak na osovinice kaiša, savijanje, oštećenje ili ispadanje iste. Taj model imao je kućište u koje nije mogao prodreti helijum (kod “saturation” ronjenja) tako da nije bio potreban ventil za ispuštanje helijuma,koji su neki švajcarski proizvođači postavljali na svoje modele.




Ostalo je istorija.

[skydrummer]

Zlatuost Watch Factory


Zlatoust 191 CHS Vodolaz (vodolaz je ruska reč za ronioca koji roni pod teškom ronilačkom opremom krećući se kroz vodu više hodanjem nego plivanjem) ronilački sat se proizvodio 50-tih, 60-tih i u prvoj polovini 70-tih godina prošlog veka u fabrici Zlatoust na Uralu. Sat je specifičan po mnogo čemu. To je najveći ručni sat ikada napravljen. Prečnik sata bez krunice je 60 mm (ruske replike su 58 mm a Invicta 53 mm bez krunice) a sa krunicom 76 mm. Sat je težak 250 grama (postoji podatak koji kaže 300 grama). Sat je ručni navijač,razmak između ušica kaiša je 24 mm, osovinica kaiša je fiksna dakle sa ušicama čini jednu celinu. Sat je dizajniran tako da obezbedi siguran rad u trajanju od bar sat vremena na dubini do 700 m (mada ima podataka da može da podnese i veću dubinu tj prirtisak). Kućište je pravljeno od nerđajućeg čelika.Sat je naravno pravljen za potrebe sovjetske mornarice. Najneverovatniji podatak jeste da je radijumova so korištena za premazivanje (bojenje) markera i kazaljki a sve u cilju postizanja što bolje lumunacije. Međutim radijumova so je radioaktivan material. Navodno su satovi pokazivali popriličnu radioaktivnost (uzeti sa rezervom).




Tako velik sat nije bio udoban za nositi. Nošen je preko ronilačkog odela i ako je brojčanik bio okrenut ka napolju onda ja nivo radijacije koja dopire da ronioca zanemarljiv. Za bolje razumevanje pogledati sliku.




Proizvodnja ovog sata prestala je polovinom sedamdesetih a do tada je već postao legendaran u SSSR-u a ostatku sveta priča o sovjetskim roniocima koji nose radioaktivne satove bila neverovatna i zastrašujuća.


Danas se na eBay-u prodaju ruske replike čuvenog modela 191 CHS. Proizvođene su u Sankt Peterburgu od 2005.-2007. godine. Mehanizam je iz džepnog sata Molnije. Ta replika ni počemu ne može da se poredi sa orginalom. Kućište sata je hromirano, mehanizam nije orginalan, vodootpornost je ne uporediva itd. Orginalan sat je morao da zadovolji brojne kriterijume kvaliteta sa kopijom to nije slučaj. Takođe orginalni 191 CHS nije imao rešetku (tzv. grill) koji štiti staklo,kopija je ima. Jedina dobra stvar kod kopije je to što nije korištena radijumova so za luminaciju. Orginalni Zlatoust 191 CHS nije imao nikakve natpise na brojčaniku niti dekorisan poklopac kućišta itd.




Pre pojave ruske kopije, Invicta je 2003. god. počela da promoviše svoju liniju satova nazvanu “Russian diver” napravivši satove u stilu Zlatoust-a 191 CHS. Da bi imali pokriće za ovaj lopovluk izmislili su “interesantnu” priču. Po toj priči sovjetska mornarica je 1959. god. izabrala Inviktu kao najbolju među švajcarskim proizvođačima koja bi trebala da proizvede 100 satova. Ti satovi su trebalo da se koriste ili kao pokloni tj nagrade za najbolje sovjetske ronioce ili da se koriste za testove kako bi se uporedio kvalitet sovjetskih satova naspram švajcarskih. Ne postoji ni jedan dokaz za ovu tvrdnju a u Invikti tvrde da su dokumenti o dizajnu sata pronađeni među dokumentima prababe predsednika Invikte-Eyal Lalo. Po rečima Inviktinih stručnjaka to je dokaz da je Inviktin sat protutip svih ronilačkih satova napravljenih u Zlatoustu te stoga imaju pravo da proizvode ove satove. Ponavljam ni jedan dokument ili bilo kakav drugi dokaz nije predočen kako bi se dokazala ova tvrdnja. Interesovanje,posebno na zapadu, za Inviktin model “Russian diver” naglo je skočilo nakon što je taj model u nekoliko navrata u javnosti nosio Arnold Švarceneger.




S obzirom na velik broj ljubitelja satova iz ere SSSR-a kao i na velik broj ljubitelja vojnih i ronilačkih satova a uzevši u obzir da se radi o kvalitetnom i interesantnom satu, na čijoj slavi danas zarađuju razni replikanti, fabrika Zlatoust je obnovila proizvodnju lansirajući model 192 CHS kao reizdanje slavnog pretka (191 CHS). Dakle nije u pitanju replika i ne koriste se radioaktivni materijali.

[Vukas]

Alal ti ćufte! Menjaj nick u Deepbluedrummer.

Thumbnailčići su sinoć radili, sad ne rade... još jedan razlog da Bill Gates poseti krivični sud. Šta god je maznuo od pokojnog Steve Jobsa, on je upropastio.
I uradi naknadno jedan IWC addendum, za Zmaja. Ima tu još svašta, ko će sve da pomene, Sicura ima ponešto, Panerai sa Rolexovim mehanizmom a napravio im ga Cortebert... sitničarenje.

SVAKA ČAST ČOVEČE!

[HADzI DALIBOR]

Alal vera!
Milina je čitati ovakav tekst!

Hvala za trud i od mene!

[skydrummer]

Da malo dopunim temu sa još par fotografija koje se nisu našle u tekstu. Fotografije su preuzete (što je i očigledno).

Panerai- prikazani modeli su korišteni od strane italijanskih (10th MAS Flotille) i nemačkih (kampfschwimmer) ronioca.

Model: 3646 / Tip C
Mehanizam: Rolex, oznaka 618 / Tip 1
Brojčanik: "Kampfschwimmer"



Model: 3646 / Tip E
Mehanizam: Rolex, oznaka 618 / Tip 1
Brojčanik: "Californija dial"



Panerai kompasi i dubinometri

Veliki kompas na slici je iz 50-tih, mali su iz perioda Drugog Svetskog rata.



Dubinometri-mere u rasponu od 7 do 60 metara dubine i Panerai kaiš,iz tog perioda, za dubinometre i kompase,ne korišten.



Panerai iz 50 tih,kućište i mehanizam su napravljeni od strane Rolex-a (što se lepo vidi na slici 2 i 4). Prečnik kućišta 47 mm, razmak između ušica kaiša 26 mm.

[skydrummer]

Hvala Pedja.