Istorija ronilačkih satova

[skydrummer]

Istorija ronilačkih satova

Tekst koji sledi je rezultat velikog interesovanja za istoriju i satove. Tekst je koncipiran tako da prikaže sam početak razvoja ronilačkih satova od strane različitih proizvođača na različitim stranama sveta i da odgovori na pitanja Ko, Kada, Kako i Za koga je proizvodio ove satove. Takođe cilj je i da se ukaže na kompleksnost izrade jednog ronilačkog sata. Namenjen je široj čitalačkoj publici te stoga ne obiluje suvišnim tehničkim podacima, tehničkim crtežima i sl.


Počeci

Razvoj ronilačkih satova počeo je između dva rata. Omega je napravila prvi industrijski proizveden sat namenjen komercijalnoj upotrebi. Sat je predstavljen 1932. god. Naziv modela je Omega “Marine”. Posle brojnih testiranja u Swiss Laboratory of Horology u Neuchatel-u maju 1937. godine sat je dobio sertifikat da je sposoban da podnese pritisak od 13,5 atm što je jednako dubini od 135 metara tj 443 ft.




Za potrebe italijanske mornarice 1936. god. Panerai je proizvodio model “Radiomir” sa Rolex-ovim mehanizmom. Vodootpornost satova je iznosila 30 m. Nemački ronioci (kampfschwimmer) nosili su vodootporne Rolex-e koje je pokretao mehanizam preuzet iz džepnih satova.




Blancpain

Godine 1952. francuski mornarički oficir po imenu Robert Maloubier pokušao je da pronađe odgovarajući sat za francusku jedinicu elitnih ronilaca-plivača(Nageurs de Combat). Kako nije pronašao ništa odgovarajuće, obratio se proizvođaču satova Blancpain. Maloubier je sastavio spisak zahteva koje sat mora ispuniti:
-Vodootpornost do 50 fathoms-91,45m (fathom-ftm je jedinica dužine u britanskom imperijalnom mernom sistemu i u američkom sistemu mernih jedinica (United States customary units) koji poreklo vodi iz britanskog imperijalnog mernog sistema. Jedinica fathom se posebno koristila za merenje dubine vode. 1 ftm=1,82880 m (SI units) ili 1 ftm=6,00000 ft (US customary) ili 1ftm=72,00000 in.
-Automatski mehanizam.
-Kućište je moralo biti od nerđajućeg čelika i krunica na zavrtanje.
-Krupni i dobro osvetljeni markeri.
-Jednosmerno rotirajući prsten sa mernom skalom kako bi ronioci pod vodom mogli računati vreme zarona.
Blancpain je 1953. svetu predstavio svoj model Fifty Fathoms, prvi serijski proizvođen, mehanički ronilački sat. Nekoliko armija sveta je opremilo svoje ronioce ovim satom,USA (Navy SEALS), France (Les Nageurs Combat), Germany (Bundesmarine) i Izrael. Takođe Blancpain su nosili i mnogi istraživači, avanturisti... Blancpain je opremio i ekipu Žaka Kustoa (Jacques Cousteau) prilikom snimanja filma “The Silent World“.

Uz određene izmene sat je proizvođen sve do 1971. godine kada je proizvodnja stala. Za to vreme proizvedeno je oko 150000 komada ovog sata.

[skydrummer]

Rolex

Rolex jesvoj model „Submariner” proizveo 1953. god. a predstavio ga na sajmu u Bazelu 1954. godine. Nije potpuno jasno da li je prvi Submariner nosio oznaku 6204 ili 6205 na poklopcu kućišta. U svakom slučaju oba modela su gotovo identična. Cena očuvanog Submarinera iz tog perioda se kreće između 25000$ i 30000$. Prvi Submariner nije imao “cathedral“ ili “Mercedes” kazaljke po kojima su kasniji modeli postali prepoznatljivi. Prve Submariner-e pokretao je mehanizam oznake A260. Vodootpornost je iznosila 100 m.




Model čija je oznaka 6538 (1956.-1964.) predstavlja drugu generaciju Submariner-a. Na njemu su kazaljke po kojima je Submariner i danas prepoznatljiv. Kućište je 38 mm, unutra je mehanizam oznake 1030 (butterfly rotor movement) koji je prošao COSC test. Vodootpornost dotičnog modela iznosila je 200 m.



Treća generacija Submariner-a nosi oznaku 5508 (1958.-1965.) i koristi mehanizam oznake 1530, prečnik kućišta je 37 mm, vodootpornost 100 m. Sledeći model oznake 5510 proizvodio se samo dve godine, od 1958 do 1960 i imao je vodootpornost od 200m.
Submariner sa oznakom 5512 (1959.-1977.) napravio je velik iskorak u odnosu na svoje prethodnike. Krunica je dobila štitnike tzv.ramena. Rotirajući prsten je imao veće žljebove sa strane što je olakšavalo okretanje prstena. Poboljšana je narukvica i prečnik sata je povećan na 39,5 mm. Mehanizam koji je pokretao sat nosi oznaku 1570, u to vreme najbolji Roleksov mehanizam. Mehanizam je naravno prošao COSC test.



Model sa oznakom 5513 (1964.-1985.) bio je jeftinija verzija modela 5512. Mehanizam koji je pokretao ovaj model nosi oznaku 1530 a kasnije je zamenjen mehanizmom 1520.
Submariner sa oznakom 1680 je prvi model koji je imao datum kao dodatnu funkciju tj komplikaciju. Model je proizvođen od 1965.-1980. godine, pokretao ga je mehanizam oznake 1570, COSC. Prečnik sata je 39,5 mm. Vodootpornost je iznosila 200 m. Model je imao akrilno staklo sa uvećavajućom lupom iznad datuma (na poziciji broja tri). Podvarijanta ovog modela nosila je oznaku 16800 (1979.-1989.). Taj model je imao safirno staklo,vodootpornost od 300 m, prečnik kućišta od 40,5 mm i pokretao ga je mehanizam oznake 3035.



Svetsku slavu Rolex Submariner-u doneo James Bond film Dr. No (1962.) u kome Šon Koneri nosi taj sat. Evo u nekoliko rečenica kako je došlo da toga da tajni agent 007 nosi Rolex Submariner. John Cork i Bruce Scivally (autori knjige James Bond Legacy, Boxtree 2002) kažu da se poklanjala ogromna pažnja izgledu tajnog agenta u njegovom prvom filmu. On je morao da ima odgovarajući izgled, odgovarajuću odeću, sve u svemu odgovarajući stil. Ako je pio piće to je morao biti Dom Perignon, ako je nosio sat to je morao biti Rolex itd. Međutim Rolex je odbio da obezbedi sat za potrebe snimanja filma a kako filmski budžet nije dozvoljavao kupovinu jednog, Cubby Broccoli (producent filma) je skinuo svoj Rolex sa ruke i dao ga članu umetničkog odeljenja (art department) za potrbe filma. U pitanju je bio Rolex Submariner, sa velikom krunicom, bez štitnika krunice sa kožnim kaišem od krokodilske kože i tzv. „Mercedesovim“ kazaljkama. Kožni kaiš je zamenjen Nato kaišem a kako je to urađeno može se videti na slici.

[skydrummer]

Ovom prilikom bih hteo da izjavim javnu zahvalnost moderatoru Vladas-u koji je i pored svojih obaveza, problema da ne kažem nedaća, izdvoijo vremena da pročita ne tako mali tekst i da korisne savete i sugestije, zahvaljujući čemu ovaj tekst izgleda ovako kako izgleda.
Hvala Vladas.

[VLADAN P]

skydrummer
Čestitam na zanimljivom tekstu i zahvaljujem na utrošenom vremenu i uloženom trudu da nam svima približiš ove zanimljive informacije.
Slažem se da pomenute tekstove treba izdvojiti pod posebnom temom.

[bursa]

Evo malo informacija o ruskoj zveri ZLATOUST 192-ChS (vodolaz) pa izvolite...

OceanicTime: ZLATOUST 192-ChS (vodolaz)

[Mister No]

skydrummeru hvala na sjajnom tekstu!

[skydrummer]

Doxa

Sredinom 60-tih Urs Eschele jedan od rukovodilaca u Doxa-i došao je na ideju da bi s obzirom na popularizaciju ronjenja, kako profesionalnog tako i amaterskog, u čemu je veliku zaslugu imao Jacques Cousteau, trebalo proizvesti adekvatan sat. Termin ronilački sat (diver’s watch) u to vreme još nije postojao. Sat bi trebao da ima par osnovnih karakteristika, da bude izdržljiv, lak za čitanje, lak za rukovanje. Godine 1964. Eschle je okupio grupu inžinjera i ronilaca, među kojima je bio i Claude Wesly prvi čovek koji je proveo 7 dana bez prekida na dubini od 33 ft = 10 m, takođe je bio i Kustoov saradnik u mnogim misijama. Da bi učinili kazaljke što vidljivijim pod vodom odlučeno je da se premažu tritijumom. Kako bi utvrdili koju boju koristiti za brojčanik odlučeno je da uradi testiranje u jezeru Neuchatel. Zagađena voda jezera bila je podesna za ovakvu vrstu testiranja. Boje koje su testirane su: tirkizna, narandžasta, crvena, žuta i još neke. Boja za koju su se složili inžinjeri i još važnije ronioci da ima najbolju vidljivost na dubini od 30 m je narandžasta. Svesni činjenice da sat možda neće biti prihvaćen od strane većine zbog “drečave“ boje brojčanika, odlučili su da uvaže razultate sopstvenih testova, jer ovo je ipak ronilački sat i njihova bi trebalo da je poslednja. Sat je predstavljen na sajmu u Bazelu 1966 godine. Naziv modela je Doxa Sub 300 T. Broj 300 označava vodootpornost a slovo T se odnosi na tritijum. Postojala je i verzija sa crnim, srebrnim i žutim brojčanikom. Sledeće godine sat je pušten u prodaju. Ronioci su ga odmah zavoleli. Sat je ušao u legendu. Doxa Sub 300 T je prvi sat sa narandžastim brojčanikom, boja koju danas mnogi proizvođači koriste, prvi sat sa „no decompresion“ tabelom na rotirajućem prstenu i prvi model sa ventilom za ispuštanje helijuma. Nesreća tog sata je što se pojavio otprilike u vreme kada je počinjala era kvarcnih satova. Robustan sat dimenzija 43x45x13 sa 17 rubina, automatik koji je imao vodootpornost od 990 ft (300 m) i koji je mogao bez problema da radi na -76 stepani nije izdržao cunami jeftinih,preciznih kavrcnih satova iz Japana. Doxa je ugašena, proizvodnja je stala. Proizvodnja se obnavlja 2002 godine.

[skydrummer]

Sad slobodno pišite.

[skydrummer]

Omega

Kao što je već napisano 60-tih ronjenje doživljava ekspanziju. Nije samo vojska bila zainteresovana za ronjenje već i razni rekreativni i profesionalni ronioci kao i naftno-transportne kompanije. S toga su stvorene organizacije profesionalnih ronilaca. U to vreme jedna od najvećih kompanija koja je pružala usluge profesionalnih ronilaca trećim licima je Comex. Omega je kao i drugi prepoznala narastajuću potrebu za ronilačkim satovima te je u saradnji sa Comex-om i Jacques Cousteau započela razvoj sopstvenog ronilačkog sata. Posle 4 godine intenzivnih istraživanja i razvoja, 1970. godine sat je ugledao svetlost dana. Naziv modela je Omega Seamaster Professional 600 m/2000 ft. S obzirom na prisustvo Francuza u istraživačko–razvojnom timu sat je dobio nadimak PloProf, što je izvedenica od francuskih reči PLOnguer PROFessionnel (profesionalni ronilac). Mehanizam koji je pokretao ovaj sat je Omegin automatik sa 20 rubina,rezerve snage 40 sati. Oznaka mehanizma je 1002. Širina sata je 54 mm, dužina 45 mm, debljina 15 mm, razmak između ušica kaiša je 24 mm, širina rotirajućeg prstena je 44 mm. Mehanizam je imao mogućnost zaustavljanja sekundare (hacking) i brzog podešavanja datuma, 28800 oscilacija na sat.

U vreme kada se pojavio to je bio veoma skup sat, duplo skuplji od Rolex Submariner-a, stoga nije bio prihvatljiv za ronioce amatere. To je razlog zašto je danas veoma redak. Pre nego što je lansirala ovaj model, Omega je uradila seriju testova koje je sat prošao. Jedan od testova podrazumevao je kombinaciju izlaganja sata hidrostatičkom pritisku od 60 ATM i udar (shock test) 500 gr tereta sa visine od 25 cm dok sat radi. Testirajući krajnju granicu izdržljivosti sata, izložili su sat konstantnom povećanju hidrostatičkog pritiska sve dok sat nije stao a stao je na dubini od 1370 m i to ne zato što je u njega prodrla voda nego zato što se staklo izdeformisalo t.j. pritislo sekundaru uzrokujući zaustavljanje mehanizma. Par fotografija ovog po mnogo čemu interesantnog sata.





Žak Kusto

S obzirom da je nekoliko puta pomenut u tekstu, par reči i o velikom Žaku Kustou (Jacques-Yves Cousteau). Rođen je 11. Juna 1910. a preminuo 25. Juna 1997. Žak Kusto je bio francuski mornarički oficir. Takođe je istraživač, ekolog, filmski stvaralac, inovator, naučnik, fotograf, čovek koji je istraživo more i sve oblike života pod vodom. Kusto je izmislio “aqua-lung“, deo ronilačke opreme koji je doneo prekretnicu u ronjenje. Aqua-lung je regulator koji je omogućio da ronilac bez obzira na dubinu dobije onoliko vazduha koliko mu je potrebno da udahne. Snimio je preko 120 filmova, najpoznatiji je The Undersea World of Jacques Cousteau. Takođe je učestvovao u dizajniranju nekoliko vrhunskih ronilačkih satova. Nekoliko fotografija na kojima se vidi koje je satove nosio Kusto i njegova posada.

[VLADAN P]

Evo,sad se meračim da pročitam ceo tekst ali sam primetio da već u prvom(a i u ostalima) postu linkovi ka slikama nisu u funkciji.Možda bi bilo dobro da vidiš sa moderatorima šta je problem.