Završna obrada - detalji koji je odaju

[mihajlons]

Nisam nesto strucan da ti pojasnim al osnovne parametre koje sam primetio i koje pratim su izrada kucista, kako je uradjeno. Da li je celo kuciste polirano, da li je celo bruseno, ili je uradjeno i bruseno i polirano da se istaknute linije kucista, krivine. Da li su prelazi iz poliranog i brusenog tako idealni da ti oci zaigraju. Kod laika koji zeli da kupi sat on to vidi ili ne vidi, kod ljubitelja satova to je kao da vidis zenu u uskoj svilenoj haljini i uzivas dok se na svetlu ta haljina prelama i otkriva njene fantasticne obline.
Onda da li je staklo safirno ili ne, dial kako je uradjen, tehnicki detalji kod poklapanja Svajcaraca mislim da nisu ni za pomen jer njihova kontrola kvaliteta je savrsena da nijedan sat ne bi izasao iz fabrike. Onda gledas metalnu narukvicu, osetis je pod rukom da li je masivnija ili ne, da li je to zaista celik ili aluminijum. Isto tako koliko ima redova u linkovima, kako je zavrseno, da li je bruseno, polirano ili bruseno+polirano i kako to na oci deluje. Da li kopca lepo dihtuje, lepo zabravi, sigurna kopca lepo otpusta, sve radi prijatno na dodir, narukvica ne cupa dlake sto znaci da je proizvodjac odlicno uradio narukvicu i sa unutrasnje strane, da li su linkovi spojeni ukrasnim srafovima ili iglama. Narukvica mora da odaje utisak nakita. O koznim narukvicama tek posebno moze da se diskutuje al se pazi na izradu kopci, leptir kopci. Pod rukom mora da se oseti cvrstina i kvalitet, na oko mora da se vidi trud i rad na poliranju i brusenju.
Mehanizam, uh, mehanizam je srce svega unutra.
Kao da mene ljubitelja Mercedesa pitas koja je razlika izmedju G klase sa dizel, benzin motorom ili AMG motorom. Tako i sat, vidis kako je rotor uradjen, detalji, koliko dragulja ima, obrada srafova koji prelamaju boje iz plave, tamno plave i crne, da li je mehanizam stavljen i sertifikovan kao elabore, top grade ili COSC. Vidis kako je brusen svaki detalj, prepoznas svaki pokret casovnicara koji ga je radio. Ne znam kako da ti to opisem najbolje osim da udjes u radnju i uzmes da pogledas najskuplji i najjeftiniji sat i da ih uporedis. Onda bi ti bilo jasno sto se tice mehanizma.
Pogledaj video klipove o A.Longe & Sohne, pogledaj kako njihovi mehanizmi izgledaju, pasces na dupe i sve ce ti biti mnogo jasnije


Sent from my iPhone using Tapatalk

[bancika]

Kao sto rekose kolege, ni bruseno ni polirano samo po sebi nije nesto komplikovano, ali uraditi prelaze tako da su ostri i jasno definisani jeste teze. Pogotovo ako su brusene povrsine u drugacijim smerovima na razlicitim delovima. Ako poredim npr svoj Orient Star koji je u rangu oko 500 monetarnih jedinica i Seiko diver koji je nesto iznad i recimo Omega Aqua terra ili Grand Seiko, vide se razlike. Orient je oookej (vidi ispod), potrudili su se koliko toliko, ima puno prelaza i ivica da se svetlost odbija, nista nije uradjeno lose. Ali su svi prelazi na kucistu jasniji na Seiku. Takodje, na seiku je odozgo brusenje kruzno, a sa strane ravno, dok je na Orientu svuda ravno.

Na Omegi i GS je sve to bilo ostrije definisano.







Dalje, detalji na kazaljkama i indeksima su cesto indikator kvaliteta obrade i koliko je truda ulozeno u izradu. Da li su ivice kazaljki savrseno obradjene ili grube? Koliko precizno je naliven lume u sredini kazaljki i indeksa? Kako su indeksi zavrseni, da li ima nesavrsenosti? Da li ima kombinovanih tehnika zavrsnice na indeksima i kazaljkima...To nekad moze da se vidi golim okom, ali nekad i ne moze. Bolje je pogledati lupom. Nekad detalje vidim tek kad uslikam macro pa uvelicam na monitoru. Tu je recimo Orient Star bolje uradjen od svih seika koje imam - kazaljke i indeksi imaju 3 povrsine koje su uradjene naizmenicno polirano-bruseno-polirano, ne vide se nesavrsenosti.




Kod hamiltona je podjednako precizno uradjeno, mada kod njega nigde nema brusenih povrsina ni na kucistu ni na satu, kontam da se brusenje i ne uklapa nesto posebno u taj dizajn.




Seiko sa druge strane ne briljira nesto...ivice kazaljki nisu nista posebno, krzave na mestima, ova crvena minutara je delom prefarbana u crno ali je na nekim mestima probila crvena ispod, ovaj "lolipop" na sekundari nije bas "cist" po ivicama. Nista od ovoga se ne vidi golim okom ali na macro se primeti razlika.



Kad pogledam cenu/kvalitet, jedna od boljih opcija su Christopher Ward. Njihova light-catcher kucista su fino obradjena, sa gomilom jasnih prelaza.



Uzgred, za Tag i ja ne vidim neku razliku u kvalitetu, oni uglavnom muzu dizajn i ime, a ovako su mi uglavnom na nivou Tissota

[Haifisch23]

Novice, vrlo je značajna činjenica, da je pojam Završna obrada sata u stvari potpuno generalizovan u poslednjih 20 godina. Jedina pravilna definicija tog izraza (Finish) je stepen obrade satnog mehanizma. Kada je krajem prošlog veka revival mehaničke grane horologije dobijao sve veći zamah, došlo je do značajnog tehnično-tehnološkog napretka u načinu i sastavu izrade komponenata mehanizama, pa je sušta veština ručnog dekoriranja mehanizma znatno izgubila na svojoj primarnoj ulozi - postizanje najvišeg stepena pouzdanosti rada tog najvažnijeg dela sata.
Zbog toga se pojam završne obrade skoro neprimetno preselio i na vanjske delove sata, pre svega zahvaljujući manje stručnim akterima horološke javnosti, koji su se razvojem interneta sve više širili u vidu društvenih mreža preko raznih foruma, blogova i slično. Time je ovaj nekada specifičan pojam postao nepravedno potpuno generalizovan, ušao u najširi segment i postao svakodnevni pratioc horološke scene. Pošto je moja kolekcija sačinjena iz mehanizama, koji su u potpunosti industrijsko finiširani, pa time ne donose nikakvu posebnu draž i ja sam prilikom opisivanja mojih satova u neku ruku zloupotrebio pojam finiša i postavivši ispred njega atribut generalizacije.

Ako te zanima nešto više o stvarnom finišu, nedavno smo nešto pisali na tu temu, a pre nego što postavim link samo jedno upozorenje - uvek je potrebno razlikovati između industrijskog finiširanja odnosno mašinske obrade komponenti i ručnog finiša, koji spada samo u domet najvišeg, Haute Horlogerie razreda ali i tu samo Top nivoa. Npr. u entry levelu Pateka, Vacherona, JLC, Blancpaina, pa čak i A. Lange & Sohne se može naći ogromno angliranih i vrhunsko poliranih površina mašinskim putem, tako da je uvek sa velikom dozom rezerve potrebno uzeti u obzir navedbe ovih aktera o ručnoj obradi njihovih satova, jer je to samo delimično istinito. Jedino njihovi najviši leveli donose potpuni ručni finiš. Osim toga, to je normalno. Danas mašina sa takozvanim Sparkle Wire Erosion načinom izrade (dorađivanje pod mlazovima visokog pritiska) omogućuje izradu komponente mehanizma sa dozvoljenim preciznosnim odstupanjem od 2 mikrona. Za usporedbu, prečnik krvne ćelije iznosi 5 mikrona. Ako ovome dodamo razne smese iz kojih su izrađene nemirnice, spirale, zaskočni mehanizmi, koje imaju potpuno antimagnetna svojstva, izuzetan napredak na području antišok sistema, onda za izradu vrhunskog mehanizma, više nije preko potrebno ručno angliranje, ručno mirror poliranje najvećih majstora ovih veština.
Danas se već u entry razredu High End satova mogu naći vrhunsko finiširani mehanizmi putem mašinske izrade. Daleko najviše na tom polju nudi Rolex, koji sa svojim osnovnim kalibrima 3130 ili 3135 već za 5,4 hiljade EURA nudi sve lepote takvog načina finiširanja.
Ove možemo videti sve - angliranje, black polishing, circular graining, colimaconnage....

Čak i Omegin Co-Axial nudi mašinski beveling (angliranje) a on se može naći i na Zenithovom El Primeru, dok je Perlage kao i Rodijum prevlačenje prisutan u entry Swiss razedu, kao što je Hamiltonov H30.

Evo i ranije pomenutog linka:
Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva
Na sledećih nekoliko stranica je nešto opširnije pisano na temu finiširanja u svojem pravom značenju te reči.

Ono što si pitao, spada u trećerazrednu kategoriju važnosti horologije. Tu takoreći nema pogrešnog odgovora. Pojam obrade kućišta je tako širok i u najvišem obimu spada u lični pogled pojedinca. Oni koje satove tretiraju kao i deo nakita, garderobe, njima je način izrade znatno bitnijii nego nekome, kojemu je suština sata ono ispod haube. Dok će prvi satima stajati ispred ogledala, slikati se kako mu stoji sat na ruci i opterećivati se do besvesti sa 1 mm većim ili manjim prečnikom, drugi će preokrenuti sve moguće, da se dočepaju do slika mehanizama, načinu njegovog rada, nastanka, karakteristika, finiša......
Prvi će do velikog broja odgovora doći u magazinima tipa Moderan muškarac, Praktična žena, Bazar i slično, dok će oni drugi izgubiti oči u proučavanju najsitnijeg šarafa određenog mehanizma.
Više puta ćeš na forumima naići na žestoke okršaje u kojima će prvi tvrditi, da je određeni sat bolji od nekog drugog, jer ima lepši sjaj, bolje satirnirane detalje na lugovima, pa sve do toga, da je najveća odlika Grand Seika Zaratsu tehnika obrade kućišta. U životu sam pročitao tone raznog gradiva i još nikada nisam naišao, da je bilo koji horološki stručnjak, upoređivao satove po tome, kakva im je obrada kućišta, kazaljki, linkova na narukvici - a brojčanike ovde ne smemo mešati, jer su posebna kategorija i ne spadaju u dodatnu opremu, nego u osnovnu.
Naravno, sve navedeno se može upotrebiti u opisu pojedinog sata u smislu određene doze zanimljivosti ali ništa više od toga. Kada bi to bilo tako važno, onda bi Emporio Armani odneo polovinu švajcarske i tri četvrtine japanske scene.

Kolega Milan (Petao) je u gornjem postu prilično lepo sažeo neke detalje a ovo za Tag i Tissot je vrlo dobar primer generalisanja. Kolegi predlažem, da ako već nije imao neki sat iz linije Carrera, neka se malo više poduči.

Uglavnom, što se tiče poliranih, brušenih površina na fasadi sata, sjaja, odsjaja i ne znam još čega - ne postoji bolj ili slabiji sat. To je stvar ličnog utiska odnosno ukusa. Sa horološkog aspekta, to je slično, kao kada bi želeo doći do odgovora da li su lepše pahulje snega koje padnu na Kopaonik, Island, Alpe ili Ande. Who cares.