Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje poslednje nedelje u martu, a završava se poslednje nedelje u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.

Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.

Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. goidne.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pretprošle godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Službeno vreme u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, čime se produžava dan, omogućuju ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države. Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine EU, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje sedmice u oktobru.

Island je jedina evropska zemlja koja ne pomera satove. Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Izrael je, primera radi, do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog produženja dana, jer smatraju da prirodu ne treba mučiti, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Izvor: TANJUG