Boško,
slažem se ali mišljenja sam, da se više radi o tome, koji je kapacitet sposobnosti štopera, da najpreciznije izmeri vreme, kada od nas dobije komandu. Njemu je svejedno koliko je čoveku potrebno, da odreaguje na vizualni stimulans ili sa kolikim kašnjenjem prst pritisne na start pusher. Njegov zadatak je samo to, da najpreciznije izvrši zadatak, koji dobije od nas. I to radi najbolje moguće uzevši u obzir, da se radi o mehaničkom pogonu. Takvi hronografi se ionako razvijaju i izrađuju sa ciljem dodatnog marketinškog učinka na tržište, sa kojim proizvođač p(d)okazuje, da poseduje sposobnost stvaranja takvog masterpieca. Na taj način pozadinski uzdižu vlastiti ugled. Tag Heuer je to uradio, jer je kralj prodaje hronografa na celoj sceni, pa mu je to u neku ruku bila i moralna dužnost, slično kao Zenithu, koji je još 1969 izašao sa hronografom, koji je imao preciznost štopera, tada fantastičnih 1/10 sekunde.
Što se tiče F.P Journeovog Centiegrapha
.
Ja mu ne bih baš toliko zamerio i shvatio ga marketinšku prevaru.
Ovo je zapis o satu na F.P Journe zvaničnom sajtu:
https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain
Isečak iz prezentacije:
THE HAND-WOUND MECHANICAL MOVEMENT OF THE CENTIGRAPHE INDICATES ELAPSED TIMES FROM A 100TH OF A SECOND TO 10 MINUTES, VISIBLE ON 3 DIALS, EACH WITH A TIME SCALE IN RED AND A TACHOMETER SCALE IN BLACK.
THE TACHOMETER SCALES CONVERTS TIME UNITS FOR 1 KILOMETRE INTO SPEEDS RANGING FROM 6 KM/H —WALKING PACE — TO 36,000 KM/H, WELL ABOVE THE ESCAPE VELOCITY OF A ROCKET GOING INTO LOW-LEVEL ORBIT.
Prvi glagol u njemu je Indicates, a ne Measures. Znači, piše prikazuje, a ne meri proteklo vreme, koje je izraženo na 3 podrbrojčanika (subidal na poziciji 10: u stotinkama, subdial na poziciji 2: do 20 sekundi i subdial na poziciji 6: do 10 minuta). Razlika je između meriti i prikazivati. Jadni F.P Journe se strogo držao značenja reči Chrono-graph (beležnik vremena), samo što ga je prekrstio u Centiegrpah (zapisivač stotina)
.
Normalno, da ovaj štoper sa frekvencijom od 3Hz ne može precizno izmeriti vreme u stotom delu sekunde, jer već tih 6 oscilacija u jednoj sekundi, kada ih delimo sa brojem 100 ne daju celovit broj, kao što je to sa frekvencijom 5 Hz (10 oscilacija u sekundi). Ali genij kakav je Francois, stavio je taj četvrti kolut, koji oslobađa osovinu, nosača kazaljke, koja se može zaustaviti bilo gde i bilo kada, što omogućuje posebno očitavanje. To je moguće veritkalnim odvajanjem lančanika centizimalnog vratila od izlaznog pogona, prilikom pritiskanja osovine, da deluje kao kočnica. Za razliku od tipičnog hronografa, koji radi na principu zub na zub, Centiegraph omogućava klizanje između svakog od 6 stepena, tako da kočnična poluga može zahvatiti točak, koji pokreće kazaljku tokom svake oscilacije. Rezultat je otprilike stoti deo sekunde, što znači da uprkos samo 6 impulsa, sat omogućuje delimično (ne potpuno najtačnije) očitavanje stotog dela sekunde. Za mene, ovo je veliki uspeh na kalibru sa takvom frekvencijom. Taj hronograf tačnije pokazuje izmereno vreme od svojih vršnjaka. Verujem, da jednom takvom stručnjaku, koji izrađuje minutne repetitore i večne kalendare nije prevelik izazov napraviti klasičan hronograf, nego mu je neuporedivo zanimljivije iz 3Hz istisnuti ovo, što je uradio na Centiegraphu.
Registracija
Help
637Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva
boskom kaže:
Pod uslovom da čoveku treba nekih 200-250ms da reaguje na vizuelni stimulus, a nekih 100ms da pritisne dugme, pitanje je koliko su te više frekvencije uopšte i bitne kod hronografa kad se priča o preciznosti, praktično gledano!
Odgovor sa citatom
Bookmarks sajtovi