Strana 1 od 6 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 57
Like Tree298Likes

tema: Najlepši javni satovi

  1. #1
    Administrator Avatar korisnika Shmizla
    Član od
    25.2.2008.
    Lokacija
    Beograd, Srbija / Belgrade, Serbia
    Poruke
    7.360
    Lajkovi
    11800
    Reputacioni uticaj
    250

    Post Najlepši javni satovi

    Naziv: Javni-satovi-City-Clock.jpg, pregleda: 1928, veličina: 203,2 KB

    Čovek je od davnina imao potrebu da prati i da zna koje je tačno vreme. Vremenom su javne površine počele da bivaju ukrašene satovima na kojima je svaki meštanin imao priliku da sebe obogati informacijom o tačnom vremenu.
    Pokrenuta idejom da na jednom mestu predstavimo javne satove koje smo videli i za koje imamo podatke, započinjem ovu temu sa prikazom javnih satova u našoj Srbiji, poređanih onim redosledom po geografskom položaju, od severa ka jugu zemlje.


    Sat na Gradskoj kući u Subotici


    Naziv: subotica-gradska-kuca-sat.jpg, pregleda: 2664, veličina: 257,3 KB

    Gradska kuća je najveća i najlepša građevina grada Subotica. Izgrađena je za dve godine, odnosno od 1908-1910. godine, dok su unutrašnji radovi završeni do 1912. godine. Kao najgledaniji detalj Gradske kuće možemo istaći sat na tornju, odnosno četiri sata postavljena na sve četiri strane sveta. Satni mehanizam je napravljen u Budimpešti. Brojčanik satova ima prečnik od 2,20 m, dok velika kazaljka ima dužinu 1,6m, a mala 1,1m. Na konkursu za izradu satova učestvovao je i jedan Subotičanin koji je živeo u Njujorku, a koji je hteo da satni mehanizam izradi besplatno i da se postavi sat isti kao na njujorškom Metropoliten bildingu. Časovnik je trebalo da otkucava svakih 15 minuta i svaki pun sat, šta bi se dodatno obeležavalo svetlosnim znacima – četvrt crvenim, a pun sat zelenim svetlom. Međutim, a možemo reći i nažalost, njegov predlog je odbijen.


    Sat – Kula na Petrovaradinu u Novom Sadu


    Naziv: petrovaradin-petrovaradinska-tvrdava-sat-kula.jpg, pregleda: 1723, veličina: 38,8 KB

    Sat – Kula na petrovaradinskoj tvrđavi se nalazi na Bastionu svetog Luja, a svojevremeno je napravljen u Francuskoj u Alzasu. Kao poklon Petrovaradinu u 18. veku od strane carice Marije Terezije, postaje zaštitni znak ove tvrđave i grada Novog Sada. Sat ima brojčanike crne boje postavljene na sve četiri strane tornja, a koji imaju prečnik 2,5m. Markeri su ispisani rimskim brojevima, kao sto je pravilo na hrišćanskim crkvama. Za njega je takođe karakteristično da mala kazaljka pokazuje minute, dok velika pokazuje sate. Ovaj neobičan slučaj oko podele kazaljki je navodno postavljen zbog ribara koji su plovili rekom oko tvrđave, a takođe i zbog smene straže i vojničkog reda. Navodi se da je njima ovakav raspored kazaljki olakšavao očitavanje vremena iz daleka. Sat na petrovaradinskoj tvrđavi se navija ručno i zvoni pune sate, a sugrađani ga često nazivaju i “pijanisat”, jer kako kažu, kada je hladno on kasni, a kada je toplo vreme on po malo žuri.


    Sahat – Kula na Kalemegdanu u Beogradu


    Naziv: Sahat-Kula-Beograd-Kalemegdan-Sat.jpeg, pregleda: 1222, veličina: 60,7 KB

    Sahat – Kula spada u najznačajnija i najočuvanija znamenja Gognjeg grada na Kalemegdanu. Izdiže se iznad kapije koja je upravo po ovoj kuli dobila i naziv. Sahat kula je visoka 27,5m sa satom i nastala je u period od 1740. do 1789. sa na sebi naglašenim elementima baroka. Kao što je napomenuto, gradnja je počela 1740. godine za vreme austrougarske uprave kod vođstvom venecijanskog graditelja Andrea Kornara. Dovršena je 1789. godine tada već pod turskom vlašću, ali pod vođstvom istog graditelja. Stari satni mehanizam, izrađen početkom 20. veka, je uklonjen sa kule, a 2003. je zamenjen novim. Zvono na satu je izradila livnica zvona Pantelić (tzv. “Livnica”) iz Zemuna. Satni mehanizam je zamenjen novim elektronski kontrolisanim koji otkucava na svakih četvrt sata.


    Sat na Staroj upravnoj zgradi Zastave u Kragujevcu


    Naziv: Upravna-Zgrada-Kragujevac-Sat.jpg, pregleda: 792, veličina: 43,9 KB

    Stara upravna zgrada Zastave se nalazi u centru grada Kragujevca. Spada u zaštićene spomenike kulture i zgrađena je polovinom treće decenije 20. veka prema projektima belgijskih arhitekata, i predstavlja jednu od dve kragujevačke gradske palate. Zdanje koje se popularno zove „kod sata“ je deo starog „Zastavinog“ industrijskog kompleksa, pod nazivom „Knežev arsenal“, ubraja se među najlepša zdanja u centru Šumadije.


    Sat na niškoj Palati pravde


    Naziv: sud-nis-palata-pravde-sat.jpg, pregleda: 907, veličina: 90,6 KB

    Sat na niškoj Palati pravde je postavljen 1910. godine, na zdanju koje je svojevremeno bilo Justicijanov hram i u kome je živeo Srež niški. Na pomenutom časovniku su kazaljke pomenuto zastajkivale, ali su radnici (domar i vozač) u niškom sudu ustanovili da je reč o kvaru na jednom od satnih zupčanika. Zupčanik je izradio jedan aleksinački zanatljija koji ne želi publicitet, ali je poznato da je materijal koštao 5000 dinara, dok je rad bio besplatan. Trenutno, sat star više od 100 godina radi i njega zajedno sa zgradom Nišlije smatraju simbolom svog grada.


    Ovo su samo neki od javnih satova koje ovom prilikom spominjem. Ukoliko želite da dopunite temu sa nekim drugim satova iz naše zemlje ili inostransva, slobodno, sve dodatne informacije su dobrodošle.

    Pozdrav!

    Izvor:
    Beogradska Tvrđava
    Grad Subotica
    Turistički magazin
    Wikipedia
    Slike su preuzete sa interneta

  2. #2
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.441
    Lajkovi
    28546
    Reputacioni uticaj
    948

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Svaka čast !

  3. #3
    Član
    Član od
    9.6.2010.
    Poruke
    133
    Lajkovi
    173
    Reputacioni uticaj
    9

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi


  4. #4
    Član
    Član od
    3.10.2012.
    Lokacija
    Belgrade, Serbia, Serbia
    Poruke
    372
    Lajkovi
    674
    Reputacioni uticaj
    14

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Sjajno, skidam kapu!

  5. #5
    Istaknuti član Avatar korisnika Zagor
    Član od
    9.2.2012.
    Lokacija
    Markovac
    Poruke
    4.450
    Lajkovi
    32389
    Reputacioni uticaj
    199

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Odlicno

  6. #6
    RUS
    RUS je offline
    Moderator Avatar korisnika RUS
    Član od
    17.4.2009.
    Lokacija
    PA
    Poruke
    12.184
    Lajkovi
    40832
    Reputacioni uticaj
    569

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Suncani sat u Pancevu



    "I have no idols. I admire work, dedication and competence." - Ayrton Senna

  7. #7
    Istaknuti član Avatar korisnika Dragojlovic Darko
    Član od
    4.12.2012.
    Lokacija
    Kotor, Crna Gora
    Poruke
    3.189
    Lajkovi
    9730
    Reputacioni uticaj
    241

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Evo i slike starog gradskog sata u Kotoru na trgu od oruzija
    Najlepši javni satovi-7189028.jpgNajlepši javni satovi-92648981.fq5omsiz.jpg
    Mozda je trg ranije bio ljepsi bez kafica, ali sad ih je sve vise
    Poslednja ispravka: Dragojlovic Darko (10.9.2013. u 12:50)

  8. #8
    Administrator Avatar korisnika Shmizla
    Član od
    25.2.2008.
    Lokacija
    Beograd, Srbija / Belgrade, Serbia
    Poruke
    7.360
    Lajkovi
    11800
    Reputacioni uticaj
    250

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Fotografije Sahat Kula, Kalemegdan, Beograd:

    Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-1.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-2.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-3.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-5.jpg

    Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-6.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-7.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-8.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-9.jpg

    Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-10.jpg Najlepši javni satovi-beograd_kalemegdan_sahat_kula_sat-4.jpg

    Izvor

  9. #9
    Administrator Avatar korisnika Shmizla
    Član od
    25.2.2008.
    Lokacija
    Beograd, Srbija / Belgrade, Serbia
    Poruke
    7.360
    Lajkovi
    11800
    Reputacioni uticaj
    250

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Temi pridodajem i tekst koji je ranije bio objavljen na našem portalu i forumu. Odnosno tome da je kompanije Telenor u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije poklonla Beogradu Olimpijski sat.

    Olimpijski sat u Beogradu -
    LINK

    Najlepši javni satovi-olimp-sat-beograd-1.jpg Najlepši javni satovi-olimp-sat-beograd-2.jpg

    Pozz!

  10. #10
    Stariji član Avatar korisnika SHIBUMI
    Član od
    2.2.2012.
    Lokacija
    Balkan-South Ontario
    Poruke
    598
    Lajkovi
    2912
    Reputacioni uticaj
    167

    Određen forumom Re: Najlepši javni satovi

    Pa spustimo se onda severnom ravnicom.... po dnu basena nekadasnjeg Panonskog mora.



    Sve divne noći i taj Sombor grad…

    Grad bogate kulture, zelenila, baroknih fasada, umetnika i cuvenih tamburasa, smesten je u severozapadnom delu Backe ravnice, 180 km od Beograda.









    Sombor ga pamti ....Kao i jos mnoge poznate Somborce.

    U Somboru je proveo ostatak zivota relativno mirno. Umro je 1910 god. u Becu, napisavsi godinu dana pre toga svoju (dugo u sebi cuvanu) najlepsu pesmu: "Santa Maria della Salute". A o cemu i o kome ... to je vec prica za sebe i za neko drugo mesto. Sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u somboru. Srpski knjizevnik, pesnik, novinar, dramski pisac, esejist, prevodilac, profesor, diplomata, politicki buntovnik, pozorisni kriticar, esteticar, filozof.. i do poslednjeg daha veliki romantičar Laza Kostić.

    Pitate se da nije to malo mnogo, da sve stane u samo jednog coveka, jedan zivot....

    Laza Kostic je romanticar, ali po onome sto je srpskoj poeziji doneo, on je i zacetnik srpskog modernog pesnistva. Rodjen je u Kovilju (Backa) 1841. godine. Gimnaziju je zavrsio u Novom Sadu, a prava u Pesti 1864. gdje je dve godine poslije studija odbranio doktorsku tezu na latinskom jeziku. Inace, bio je jedan od najobrazovanijih knjizevnika toga doba: Znao je grcki, latinski, njemacki, francuski, engleski, ruski i madjarski jezik. Citao je anticke pisce i filozofe, u prvom redu Homera, Eshila i Heraklita . Interesovali su ga jos i Dante, Gete, zatim mitologija i estetika. Laza Kostic je nas prvi sekspirolog- na srpski je preveo neka Sekspirova djela (Romeo i Julija). Sve u svemu, on je bio covek visoke kulture, vrlo uman i po prirodi jako radoznao, koji je isao ispred svojih savremenika za celi jedan vek.

    Ostace zapamcen kao jedan od najznacajnijih knjizevnika srpskog romantizma.



    Nadaleko cuveni i opevani grad Sombor ubraja se medju najlepse i najreprezentativnije gradove Srbije.



    „Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera…”

    -Milan Konjović



    Bio je istaknuti srpski slikar 20. veka. Studiro je u Pragu i Becu, ziveo u Parizu.
    Pripada vrhu srpske likovne umetnosti, uz afirmaciju svog osobenog stila strasnog koloriste ekspesionistickog temperamenta. Kriticari su ga ponekad nazivali "poslednji fovista". Smatrajuci da pripada "grupi" Fra. Les Fauves" (u prevodu „divlje zveri“).
    Sto je gledajuci ko je toj "grupi" pripadao, predstavlja jedan izuzetan kompliment za naseg slikara.



    Milan Konjović nas poznati slikar se rodio 1898 godine u Somboru, kao drugi sin Davida Konjovića, advokata, kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukičević. Konjovići su Somborci od davnina, u ove krajeve su došli u vreme „Velike seobe Srba” sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine iz Pećke Patrijaršije da bi kasnije, kroz vekove, odigrali značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu grada.




    Svojom poslednjom (sedmom) "vizantijskom fazom" (ili 'belom fazom") kojom se i završava Konjovićev prebogati opus od oko 6000 radova, ulja, pastela, tempera, akvarela, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika, grafika.

    Učestvovao je na preko 300 samostalnih i oko 700 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979. godine, za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti 1986. godine, a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1992. godine.

    Poslednji rad Milana Konjovića je crtež na kome su krugovi, i tačka unutar njih. "Evo, ovim radom ja zatvaram krug svog života"

    Umro je 1993 godine u svom rodnom Somboru.



    Cuvenom po svojoj arhitekturi, urbanosti i originalnosti ali i po veselom duhu i bogatom drustvenom i nocnom zivotu.




    Grad Sombor se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1391 god. (mada se nalazi podatak da je to bilo 1360.), pod imenom Cobor Sent Mihalj, kao posed grofa Cobora.



    Inače, grad se razvio na jednom od 14 ostrva, koje je formirala reka Mostonga, svojim široko razlivenim tokom. Kasnije je vodoregulacijom, melioracijom i prokopavanjem kanala fizionomija terena sasvim izmenjena pa Sombor više nije ostrvski grad na močvarnom terenu…
    A možete li da zamislite Sombor kao tursku kasabu sa sedam džamija i minaretima koji dominiraju gradskom siluetom!?!
    Da, Sombor je nakon pada pod vlast Turaka poprimio naglašene karakteristike turskog naselja. Postao je sedište nahije Segedinskog sandžaka. Imao je hamam, saraj, dve medrese i preko dve stotine zanatskih radnji: kazandžija, kujundžija i drugih karakterističnih zanata.

    Vremena i vlasti su se menjali a Sombor ili Zombor živeo je svoj život… Tako je došao i momenat kada su 1749. godine Somborci za 150 000 forinti od carice Marije Terezije otkupili status „slobodnog kraljevskog grada“ i od tada počinje novija istorija Sombora, snažan privredni i kulturni razvoj. Jednom rečju, Sombor postaje onakav kakvim ga danas znamo.



    Na južnoj fasadi Plebanije (cvetna pijaca) nalazi se jedna od somborskih atrakcija: suncani sat koji je nacinjen 1852. godine na inicijativu tadasnjeg profesora i upravnika Uciteljske skole Jovana Čokora, obrazovanog coveka teske naravi. Ucenike je surovo kaznjavao, sto je izazivalo djacke pobune zbog cega je morao da napusti Sombor. Za sobom je ostavio vidan trag. Posto se bavio astronomijom, dao je da se sacini suncani sat sa sarkasticno-duhovitim natpisom: „Jedan ti je od ovih poslednji” koji i danas privlaci paznju.






    Pozz
    Poslednja ispravka: SHIBUMI (12.9.2013. u 0:23)
    "The future is something which everyone reaches at the rate of 60 minutes an hour, whatever he does, whoever he is".

Strana 1 od 6 12345 ... PoslednjaPoslednja

Tags for this Thread

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •