Najlepši javni satovi

[jagos]

200 m dalje, drzao ga hans. ima mnogo lepsih i boljih kafica.

[Shmizla]

Javni satovi nikad ne kasne


Veliki evropski gradovi gotovo na svakom ćošku imaju javne časovnike. Beograd ih ima oko trideset. Najpoznatiji su oni na zgradi Glavne pošte, Domu vojske i Železničke stanice, gde osim što asociraju na pisma, šapke i vozove, Beograđane podsećaju i - na tačno vreme.

Posle čitave decenije, na Geneksovom soliteru na Novom Beogradu, ponovo blešti svetleći ekran, sa koga se putnici i prolaznici informišu o tačnom vremenu, datumu i podacima o trenutnoj temperaturi. Za koji dan, čim stignu delovi iz inostranstva, treba da proradi i onaj na Trgu republike.

U predratnom Beogradu važilo je pravilo da je tačno vreme samo na onom časovniku koji se nalazi na zgradi Železničke stanice iz 1884. godine. Uprkos "požuteloj krštenici" on nije izgubio na preciznosti, pa se kazaljke na njemu pomeraju u isto vreme kada se promene i cifre na digitalnom satu na zgradi pošte u Savskoj ulici. U minut tačan je i onaj sat iz 1931. godine na zgradi "Železnica Srbije" u Nemanjinoj ulici.

- Mi imamo posebnu službu koja vodi računa o mehanizmu starih satova - priča Tomislav Nikodijević, iz Železnice Srbije. - U saobraćajnom pravilniku stoji da svaka stanica u Srbiji mora da ima javni sat. Danas su oni uglavnom digitalizovani.

Veći deo javnosti ne zna da najstariji u prestonici, onaj sunčani sat na kući u Zemunu iz 1828. godine. Nekoliko decenija mlađi je časovnik na Sahat kuli. Među "matorije" spada i onaj na Domu Vojske. Među simbolima Beograda je fasadni "Insin" na početku Knez Mihailove. U glavnoj štrafti se nalaze i dva stubna.

U glavnom gradu javni satovi nalaze se na Sabornoj crkvi, dolaznom i odlaznom peronu Glavne autobuske stanice, na Glavnoj pošti u Takovskoj, Karađorđevom trgu u Zemunu, Trgu republike, ispred Pravnog fakulteta i u Bulevaru Zorana Đinđića. Ipak, nijedan javni časovnik nije proglašen spomenikom kulture, iako neki objekti i prostori u kojima se oni nalaze to jesu.

Nekada je časovnik ukrašavao poštu na uglu Kosovske i Palmotićeve, kao i raskrsnicu preko puta Beograđanke. Oni stariji sećaju se velikog sunčanog sata na Slaviji. Analogni merač vremena stajao je na na uglu Cetinjske i Džordža Vašingtona. Tika-taka odjekivalo je i kod bioskopa "Balkan". Beograd ima satove, a Beograđani, na čemu im mnogi u svetu zavide, imaju - vreme.


Autor: M. T. KOVAČEVIĆ
Izvor: Novosti

[don Alberto]

jel se neko seća kako se zvao prvi i tada najpopularniji kafić u tešnjaru! to je bila 32-ojka,celo Valjevo je tamo izlazilo!

[Neša]

Javni satovi nikad ne kasne


...

Ovo nije odgovor na tekst koji je postavljen pre oko godinu dana, već samo želja da pokažem da ovo ne vredi baš svuda.



Mesto: Via della consolata, Torino. Jeste da je vreme na satu 8.46, ali ovo je slikano tokom kasnog popodneva, samo malo pre nego što je pao mrak. Ne znam da li ovaj sat zapravo žuri ili kasni, ali onaj ko bi se njime rukovodio svakako bi stigao prekasno

[Vladan Stevanovic]

Definitivno najlepši koji sam do sada video.

[VLADAN P]

Ajd' onda neka i ovih (izvinjavam se zbog moje face u prvom planu)

Midelburg-Holandija

[bnovica]

Sjajna tema!

Dacu svoj mali doprinos fotografijom Astronomskog sata iz Praga, poznatijeg kao Praški Orloj.


Uzivo stvarno neverovatno izgleda... I izvinjavam se sto ruzim sliku, ali nazalost drugu nemam.

Malo i detalja:

Godine 1410. kraljevski časovničar Mikulas iz Kadana u saradnji sa Janom Šindlerom, profesorom matematike i astronomije sa univerziteta Charles, dizajnirao je i izradio sat koji je postavljen na tornju Starogradske većnice u Pragu. Tek 1490. g sat je dovršio časovničar Hanuš kada je dodat kružni kalendar, a fasada je dekorisana gotskim skulpturama.Ovaj sat često nije bio u funkciji do 1552. g. kada ga je izvesni J. Taborski popravio i o tome ostavio zabeleške ukazujući na Hanuša kao glavnog majstora.
U XVII veku dodate su pokretne figure, a figure Apostola su postavljene tokom velike reparacije časovnika 1865. godine.

U srednjem veku sat je prvenstveno služio poljoprivrednicima za astronomske podatke.Sastoji se od tri glavna dela. Donji deo pokazuje kretanje Sunca i Meseca, kao i planeta oko Zemlje. U krugu oko centra nalazi se 12 malih meseca koji pokazuju znake zodijaka i periode za agrokulturu.Na gornjoj strani sata, sa svake strane su po dve figure koje predstavljaju četiri slabe tačke čoveka: sujetu, škrtost, smrt i pohlepu. Na gornjem delu su plavi prozori iz kojih na svaki pun sat izlazi 12 Apostola koji se kreću po krugu. Smrt zazvoni na jedno zvono i preokrene sat od peska. Tada se pojavljuju Apostoli koji se klanjaju prema narodu.

Za vreme II Svetskog rata ovaj sat je teško oštećen, a obnovljen je i pušten u rad 1948. godine. Ovo je treći najstariji astronomski časovnik i jedini koji još uvek radi.

Opis sata preuzet sa sajta Astrobalans

[MMario]

Bilo da je riječ o sunčanim, astronomskim, satovima smeštenima u visokim kulama, tornjevima ili o digitalnim - satovi su nezaobilazni aspekt gotovo svakoga grada. Tjekom vekova ljudi su ih “gradili” u svim delovima sveta. U prošlosti nisu svi imali satove na ruci, pa su vreme uglavnom pratili na tim divovskim satovima postavljenima na visokom i prometnom, no svima vidljivome mestu, primjerice na glavnom gradskom trgu ili pijaci.
Danas, kada su satovi skoro svima dostupni a i kad svi imaju mobitele i prema njima se ravnaju, satovi na trgovima više nisu toliko bitni, ali su i dalje ukras grada. Osim osnovne funkcije da građanima pokazuju koliko je sati, mnogo impresivnih satova sad lepotom privlači svetske turiste. Neki od njih postali su i zaštitni znak gradova, poput Big Bena u Londonu. Tornjevi sa satom građeni su najčešće s četiri lica, koja gledaju na razne strane sveta - često su samostojeći ili dio crkve ili neke druge visoke građevine. Tako je Big Ben, primjerice, smešten na severnoj strani Westminsterske kraljevske palate. U sebi ima i zvonik. Visok je 96 metara.

Cvetni sat u Niagara parku u Kanadi sastavljen je od oko 20.000 sadnica cveća, koje dva puta na godinu redizajniraju. Izrađen je 1950. godine.

Astronomski sat u Pragu pokazuje poziciju sunca i meseca te vladajući horoskopski znak. Valja znati i da je najstariji sat na svijetu astronomski praški sat izgrađen 1410.

Izvor- internet, casopisi

[Shmizla]

Kad smo već kod javnih satova, evo nekoliko fotki Londonskih satova. Prvi ćete svi prepoznati, dok se drugi nalazi na crkvi Westminster Abbey.

[Baron]

Podgorica je u toku rata bombardovana 70 puta, tako da praktično nema nijednu stariju zgradu. Ipak sahat kula je ostala.