Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Hvala Bezbi!

Uključen hronograf u meahničkom satu troši nešto više energije. Ako je non-stop uključen, potrošnja može ići do 10 % ukupne rezerve rada.

[chuck]

Odličan tekst/review Haifisch!!

[Vladimir Pejakovic]

Beast from the East

CITIZEN BULLHEAD 8110 AUTO CHRONO A3198

Kućište

Prečnik: 38,0 mm
Visina: 14,2 mm
L to L: 41,0 mm
L - L: 19,0 mm
WR: prvobitna 5 ATM - 50 metara
Težina: 109 g

Nerđajući čelik, polirana završna obrada, obruč bezela lakiran

Poklopac kućišta: Klasičan, ušarafljiv, kombinacija brušenog i poliranog čelika

+
Kompaktno kućište, čiju osobinu naglašava odustnost lugova
Oktagon oblik, koji je prilično redak u horologiji
Pozicioniranje krunice i hronografskih pušera na vrh kućišta, što predstavlja najbolju zaštitu od eventualnih fizičkih povreda

-
Iako model 8110 po merama odstupa od ostalih Bullhead satova drugih proizvođača, što mu je donelo veliku prepoznatljivost, utisak je, da bi morao biti za 2,0 mm veći, posebno ako uzmemo u obzir rane sedamdesete iz kojih dolazi. Tada su Bullhead modeli po pravilu prekoračivali 42,0 mm. Ovaj faktor bi mu dodatno uvećao popularnost. Istina je, da ga je za razliku od glavnog konkurenta, Seiko Bullhead-a, pratio glas bolje nosivosti, zbog manje težine, ali je sa druge strane, zbog 5 mm manjeg prečnika prilično kaskao za njim u smislu široke popularnosti.

Krunica

Pozicija 12
Nije ušarafljiva
Prečnik: 4,5 mm
Polirana završna obrada čelika

+
Potpisana, što u vremenu nastanka sata nije bila uopštena pojava

-
Mali prečnik otežuje manipulaciju. Dodatni mm širine i visne bi bio više nego dobrodošao


Staklo

Mineralno
Prečnik: 31,5 mm
Oblik: Ravan (Flat)

+
U vremenu , kada su na satovima kraljevala pleksi, mineralno staklo je predstavljalo luksuzan izuzetak

Brojčanik

Panda Dial
Dan & Datum: pozicija 6
Podbrojčanici na poziciji 9 (štoper do 12 sati) i na poziciji 3 (štoper do 30 minuta)
Markeri u obliku barova
Kazaljke: Pencil

+
Večito upečatljiv Panda dizajn
Aplicirani markeri i logotip Citizen na površini brojčanika
Nadprosečna visina markera, koji bitno istupaju sa površine i time mu daju dodatnu
Vertikalno pozicioniranje prozora za dana i datum
Crna pozadina prozora za dan i datum
Izuzetna dubina displaya dana i datuma, koja je posledica vertikalne strukture mehanizma
Odabir narandžastih hronografskih kazaljki, koje pozitivno osvežavaju prilično disciplinovan kolorit osnovnog brojčanika

-
Odsustvo malog sekundnika, što posledično vodi u odustvo hacking funkcije, odnosno preciznog podešavanja vremena. Ova primedba je ipak uslovna, jer Column Wheel hronograf ima bar delimično rešenje i u ovakvom primeru, o čemu će biti reči u sledećoj rubrici


Mehanizam

Citizen 8110A In House
Automatik sa mogućnosti ručnog navijanja
Column Wheel hronograf (vertikalno strukturiran)
23 rubina / 28.800 b/h / 42 sata rezerve snage
Bez hackinga
Anti shock system: Citizen Parashock
Preciznost hronografa: 1/4 sekunde
Komplikacije: Dan, Datum, Hronograf, Flyback

+
Integrisan mehanizam - hronograf je sastvani deo osnovnog mehanizma

Column Wheel hronograf - za razliku od suprotnosti u vidu Cam Controlled ili Level ili Shuffle Cam, vertikalna (Column) je nešto više poštovanija (možda bi najbolji izraz bio prestižnija) struktura, jer zahteva potpunu toleranciju delova, pa time više ručnog pristupa. Kod Cam-a je sve jednostavnije, pa zato jeftinije za pravljenje i održavanje. To ne znači, da je Cam hronograf slabiji po kvaliteti od Column Wheela (primer Omega 321 vs Omega 861) ali jedan i drugi imaju svoje manje ili više izraženijie osobine. Da ne ulazim u detalje, jer bi objašnjivanje strukutre i rada jednog i drugog zahtevalo posebno poglavlje, da navedem jednu "bitniju" razliku. Za Column Wheel je karakteristično vertikalno kvačilo hronografa, dok je za Cam karakteristično horizontalno kvačilo. Kada uključimo stopericu kod Cam-a, uvek postoji verovatnoća, da se zupčanici u deliću trenutka, međusobno potpuno ne povežu i da se izgubi jedan mali, mikro deo vremena. To je vidljivo, kada na Camu pokrenemo štopericu, tada sekundara odskoči nešto više nego kod Column Wheela i to je ta izgubljena mikročestica vremena. Kod Column Wheela, gde se ovaj proces odvija neposredno preko koluta stopera, mogućnost takve devijacije je sistemsko negirana. Osim toga, Column Wheel prati dobar glas, da su pusheri mekši nego kod Cama. Zato je zbog "veće zahtevnosti izrade", neskaćuće sekundare i glatkog pokretanja pushera nešto boljeg imidža od Cama. U stvarnom životu, nam je potpuno jasno i prihvatljivo da su Column Wheel-i poput Rolex 4130, Zenith El Primera, Breitlinga B01 skuplji, prestižnji i od Valjouxa 7750 ili Omege 861, ali šta da radimo sa Seagull ST 19, koji je takođe Column Wheel? Ok, radi se o Venusu 150 ali ipak, Valjoux 7750 ima posebna rešenja Cam hronografa, sličnoj mreži.....tu ću, da se zaustavim. Važno je, da imamo jedne i druge i važno je, da nema veze, što se uzalud lome koplja, ko je bolji, dok uživamo u jednim i drugima. Pa tako, kao i Seiko 6139 (8), tako i Citizen 8110A nikada nije dostigao stratosferu prestiža, kao Girard Perregaux 03800, ali svejedno, kod ljubitelja horologije ima jednak status poštovanja.

Zbog vertikalne strukutre 8110A, problem nepostojeće stalne sekundare u vidu podbrojčanika, se može rešiti sa non-stop uključenim hronografom, što je čak i preporučljiv faktor ovog kalibra. Ipak, sa vremena na vreme, je preporučljivo, da sat radi i sa isključenim štoperom.

Flyback funkcija, koja ne zahteva reset štopera, prilikom uključivanja novog merenja.

-
Nepostojeći hacking, koja je logična posledica nepostojeće male sekundare.


Narukvica

Nerđajuči čelik
20,0 mm
Brušena završna obrada linkova
Kopča sa klick sistemom
Brušen čelik

+
Vrlo kvalitetno izrađena narukvica, posebno uzevši u obzir vreme iz kojeg dolazi
Potpisana kopča

Dano / Dobijeno

Cena Citizen Bullheada 8110 se na vintage tržištu kreće u rangu od 500 € do 1.000 €, u zavisnosti od stanja sata. Pošto uz cenu uvek sledi komparacija sličnih modela u okvirnom kvaliettnom segmenta, onda za nju nikako ne možemo reći, da je realna. Apsurdno smešna, bi bilo tačnije opredeljenje.

Dva faktora su vrlo bitna za navedenu tvrdnju.

Citizen 8110 je druga generacija Bullhead satova, koju karakteriše oktagonsko kućište i položaj glavne krunice i hronografskih pušera na njegovom vrhu, koji asociraju na oblik glave plemenite životinje. Prva je priču započela Omega, oktobra 1969 godine, sa modelom Seamaster Chronostop, sa ručnim navijačom, kalibrom 930. Izgleda, da je njime ispunila prvobitnu želju za osvajanjem novih horoloških terena, pa nakon samo godinu dana, prestaje sa proizvodnjom i štafetni relej predaje partneru u SSIH grupaciji, Tissotu.
Samo godinu dana kasnije, tržište poplavljaju bullheadi Breitlinga, Bulove, Sorne i Sicure, da bi mu se odmah zatim pridružili i Japanci, koji su sa Seikom 6138 i Citizenom 8110 ostavili najdublji trag, što po dužini neprekidne produkcije (do 1980 godine), što po masovnoj globalnoj popularnosti.

Mehanizam Citizen 8110A, kao i brat blizanac, 8100 A, dolazi iz jednog od kreativno najplodnijih razdoblja časovničarstva, kada je u samo pet godina (1969 - 1974), nastalo 8 mitoloških hronografa na automatsko navijanje. Od prvog u istoriji, Zenihth El Primera (1969), Heuer & Breitling,& Hamilton & Buren & Dubois Depraz Calibra 11 i 12 (1969), Seika 6139 & 6138 (1969 i 1970), Lemania 1340 (1972), Citizen 8110 A & 8100 (1972), Valjoux 7750 (1974), Kelek 1376 (1974) i Lemania 1045 (1974 - prethodnik i baza slavnijeg Lemania 5100 iz 1978 godine).

Po kvaliteti, japanski mehanizmi nisu ni po čemu zaostajali za navedenim društvom, ali ako nakon 45 godina pogledamo cene satova na vintage tržištu, videćemo, da su švajcarski kompanjoni najmanje 3, pa sve do 10 puta skuplji. Da li na takvu situaciju utiče količina ponude na tržištu? Ne sasvim, jer još uvek postoji prilično velika ponuda vintage Zenitha, Heuera, Breitlinga, Omege, Tissota, pa čak i puno manjih imena, koji su nosioci pomenutih kalibara.
Prava istina je, da je cena vintage satova odraz trenutnog stanja istog proizvođača. Ne samo to, nego njegovog odnosa do vlastite istorije. I dok Omega, Zenith, Breitling, Tag Heuer, Longines, Tissot i Hamilton presudne modele nasleđa neprestano održavaju u životu čestim reizdanjima, koja pri tome održavaju ili čak dižu cenu izvornih modela na vintage tržištu, Citizen i Seiko, svojim ponašanjem, svakim novim danom započinju novu istoriju i brišu onu od jučer.
Seiko je pao na samo jedan hronografski kalibar na automatski pogon, dok je Citizen tu priču završio tačno pre 40 godina. Šta reći na činjenicu, da Miyota, dete Citizena, kao najveći proizvođač mehanizama na svetu, ne raspolaže ni sa jednim mehaničkim hronografom.
Dobra vest je, što zbog toga možemo za relativno skroman iznos uživati u njihovom vrhuncu od pre pola veka, ali zar samo mene zaboli srce, kada vidim, da jednaka doza uživancije sa Swiss Made potpisom, košta deset puta više?

Obozavam citati tvoje postove kod kojih svaki put sa novim, nadmasis prethodni. Sat ti je prelep, jedna od mojih ''tihih patnji'' i primeraka koje cu nadam se ubrzo uvrstiti u kolekciju. Sto se tice japanaca, mislim da si sve rekao sa recenicom koju sam boldovao u citatu. Po meni samo lud covek se odrice svoje horoloske istorije i imajuci u vidu modele Seiko 6139 i Citizen 8110A i njihov enormni uspeh i globalnu slavu, nisu mi jasni kreatori prodajne strategije Seika i Citizena sto ne ''zajase'' staru slavu pomenutih modela i lansiraju reissue serije. Ubedjen sam da bi prodaja planula ako ne u danima, onda sigurno u mesecima.

[Haifisch23]

Hvala Vladimire!

Da, zaista je šteta, što su Japanci izgubili visoke pozicije, koje su nekada čvrsto držali u srcima istinskih ljubitelja horologije. Što je još manje razumljivo, oboje imaju dosta finansijskih resursa, da se ponovo uhvate u koštac sa hronografskom mehaničkom linijom ali već neko vreme ništa od toga.

Moramo znati, da su baš hronografi jedni od najbitnijih pokazatelja sposobnosti pojedinog proizvođača u smislu savladavanja najtežih prepreka u časovničarstvu, koje je oduvek bilo oličenje i dokaz vlastitog znanja. Njima daju do znanja, da zasluženo zauzimaju poziciju, koju su priborili.
Oni koje dugo prate horologiju će se verovatni setiti ili su bar o tome puno čitali, kakav predmet opšteg podsmeha i javnih prekora je bio Roleks, sve dok 2000 godine nisu izašli sa vlastitim 4130 kalibrom. Već i pre toga su postojali višegodišnji redovi čekanja za Daytonu ali uvek je uz to dolazilo podrugavanje u stilu "nemaju svoje, pa žive na račun Zenitha". Sa 4130 su ućutkali sve. Nešto slično je doživljavao Breitling, dok nije priču kompletno preokrenuo u svoju korist sa B01, 2009 godine.

Citizen se usmerio u segement kvarca i tamo postigao ogromne uspehe (Radio Controlled, Eco Drive...) ali je zato totalno pao u segmentu mehanike i time značajno izgubio ugled. Što je još veći apsurd, sada se visokog časovničarstva drže još samo vrhoci prstiju i to preko brenda Campanola, čiji se satovi preko 90 % prodaju samo u Japanu a najsmešnije je to, što ih pokreću švajcarski mehanizmi (La Joux Perret). A Miyotini kalibri se štancuju po principu: daj, šta daš, samo uzmi što više. Žalosno.

Ne smemo zaboraviti, da se ugled, najvećim delom, stiče po uticaju, koji praviš na sceni a ne po tonama prodanih satova, čega se čvrsto drži Seiko. Iako je u neuporedivo boljem statusu na području mehanike od Citizena, ovaj gigant sve više gubi na ugledu.
U prvoj deceniji ovog veka je linija Grand Seiko sa Spring Drive tehnikom predstavljala nešto sasvim novo i Seiko je možda previše, sve karte bacio na nju. Prelako su se otarasisli jednog od svojih najboljih automatskih hronografa 6S37, prodavši ga Tag Heueru (2010), da bi samo 4 godine kasnije ukinuli kompletnu 6Sxx liniju hronografa. A šta je uradio Spring Drive? Da li je ostavio neki uticaj odnosno, da li se našao neko od vrhunskih proizvođača, koji je krenuo u sličnom smeru, jer je dobio odgovor na tržištu, da je to ono pravo, što će obeležiti makar blisku budućnost i doneti novac? Niko. Ne zato, što nije sposoban, nego zato što i kupci tu smesu mehanike i kvarca nisu baš prisvojili, što je vidljivo po realizaciji, koja je iz godine u godinu sve manja, pa se sada Spring Drive može naći i u dva razreda nižoj, Presage liniji.

Seiko je već 6 godina samo na jednom automatskom kalibru - 8R48. Iako je Column Wheel, on nije integrisan, nego je modularan. Zašto? Jer je Seiko time pokazao, da želi što više uštedeti na njegovoj proizvodnji i time je još jače pao u očima mnogih analitičara. I dok je na segmentu divera dosta uspešan, posebno sa retkim reizdanjima legendarnih modela a puno više sa raznim varijantama tih legendi u novom ruhu, čime održava visoku istorijsku reputaciju, u segmentu hronografa je slika katastrofalna. Ne znam, koliko ljudi zna, čime su prošle godine obeležili 50 godišnjicu plasiranja svog prvog hronografa na automatski pogon - 6139, sa kojim su osvojili svet, pa čak i svemir (Pogue). Ovim:

https://www.stentime.si/rocne-ure/seiko/SRQ029J1

https://www.timeandwatches.com/2019/...ronograph.html

Problem je, što je prva Panda napustila proizvodnu liniju 1971 godine a nosila je mehanizam 6138 iz 1970 godine. Ali ok, čak i da pređemo preko toga, imamo reizdanje sa 3 podbrojčanika, dok svi znamo, da su istorijski modeli imali isti broj njih, samo ako saberemo one sa 6139 i 6138. Sada su stvar rešili "elegantno". Dva od njih su obojili u crno, jedino nisu mogli, da ih pozicioniraju jedan iznad drugog, jer modularni 8R48 to ne dopušta. Još ako uzmemo u obzir, da nema prozora za dan u nedelji..

Jedino, što je na njemu verodostojno je to, da isto kao Panda iz 1971 godine, ni ovaj sat, koji košta 4 hiljade €, nema potpisanu krunicu.
Ovo nije obuđivanje vlastite istorije, nego ruganje sa njom.

Da se razumemo, ovaj sat je inače odličan primerak i priznajem, da sam ga teškog srca vratio prodavcu nazad u vitrinu. Možda jednog dana. Tada ću pokušati da ignorišem činjenicu, da se radi o pokušaju reizdanja legendarne Pande, jer sat sam po sebi je prava horološka bombona.

[aleksandar88]

Moj prvi Švajcarac, identičan, 41mm i plavi cifer. Drago mi je da za njega pročitam ovakvu recenziju od čoveka zbog čijih sam postova zavoleo horologiju i iz kojih sam naučio toliko mnogo.

Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka

[Baron]

Haifish uljepšao si mi dan jer si pisao o mom ljubimcu HC. Čak sam i saznao nove detalje, npr. da ima Profesionalan Diver - certifikat ISO 6425. Moj primjerak je sa starijim mehanizmom, L619, mislio sam da je jednostruki AR premaz, vidim da ti navodiš višeslojni.
I volio bih čuti tvoje mišljenje- zbog čega je HC najjeftiniji Longines automatik? Imam sat iz Presence serije, koji ima vodootpornost 3atm, nema rotirajući bazel, nema ronilačku ekstenziju na narukvici i mikropodešavanje, nema luminesceniju (nikakvu), korišćeno znatno manje materijala za izradu, nema ljepotu i prepoznatljivost HC, a ponovo je skuplji od njega ?!

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[bezbi]

E i ja cekam odgovor na ovo pitanje gore! To je cest slucaj i kod drugih proizvodjaca- od ozbiljnih proizvodjaca do mikrosa, gde je jedan ultra jednostavan homage Nomosa skuplji od predobrog homagea Suba od istog mikrosa.

Haifisch23 da li imas uvida u to sta se tacno podrazumeva pod tim kada Longines kaze da je baza za njegov mehanizam eta2892. Ja predpostavljam da Longines samo stavi svoj rotor na vec sklopljen i regulisan mehanizam? Ili mozda oni sastavljaju ceo, ukrasavaju? Ko ne zna jos ce da poveruje da je to njihova inhouse masina.

[Haifisch23]

Barone,

Odgovor je prilično jednostavan. Veća količina proizvodnje, donosi manje troškova na jedinicu proizvoda.

Ne raspolažem sa podacima prodaje Longinesa ali već samo pogled na opštu ponudu brenda preko interneta ili odlazak u Longines butik odgovore daju sami od sebe. U prodavnici je obično prisutan po jedan Presence u dve ili tri osnovne boje i najmanje tri HC u dve ili tri osnovne boje. Zalihe HC se redovno obnavljaju, jer je potražnja prilična, dok je kod Presenca, sve to značajnije usporeno i popuno zavisi od apsolutne potražnje. Ako slučajno nestane HC, na novi primerak iz Švajcarske se čeka dve do tri nedelje, dok na novi Presence to može potrajati i do 2-3 meseca.
Odnos u realiziaciji, pa time i u proizvodnji je sigurno 1 : 10. Na jedan Presence se napravi 10 HC. A verovatno, čak i više.
To znači, da se pojedini delovi HC, iako su u apsolutnoj vrednostnoj jedinici skuplji od apsolutne vrednosti pojedine jedinice Presenca, kada se pretvore u odnos Nabavljeno/Proizvedeno, na kraju pokazauju kao puno jeftiniji. Zato je i profitna mera na jedinicu proizvoda kod HC viša nego kod Presenca.

Za još lakše razumevanje:

Mehanizam, kod jednog i drugog je L888. Znači interna nabavna cena od ETE je za oba sata u početku jednaka. U jednoj seriji proizvodnje će se potrošiti 30.000 kalibara na HC i 3.000 kalibara na Presence. To znači, da je trošak mehanizma na jedinicu proizvoda kod HC znatno niži, nego kod Presenca.
Longines narukvice outsorcuje iz Austrije, gde Hirsch ima posebnu traku za ovaj brend. Cena tog elementa za HC , pošto ima mikropodešavanje, verovatno je deblja jer zahteva više čelika i slično je skuplja od narukvice za Presence. Ali ovde je isto jednak odnos u količini, pa na kraju ispadne jefitinija na jedinicu proizvoda.
Isto tako je sa safirnim stakllom, kazaljkama, krunicama, tako da na kraju dihtunge, luminacija i teže kućište za HC od Presenca, kao i činjenica, da dodatne troškove predstavlja i pojedinačno testiranje na vodoodpornost svakog sata posebno (certifikat ISO 6425) u takvoj količini proizvodnje, na kraju potpuno anulliraju tu početnu razliku.
Zato je na kraju i prodajna cena HC bez keramike 1150 €, dok je Presenca oko 1.300 €. Ali je konačni profitni stepen kod HC nekoliko puta veći nego kod Presenca.

Bezbi,

Što se tiče homage Suba Nomosa i homage suba mikrosa. Morali, bi da vidimo, konkretan model od tog mikrosa. Normalno, da se podaci skrivaju i da nisu dostupni javnosti ali ekonomska logika temelji na vrlo sličnim osnovama, pa i ovde se mogu podvući neki generalni zaključci.
Ako uzmemo predpostavku, da se radi o kvalitetnom mikrosu, koji koristi približno jednake materijale za proizvodnju tog omaža, onda su pretpostavke sledeće:
Nomosu taj homage Suba predstavlja najviše 10 % godišnje proizvodne realizacije (verovatno čak i manje)
Mikrosu taj homage Suba predstavlja najmanje 20 % godišnje realizacije, ali moramo uzeti u obzir da taj mikros svoju delatnost bazira i na proizvodnju sličnih satova (obično divera) koji zahtevaju jednake proizvodne algoritem, faze...tako, da na kraju ovaj procenat u ukupnoj godišnji proizvodnji kod mikrosa možemo dignuti i na 80 % do 90 %. Kao što sam napomenuo, onda uz predpostavku, da se radi o kvalitetnom mikrosu i da bar koristi približnu kvalitetu materijala u odnosu na Nomos, već ovde nastaje razlika u ulaznim troškovima na jedinicu proizovda. Iako je mikros, za koje je karakterističan niži obim proizvodnje, kako kod velikih imena, u konkretnom slučaju homage sub, njegova proizvodnja na godišnjem nivou je bitno veća od proizvodnje Nomosa.
Ako idemo dalje.
Nomos je klasična firma, koja ima 300 zaposlenih. Od vratara, skladišta, proizvodnje, režije, marketinga, razvoja, uprave do čistačice. Ok, prvi i drugi su u današnje vreme obavljaju preko za to specijalizovanih organizacija ali u svakom primeru donose troškove na jedinicu proizvoda.
Mikros - nekoliko zaposlenih, gde je više funkcija udruženih u jednu. U 99,9 % slučajeva bez vlastitog razvoja, koji je bitna postavka u troškovima svake organizacije. U preko 90 % mikrosa nema ni pravog dizajnera. Mislim, na kreativnog dizajnera, koji predstavlja visoki trošak kod Nomosa, gde se radi o dizajnerskom timu. Bez obzira na to, što sa homage Suba nije potrebna prisutnost dizajnerskog tima ili jednog običnog kreativca, Nomos mora troškove ukupnog marketinga razporediti na svaki proizvod, koji dolazi od njih. Već i ovde nastaje značajna razlika u ceni.

Proizvodnja - preko 90 % mikrosa za razliku od Nomosa nemaju vlastitu proizvodnju. Swiss Made satovi mirkosa prave Private Label švajcarska preduzeća, a ostali se ionako prave u Kini i čast nekim izuzecima u SAD. Možda se ovo čini smešno ali čak i takav način proizvodnje je u mnogo slučajeva jeftiniji nego vlastiti. Nekad su poznata, pa čak i velika imena određene linije pravile kod Private Label fabrika, kojima je obilivalo skoro svako seli u Jura oblasti u Švajcarskoj. Sada je to znatno manje prisutno ali daleko od toga, da ne postoji.

Prodajna i logistička mreza - Svi znamo, kako ide prodaja mikrosa. U 99 % On LIne. Bez operativnih troškova, kao što su transport, finansiranje distribucijske mreže, do marža autorizovanih dealera ili drugih posrednika. Razlika između takvog mikrosa i Nomosa je u ovoj postavki ogromna. Ovde možemo slobodno uključiti i servisnu mrežu, koja je kao kod firme, kao što je Nomos znatno veća i donosi veće troškove postojanja nego, kao kod i jako dobrog mikrosa.

Kada se sve sabere, čak i da se ne obaziremo na troškove marketinga jednog Nomosa u odnosu na mikrosa, shvatićemo zašto je homage suba Nomosa, skuplji od takođe kvalitetnog homoga nekog mikrosa.
Horološka težina sata, koji napravi Nomos u odnosu na 99 %, opet je priča za sebe ali ako karikiram: nije sve u lovi, ima nešto i u ljubavi.


Što se tiče Longines mehanizama i ETA - potpuno si u pravu. Kada pričamo o ETA. Longinesu, Tissotu, Certini, Midu, Hamltonu. Rado, uvek moramo uzeti u obzir jedno ime Swatch Group. To je grupacija, koja se upravlja iz jednog centra. Njen glavni cilj je profit, što znači, postizanje minimalnih troškova na jedinicu proizvoda odnosno sata uz maksimalni nivo kvaliteta.
Da bi se to postiglo, svi procesi moraju biti u što višoj meri ujedinjeni. Zato Swatch grupa u svojem sastavu ima Nivarox, koji sve jedinice opskrbljuje sa visoko kvaltitetnim oprugama, ako je neko imao priliku, da uoređuje kvalitetu embalaže kod gore navedenih imena, videće, da je kvaliteta identična, jedino je dizajn drugačiji. To znači, da Swatch ima jednog dobavljča embalaže. Za sve navedene brendove narukvice pravi austrijski Hirsch, pa sve do mehanizama, za koje je zadužena ETA.
Ono, što je bitno je to, da svaka od firmi ima vlastiti razvojno odeljenje, jer jedino se tako može doći do napretka i održavati kontinuitet visokog kvaliteta proizvoda. Razvoj svake firme radi slobodno, ali se na kraju preko centralnog odeljenja, usklađuje sa ETA, koja je zadužena za sprovođenje ideja u delo. Slično je i sa marketingom, gde svaka firma ima svoj vlastiti ali se i on upravlja preko centralnog, koji određuje politiku i strategiju.
Zato ETA za sve te brendove napravi mehanizam, koji se dobavi na različite adresie, gde se na njih stavlja rotor određenog proizvođača.
To je bio i cilj Nicolasa G. Huyeka. Ujediniti brendove u moćnu grupu, gde Breguet, Omega i Glashutte Original imaju posebnu slobodu i svaka od njih predstavlja nezavisnu profitnu jedinicu. Sada, kada više nisu obavezni igrati rolu svetskog supermarketa, gde je svaki mogao, da uđe i da se posluži bilo kada i koliko god je hteo, sami odlučuju, kome će ETA šta, koliko i po kakvoj ceni prodati.
Ovo sa In House - to je daleko od klasičnog pojmovanja In House produkcije mada i ovaj način sadržava neke njene elemente. Vlastiti razvojni tim dođe do ideju i u saradnji sa zajedničkim operativcem (ETA) naprave određeni kalibar. Drugi deo je opet svojstven. Taj kalibar se podeli na sve jedinice pod različitm nazivima.

[bancika]

Zanimljivo! Hirsch pravi i metalne narukvice?
Bas ovih dana treba da mi stignu njihovi Lucca i Rally kaisevi.

[Haifisch23]

Ne na istom mestu. Hirsch je većinski vlasnik pogona, gde se prave metalne narukvice za pretežni deo Swatch grupe, za Breitliing i mnoge druge subjekte.