Haifisch 23 - Moja kolekcija

Hvala Piksi i Waldi!

Kolega Piksi,
Da, baš tako. Georges Kern je presekao, očigledno se to Bentliju nije baš najbolje svidelo, pa se čitava stvar polako ugasila.
Kern je prilično umirio goropadan dizajn nekih modela Breitlinga i približava ga mainstreamu, ali još uvek sa vlastitim potpisom.

Pridružujem se čestitkama kolega.

Jednostavno rečeno, prelep sat. :thumbup:

Zadovoljstvo je bilo pročitati još jednu odlično odrađenu recenziju.

Hvala Srđane!

Vidim, da mi je forum pojeo nešto teksta kod dekoracije B01 mehanizma. Naravno, ovaj kalibar nije ukrašen samo Ženevskom šarom, nego i dijamanstsko poliranim ukošavanjem (bevelingom), kružnim zrnenjem (circular graining) kao i povlačenjem crta u obliku blagih spirala (snailing).
U tom segmentu se razlikuje od varijante istog mehanizma, koju Breitling proizvodi za Tudor (MT5813), koji je dekorisan u surovijem, industrijskom stilu, pa je i to jedan od bitnijih uzroka niže cene MT5813 u odnosu na B01. Osim toga, Tudor u Breitling za izradu MT5813 šalje rotor iz tungstena, te vlasitu odnosno Kenisijevu verziju nemirnice i spirale. Breitling takođe MT5813 oprema sa 45 minutnom štoperom umesto vlastitog 30 minutnog. Uzgred, Tudor Black Bay Chrono je daleko najkvalitetniji i cenovno najpovoljniji mehanički hronograf, koji se danas može kupiti. Cena sata na remenu iznosi 4700 €, COSC hronometar, Column Wheel hronograf, 72 sati rezerve snage. Bolje za taj novac ne postoji.

Hrono(graf)holičar - 1. deo


Kažu da je ljubav širok spektar osećanja, emocija, stavova i duševnih stanja, koja mogu da variraju od naklonosti do potpunog zadovoljstva. Ona je rezultat snažne lične privrženosti i izuzetne privlačnosti prema određenom spektru. Ako se taj spektar odnosi na moje slobodno vreme, onda je horologija baš taj činilac te duboke i neraskidive privrženosti.
Ali šta je ljubav bez strasti. Tog duševnog stanja, koje se definiše kao snažan ili veoma snažan osećaj prema osobi ili stvari. Ubedljiv entuzijazam, jaka emocija i neizmerna želja. Da, horologija je ljubav, a strast - strast predstavljaju mehanički hronografi.

Zašto?

1. Zbog složenosti razvijanja i izradnje – zahtevaju izuzetno znanje; lakše je napraviti nekoliko klasičnih 3-handera sa učestalim komplikacijama nego jedan običan hronograf
2. Zbog dužine vremenskog perioda i visokih troškova razvijanja i dizajniranja kalibara, koji se mere u godinama i milionima €
3. Zbog najdelikatnijeg faktora – rizika - taj sat se mora prodati, odnosno prodavati i time ne samo povratiti uloženo nego i omogućiti stvaranje profita. Tržišna cena hronografa je najmanje duplo veća od prosečnog klasičnog sata sa tri kazaljke.
4. Nije sve u ljubavi – ima nešto i u izgledu

Da, znam. Na moju adresu već stiže hrpa pitanja – a šta je sa praktičkom upotrebljivošću tih satova? Zašto davati tolike sume na nešto, što ne iziskuje nikakvu realnu potrebu neophodnosti korišćenja? Nećete verovati šta se sve može meriti štopericom na takvom satu i koliko zabavnih i korisnih informacija vam može pružiti. Svakako ćete imati puno više od start / stop pushera nego od okretanja bezela na 300 metara vodootpornom diveru, dok nestrpljivo čekate kraj radnog vremena za kancelarijskim stolom ili na glas smorene medicinske sestre, koji vas poziva u ordinaciju. Uostalom, onaj ko kupuje luksuzne satove zbog njihove praktičke upotrebljivosti – e, tek taj ne zna ništa o satovima.

Šta bi prosečan potrošač trebao znati o toj vrsti merača i zapisivača vremena, bez preteranog upuštanja u njihov tehničko-tehnološki aspekat? Naravno, tema je posvećena klasičnim, kvalitetnim Pallet Lever hronografima a neuporedivo niži razred Pin Lever odnosno Roskopf ili takozvane šiftarice (Ebauches Bettlach, Baumgartner, Rego, Ronda) ovde ostavljam po strani.

Opšta podela hronografskih mehanizama se vrši po sledećim osnovnim kriterijumima:

1. Prema tome, da li su sastavni ili poseban deo kompletnog mehanizma:

1. Integrisani
2. Modularni

1. Prema tome kako pokreću, zaustavljaju i prenose energiju sa glavne opruge na hronografski mehanizam:

a. Column Wheel
b. Cam

Kod Integrisanog mehanizma je komplikacija hronografa ugrađena u glavni mehanizam. To je originalan i puno komplikovaniji način konstruisanja čitavog mehanizma. Međutim, pošto funkcioniše kao celina, integrisani kalibar hronografa je lakši za održavanje.

Kod modularnog mehanizma je hronograf posebna komponenta, koja je pričrvšćena na vrh osnovnog mehanizma. Tim načinom su dostignuti znatno jeftiniji troškovi proizvodnje i veća profitabilnost ali je zbog toga njihovo održavanje znatno skuplje i ujedno predstavlja noćnu moru mnogih časovničara. Najpoznatiji današnji predstavnici modularnog tipa hronografskih mehanizama su ETA 2894 i Seiko NH48 odnosno Seiko NE88, kako se glasi njegov komercijalni naziv za prodaju horloškim subjektima izvan korporacije.
Kod integrisanog hronografa su obične kazaljke na satu, koje mere i prikazuju vreme potpuno nezavisne od točkova hronografa, jer su pričrvršćene na točkove, koji se pokreću direktno iz osnovnog mehanizma. Najprostije rečeno, hronograf kod ove vrste radi preko svojih, posebnih točkova.
Suprotno od toga, modul potpuno zavisi sam od sebe. Ceo sat (kazaljke koje mere i prikazuju vreme, kao i funkcija merenja i prikazivanja izmerenog vremena hronografa) prolazi kroz zupčanik kazaljke za sekunde, koji je pričrvršćen preko dodatnih točkova u modulu. Zbog toga, kada se kod modularne verzije pokrene hronograf, kazaljka za sekunde na satu će zadrhtati. Takođe je važno, da kod modula zapisivač minuta na hronografu nema svoju oprugu za kratkospojnik, pa kazaljka za minute na hronografu radi neprekidno (klizi), dok kod integrisanog hronografa sekundni točak nakon svakih 60 sekundi uključi točak za brojanje minuta i time pogura kazaljku za prikazivanje minuta za jedan korak napred.

Column Wheel vs. Cam

Pošto danas većina satova ima transparentan poklopac kućišta, Column Wheel vrstu hronografa je vrlo lako prepoznati. Točkić, koji se pokreće ima karakterističan kastelast oblik glave šahovske figure topa, dok je Cam sastavljen od niza ukrivljenih metalnih šipki, poluga i krakova. I jedan i drugi imaju približan broj sastavnih delova, ali je razlika u tome, što proizvodnja Cama košta puno manje, jer tolerancija komponenti ne mora da bude tako izuzetno precizna kao kod Column Wheela.
Kada kod Column Wheela pritisnemo na start pusher, pomerimo ručicu za upravljanje kolonskim točkom za jedan klik ili ciklus. Čekić kvačila se pomeri od svog držača i zahvati se sa oscilirajućim zupčanikom, te točkom hronografa, što dovede do pokretanja kazaljke. Kada pritisnemo stop pusher, kolonski točak se okrene u suprotnu smer i time zaustavi mehanizam hronografa. Za kompletan rad ovog modela potrebno je dostizanje maksimalnih tolerancija komponenti. Danas je to moguće postići sa modernom mašinerijom a nekada je za to bilo potrebno puno ručne obrade.

Za Cam ili Lever hronograf je nekada bilo opšte prihvaćeno mišljenje, da se radi o drugorazrednom stepenu kvaliteta u odnosu na Column Wheel. Kada se pogleda rad nekog starijeg takvog kalibra, prvo što upada u oči su oštri, trouglasti zubi, koji omugućavaju, da se dva točka efikasno spoje. Ali dok je jedan točak uvek u pokretu, onaj sa kojim se spaja, nije. Ne možemo se oteti utisku habanja.

Uočljiva je još jedna razlika između Column Wheel i Cam sistema. Kod prvog, hronograski pusheri su puno mekši i znatno odazivniji za upravljanje nego kod Cama, gde je potreban nešto veći napor za start, stop i reset funkcije.
Ali to nije sve. Pored tvrđih dugmadi i znatno primetnijeg osećaja jeftinoće, jer se za razliku od Column Wheela može štampati u velikim serijama, još jedna negativna osobina prati Cam mehanizme, iako ona nije direktno povezana sa načinom njihove strukture, pa time i performansa – skok u prazno sekundne kazaljke hronografa (takozvano mucanje). Iako se ne radi o direktnoj uzročno-posledičnoj liniji, takozvana anomalija napomenutog skoka u prazno se vezuje sa Cam hronografima samo zato, jer najveća većina njih koristi horizontalno kvačilo, koje ima uticaj na način spajanja zubaca zupčanika, koji u ovom slučaju prouzrokuju mali skok sekundne kazaljke hronografa prilikom aktiviranja štopera.
Kvačila u mehanizmu deluju slično onim na motorima. Omogućavaju prenos energije iz mehanizma na kazaljke hronografa. U horologiji, dovod ili prekid energije teče preko horizontalnog ili vertikalnog kvačila. Horizontalno kvačilo je tanje i mehanički jednostavnije strukture od vertikalnog. Potrebno je naglasiti, da se radi o tradicionalnom načinu u kome se zupčanik može slobodno okretati i povezuje se sa središnjim točkom hronografa. A onda je Edouard Heuer, 1887 godine izmislio i patentirao oscilujući zupčanik, gde je omogućeno, da se zupčanik koji je u stalnom konaktu sa drugim točkom mehanizma spoji (odvoji) sa vozom točka hronografa. Kada je oscilijarući zupčanik uključen, hronograf radi. Osnovni problem horizontalnog kvačila je u tome, da kada se pokrene hronograf, za delić sekunde zupci na zupčanicima se neće lepo spojiti, nego će se međusobno sukobiti. To ima takav uticaj na sekundnu kazaljku hronografa, da skrene vrlo malo izvan vremena. Iako se radi o skoro neznatnom deliću sekunde, izmereno vreme ima tu minimalnu anomaliju u rezultatu. Drugi problem horizontalnog kvačila je nešto veće habanje zupčanika. Uprkos tome, kod najvećih imena horologije ćemo naći puno primeraka hronografa sa horizontalnim kvačilom. Glavni razlozi su u njihovoj tradicionalnosti i većoj estetskoj privlačnosti u odnosu na vertikalnu strukturu. Najviši luksuzni razred ukrašavanje mehanizama bazira kao jednog od ključnih aduta i već sama struktura horizontalnog kvačila omogućava više manevarskog prostora za ovaj, sve više značajniji segment ponude.

Kod vertikalnog kvačila ćemo u centru naći zupčanik, a ceo sklop je pričrvršen zajedno pomću potporne ruke. Pokretanjem hronografa, pomera se cela ruka, kvačilo se otvara, hrono točak se postavlja u položaj i počinje da pokreće hrono mehanizam. Time se zupčanici neprestano spajaju i ne dolazi do međusobnih ekcesa, jer nema zubaca, koji bi se uključili ili odvojili.

Kako god okretali, najbolja struktura hronografskog mehanizma je:

1. Integrisan
2. Column Wheel
3. Vertikalno kvačilo

Ali, da se vratim ponovo na tačku broj 3 gornjeg izlaganja, jer je upravo ona definirala istorijski put, prisustvo i današnji tržišno / horološki status hronografskih ručnih satova. Kao što sam napomenuo, ako (kada) postoji znanje i sposobnost za razvijanje hronografa i ako (kada) postoje velika finansijska sredstva, koja će omogućiti njegovu realizaciju, sve to neće biti dovoljno za sigurnu budućnost modela, pa čak i brenda, ako se satovi sa takvim mehanizmima ne prodaju u dovoljnim količinama, da bi povratili ulog i stvorili potrebne prihode. Obogaćivanje prodajnog portofolia sa hronografima, nastalim u sopstvenoj režiji je pojedinom brendu predstavljalo veliku dozu rizika. Osim toga, moramo znati, da su se ručni satovi u daleko najvećem delu prošlog veka kupovali isključivo kao potreba za merenje i prikazivanje vremena a funkcija hronografa u takvom shvatanju nije opravdavala puno veći iznos koji je za takav sat bilo potrebno odvojiti. Njihova prva šira primena je bila vezana na razvoj industrije vojnog vazduhoplovstva između dva svetska rata, kada su bili velika pomoć pilotima. Sa širenjem civilnog transatlantskog avio prometa neposredno nakon Drugog svetskog rata, a posebno sa razvojem auto-moto sporta početkom ’60 godina prošlog veka počinje njihova masovna upotreba, da bi tek pre nešto više od tri decenije ovu vrstu merača vremena doživeli kao i casual odnosno dress satove.

Ljubitelji analitike će prilikom pregleda istorijata ručnih satova ostati zatečeni dobijenim rezultatima. Od kraja Prvog svetskog rata, kada je potražnja ra ručnim satovima počela naglo da raste (prva godina, kada je švajcarska industrija proizvela više ručnih nego džepnih satova je bila 1930) pa sve do kraja kvarčne krize, skoro sedam decenija kasnije, na jedan hronografski mehanizam dolazi preko 100 klasičnih mehanizama. Ovaj odnos se ne odnosi na broj napravljenih i prodanih mehanizama, nego na odnos učestalosti (prisutnosti) jednih i drugih u kompletnoj industriji. Odnos u prodanim količinama je daleko blaži za hronografe a razlog je potpuno jednostavan. Za more brendova razvoj vlastitih klasičnih kalibara nije predstavljao značajniji problem, dok su hronografske kalibre kupovali od specijalizovanih proizvođača, koji su sebi mogli priuštiti ulaganje u znanje i povrat ogromnih sredstava za njihov razvoj, jer su te mehanizme prodavali bukvalno kompletnoj industriji. Možda nećete verovati ali dok proizvođače klasičnih In House mehanizama sa tri kazaljke u kompletnoj industriji brojimo u više stotina subjekata, broj proizvođača, koji su u gore pomenutih 70 godina prošlog veka proizvodili hronografske mehanizme ne dostiže broj 25.
Na tom kratkom spisku nećete naći velika imena industrije, kao što su bili Alpina, Baume & Mercier, Bulova, Buren, Certina, Cortebert, Corum, Cyma, Doxa, Ebel, Edox, Enicar, Epos, Favre Leuba, Fortis, Gallet, Glycine, Gruen, Hamilton, Helvetia, Lanco, Marvin, Mido, Movado, Nivada, Oris, Piaget, Rado, Revue Thommen, Roamer, Stowa, Tavannes, Timex, Tissot, Tudor, Vulcain, Waltham, Wittnauer, Wyler, Yema i Zodiac. Svi oni su u svoje satove ugrađivali hronografske mehanizme, koje su kupovali od specijalizovanih proizvođača.
Ali to je tek pola priče. Šta je sa ikonima horologije, koja su i danas u vrhu? Ne, na tom spisku od 23 imena nećete naći ni Audemars Piguet, Blancpain, Breguet, Breitling, Cartier, Chopard, Girard Perregaux, IWC, Jaeger-LeCoultre, Omega, Patek Philippe, Rolex, (Tag) Heuer, Ulysse Nardin, Universal Geneve i Vacheron Constantin. Svi oni su hronografske mehanizme kupovali od najvećih proizvođača, pre svega od Valjouxa, Lemanie, Venusa, Landerona, Martela, ETA, Eterne i Frederica Pigueta. Zapravo, taj spisak od 23, pored upravo navedenih najvećih i nekoliko manjih proizvođača generičkih hronografskih mehanizama, sadržava samo 4 velika imena, koji su sami sebe opskrbljivali tom vrstom pokretača satova: Longines, Zenith, Seiko i Citizen. Doduše, kada saberemo broj kalibara, koja su ova 4 proizvođača konstruisala, neće nam biti potrebni svi prste obe ruke, da bi ih izrazili.

Ova tema bi bila nezahvalna ako ne bi makar ovlašno, posvetili pažnju ključnim hronografskim kalibrima, koji su najznačajnije obeleželi sudbinu tih satova. Kao i celokupnu istoriju ručnih satova, segment hronografa je najprikladnije podeliti na doba pre i nakon kvarčne krize. Prvo ćemo hronološkim redosledom oredeliti najvažnije kalibre do tog, najprelomnijeg obeležja u istoriji satova.

Vratićemo se u daleku 1916 godinu, kada je nastao kalibar Valjoux 23. U vreme nastanka, ovaj mehanizam je nosio naziv Calibre 23. Nastao je na strukturi dve godine starijeg Calibra 22, kojem su smanjili prečnik na 30,0mm. Istovremeno sa Calibrom 23 je nastao takođe legendardni Calibre VZ (kasnije poznatiji kao Valjoux VZ), koji je identičan 23, samo sa drugačije izvedenim kvačilom. Zejednička im je rekordna dužina proizvodnje – od 1916 do 1974 godine. Do 1939 godine su se proizvodili sa jednim pusherom, a nakon toga u klasičnom rasporedu sa pusherima na pozicijama 2 i 4. Najveća karakteristika ovih hronografa su dva podbrojčanika. Jedan je mali sekundnik a drugi counter do 30 ili 45 minuta. Nema smisla nabrajati brendove, koji su upotrebljavali ova dva kalibra, jer je spisak dug koliko i istorija ručnih satova. Dovoljno je samo napomenuti svetu trojicu (Patek, Audemars, Vacheron) i dodati JLC i Rolex. Za Patek, AP i VC važi, da su ga upotrebljavali sa ogromnim udelom vlastitih modifikacija a jednu od najznačajnih je 1943 godine realizovao Mido u vidu kalibra Mido 1300. Radilo se o prvom hronografu u istoriji sa centralnim čitanjem (hronograf nije sadržavao podbrojčanike). Oba mehanizma su napravljena sa Column Wheel strukturom i imaju tradicionalno, horizontalno kvačilo. Visina je iznosila 5,82 mm a rezerva snage odličnih 48h.

Prilog 155538
Valjoux 23 - Fotografija preuzeta sa Trovestar.com

Prilog 155539
VACHERON CONSTANTIN – CORNE DE VACHE VALJOUX 23 – Fotografija preuzeta sa NAKEDWATCHMAKER.COM

Prilog 155540
VALJOUX VZ – FOTOGRAFIJA PREUZETA SA REFERENCEGRAILWATCH.COM

Prilog 155541

AUDEMARS PIGUET 5522 – VALJOUX VZ – FOTOGRAFIJA PREUZETA SA STETZ WATCH CO.COM


Minerva 13-20. 1923 godine stiže prvi legendarni In House hronografski mehanizam, koji je obeležio ovaj segment satova. Jedan od pokazatelja izvanrednosti je dužina njegove proizvodnje, koja nije prestajala do 1974 godine. Column Wheel, horizontalno kvačilo, do 1940 godine monopusher, dva podbrojčanika sa 30 ili 45 minutnim štoperom. Minerva je mehanizam razvila u suradnji sa Dubois Deprazom, a pored vrhunskog kvaliteta, obeležio ga je ugao pod kojim su bili pozicionarani pusheri u odnosu na krunicu. Dok standardno odstupanje iznosi 30 stepeni, kod Minerve je bilo primetno oštrije sa 37 stepeni. Kalibar je doživeo reinkarnaciju 2001 godine, kada ga naslednik Minerve, proizvođač Montblanc, na originalnim mašinama proizvodi u manjim količinama. Pod oznakama 13-21 i 13-22 ovaj kalibar se proizvodi i na CNC mašinama, što znači sa znatno manjim tolerancijama od originalnog 13-20, pa zato međusobna zamenljivost komponenata nije moguća. Prečnik kalibra je iznosio 29,8 mm, visina 6,4 mm, a nakon pune navijenosti je radio 46 sati.

Prilog 155542

MINERVA 13-20 – FOTOGRAFIJA PREUZETA SA THEWATCHSPOTCO.UK

Prilog 155543

MINERVA 1335 CHRONOGRAPH - FOTOGRAFIJA PREUZETA SA THEWATCHSPOTCO.UK


Malo je poznato, da je prvi serijski proizvođač ručnih hronografskih satova bila Omega. 1913 godine su kalibar 19, koji je kucao u džepnim satovima, modificirali u nešto manje mere i tako dobili hronograf Omega kalibar 18. Broj proizvedenih satova je bio mali a najpoznatiji vlasnik tog hronografa je bio Thomas Edward Lawrence, poznatiji kao Lawrence od Arabije. Ipak, prvi pravi ručni Omega hronograf stiže iz 1932 godine i bio je namenjen sportskim događajima i pilotima. Pokretao ga je kalibar Omega 28.9 odnosno Lemania 13CH. Prekrasan most u obiliku slova V, column wheel sa horizontalnim kvačilom i balansnim točkom na standardnoj poziciji 6 za razliku od prerađenog džepnog kalibra 18, gde je ova komponenta postavljena na poziciji 12. Prva verzija je bila monopusher, da bi 4 godine kasnije izašao i duopusher. Ovaj mehanizam predstavlja prvi rezultat udruživanja Omege, Tissota i Lemanie u SSIH grupaciju i proizvodio se do 1943 godine.

Prilog 155544
LEMANIA 13CH – OMEGA 28.9 – FOTOGRAFIJA PREUZEA SA RANFFT.COM

Prilog 155545

OMEGA 28.9 – LEMANIA 13CHR FOTOGRAFIJA PREUZETA SA OMEGAMUSEUM.COM

1933 godine, Lemania za Omegu razvija novi kalibar i naziva ga Lemania 15CH odnosno Omega 33.3. Krasio ga je most u obliku slova U. Imao je veći prečnik od prethodnika (33.38 mm), takođe je bio precizniji i robusniji, pa je tako Omegi dodatno podigao ugled u segmentu hronografa. Mehanizam je predstavljao temelj za najpoznatiji pokretač Lemanie – 27CHRO ili Omega 321.

Prilog 155546
LEMANIA 15CH – OMEGA 33.3 FOTOGRAFIJA PREUZETA SA RANFFT.COM

Prilog 155547

OMEGA 33.3 – LEMANIA 15CR – VINTAGEPORTFOLIO.COM

1933 godina predstavlja prekretnicu u segmentu hronografa. Tek 21-godišnji Willy Breitling na mehanizmu Landeron 13 izrađuje modifikaciju, koja je omogućavala reset hrongrafa preko posebne krunice, koju je postavio na poziciju 4. Do tada se vraćanje kazaljke na početnu poziciju nakon izmerenog vremena odnosno nakon upotrebe start-stop pushera na poziciji 2, vršilo preko glavne krunice. Time je znatno pojednostavio i ubrzao korišćenje štoperice na ručnom satu i postavio sistem, koji je u upotrebi i danas.

Prilog 155548
LANDERON 13 1933 – URDELAR.SE

Prilog 155549

BREITLING DOUBLE PUSHER 1933 PROPAGANDNI OGLAS – BREITLING.COM

1934 - Nepunu godinu nakon Breitlingovog debija, zahvaljujući kalibru Universal 281 dolazi i Compur, drugi sat u istoriji sa dva pushera na pozicijama 2 i 4. Mehanizam je za Universal razvio njegov permanentni dobavljač, preduzeće Martel, takođe iz sela Les Ponts de Martel u neposrednoj blizini La Loclea. Kalibar 281 je bio Column Wheel sa horizontalnim kvačilom, tada standardnom frekvencijom 2,5 Hz, a proizvodio se do 1965 godine. Vrlo brzo njegovi stalni klijenti postaju Jaeger-LeCoultre, Zenith, Girard Perregaux i Movado. Krasila ga je za to vreme mala visina (4,58 mm).

Prilog 155550

UNIVERSAL 281 1934 – CLASSIC WATCH.COM

Prilog 155551

UNIVERSAL GENEVE COMPUR – CATAWIKI.COM


1935 – Pierce 130/134 – još jedna presudna godina za mehaničke hronografe. Leon Levy, osnivač i vlasnik firme Pierce je stvorio za to vreme, najblaže rečeno, vrlo neobičan hronograf. U želji da ga učini što pristupačnijim, smanjio je troškove proizvodnje na način da je strukturno redukovao tradicionalan raspored komponenti mehanizma. 1935 godine dizajnira kalibar 134 a godinu kasnije 130. Oba su bila Column Wheel monopushera sa 6 kolona, dok od 1940 dolaze u obliku sa 2 pushera i standardnih 9 kolonskih stubova. 130 nije imao veliki točak od mesinga, koji je zakačen na osovinu brojača minuta, dok je 134 imao takozvani polutrenutni brojač minuta, koji je napredovao jednom u minuti. 130 je imao kontinuirani brojač minuta, koji se umetuje direktno u glavnu oprugu. Ono što je najbitnije, prvi put u istoriji horologije, oba mehanizme dolaze sa vertikalnim kvačilom. To je uticalo na visinu kalibra, koja je dostigla 7,0 mm. Levy je u želji za što manjim troškovima produkcije ugradio gumenu podlošku kvačila. Prilikom korištenja hronografa u dugom vremenskom periodu, dolazilo je do potrošnje gumenog materijala, dostupnost delova je bila sve manja i tako su ovi mehanizmi postali pravi košmar časovničara, koji su masovno počeli da odbijaju njihovo servisiranje. Karakteristično za satove sa ovim mehanizmima je bilo vertikalno pozicioniranje podbrojčanika na pozicijama ispod 12 i iznad 6, što je takođe predstavljalo revolucionarni dizajnerski potez. Satovi su brzo postali vrlo popularni. Postaju zvanična marka Transkaripske avio linije a od 1940 godine, Britanske kraljeve vazdušne snage ih svrstavaju u redovitu opskrbu svojih jedinica. Proizvodnja kalibara 134 i 130 je trajala do 1960 godine.

Prilog 155552
PIERCE 134– HOBART TOWN ANTIQUE JEWELLERY

Prilog 155553
PIERCE 134 CHRONOGRAPH - HOBART TOWN ANTIQUE JEWELLERY

Prilog 155554
PIERCE 130 –OMEGA FORUMS.COM

Hrono(graf)holičar - 2. deo

1936 godine dobijamo prvi hronograf u istoriji sa 3 podbrojčanika. Radilo se o kalibru 285, kojeg je osmislio, konstruisao i za Universal izrađivao Martel. Ovakav položaj subdialova postaje nosilac naziva Compax. Reč je o Column Wheel strukturi sa tradicionalnim horizontalnim kvačilom i standarnom frekvencijom 18.000 poluoscilacija/h. Prečnik kalibra je iznosio 31,7 mm a visina 6,05 mm. Kao i kod prošlog bestselera sa dva brojčanika (Compura) i u slučaju Compaxa, uz matični Universal, najveći korisnik postaje Zenith. Stvar je išla tako daleko, da su Universal i Zenith zajedno oglašavali ove satove navodeći istovremeno oba brenda u oglasima ili na plakatima.

Prilog 155555
UNIVERSAL GENEVE 285 – 1936 EBAY.COM

Prilog 155556
UNIVERSAL GENEVE – COMPAX CAL. 285 1936 - EBAY.COM

U istoj godini, svet satova postaje bogatiji za još jednu legendu. Dolazi iz Longinesa, firme koja je već 1913 godine kao prva u istoriji ponudila ručni sat sa hronografom i mehanizmom 13.33Z. Ni ovaj put Longines nije razočarao. Časovničarstvo dobija prvi ručni sat sa funkcijom Flybacka. To je omogućio In House mehanizam Longines 13-ZN. Kod standardnih hronografa reset čekić ima zube odnosno pin, koji je blokiran stupcima kolona i time sprečava slučajno resetovanje hronografa prilikom rada. Zbog toga, čekić za reset može biti spušten samo kada se hronograf zaustavi i točak blago okrene, toliko da se stvori otvor. Flyback omogućava, da se resetiranje obavi tokom rada hronografa. Kod njega glava čekića ne sadržava zube, kvačilo se otpusti na takav način da ga odgurne od točka hronografa u momentu kada se pritisne pusher za reset a zatim ga ponovo uključi. Time je omogućeno merenje prolaznih vremena. Mehanizam 13-ZN je pokretao satove, koji su bili u istom cenovnom razredu kao Universal Geneve, odnosno najvišem. Cena Longines hronografa je 1940 godine iznosila 125 USD. Longines je do ’60 godina prošlog veka bio potpuno usmeren u aviaciju i sport, kao zvanični merač vremena na mnogim svetskim spektaklima. O tome svedoči činjenica, da firma nije proizvela sat sa Moonphase komplikacijom sve do 1960 godine a i uključivanje diver satova su obavili kao poslednji u tadašnjem luksuznom razredu. Ovaj Column Wheel sa horizontalnim kvačilom su proizvodili do 1947 godine, kada prelaze na kalibar Longines 30CH, koji je doneo novu strukturu. Dok je kod 13-ZN nemirnica bila postavljena na poziciju 6, kod novog 30CH se mogla naći na poziciji 12. Posledično je došlo do drugačijeg pozicioniranja mostova, točkova i poluga, što je uz jednak prečnik (29,8 mm) uticalo na različitu visinu mehanizama, koja je kod 13ZN 6,05 mm, dok je 30CH sa 6,20 mm nešto viši. Puno je upitnika, zašto je Longines prešao na proizvodnju ovog kalibra. Jedini odgovor je bio smanjivanje troškova proizvodnje, kojem je prilagođenija strukutura za masovnu proizvodnju potpuno odgovarala. 30CH se proizvodio do 1971 i bio je zadnji hronografski kalibar Longinesa. Iako je opravdao razlog postojanja, nije ponovio slavu svoga predhodnika o čemu svedoči činjenica, da je najkvalitetniji moderan hronograf A. Lange & Sohne Datopgraph pravljen pod velikim uticajem Longines 13-ZN Flybacka.

Prilog 155557
LONGINES 13.ZN 1936 – WOUNDFORLIFE.COM

Prilog 155558
LONGINES 13.ZN FLYBACK – 1936 – MIMANDCROCKET.COM

Prilog 155559
Longines 30.CH, 1947. LONGINES.COM

Prilog 155559
LONGINES 5967 30CH - 1947 - MIMANDCROCKET.COM

Prilog 155560
LONGINES 5967 30CH - 1947 - MIMANDCROCKET.COM

1936 godina se još nije završila a u horologiju dolazi još jedno obeležje u vidu Prvi u istoriji. Landeron 47 je prvi Cam Actuated hronografski mehanizam. Samo nekoliko meseci kasnije dolazi njegova nadgradnja, kalibar Landeron 48. Reč je o jednom od najpopularnijih mehanizama u istoriji hronografskog horološkog pravca. Proizvodio se do 1973 godine i pokretao je preko 4 miliona satova. Razlog za takvu popularnost leži u kombinaciji kvaliteta i cenovne pristupačnosti, kao i u univerzalnim dimenzijama (31,0 mm x 6,2 mm). Već sam u uvodu teme napomenuo, da je proizvodnja Cam izvedenih hronografa jednostavnija, ne zahteva maksimalnu toleranciju komponenti, što omogućava izradu većih serija a time i znatno manje troškova na jedinicu proizvoda. Kada je manji sastavljač satova iz Ženeve, firma Dreffa, 1954 godine jedan od svojih hronografa potpisala sa Chronographe Suisse i na tržište poslala po ugodnoj ceni, niko nije ni slutio, šta će se desiti 10 godina kasnije. Ovaj potez su polako sledili i drugi manji sastavljači, koji su Landeronove kalibre sve više uključivali u svoj asortiman. Početkom ’60 godina dolazi do naglog porasta švajcarskog zimskog turizma. Posetioci iz celog sveta su masovno dolazili na zimski odmor u Alpe i uz tadašnji modni šik, šarene vunene pulovere, kao suvenire kupovali sir, čokoladu i naravno Swiss satove. Industrija je zahvaljujući tim malim sastavljačima bila spremna za podmirivanje ogromnog vala potražnje. Većina je mehanizme i brojčanike ugrađivala u manje kvalitetna, takozvana školjka kućišta i turisti su sa sobom odnosili solidne i jeftine satove, koje su preko 500 različitih sastavljača potpisivali pomenutim nazivom Chronographe Suisse. U periodu do 1980 godine, prodano je preko 12 miliona takvih satova a Landeronovi mehanizmi su predstavljali trećinu. Ostale proizvođače Cam hronografa ću pomenuti kasnije.

Prilog 155561
LANDERON 48 1936 – EBAY.COM

Prilog 155562
DREFFA CHRONOGRAPHE SUISSE, 1954, LANDERON 48 – CATAWIKI.COM

Prvi modularni kalbar u istoriji datira u 1938 godinu. Movado uz pomoć manufakture Louis-Elisee Piguet na tržište izbacuje hronografske ručne satove sa kalibrom Movado 90M, da bi mu se početkom 1939 godine pridružio i kalibar Movado 95M. Prvi je Bicompax (dva subdiala), dok je drugi bio Tricompax sa tri podbrojčanika. Kada se danas upotrebi naziv modularni hronograf, odmah sledi asocijacija na nešto drugorazredno u odnosu na integrisani kalibar. Dok se današnji časovničari ojađeno krste, kada im se na stolu nađe modul, kojeg treba servisirati, nekadašnji nisu imali ništa protiv ova dva kalibra, jer su bili napravljeni po najednostavnijoj strukuturi. 90M modul je bio pričvršćen na pozadini glavnog kalibra, dok je 95M bio postavljen odmah ispod brojčanika sata. Imali su još jednu unikatnu osobinu. Start i Stop upotrebe hronografa se odvijao preko pushera na poziciji 4, dok se resetovanje odvijalo preko pushera na poziciji 2.

Prilog 155563
MOVADO 90M, 95M – 1938 – SJX.COM

Prilog 155564
1938 – MOVADO 90M – CARSANDWATCHES.COM

Prilog 155565
MOVADO 95M – 1939 – CARSANDWATCHES.COM


Excelsior Park 42 – 1938 godina donosi još jedan značajan hronografski pokretač. Ovaj proizvođač je već 1922 godine proizvodio 22 različitih štopera. Znanje na ovom području je evoluriralo 16 godina kasnije sa jedinstvenim mehanizmom, kome je slavu doneo izrezbaren most i ovalni oblik. Ovaj column wheel sa horizontalnim kvačilom i visinom 6,2 mm se proizvodio se kao mono ili duo pusher, sa opcijama 30 ili 45 minutnog countera a nešto kasnije dodan mu je i 12 časovni podbrojčanik. 1943 godine je modifikovan na takav način, da mu je dodana orijentacijska kazaljka, koja je u kombinaciji sa hronografom omogućavala računanje vremena prema različitim položajima sunca ili drugih orijentacijskih tačaka i time vrlo brzo postaje miljenik vojničkih jedinica. Napoznatija verzija ove modfikacije je bio model Zenitha – Sextant. Najeminentniji korisnik kalibra EP je bio Gallet, a od Top razreda brendova, ga je pored pomenutog Zenitha, vrlo često koristio i Girard Perregaux. O kvaliteti mehanizma svedoči činjenica, da je kontiunirana proizvodnja trajala do 1984 godine.

Prilog 155566
EXCELSIOR PARK 42 – 1938 – VINTAGEWATCHINC.COM

Prilog 155567
GALLET COMMANDER EXCELSIOR PARK 42 – 1940 – GALLETWORLD.COM

Iste godine na scenu stupa njegovo veličanstvo – Valjoux 72, koji je imperiju predvodio do 1974 godine. Nastao je na bazi ranije pomenutog Valjoux 23, sa time, što mu je dodan štoper do 12 časova, čime je pridobio nešto na visini (6,95 mm). Struktura nosi jednak DNK – Column Wheel sa horizontalnim kvačilom. 1968 godine doživljava povećanje frekvencije na 3Hz, čime dobija referenčni dodatak u vidu broja 7 (Valjoux 727). Valjoux ga je izrađivao sa različtim stepenom finiširanja, što ukazuje na njegovu učestalost upotrebe. Spisak njegove eminentne klijantele bi bilo bolje napraviti sa brendovima, koji ga nisu upotrebljavali, nego suprotno od toga. Nijedan hronografski mehanizam u istoriji časovničarstva nije pokretao toliko legendarnih modela kao Valjoux 72. Daytona, JLC Chrono, Navitimer, Autavia, Carrera, Universal Geneve Nina Rindt, Gallet Multichron, Girard Perregaux Chrono, čak i Longines sa vlastitom produkcijom u vidu 30 CH nije podlegao čarima 72-ke, Enicar Sherpa pa sve do Doxa Tripledate, Nivada Crotona, Roamer Stingraya, Certine Chronolympica i Yema Rallygrapha. Najveća odlika ovog kalibra je dvodimenzionalna struktura sa črvstim ravnim polugama i oprugama, te sa kvačilom u jednoj ravnini. Za razliku od modernih hronografa sa mostovima i polugama, koji su uski, visoki i složeni, ceo mehanizam Valjouxa 72 je potpuno razumljiv i vidljiv na prvi pogled, što ga čini lako podesevim i nekompliciranim za servisiranje. Ukupan broj Valjoux 72, koji je u 36 godišnjem postojanju ugrađen u satove iznosi oko 750.000 komada.

Prilog 155568
VALJOUX 72A-1968-REVOLUTIONWATHES.COM

Prilog 155569
ROLEX 6264 – 1968 PAUL NEWMAN'S DAYTONA

1939 godina je bila godina sumraka. Drugi svetski rat je obistinio najcrnje slutnje a sa njime počinje i prilagođavanje časovničarske industrije. Logika događanja se koncentriše u epicentar, koji je iskazivao najvišu tendenciju za oružjem i svih propratnih aktivnosti, posebno onih, sa kojim je Wehrmacht sticao odlučujuću prednost na ratnim poprištima – Luftwaffe. A tamo, gde su avioni, tamo su i hronografi. Hanhart je serijsku proizvodnju hronografskih satova započeo godinu dana ranije – Monopusher, kalibar 40 je bazirao na Landeronu 13. Sredinom 1939 godine iz radionica dolazi In House kalibar Hanhart 41 a sa njime i crveno dugme za resetiranje štoperice, koji čine legendarni model Tachy-Tele sa flyback funkcijom. Istovremeno, ovaj proizvođač postaje jedan od zvaničnih dobavljača vazdušnih sila Trećeg rajha. To mu omogućava, da samo za godinu dana broj zaposlenih poveća iz 200 na 400. Proizvođač je u sledećih 5 godina Wehrmacht opskrbio sa oko 25.000 ručnih satova kallibrom 41, column wheelom sa horizontalnim kvačilom. Hanhart hronografski satovi su dostigli kultni status u svetu časovničarstva, pa zato ne čudi, da se po povratku Juliusa Hanharta u Nemačku nakon 4 godine samopovlaćujućeg egzila, 1948 godine pod okom francuskih sila oživljava proizvodnja. Naručioc za model Admiral je bila upravo francuska mornarica. 1955 godine, Hanhart se potpuno vraća u igru time da ponovo postaje zvaničan dobavljač hronografskih ručnih satova nemačkim oružanim snagama – naravno, ovaj put sa drugačijim političkim predznakom.

Prilog 155570
HANHART 41 – 1939 – JOSEPH-WATCHES.COM

Prilog 155571
HANHART TACHY-TELE CALIBRE 41 – 1939 – WATCHTIME.COM

O tome, kakav je bio razvoj vojnog vazduhoplovstva u nacističkoj Nemačkoj svedoči i činjenica, koliko je bilo zvaničnih dobavljača pilotskih merača vremena. Najviše je bilo izvidničkih (Beobachtung) satova, koji su stizali od Lange & Sohne (kalibar 48/1), Laco (kalibar Durowe D5), Stowa (kalibar Unitas 2812), Wempe (kalibar Thommen 310) i IWC (kalibar 52 SC). Nijedan od njih nije bio hronograf. Za hronografe su bili zaduženi već pomenuti Hanhart i Tutima. Tutima je od 1927 godine već raspolagala sa dva hronografska mehanizma (Urofa 19 i Urofa 58). Ali te 1939 godine je bilo potrebno još nešto jače. Tutima prestaje sa proizvodnjom satova za civilno stanovništvo i nastaje Tutime Flieger Chronograph sa kalibrom Urofa 59 – Column Wheel sa horizontalnim kvačilom, drugi flyback ručni sat u istoriji. Odlikovala ga je visina od samo 5,40 mm. Sat je imao propisano odstupanje u rangu -3 do +12 sekundi na dan u uslovima nošenja od -10 do +40 Celzijusa i najmanje 1 sat besprekornog rada na uslovima od 1,5 atmosfere. Satovi su na početku dolazili sa pozlatom na osnovnoj ploči mehanizma, da bi kasnije prešli na srebro i završili sa niklom. Do kraja rata, Tutima je Luftwaffeu dobavila preko 35.000 Flieger hronografa.
Dan pred kapitulacijom Nemačke, 8. maja 1945 godine, Sovjetska avijacija potpuno demoliše Glashutte a sa njim i fabriku Urofa odnosno Tutimu. Samo dva meseca nakon zauzimanja grada, oprema i materijali iz fabrike se prevoze u PMČZ, gde počinje proizvodnja hronografskih ručnih saova za oficire Crvene armije pod nazivom 1MČZ Kirova.

Prilog 155572
TUTIMA KALIBER 59 – 1939 – PINTEREST.COM

Prilog 155573
TUTIMA FLIEGER CHRONOGRAPH UROFA 59 – 1939 – CHRONO24.COM


1940 godinu Universal Geneve započinje udarno. Na tržištu se pojavljuje model Aerocompax, prvi sat u istoriji sa 4 podbrojčanika. Malom sekundniku, te hronografskim counterima za 30 minuta i 12 časova, na poziciji 12 je dodan sat sa minutnom i satnom kazaljkom, koji se upravlja posebnom krunicom na poziciji 9. Pokreće ga kalibar Universal 287, column wheel sa horizontalnim kvačilom. Time je kompanija dodatno učvrstila i opravdala visoku cenovnu pozicioniranost svojih satova. Dve godine pre nastanka Aerocompaxa, porodica Stern, vlasnik Pateka Philippa od 1933 godine, postaje eksluzivni uvoznik i prodavač Universal satova za najveće svetsko tržište – U.S.A.

Prilog 155574
UNIVERSAL GENEVE CALIBER 287 AEROCOMPAX – 1940 – URDELAR.SE

Prilog 155575
UNIVERSAL GENEVE AEROCOMPAX CAL. 287 1940 – LOT-ART.COM

Hronografska sekcija firme kulminaciju dostiže 1944 godine, modelom Tricompax i kalibrom Universal 481, sa trostrukim kalendarom i komplikacijom Mesečvih mena. Još jedan column wheel, sa tradicionalnim horizontalnim kvačilom, čiji je tvorac Martel. Ovim se zaključuje 10-godišnja famozna serija Martelovih hronografskih kalibara za Universal, od Compura, preko Compaxa i Aerocompaxa do Tricompaxa. Universal Geneve dve godine kasnije polazi na sopstveni put sa vlastitom proizvodnjom three hands mehanizama, dok se u segmentu hronografa oslanja na Valjoux i Lemaniu. Martel nakon nekolikogodišnjeg neuspešnog prisustva na tržištu sa vlastitim satovima, završava pod okriljem Zenitha.

Prilog 155576
UNIVERSAL GENEVE TRICOMPAX CAL 481 1944 – CLOCKSAVANT.COM

Prilog 155577
UNIVERSAL GENEVE TRICOMPAX CAL 481 1944

Prilog 155578
LANDERON 39 – 1940 – WORTHPOINT.COM

Prilog 155579
ELECTION MILITARY CHRONGRAPH LANDERON 39 – 1941 – CATAWIKI.COM

Pošto smo u jeku 2. svetskog rata, ne smemo izostaviti ljubimca raznih sastavljača satova, koji su tržište opskrbljivali sa takozvanim Military hronografima. Arsa, Nicolet, Election, Niga i mnogi drugi. Iako smo Landeron upoznali kao revolucionanog pronalazača Cam Actuated hronografa (kalibar 48), ovaj put se vraća tradiciji sa column wheelom i horizontalnim kvačilom. To je bio kalibar Landeron 39. Reč je o odličnom mehanizmu, koji je konstrisan na 7 umesto na standardnih 9 vertikalnih stubova. Bicompax sa podbrojčanicima na pozicijama 9 i 3, gde je postavljen 30 ili 45 minutni štoper. Njegov autor je James Aubert, koji ga je završio nepunu godinu pre smrti (1884 – 1939). Do 1925 godine je bio jedan od vodećih časovničara kod Valjouxa, a onda je ustanovio vlastitu firmu James Aubert s.a, koja je danas poznata pod nazivom Epos. Landeron 39 je bio u kontiuniranoj proizvodnji do 1965 godine.

Kada pitate analitičare, koji mehanizam izabrati za najbolji hronograf ručnog sata XX. veka, većina njih će se odlučiti za Lemaniu 2310/CH27 odnosno 27CHROC12, kako se nazivala njegova prvobitna verzija, koju je stvorio časovničar Alber Piguet, 1942 godine. Zašto? To je mehanizam, koji je kao Omega 321, bez problema kucao na površini Meseca (od prvobitnog kalibra se razlikovao po nešto drugačijoj oprugi za minute). To je mehanizam u verziji Patek Philippa pod nazivom PP CH 27-70Q, koji pored superiorne završne obrade sadržava potpuno podržano kvačilo hronografa, koje se rotira iznad pogonskog točka. Pored toga, opremljen je sa Gyromax balansnim točkom i sofisticiranijim držačem utikača u obliku zdele, umesto jednostavnog trougla, pričrvršćenog zavrtnjem sa strane. Kao takav predstavlja najviši stepen klasičnog ručnog navijača. To je mehanizam, koji se pod nazivom VC 1142 još i danas može naći u liniji Cornes de Vache, člana svete trojice Vacheron Constantina. Potrebno je posebno istaknuti tehničku superiornost kalibra 2310 u odnosu na konkurenciju. Sa prečnikom 27,0 mm i visionom 6,74 mm je bio najmanji hronografski kalibar, što mu je omogućilo izvanredno prilagođavanje. Gore pomenuta Patek Philippe modifikacija u vidu 27-70Q ne bi bila moguća, da se radilo o 29,0 mm na Valjouxu VZ ili 72.
Column Wheel sa horizontalnim kvačilom, Omega 321 je pokretao Speedmaster 11 godina odnosno od 1957 do 1968. Kada je došlo do veće potražnje na tržištu, Albert Piguet je morao ponovo da zavrne rukave i omogući veću, bržu i jeftiniju proizvodnju pokretača budućih Moonwatcheva. Nastaje Omega 861. Taj kalibar nije više bio predstavnik prestižne column wheel klase, nego niži cam actuated, sa mostom, koji više nije imao oblik luka, nego trapezoida. Postao je oličenje industrializacije u hronografskoj produkciji. Novi kalibar je doneo i veću frekvenciju, koja se podigla na 3 Hz. Pozitivna vest je da je Lemania nastavila sa proizvodnjom originalnog 2310/CH27 čak i za vreme kvarčne krize u ebauche verziji (nesastavljeni kalibar) i time je velikanima, pre svega Pateku i Breguetu omogućila povratak u najviši kvalitetni stepen časovničarstva.

Prilog 155580
Omega 321 – 1957 – watchguy.co.uk

Prilog 155581
PP CH27-70Q – 1985 – REVOLUTIONWATCH.COM

Prilog 155582
VACHERON CONSTANTIN 1142 – WATCHES BY SJX.COM

Te iste 1942 godine, svet mehaničkih hronografa biva bogatiji za još jedan monumentalan mehanizam. Iako je reč o mladoj firmi, koja je postojala tek dve decenije, na tržište su izašli sa nekoliko vrsnih hronografskih kalibara. Venus 103 (1933 godine), Venus 131 (1935 godine), Venus 140 (1937 godine), čiji klijenti postaju Gallet, Ulysse Nardin, Doxa i Eterna, te Venus 150 iz 1940 godine. Ovaj poslednji postaje još poznatiji, kada ga je 17 godina kasnije Pervi Moskovskoji Časoviji Zavod u potpunosti prekopirao i kao Poljot 3017 ugradio u prvi Strela hronograf. Inače ćete ga naći u prvoj seriji Breitling Premier linije. Venus 175, column wheel sa horizontalnim kvačilom je spadao u retku vrstu onih, koji je imao sedam stupni kolonski točak umesto klasičnog 9 stepenskog. Rezultat je bio izuzetna robustnost, a žrtva je bio nešto veći otpor pushera. Osim toga, napravljen je u takozvanom drop hammeru dizajnu, koji je omogućavao brži reset štopera. Pritiskom na reset, igla koja je pod uticajem opruge oslobađa čekić, koji glatko sleće u srž kola i pri tome uzrokuje rotaciju hronografa u nulti položaj. Kada su mu naredne godine dodali štoper i podbrojčanik za 12 časova, nastao je Venus 178. Venus 175 se proizvodio do 1962 a 178 do 1969 godine. O njihovoj kvaliteti svedoči činjenica, da ih je Breitling već od početka ugrađivao u modele Premier, Chronomat, Navitimer, Top Time i Unitime. Venus 175 svoju priču nastavlja u varijanti kalibra Seagull ST19, jer ga je kineski proizvođač zajedno sa hardwareom otkupio 1962 godine. Jeftinija verzija (cam actuated) Venusa 175 nastaje 1948 godine. Reč je o kalibru Venus 188. Sva tri mehanizma su se isticala visinom, koja nije prelazila 6,0 mm.

Prilog 155583
VENUS 175 – 1942 BUZZYFY.COM

Prilog 155584
BREITLING CHRONOMAT – VENUS 175 – 1944 – CHRONO24.COM

Prilog 155585
VENUS 178 – 1943 – CALIBERCORNER.COM

Prilog 155586
HELVETIA TRIPLE REGISTER VENUS 178 - 1946 – WATCHES83.COM

Ostajemo u 1943 godini. Angelus je bio jedan od najrenomiranijih časovničarskih proizvođača tog vremena. Slavu je stekao 1930 godine sa najmanjim kalibrom sa 8-dnevnom rezervom snage (SF 240) a uz Breitling i Universal Geneve, bio je treći akter, koji je uveo hronografe sa dva pušera. Za razliku od njih, Angelus je imao sopstveni razvoj i proizvodnju hronografskih kalibara. Takav je bio Angelus SF217, kome je pripala čast, da prvi u istoriji pokreće serijsko proizvođen sat sa triple datumom. To je bio model Angelus Datoluxe. Column Wheel sa horizontalnim kvačilom je doživeo ogromnu popularnost i ostao je najpoznatiji model brenda. Pet godina kasnije, na presto dolazi model Chronodatoluxe. Takođe trostruki kalendar ali ovog puta Big Date, što znači prvi In House sat u istoriji sa tom komplikacijom, svaki na svom disku i svaki u svom prozoru a dodana je i komplikacija Moonphase. Model je potpuno uspešno parirao vodećem na tom području – Universal Geneve Tricompaxu. Zasluge za to nosi column wheel, Angelus SF250, a njegova značajna odlika je visina od samo 5,50 mm.

Prilog 155587
ANGELUS SF217 – 1943 – BUKOWSKIS.COM

Prilog 155588
ANGELUS DATOLUXE – 1943 – SF217 – BUKOWSKIS.COM

Prilog 155589
ANGELUS 250 – 1948 – RANFFT.DE

Prilog 155590
ANGELUS CHRONODATOLUXE – SF 250 – 1948 – ICONEEK.COM

Pregled nastavljamo mehanizmom, koji je bez obzira zbog generičkog porekla, što je po definiciji značilo namenu za širok krug sastavljača, zbog složenosti i visokih cena, svoje mesto našao u vrlo malom broju satova. 1947 godine, Valjoux prerađuje kalibar 54, čija je svrha bila pokretanje džepnih satova u mehanizam za ručne satove i naziva ga Valjoux 55. To ujedno znači, da je ostao velikih dimenzija (prečnik 39,0 mm), pa je današnjim kolekcionarima posebno drag zbog atributa Jumbo, jer su satovi u kojima se našao, znatno odstupali od tadašnjih uobičajenih mera. Ako napomenem ono najbitnije, da ga je krasila komplikacija Rattraparante (Split Second), odmah postaje razuman mali broj konačnih korisnika. Rattraparante je komplikacija hronografa, koja omogućava merenje vremena dva događaja, koji počinju istovremeno ali se završavaju u različitom intervalu. Mehanizam sadržava dodatan točkić za deliće sekunde i lociran je na vrhu drugog koluta hronografa. On ima pritvrđenu opružnu polugu, koja deluje na središnu osovinu, pričrvšečnu na točak za sekunde hronografa ispod. Najslavniji modeli sa Valjoux 55 column wheel hronografom dolaze iz Rolexa, referenca 4113 iz 1956 godine, napravljen u samo 12 komada i sa postignutom aukcijskom cenom 2,2 mil €, te Universal Geneve HA-1 A. Cairelli sa postignutom aukcijskom cenom 160.000 €.

Prilog 155591
VALJOUX 55 – 1947 – CLINIQUEHORLOGERE.CH

Prilog 155592
ROLEX RATTRAPARANTE 4113 – 1956 – HAUTETIME.COM

Prilog 155593
UNIVERSAL GENEVE HA-1 A.CAIRELLI – VALJOUX 55

Kada je reč o rattraparante hronografima ne smemo mimoići Venus 179. Nastao je u istoj godini, kao gore pomenuti Valjoux 55. Column Wheel sa horizontalnim kvačilom je nastao na baznom kalibru Venus 175, sa time, da mu je dodan točkić za deliće sekunde na vrhu točka za sekunde. 1949 godine mu je dodan štoper do 12 časova, pa tako nastaje kalibar Venus 185, da bi 1952 godine nastao i Venus 190, sa dodanom komplikacijom mesečevih faza. Ovaj kalibar nije tako proslavljen kao Valjoux 55 ali je zbog neuporedivo prihvatljivijeg dijametra (31,6 mm) bio znatno praktičniji za masovnu upotrebu. Model, koji je najviše pridoneo na popularnosti je Breitling Duograph. Početkom 21. veka, restaurirane kalibre 179, 185 i 190 su u satove ugrađivali Panerai, Girard Perregaux, Ulysse Nardin i Parmigiani.

Prilog 155594
VENUS 179 – 1947 – WATCHBASE.COM

Prilog 155595
BREITLING DUOGRAPH – VENUS 179 – 1955 – WATCHTIME.COM

Prvi dobavljač satova novoosnovanim vazdušnim snagama armije Savezne republike Nemačke (Bundeswehr), 1949 godine, postaje najveći domaći proizvođač – Junghans. Kako i priliči, reč je bilo o hrongrafu, koji je kao pravi vojnički instrument sadržavao obe skale: tahimetar i telemetar. Na poziciji 3 se nalazio podbrojačnik sa 30 minutnim štoperom. Izuzetno robustan i izrdržljiv column wheel hronograf sa horizontalnim kvačilom je pokretao In House kalibar Junghans J88. Proizvodnja je trajala do 1964 godine, uz napomenu, da je u zadnjim godinama ovaj hronograf bio dostupan za kupovinu i civilnom stanovništvu.

Prilog 155596
JUNGHANS J88 – 1949 – OMEGAFORUMS.COM

Prilog 155597
JUNGHANS J88 BUNDESWEHR CHRONOGRAPH – 1949 – OMEGAFORUMS.COM

Kolega Haifische, svaka čast. [emoji145][emoji145][emoji145]

Hrono(graf)holičar - 3. Deo

Sredina prošlog veka na području hronografskog časovničarstva nije donela ništa bitno, iako je nakon završetka II. Svetskog rata, došlo do rapidnog rasta industrije. Smirivanje političke situacije i povratak normalnom životu se odrazio u većoj potražnji proizvoda, koji su odudarali iz nužnosti osnovnih životnih potrebština. Prosperitet se odrazio i u sve većom potrebom za putovanjima, što poslovnim kao i u vidu odmora i razonode. U časovničarstvu su se pojavili trendovi satova sa funkcijom alarma i GMT, avanturstitičkih sportskih tri handera u stilu Rolex Exlplorera ili Eterne Kontikija, kao i satova posvećenim specijalnim pozivima sa visokom antimagnetskom zaštitom (IWC Ingenieur ili Rolex Millgauss) a sredinom decenije Rolex započinje sa procesom potpunog preokretanja scene, kada je tool diver (Submariner) pretvorio u svakodnevni sat, pogodan za sve prilike. Hronografi su se za određeno vreme povukli sa naslovnih strana i nastavili život nešto umerenijim tempom.

Zajednička osobina hronografskih mehanizama u odnosu na klasične trikazaljkaše je natprosečno veća dužina prisustnosti na sceni. Ako uzmemo u obzir osnovne kriterijume, koji uslovljavaju njihovu pojavnu učestalost, a to su već ranije navedeni visoki stepen znanja potrebnog za razvijanje i kreiranje, kao i izuzetno velika finansijska sredstva, koja zbog toga iziskuju, te znatan stepen neizvesnosti komercijalnog feedbacka tog inputa, onda je potpuno jasna stara deviza: »ne menjaj konja, koji dobija utrke«. Postojeći predvodnici su živeli punim životom, sve je već bilo otkriveno osim nekih retkih izuzetaka, kao što je Heuer Mareograph iz 1950 godine, prvi sat u istoriji sa indikatorima plime/oseke i regata podbrojčanikom za odbrojavanje vremena. Ali i njega je pokretao Valjoux 72. Zapravo, iz tog doba možemo napomenuti samo povratak Landerona u column wheel vode sa kalibrom Landeron 52 iz 1951 godine, koji je ipak ostao u senki Valjouxa, Lemanie i Venusa, kao i novitet iz Lemanie – kalibar 1280.

Lemania 1280 potiče iz 1955 godine i nadgradnja je godinu dana ranije kreiranog kalibra Lemania 1270. Nadrgradnja se sastojala u tome, što mu je dodan štoper do 12 časova, kao i Incabloc antistresni sistem, koji u osnovnoj verziji nije bio prisutan. Lemania je ovim mehanizmom želela omogućiti pristup subjektima, koji nisu članovi najluksuznijeg horološkog razreda, što im je olakšala jeftinijom, Cam actuated strukturom. Najveći korisnik je bio treći član SSIH grupacije – Tissot. Vredno je napomenuti, da je i sama Lemania pod vlastitim nazivom izdavala znatan broj satova sa ovim kalibrom.

Prilog 155598
LEMANIA 1280 – 1956 – RANFFT.COM

Prilog 155599
TISSOT LEMANIA 1280 – 1957 – OMEGAFORUMS.COM

’60 godine prošlog veka, predstavljaju potpuno oslabađanje pojedinca u okviru društvene zajednice. Jedan od najvažnijih činitelja je predstavljao nezadrživ razvoj pop kulture, koja se uvukla u sve pore života. Tada kao nikada ranije, sport postaje deo sveopšteg načina života i razvoj medija je sportske junake pretvorio u neku vrstu pop idola. Auto-moto sport je bio jedna od važnijih supstanci, koji je armiju obožavaoca povezao u potpuno novoj dimenziji. Nemoguće je naći sportsku granu sa takvom dozom elitizma u sebi, koja je ujedinila toliko raznih starosnih generacija, kao brzi bolidi, njihove ekipe i odvažni vozači. A tamo gde je prisutna brzina i takmičenje, mora biti prisutno i merenje, pa i zapisivanje rezultata. Prevedeno u jezik satova – hronograf. Hronografi preko noći dobivaju sasvim novu i nikada zapaženiju ulogu. Potražnja postaje sve veća sa svih strana - za elitizmom, koji se odaziva na imena Autavia, Carrera, Daytona, Speedmaster, Chronomaster, Monaco, preko srednje razrednih Chronomatica, Intramatica, PR516, Rallygrapha pa sve do najdostižniih Chronographe Suisse. Prevedeno u jezik hronografskih mehanizama. Od Column Wheela do Cama. Svi najveći proizvođači generečkih mehanizama su pokrivali oba područja. Svi osim jednog – Valjouxa. Proizvođač, čiji naziv po dolini iz koje dolazi, kao i ostali predstavnici iz Valee De Jouxa, Audemars Piguet, Breguet, Jaeger-LeCoultre i Blancpain, predstavlja najviši kvalitet časovničarstva, do tada nije sebi dopuštao da se spusti sprat niže. Ali kakav je smisao ostati tvrdoglavo ukopan u rovovima, kada na suprotnoj strani oružje vitlaju najlepše amazonke? Valjoux je morao baciti pogled, zapravo samo pružiti ruke. Već neko vreme je na nišanu držao firmu Venus, koja je u column-wheel sferi sa mehanizmima 175, 178, 179, 185 i 190 bila dostojan konkurent a posedovala je i Cam actuated Venus 188. Valjoux koristi tržišnu superiornost i 1966 godine postaje vlasnik Venusa. Nekoliko meseci kasnije sa minimalnim doradama iz Venusa 188 nastaje novi kalibar Valjoux 7730. Do 1969 godine sa doradama na čekiću hronografa nastaju derivati 7733, 7734 (datum), 7736 (12 časovni štoper) i 7737 (regata sa 10 minutnim odbrojavanjem). Valjoux je time omogućio, da u krug u tom periodu od nekoliko miliona u prodanih satova stranim turistima u Švajcarskoj, svoje proizvode ponude i velikani kao Breitling i Heuer.
1975 godine, 7733 kalibar započinje novi život kao 3133 i 31659 na istoku, kupovinom sa strane Poljota, pokrećući legendarni duet Okean i Šturmanskie. Ali zapravo, on nikada nije napustio državu svog porekla, jer Venus 188 + Valjoux 7730 = Valjoux 7750.

Prilog 155600
VALJOUX 7730 – 1967 – EBAY.COM

Prilog 155601
HAMILTON CHRONO 7730 – 1968 – WORNANDWOUND.COM

Hronografski sektor je ’60 godine XX. veka završio sa rekordnim prodajnim brojevima. Nikada do tada se nije desilo, da je neko sa prosečnom kupovnom moći mogao doći do sasvim kvalitetnog sata te vrste. Ali sa druge strane nije bilo sve tako ružičasto. Svet je brzinom raketnog pogona letio na krilima tehnološkog napretka na svim područjima života. Od kolor tv aparata, stereo hi-fi zvuka, telefaks mašina, mikrotalasnih pećica, fast fooda, pa sve do samonavijajućih satova (automatika) 3-kazaljkaša, koji su odlučno preuzeli primat prisustva na rukama najšireg kruga kupaca. U poređenju sa njima, svet hronografskih satova je sa svojim ručnim navijačima delovao zastarelo i arhaično. Danas na njih gledamo sa osećajem topline u srcu i prijatne nostalgije, koja nas vraća u neko prisnije i iskrenije vreme, što je sasvim legitimno ali ljudi iz tog vremena su pogled usmeravali prema napred a ne prema nazad. Potreban je bio odgovor i aktivni učesnici su toga bili više nego svesni. Izgledalo je, da je neuspeh Lemanie, koja je još 1947 uspela da napravi prototip hronografa na automatski pogon, oduzeo vetar iz jedara svim ostalim proizvođačima. Prototip je bio potpuno neuspešan i ne samo da na njemu nije nastavljena nikakva aktivnost, nego je jednostavno opozvan i trajno povučen. Vreme je bilo za akciju, a zanimljivost predstavlja činjenica, da inercija ovog puta nije dolazila sa strane specijalizanata za izradu hronografskih mehanizama, nego od njihovih neposrednih kupaca odnosno sastavljača satova.

Najveće iznenađenje priređuje Seiko. Ne samo zbog toga, što dolazi sa sasvim druge strane sveta, jer se ipak radilo o proizvođaču sa vlastitom 13-godišnjom produkcijom, koja je čak uključivala i In House hronograf, ručni navijač 5719, kreiran za potrebe Olimpijskih igara u Tokiju 1964 godine u limitiranom broju od 1200 primeraka, nego zbog izgleda Speedtimera 6139-6000. On je podsećao na klasičan 3-hander sa malim sekundnikom iz ’50 godina prošlog veka, samo što je bio puno veći. Ako tome dodamo još prozorčiče sa danom i datumom, zbunjujući faktor je sve više stupao u prvi plan. Tek pogled na pušere na pozicijama 2 i 4 je doneo potvrdu da smo na pravom tragu. Drugo i najvažnije iznenađenje je predstavljala strukutura kalibra Seiko 6139, koja je zapanjujuće impresivna, ako uzmemo u obzir relativno neiskustvo proizvođača na području hronografskih kalibara. Seiko 6139 u trouglu prvih hronografskih kalibara na automatski pogon nije odneo presetižnu titulu kao prvi ali će zato u istoriji horologije biti zapisan kao prvi automatik sa vertikalnim kvačilom hronografa. Važnost ovog složenijeg i prestižnijeg elementa u građi je toliko veća kada znamo, da je prvi takav sa područja Alpa, stigao tek 16 godina kasnije. Column Wheel integrisani kalibar sa Magic lever dvosmernim samonavijajućim sistemom je kucao za to vreme sa sasvim modernom frekvencijom 21.600 b/h. Ovaj kalibar će u toj trci za prvo mesto, takođe odneti titulu prvog, koji se našao na proizvodnoj liniji. Prvi primerci 6139-6000 datiraju već u februar 1969 godine. Ono što je manje impresivno u vezi sa njim je već Seikov DNK. Ok, neću ulaziti u svrhu postavljanja dana i datuma na brojčanik hronografskog sata i potpuno je prihvatam (uostalom te dve komplikacije su mnogo kasnije preuzeli i mnogi tradicionalni proizvođači, kao što je Tag Heuer) ali objašnjenje jednog od vodećih ljudi tadašnjeg Seika, da su imali u mislima praktičku upotrebljivost sata, jer koliko ljudi zaista upotrebljava štopericu, to mi je odbijajuće. Pa zašto ste ga onda uopšte pravili? Zato mi je potpuno prihvatljiva izjava jednog od boljih analitičara ovog brenda, Ruyga Sadaja, da je dan i datum u tadašnjoj japanskoj kulturi bio veoma značajan faktor. Još ako se setim, kako je Taro Tanaka vadio mast Tsuneu Nakamuri, da mu je prilikom stvaranja 5-ice, sedam godina ranije, na mehanizmu omogućio pozicioniranje te dve komplikacije u istom redu u dva odvojena prozora, onda sve to ima sasvim drugi i logičan smisao. Najveća senka ovog sata je svakako samo jedan podbrojčanik štoperice za samo 30 minuta. Nalazili smo se u drugoj polovini 20 veka i hronografi su već 30 godina sadržavali 45 minutne i 12 časovne countere. Seiko je rešio i to. Unutrašnju lunetu si uskladio sa satnom kazaljkom i uz nešto malo računanja morao si da prebrojiš ali na žalost ne samo da pročitaš izmereno vreme u satima. Seiko je rešio još jednu, milo rečeno, neobičajenost ovog sata – odsustvo sekundare. Uključiš hronograf i imaš centralnu sekundaru ali to što mu se ujedno odbrojavaju minuti do 30 pa onda sve ponovo…to je samo zabavan dodatak. Mehanizam je omogućavao takoreći neograničenu upotrebu hronografa. Seiko je oduvek bio i ostao horološka fatamorgana. Vidiš cilj, vidiš rešenje ali nikako da ga u potpunosti dotakneš ili ispuniš. Ipak, većinu tih neobičajnosti je samo godinu dana kasnije eliminisao kalibar Seiko 6138. Potpuno jednaka struktura sa dodanim podbrojčanikom za minute i 12 sati. Dodatak je doneo znatno veću visinu kalibra u odnosu na 6139. Sada je odnos iznosio 8,0 mm prema 7,2 mm. Vertikalno pozicionirani bicompax (osim modela 6138-0040, tzv. Bullhead) je dao posebnu draž ovoj dizajnersko izuzetno atraktivnoj liniji, koja je znatno obeležila deceniju, na čijem kraju je na žalost nakon nepunih 10 godina proizvodnje, završila svoj put.

Prilog 155602
Seiko 6139 – 1969 – Wornandwound.com

Prilog 155603
Seiko Speedtimer 6139-6000 1969 Nicwatches.com

Prilog 155604
Seiko 6138 – 1979 – 60clicks.com

Prilog 155605
SEIKO 6138-0020, 1970, CATAWIKI.COM

Krajem 1965 godine, vođi razvoja u firmi Dubois-Depraz, Geraldu Duboisu u ruke dolazi najnoviji Burenov micro-rotor kalibar 1281. Vrlo brzo mu je bilo jasno, da bi zbog izuzetno male visine (3,25 mm) predstavljao odličnu osnovu za neki od DD hronografskih modula. U kontaktu sa Hans Kocherom, tadašnjim direktorom Burena, doneta je odluka da za zajednički projekat pridobiju finansijsku podršku Jack Heuera. Kao direktan predvodnik sve više rastućeg tržišta u segmentu hronografa, za koji je lansiranjem Autavie i Carrere bio lično najzaslužniji, potpuno je shvatio važnost ove saradnje, kao i zaključak, da je za njen uspešan progres potreban još jedan imućan donator. Logičan izbor je bio prijatelj sa kojim je delio strast prema hronografima, Willy Breitling. Tako je nastao Project 99, koji je marta 1969 rezultirao Calibrom 11 ili Chronomaticom, jednom od tri prva pokretača hronografskih satova na automatski pogon. Dubois Depraz hronografski modul 8510 je postavljen na zadnju stranu Burenovog kalibra 1281. Ukupna visina je iznosila 7,7 mm a prečnik 31,0 mm. Mehanizam je kucao sa frekvencijom 19.800 b/h i predstavljao je Bicompax podbrojčanike sa 30 minutnim counterem na poziciji 3, te 12-satnim podbrojčanikom na poziciji 9. Datum je bio smešten na poziciji 6. Da, i ovaj kalibar je trpeo zbog izostanka sekundne kazaljke. Ono, što ga je dodatno ispostavljalo od ostalih je krunica, koja se nalazila na poziciji 9 odnosno na suprotnoj strani od hronografskih pušera. Početkom 1971 godine dolazi napredna varijanata sa nazivom Calibre 12. Unapređenje se sastojalo od jače glavne opruge i ojačanog gear traina. Frekvencija je podignuta na 3Hz. 1972 godine je bila razvijena verzija Calibre 13 sa malim sekundnikom na periferiji podbrojčanika za sate ali nikada nije zaživela u komercijalnom smislu, za razliku od vršnjaka Calibre 14 sa GMT funkcijom. 1973 godine izlazi verzija pod nazivom Calibre 15, koja je konačno sadržavala mali sekundnik. Postavljen je u obliku vrlo malog brojčanika na poziciji 9 ali je time žrtvovan 12-časovni counter. U komparaciji sa konkurentima u »bitki« biti prvi sa automatskim hronografom, kalibar 11 i pomenuti derivati je zbog modularne strukture u najpodređenijem položaju. Njegova prednost je u tome, što je pokretao čitav niz legendarnih satova od kojih istupa Heuer Monaco, kao prvi sat, koji je ga je nosio u sebi.

Prilog 155606
HEUER CALIBRE 11 CHRONOMATIC 1969 TIMEANDTIDEWATCHES.COM

Prilog 155607
HEUER MONACO CALIBRE 11 – 1969 – REVOLUTIONWATCH.COM

Zenith je razvijanje automatskog hronografa započeo 1962 godine. 100-godišnjicu postojanja, koja je dolazila za 3 godine su želeli obeležiti na najpompozniji način. Stvoriti nešto, što još nikome nije uspelo i što je predstavljalo drugu najveću zagonetku u časovničarstvu poslednjih 40 godina. Prva i ona večna je još uvek nerešiva – perpetuum mobile. Zenith je kupovinom firme Martel 1958 godine, koja je bila najzaslužnija za večnu slavu Universal Geneve, imao sve za takav podvig. Imao je Charles Vermota, Georgesa i Raoula Pellatona, braću i sinove osnivača Martela. Raoul je kreirao legendarne kalibre Aerocompax i Tricompax za Universal.
Nisu uspeli. Prekoračili su zadani rok. 6 umesto 3 godine. Zašto? Kada se sretnu gore pomenuti velemajstori kreiranja hronografa i predstavnici firme, koja je najveću slavu stekla na bazi preciznosti – zabava je garantovana. Prvi cilj, koji su postavili je bila frekvencija od 36.000 b/h. To je značilo izradu potpuno novih kalkulacija za prenose zupčanika. Takvu brzinu nisu želeli prepustiti tradicionalnim mazivima. Mesecima su vršili na desetine ekspiremenata, da bi došli do suvog maziva na bazi molbiden disulfida. Jedan od najzahtevnijih kriterijuma je bio izgled samog mehanizma – nisu želeli samo funkcionalan kalibar, nego i njegovu horološku lepotu odnosno eleganciju. To je značilo više manjih mostova i ploča nego većih. Naravno, to je za sobom povelo i toliko više zahtevnih procesa i postupaka za njihovu međusobnu integraciju. Mehanizam je morao omogućavati nadgradnje u smislu poptunog kalendara i mesečevih faza bez potrebe povećanja debljine kućišta sata, što se odrazilo u povećanju visine kalibra za samo 1,0 mm.
Isplatilo se. El Primero 3019 PHC i njegova verzija 3019 PHF, nisu bili samo hronološko prvi nego i horološko – daleko ispred preostala dva konkurenata. Frekvencija: 36.000 b/h vs. 21.600 b/h vs 19.800 b/h. Preciznost hronografa, koji je kod El Primera dostigao 1/10 sekunde. Preciznost sata – iako ga Zenith nije zvanično certificirao, 3019 je radio u hronometarskim standardima. Visina kalibra je kod El Primera 3019 PHC iznosila samo 6,5 mm, dok je kod modularnog Calibre 11 bila 7,7 mm a kod Seika 6139 7,2 mm. El Primero je jedini u ovoj trojki sa potpuno normalnim malim sekudnikom i jedini sa Compax brojčanikom (tri podbrojčanika, od kojih je drugi 30 minutni a treći 12h counter). Za razliku od Seika i Chronomatica, El Primero je sa preko 50 sati, nudio čak i nešto više od 2 dana rezerve rada. I ako još jednom napomenem, da je jedini omogućavao komplikacije punog kalendara i mesečevih faza (3019 PHF), potpuno je jasno, zašto je u tom trouglu jedini pravi prvi. Ne samo u tom trouglu, nego i jedan od najznačajnih mehanizama u istoriji horologije. Da li je možda neko pomislio, ali ja ne mogu iz svesti pa čak i iz podsvesti da izvučem neki drugi mehanizam, koji je uvek bio ili je popularniji od modela sata, kojeg je pokretao? Možda bi jedini odgovor bila Daytona, ali i to uslovno. Do kraja kvarčne krize je bilo prodano 37.200 satova sa osnovnom verzijom 3019 PHC i 2.720 satova sa verzijom 3019 PHF. Nakon ponovo pokrenute proizvodnje, 1986 godine, ovaj integrisani, column wheel mehanizam sa horizontalnim kvačilom je nazivan i označivan kao El Primero 400, koja je takođe uključivala nekoliko derivata. Dimenzije su ostale jednake, a glavna promena se odnosila na zamenu KIF antišok sistema sa Incablocom. Glavni kupac mehanizama postaje Rolex, koji u sledećih 16 godina nabavlja 200.000 primeraka. Daytona je zahtevala snižavanje frekvencija na 4Hz i Zenith je vrlo brzo počeo da posustaje sa obezbeđivanjem potrebnih količina, pa sredinom ’90 godina prošlog veka, počinje nastanak prvih listi čekanja za Daytonu.

Prilog 155609
ZENITH EL PRIMERO 3019 PCH 1969 – CLINIQUEHORLOGERE.CH

Prilog 155610
ZENITH EL PRIMERO A384 1969 HODINKEE.COM

Dok su Zenith i Chronomatic još uvek punim jedrima plovili na valu upravo lansiranih mehanizama, Seiko je površinu mora rezao novim jedrenjakom. U drugoj polovini 1970 godine se predstavlja sa prvim istorijiskim flybackom na automatski pogon – kalibrom 7017. Da li je potrebno isticati, da se radilo o još jednom neobičnom hronografu? Ovaj uopšte nije imao ni jedan podbrojčanik. Sve se odigravalo preko velike hronografske kazaljke za sekunde, koja se pokretala i zaustavljala pomoću pušera na poziciji 2 i resetovala sa pušerom na 4. I kod ovog sata je bilo toplo preporučeno, da je ta kazaljka u konstantnom kretanju. Seikova vertikalna kvačila imaju oblik koaksialne strukture, kod kojih dolazi do trenja, kada hronograf ne radi, jer se četvrti točak vrti nezavisno. Zbog toga tekuće sekunde hronografa smanjuju habanje. Zbog potpuno oguljene strukutre, 7017 je dostigao samo 6,4 mm visine ali nije imao mogućnost ručnog navijanja. 1971 godine, Seiko dopunjuje ovu seriju sa 30 minutnim podbrojčanikom pod nazivom Seiko 7018, te kombinovanim minutnim i satnim counterom – Seiko 7016. Kao i serije 6139 & 6138 automatskih hronografskih mehanizama i 701X se proizvodio do 1979 godine.

Prilog 155611
SEIKO 7017 – 1970 – THEWATCHBLOCKE.COM

Prilog 155612
SEIKO 7017 FLYBACK 1970 – WATCHBLOCKE.COM

Prilog 155613
SEIKO 7016 FLYBACK 1971 WATCHGUYC.CO.UK

Prilog 155614
SEIKO 7016-800 FLYBACK 1971 WATCHGUY.CO.UK

Citizen ide korak napred. 1972 godine lansira kalibre Citizen 8100A i Citizen 8110A. Oba su integrisana column wheel sa vertikalnim kvačilom i flyback funkcijom. Razlika među njima je u 30 minutnom podbrojčaniku na 8100A i u dodanom 12-časovnom counteru na 8110. To je ujedno predstavljalo i razliku u visini kalibara. 8110A je bio deblji sa 6,9 mm, dok je 8100 sa 5,82 mm predstavljao najtanji automatski hronografski kalibar u te 3 godine njihovih postojanja. Ono što ga je još više uzdizalo od Seikovog flybacka je viša frekvencija, koja je u tom vremenu bila Hi-Beat: 28.800 b/h, dok je 7017 radio na standardnih 21.600 b/h. Kalibar 8110A će posebno ostati zapamćen kod ljubitelja satova, jer je pokretao seriju Bullhead, koja je bila i ostala izuzetno popularna. Proizvodnja ovih odličnih mehanizama je trajala samo 8 godina a posebno je začuđujuće i razočaravajuće, što ovaj duet predstavlja jedina dva Citizenova mehanička hronografa u njihovoj dosadašnjoj istoriji.

Prilog 155615
CITIZEN 8100A – 1972 – SWEEP-HAND.ORG

Prilog 155616
CITIZEN 8100A – 1972 – SWEEP-HAND.ORG

Prilog 155617
CITIZEN 8110A – 1972 – SWEEP-HAND.ORG

Prilog 155618
CITIZEN 8110 – 1972

Na prvi odgovor velikih odnosno specijalizovanih prozvođača mehanizama se čekalo 3 godine. Lemania 1972 godine izlazi sa kalibrom Lemania 1340. Pošto je Omega već 4 decenije bila najtesnije moguće poslovno povezana sa ovim dobavljačem, već je od samog početka nosio naziv Omega 1040. Kao i uvek do tada, od verzije 1340, koja je bila namenjena ostalim klijentima, Omega 1040 se razlikovao po bakrenoj prevlaki na komponentama, dok je za ostale bila standardna metalna-srebrno matirana. Istovremeno, Lemania je ponudila i derivat pod nazivom Lemania 1341, koji se od osnovnog razlikovao po nešto drugačijem obliku rotora, šok apsorberu (1340 Incabloc – 1341 Kif) i broju umetnih rubina ( 1340: 22 – 1341: 17). To je značilo, da je postojao i kalibar Omega 1041, najviši stepen u ovom kvartetu različitih naziva i oznaka. Omega 1041 je prvi automatski hronografski mehanizam sa zvaničnim statusom hronometra. Kreiran sa strane Raoul-Henri Erarda, vođen preciznim okom najvećeg Lemanijinog časovničara Alberta Pigueta, Lemania 1340 je stvoren za masovnu proizvodnju, što znači Cam struktura i horizontalno kvačilo. Ni dimenzije sa 31,0 mm x 8,00 mm nisu donosile neko posebno značenja ali je zato frekvencija od 4Hz je donela dodatnu vrednost. Najzanimljivija je kreativnost dizajnera, koji su ga osmislili kao hronograf sa centralnim sekundama i minutama, čime su mesto na brojčaniku ustupili 12-časovnom conuteru na poziciji 6, malom sekundinku sa indikatorom dan/noć na poziciji 9 i datumu na poziciji 3. Najveći korisnici Lemanie 1340/1341 su bili Tissot, Enicar, Hamilton, Nivada, BWC, Wakmann i Sinn. Proizvodnja je trajala samo 2,5 godine. Za to vreme su Omegu opskrbili sa 82.200 komada kalibra 1040 i 2.000 komada hronometarsog 1041.

Prilog 155619
OMEGA 1040 – LEMANIA 1340 – 1972 – JXOXPAYS.TOP

Prilog 155620
OMEGA SPEEDMASTER 178.0002, 1973, OMEGA 1041 CHRONO24.COM

Ako Heuer, Breitling, Buren i Dubois Depraz, stvaraoce kalibra 11 (Chronomatica) zbog reputacije možemo imenovati Fantastic 4, kako onda nazvati udruženje sastavljeno od Tenor Dorlija, Braca, Keleka i Dubois Depraza? Anonymous 4? Iako je svako od ove četvorke, prisutnost u časovničarstvu, pisao više od 7 decenija, prosečan kupac satova bi u čudu širom otvorio usta, kada bi mu spomenuli neke od ovih imena. Dubois-Depraz je bio uslovno najpoznatiji ali samo unutar poslovnog i stručnog dela tadašnje horološke scene. Njegova aktivnost se sastojala od osmišljavanja i razvijanja hronografskih modula, što je u dve reči značilo: tehnički crtež. Brac i Tenor Dorly su bili proizvođači mehanizama i vrlo malo satova. Imali su svoju klijentelu, posebno Brac, koji je bio jedan od viđenijih opsrkbljivača sa drugoligaškim Roskopf tipovima kalibara. Kelek je bio vrhunski egzekutor. Posebno na polju hronografskih mehanizama, koje mu je vrlo rado u ruke prepuštao Breitling, kada je bilo reč o složenijim komplikacijama. Tako je nastao prvi automatski Jump Hour mehanizam u istoriji horologije – Tenor Dorly 1376. Tenor Dorly i Brac su obezbedili osnovni mehanizam, Dubois Depraz je osmislio hronografski modul a Kelek je sve zajedno spojio u celinu, kao modularni column wheel hronograf. Specijalnost ovog kalibra je digitalni display vremena, dok su hronografski prikazi analogni. Podbrojčanik štopera prikazuje izmereno vreme do 60 minuta. Sa prečnikom od samo 25,6 mm i visinom 7,55 mm je predstavljao najmanji automatski hronografski kalibar do tog vremena. Svakako moram napomenuti, da je reč o derivatnom kalibru, koji je izveden iz Tenor Dorly 1335 kalibra. Radilo se o klasičnom modularnom mehanizmu sa kompletnim analognim displejem, koji je sačinjavao 30 minutni štoper na poziciji 2.30, 6h štoper na poziciji 11, mali sekundnik na poziciji 6 i neobičnu poziciju datuma na poziciji 9. Proizvodnja kalibara je trajala samo 2 godine, a broj satova, koji su pokretali iznosi oko 30.000.

Prilog 155621
Tenor Dorly 1376 JUMPING HOUR 1974 CRAZYWATCHES.COM

Prilog 155622
KELEK TENOR DORLY JUMPING HOUR CHRONOGRAPH 1974 TD1376 CRAZYWATCHES.COM

Prilog 155623
Nivada TDBDK 1369 CHRONOGRAPH – 1974 – THEWATCHSPOTCO.UK.COM

Prvog jula 1974 godine stiže i najiščekivaniji odgovor. Scena je u neverici svakim danom, sve češće, usmeravala pogled u Les Bioux sa čuđenjem, šta se događa sa najvećim proizvođačem hronografskih mehanizama. Polako je isticala peta godina od Zenithovog prvog automatskog hronografa a tišina hibernacije iz Valee De Jouxa je postajala nepodnošljivo zaglušujuća.
23-godišnji Edmond Kapt, sa upravo stečenom diplomom časovničarske škole iz La Sentiera, karijeru započinje u Rolexu, 1969 godine. Pošto je Capt predstavljao vezu između Valjouxa 727 i giganta iz Ženeve preko modela Daytona, dobavljač kalibra je prepoznao veliki potencijal u mladom stručnjaku i nepune dve godine kasnije prelazi u Valjoux, gde odmah dobiva zadatak za kreiranje samonavijajućeg hronografskog kalibra. Pomoć mu pruža iskusan i priznati stručnjak Donald Rochat, dok treću snagu predstavlja još jedan mladi talentovani časovničar Gerald Gander. Menadžment je od tima zahtevao kreiranje mehanizma, koji će se moći proizvoditi u velikim serijama, što znači štampanje komponenata a ujedno mora biti jednostavan za sastavljanje sa strane fabričkog osoblja. Osnovni cilj je bio napraviti robustan, izdržljiv, pouzdan i dovoljno precizan mehanizam, bez potrebe za dodatnim preuređivanjem i finim podešavanjem, što je bio sastavni deo ručnih navijača iz epohe ’20 i ’40 godina XX. veka, koji su još uvek bili u opticaju. Valjoux je u arsenalu već posedovao oružje za idealnu polaznu tačku - Valjoux 7730, koji je nastao iz akviziranog Venusa 188, 1966 godine. Radilo se o Cam actuated mehanizmu sa jednodelnim prekidačem i horizontalnim kvačilom, koji je preko zupčanika povezivao mehanizam štoperice sa ukupnim mehanizmom. Takva struktura je znatno smanjivala troškove proizvodnje ali Edmond, Donald I Gerald su želeli još više. Na sreću, rešenje je postajalo već 85 godina. Izmislio ga je i patentirao osnivač Heuera, Edouard Heuer 1887 godine. To je bio oscilirajući zupčanik (rocking pinion). Na pokretnoj osovini se nalaze dva zupčanika. Zupčanik na strani brojčanika zahvata četvrti točak, dok suprotni zupčanik reaguje na komandu start na taj način, da se kreće kroz mali luk i spaja se sa središnjim točkom hronografa, stvarajući vezu koja pokreće hronograf. Pritiskom na dugme po drugi put, oscilirajući zupčanik se pomiče od središnjeg točka hronografa, čime se zaustavljaju kazaljke štopera. Kada sve skupa saberemo, Valjoux 7750, je stvoren u veoma teškoj epohi za mehaničko časovničarstvo i zbog toga je podređenost troškovnoj racionalizaciji dovela do plastičnog obruča čahure središnjeg točka hronografa, kao i do ugrađivanja jednostavnih blokirajućih i kratkospojnih opruga. Ipak, sve je radilo besprekorno a tražiti višak estetike u ovom kalibru je potpuno besplodno. Mehanizam sa frekvencijom 4Hz je vlasnik vrlo zanimljive arhitekture. Iako se radi o integrisanom hronografu, prečnika 30,0 mm i sa 7,9 mm znatne visine, pogled sa strane podseća, da je konstruisan u 3 sloja. Jedan je na prednjoj strani glavne ploče ispod brojčanika a dva su ispod nje. Ukupno 250 komponenti. Svakako je potrebno napomenuti, da je Capt kočnicu hronografa opremio sa plastičnim materijalom. Razlog se ne nalazi u snižavanju troškova produkcije već u tome, da plastika predstavlja mekši pritisak na osovinu točka i time smanjuje njegovo habanje.
Valjoux 7750 je imao još jedno genijalno rešenje, što ga je uprkos mirisu po »jeftinoći« postavljalo ispred tadašnjih automatskih hronografa, kod kojih se često dešavalo, da su imali probleme sa resetovanjem kazaljke tačno na nultu poziciju. Valjouxova osrednja poluga se prilikom resetovanja u celini okretala i time u potpunosti kazaljke za minute i sekunde vratila na položaj 0.
Položaj podbrojčanika za mali sekundnik na poziciji 9, štopera do 30 minuta na poziciji 12 i 12-satnog štopera na poziciji 6 je takođe predstavljao raritet u izgledu, što mu je vrlo brzo donelo ogromnu popularnost. Prvi sat u koji je ugrađen, bio je model Orfine za Porsche Design. Ubrzo se našao u Heuer modelima Kentucky i Pasadena. U nepunoj godini od lansiranja prodan je u impresivnih 100.000 komada. A onda je preko noći podelio sudbinu sa El Primerom. Naime, nalazili smo se u 1975 godini, neposredno nakon razdoblja, koje je u ekonomiji dobilo naziv Kataklizmatički rast cene zlata. U periodu od 1970 do 1974 godine je cena za unču zlata sa do tada stabilnih 4,85 porasla na 18,0 švajcarskih franaka. To je prouzrokovalo devalvaciju američkog dolara za 40 % u odnosu na franak. Time su se cene uvoženih Swiss satova u SAD podigle za 250 %. Sličan scenario se dešavao i na ostalim vodećim svetskim tržištima, koja nisu mogla da izdrže takvu ekstremnu promenu. Pošto su istovremeno bila preplavljena jeftinim japanskim kvarcom, kupci vrlo brzo menjaju navike i nastaje treća i najveća kriza u časovničarstvu – kvarčna kriza.

Edmondova mladost je otvorila vrata gostoprimstva novim metodama. Tako je Valjoux 7750 prvi mehanizam u istoriji, koji je nastao potpomognut kompjuterskom tehnologijom (CAD – Computer Aided Design). Iako se jedini kompjuter u to vreme u kompaniji nalazio u posedu tehničkog direktora Valjouxa, aparat je postao permanetni saradnik mladog Edmonda, omogućivši mu izradu pregršt kalkulacija i virtualnih testiranja.

Priča o Zenithu i Charles Vermotu u vezi sa tadašnjim zbivanjima je već deo horološkog folklora, dok je nešto manje poznato, da je i Edmond Kapt dobio slično naređenje od svoje matične firme, koja je izgubila nadu u smisao opstanka Valjouxa 7750. On postupa slično kao i Charles Vermot i sve originalne crteže i štamparske osnutke sakriva na sigurno.
Šest godina kasnije inventura zgarišta švajcarske časovničarske industrije je izražena sledećim brojevima: sa 85 miliona prodanih satova u 1970 godini, Swiss produkcija je krajem 1980 sa 28 miliona količinske realizacije na dnu provalije. Tržišni udeo Swiss produkcije na svetskom nivou 1970 godine iznosi 80 %. Krajem 1980 godine on je iznosio samo 15 %. 1970 godine broj zaposlenih u švajcarskom časovničarstvu iznosi 89.000 ljudi. 10 godina kasnije se smanjuje na 25.000, dok se broj pravnih lica (firmi) u istom periodu iz 1618 survao na 632, što znači da ih je 986 završilo u likvidaciji.

Za prvu revitalizaciju Valjouxa 7750 je zaslužan Heuer, koji je i sam disao na škrge. U to vreme se čak našao u vlasništvu Piageta ali je uspeo da pokretanjem nove linije 2000 Series oživi prašnjave fascikle, koji su u sebi sakrivali već pomalo izbledeli sjaj ovog praktičnog kalibra. Kada je godinu dana kasnije Breitling ponovo pokrenuo model Chronomatic, postalo je više nego očigledno, da je kalibar na najboljem putu ka ispunjenju poslanstva za koje je stvoren – masovna produkcija u visokim serijama. Sve zajedno potvrđuje tehnički direktor IWC, Kurt Klaus, kada mehanizam svrstava u Da Vinci Crhonograph, te u liniju Pilot Mark XII a posebno sa pokretanjem linije Portugieser. Kada ga Breitling postavlja u mehanički reinkarnisani Navitimer i kada ga Tag Heuer legitimira pod nazivom Calibre 16, Valjoux 7750 predstavlja daleko najvažniji oslonac potpunog povratka mehaničkog hronografa u modernu horologiju. Jedna velika prednost ovog mehanizma se sagledava u činjenici, da ga je moguće ponuditi u osnovnoj Elabore gradaciji, kao i u preciznijem Top i vrhunskom COSC hronometarskom standardu. Ove opcije su mu omogoćile najširi mogući krug klijentele i do 2020 godine, kada je bio dostižan za kupovinu svakome, prodan je u rekordnom broju, koji je veći od 10 miliona primeraka. U ovaj podatak su uključene i njegove najpoznatije modifikacije Valjoux 7753 (compax ili bicompax) i godišnji kalendar Valjoux 7751 sa komplikacijom Moonphase.

Prilog 155624
VALJOUX 7750 – 1974 – WATCHREVIEWBLOG.COM

Prilog 155625
ORFINA PORSCHE DESIGN – 1972 – VALJOUX 7750 – MONOCHROMEWATCHES.UK

Lemania je u vrtlogu kvarčne krize takođe morala da odreaguje. Čak i ranije pomenuti kalibar 1340 sa direktno naznačenom namerom masovne proizvodnje je bio preskup za to vreme. Već nakon 24 meseci, njegova produkcija se značajno smanjuje, (zaustavlja se 1976 g.) a naslednik iz 1974 godine, zakonom ironije postao daleko legendarniji – reč je o kalibru Lemania 5100.
Dizajneri su se odlučili za vrlo sličan izgled brojčanika, odnosno ostavili su 3 podbrojčanika na pozicijama 12,6 i 9, jedino su na najvišom postavili poseban 24-satni display. To je bila jedina sličnost, jer po unutrašnjosti mehanizmi su bili sasvim različiti svetovi. Mogu samo zamisliti nekog tradicionalnog časovničara, kada se prvi put susreo sa ovim kalibrom. Kakav utisak mu je obuzeo misli, kada je pred sobom video osnovnu ploču i mostove međusobno povezane metalnim stubićima, dok su se između njih pokretni delovi nalazili kao u sendviču? Cena racionalizacije troškova može biti zaista surova. Takve ploče je bilo moguće štancovati po miloj volji, dok su tradicionalne ploče sastavljene iz useka i udubljenja, koji su morali biti urezani u površinu stvarajući prikladan prostor za točkove i zupčanike. Osim toga, poluge cama, ploča kvačila i kalendarski točak su bili napravljeni iz Delrina, visoko tehnološkog tempearturno otpornog plastičnog materijala sa sposobnošću samopodmazivanja. Umesto kugličnog rotora, koji se koristio u kalibru 1340, ovde je ova komponenta postavljena na čvrsti metalni ležaj, sa viljuškom, koja ga je držala na mestu. Ali, često se desi, da kada vrhunskog stručnjaka stežući za vrat i cedeći iz njega poslednju ideju za uštedom, on će i u takvoj situaciji povući genijalan potez. Inžinjeri Lemanie su na cam plastikaneru postavili vertikalno kvačilo. Za razliku od horizontalnog, kod kojeg hronografsku kazaljku za sekunde pokreće srednji točak, vertikalno kvačilo je obično integrisano sa četvrtim točkom, koji direktno pokreće sekundnu kazaljku hronografa. U Lemaniji 5100 je taj četvrti točak postavljen na sredinu, čime je izbegnut indirektan kinetički voz, koji obično pokreće sličnu strukturu mehanizama. To znači, da je mehanizam, iako sastavljen od lakih plastičnih delova, čak sa običnim KIF šok apsorberom umesto prikladnijeg Incabloc sistema, imao neverovatnu sposobnost podnošenja jakih udaraca, kod kojih se hronograf ni za trenutak nije zaustavljao. Na testiranjima je izdržao silu od 7G i time postao najtraženiji hronografski mehanizam za potrebe vojnih sila brojnih armija. Ako pridodamo i 1/8 sekunde tačnosti hronografa, što mu je omogućavala frekvencija od 28.800 b/h i zavidljivih 48 sati rezerve rada, nije čudno, da ga je nemački Bundeswehr smatrao jedinim advekatnim za svoje potrebe. Zbog toga je postao najpoželjniji kalibar u satovima Sinna i Tutime a prvi »nemački« sat u kojeg je ugrađen je bio Orfina Porsche Design Military, početkom ’80 godina. Sasvim logično je da je prvo ugrađen u kućnu familiju odnosno u Omegu i Tissot. Oni, koji su posebno proslavili mehanizam su bili Tag Heur i Fortis. Još jedan interensatan detalj: kada je Swatch Grupa Lemaniu u potpunosti uključila u Blancpain i time ukinula proizvodnju ovog kalibra 2002 godine, sa strane nemačkih sastavljača satova, došlo je do oštrih protestnih reakcija, koje nisu urodile plodom. Nicolas G. Hyek je pravilno ocenio, da čak i u industriji nije sve u novcu. Ima nešto i u ljubavi. Za 21. vek ovaj kalibar je ipak predstavljao izvesnu horološku anomaliju i bolje je, da se oprosti ovenčan slavom, nego da u budućnosti bude meta podsmeha onim, koji neće razumeti u kakvim okolnostima je stvoren.

Prilog 155626
LEMANIA 5100 1974 WATCHGUY.CO.UK

Prilog 155627
SINN 157, LEMANIA 5100 1986 CATAWIKI.COM

El Primero, Valjoux 7750 i Lemania 5100 su u drugoj polovini ’80 godina prošlog veka bili jedina uporišta pokretača hronografskih satova na koja se oslanjala automatska smer mehaničke grane horologije prilikom ponovog vraćanja u život. Tag Heuer, Breitling, IWC, Fortis, Movado, Chronoswis, Zenith, Omega i Rolex su izvrsno radili svoj zadatak ali trebalo je još nešto, nešto prefinjenije. U pomenutim satovima su kucali neuništivi tenkovi, koji su pokretali shodno tome odgovarajuće satove, ali potrebno je bilo preći i na asfalt i u flotu uključiti malo sofisticiranog luksuza. To je pre svega značilo manji i tanji kalibar. Lemania 5100 sa prečnikom 31,0 mm i visinom 8,2 mm nije predstavljala nepremostivu prepreku, kao ni 7750 sa 30,0 x 7,9 mm, dok je El Primero 400 sa 30,0 mm x 6,5 mm, već bio pravi izazov. Jacques Piguet je dolazio iz jedne od najuglednjih švajcarskih časovničarskih porodica. Njegovog dedu, Louis Elisee Pigueta sam već napomenuo u ovoj temi. Predstavljao je presudnu pomoć Movadu kod nastanka hronografskih modularnih kalibara 90M i 95M. Ali to je bilo u njegovim starim danima. Isti taj Louis Elisee Piguet je autor legendarnog džepnog sata Le Marveilleuse, koji je 1888 godine sa 12 komplikacija oborio sve rekorde u dotadašnjoj istoriji. Takođe je bio autor još jedne legende – La Fabuleuse, izrađene za Audemars Piguet. Na vrata njegove firme su redovno kucali vlasnici pomenutog Audemarsa Pigueta, Patek Philippa, Le Coultra i Lange & Sohne-a. Njegov sin Frederic je 1921 godine izradio mehanizam Piguet 21, koji je sa dimenzijama 20,8 mm x 1,75 mm skoro 4 decenije bio najtanji kalibar za ručne satove. Šta se drugo moglo očekivati od mladog Jacquesa osim sitnih brojeva. 1988 godine predstavlja automatski hronograf, kalibar FP 1185. Dimenzije 26,0 mm x 5,5 mm. Da šok bude veći, FP 1185 je bio modularno strukturiran. Godinu dana ranije, Frederic je osmislio ručni navijač, ultra tanak FP1180, kojeg je modificirao u automatski i na njega postavio vlastiti hronografski modul. Spoj je bio toliko skladan, da su ga mnogi analitičari označili kao visoko integrisani modul. Na column wheel strukutru je postavio vertikalno kvačilo, rotor sa kugličnim ležajevima, mikorematar regulator i Kif šok apsorber. Iako sa vertikalnom kvačilom, ovaj kalibar nema četvrti točak postavljen u sredinu, nego je zupčanik izlaznog točka taj, koji pokreće na sredini lociran točak kazaljke za sekunde na hronografu. Baš taj konstrukcijiski faktor je činilac izuzetne kompaktnosti ovog kalibra, koji je sebi omogućio debljinu rotora od rekordno niskih 1,55 mm. Trag njegove osnove, ručnog navijača je uočljiv u frekvenciji kalibra od 21.600 b/h.
Već naredne godine dolazi nadgradnja mehanizma u vidu prvog istorijskog automatik Split Second (Rattraparante) hronografa Frederic Piguet 1186. FP 1185 je predstavljao idealno oruđe, da su u sferu samonavijajućih hronografa ušli i oni zaista veliki. Tako ćemo ovaj kalibar naći kod Audemars Pigueta pod nazivom AP2385, kod Vacheron Constantina kao VC1137 a kod Bregueta kao Calibre 576. Blancpain ga je koristio pod oznakom F185, što je značilo flyback opciju. Ne smemo mimoići i verzije 1285 i 1286, koje je Frederic Piguet dopremao Omegi u ebauche stanju sa višom frekvencijom (28.800 b/h). Omega ih je nakon sastavljana označavala kao 3301, 3303 sa znatno boljim finišom i 3313 (Co Axial za Planet Ocean hronograf).

Prilog 155628
FREDERIC PIGUET FP 1185, 1988, REFERENCE.GRAIL-WATCH.COM

Prilog 155629
AUDEMARS PIGUET ROYAL OAK CHRONO 26315, AP 2385, AP-WATCHES.COM

Tako je u priču o automatskim hronografu pomoću modularnog kalibra stupio i najviši luksuzni razred proizvođača. Ali označavati FP 1185 kao modularni kalibar u punom značenju te reči je moglo biti vrlo diskutabilno, jer prava osobina modularnog hronografa je upravo njegova potpuna prilagodljivost. Njegov pravi smisao je bio u tome, da je sastavljač satova na prilično jeftin način mogao doći do hronografskog sata. Modul je mogao postaviti na neki od svojih osnovnih kalibara sa 3 kazaljke ili GMT a automatski modul je mogao postaviti čak i na kvarčni mehanizam. Za sreću velike većine niže rangiranih sastavljača i istovremeno za nesreću mnogih časovničara se pobrinuo kralj modula - Dubois Depraz. 5 godina pre nastanka FP 1185, ovaj akter predstavlja hronografski modul DD 2000. Kakav je bio prijem svedoče dve činjenice: do 2020 godine se našao u oko 2,2 miliona satova a merio je vreme od entry level satova, preko Omege Speedmaster Reduced u automatik ili kvarc verziji sa ETA 205.111, pa sve do Audemars Pigueta u kombinaciji sa domaćinskim 3126 / 3840, te Richard Mille RM011 i RM016 u kombinaciji sa osnovonim Vaucherom.
2005 godine, Dubois Depraz plasira hronografski modul DD4500, koji je potpuno sihronizovan sa osnovnim ETA 2892-2 i time se ponovo kruniše na prestolu automatskih modula.

Hrono(graf)holičar - 4. Deo

Sredinom zadnje dekade prošlog veka, dolazi do značajnog oporavka mehaničke grane horologije. U samo nekoliko godina postajemo svedoci kreativnog naleta proizvodnih subjekata, koji je imao snažan uticaj i na usmerenje hronografskih satova, koje se odvija u tri različita pravca, od kojih je svaki imao svoju težnju.

1. Arhitektura mehanizama i njihovo ukrašavanje (finiš) postaje posebna i sve značajnija disciplina horologije, koja uprkos uvođenju naprednih tehničko-tehnoloških metoda proizvodnje, kao i materijala iz kojih su sačinjene komponente, održava most sa tradicionalnom horologijom i ima značajnu ulogu za nastanak novog razreda: Haute Horlogerie
2. In House produkcija postaje sve moćniji i značajniji segment u kome se jače nego ikada ranije subjekti raslojavaju na proizvođače i sastavljače satova
3. Razvoj progresivnih hronografa, koji je ovaj segment potpuno okrenuo na glavu i koji se ogleda u potpunoj izolaciji hronografskog mehanizma od preostalog mehanizma sata pa sve do pronalaženja potpuno novog celokupnog rasporeda hronografske strukture. Ovo usmerenje je uglavnom u domeni nezavisnih časovničara i za sada nema značajniju ulogu ali potpuno jasno ukazuje na potencijalno buduće usmerenje i u najširem (industrijskom) segmentu produkcije

Posvetićemo nešto pažnje prvoj i drugoj tački. Želeo bih da upozorim, da ću u prvoj tački (finiširanje) upotrebiti određene misli, koje sam već izrazio u nekim drugim temama ovog foruma i koje su se ticale ove tematike.

Iako je ukrašavanje mehanizma, koje poznajemo danas nastalo iz sasvim drugih razloga, ono je kroz vekove doživelo veliki napredak. Naime, dekoriranje je staro skoro toliko, koliko i prva nešto veća proizvodnja džepnih satova. Džepni sat je predstavljao pravu revoluciju, jer ljudi za identifikaciju vremena nisu više bili zavisni od crkvenih zvonika, sunčanih i zidnih satova i zurenja u najsvetliju zvezdu, nego su pomoć imali uvek kod sebe. Ali problem je bio u njihovoj preciznosti. Deset minuta na dan je bilo sasvim uobičajena praksa. Zbog toga su proizvođači morali da se dosete nečega, što će dodatno privući pažnju i držati interes bogatih kupaca, pa su mehanizme, koji su u celini bili dostupni vanjskom pogledu, počeli ukrašavati finim tehnikama izrade. Kada je u 17. veku konkurencija već polako uzimala maha, neki od njih su bogatim dekoracijama sakrivali tehnike izrada vlastitih mehanizama a u tome je prednjačio čuveni engleski časovničar John Harrison. Vremenom je ukrašavanje postalo normalna poslovna praksa, pa je tako ostalo u upotrebi i krajem 18. veka, kada je preciznost satova pala pod minutu dnevnog odstupanja. Smanjivanjem veličine sa prelaskom na ručne satove, ono postaje sve veći izazov i demonstracija veštine proizvođača i pridobiva sve više na značenju. Istovremeno su časovničari ustanovili da nije sve u strukturi i dobrom ulju, nego i da ukošeni i visoko polirani delovi smanjuju međusobno trenje komponenta i znatno usporavaju proces habanja. Osim toga, sa sebe odbijaju prašinu, koja nastaje unutar mehanizma, pa time u konačnoj fazi sprečavaju nastanak oksidacije. Tehnike dekorisanja sve više napreduju, pa iz početnih evoluiraju u sve veću upotrebu perlaga, peskarenja, dijamantskog poliranja, kružne satenske obrade, satiniranja, collicammonaga i rodijumskog platiniranja.
Nekada je udeo ručnog rada na mehanizmima bio znatno više prisutniji nego danas. Na tradicionalnim mašinama se nije mogla postignuti takva preciznost izrade komponenti kao danas, pa je bilo potrebno neuporedivo više angliranja i finog poliranja. Većina toga se vršila mašinama, koje su bile vođene ljudskom rukom. Ono što predstavlja najbitniju razliku je činjenica, da je cilj finiširanja bio isključivo u svrhi funkcionalnosti mehanizma, dok danas možemo slobodno reći da je estetika preuzela veću ulogu od funkcionalnosti. Sve je počelo 1991 godine, kada je osnivač Chronoswissa, Gerd Rudiger Lang iz Valjouxa 7750 izbacio plastičnu kočnicu hronografa i zamenio je čeličnom. Kada je nakon toga ETA od ostalih proizvođača počela dobivati molbe jednakog sadržaja, 1997 godine i sami počinju serijsku proizvodnju ovog kalibra sa kočnicom iz istog materijala. Šest godina kasnije, primer sledi i Lemania na novom Omega 1863 kalibru zamenom iste komponente, znatno uvećanim rodijum coatingom i maksimalnim poliranjem ivica mostova. U meduvremenu je Chronoswiss prvi počeo serijsku proizvodnju satova sa transparentnim poklopcem. Philippe Dufour, koji je 1992 godine napravio revoluciju, kada je jednu od najtežih komplikacija u časovničarstvu, sonnerie ugradio u ručni sat, prihvata odluku da krene vlastitim putem i kao jednu od važnijih prednosti vlastite ponude vidi u do tada neviđenoj sposobnosti ručnog angliranja i dekoracije komponenti mehanizama. Od tada se sve promenilo. Danas više od tri četvrtine luksuznih mehaničkih satova dolazi sa vidljivim mehanizmom i dekoracija komponenti postaje sve uočljivija. Iako izuzetan napredak u tehniki i tehnologiji izrade mehanizama sve manje iziskuje potrebu ručne obrade, ona ostaje i prvenstveno preko nezavisnih časovničara iz Haute Horlogerie razreda postaje sve prisutnija. Diferencijacija tržišta je sada veća nego ikada ranije. Nekada se o tome vrlo retko pričalo, jer su mehanizmi ostajali sakriveni ispod klasičnih poklopaca a radilo se i o poslovnim praksama, koje su svi manje-više upotrebljavali. Ali vremenom dolazi do izuzetnog napretka u izradi materijala, koje sačinjavaju komponente - potpuno antikorozivni i antimagnetni materijali, silicujum nemirnice i spirale, sve veća elastičnost materijala......), pa tehnike najfinijeg dekorisanja mehanizama sve više gube na funkcionalnosti i sve više vrše početnu, ukrasnu funkciju.
Danas svedočimo anahronizmu u kome Rolexovi mehanizmi, finiširani mašinskim putem imaju najoštriji standard preciznosti u industriji i drugi najjači u horolgiji, odmah iza Richard Mille standarda. Slično je i sa Omeginim Metasom, kao i IWC standardom, koji su strožiji od većine Haute Horlogerie aktera. Ali tržište je toliko diferencirano, da u Haute Horlogerie razredu preciznost ne predstavlja ultimativni faktor kupovine, nego ceo komplet izrade sata i prvenstveno veštine i trud ljudskog faktora, koje se uložene u njegov nastanak. Dokaz za napredak tehnike izrade mehanizama i materijala predstavljaju proizvođači, kod kojih čak i nije prisutno masovno angliranje, da ne govorim o black polishingu: ETA COSC razred, Breitling, IWC, Grand Seiko, Omega, Rolex. Njihovi preporučeni servisni intervali se ni u najmanju ruku ne razlikuju od A. Lange & Sohne, Audemarsa, Vahcerona, Pateka. Baš suprotno, nešto su duži.

Tako se sve više uplećemo u dilemu. koja je slična onoj o potrebi prisutnosti tourbillona u ručnim satovima. Svi znamo, da je ovaj genijalan pronalazak Abrahama Louis Bregueta u obliku kaveza, na koga je pritvrđen mehanizam, svojim permanentnim određenim vremenskim okretanjem anulirao uticaj gravitacije na rad sata. On je zaista bio velika pomoć u statičnom položaju džepnih satova i dodatni faktor kvalitete ali kakva je njegova uloga u ručnom satu, gde ruka vlasnika već sama po sebi predstavlja tourbillon? Nikakva ili minorna. Ali u visokoj horolgiji nije stvar u tome. Jedan od najvećih izazova za mastere horolgije predstavlja ugradnja kaveza u minimalan prostor satnog kalibra. Još ako je on lebdeći - flying (pritvrđen na mehanizam najtanjim nitima) i ako je za njegovu ugradnju potrebno oko mesec dana vrhunskog časovničara sa decenijskim iskustvom, onda je jasno zašto ova komplikacija donosi takvu težinu konačnoj ceni.
Slično je i sa tehnikama angliranja i zrcalnog poliranja. Takvo ukrašavanje mehanizama čak i u uslovima industrijske proizvodnje predstavlja najmanje 1/3 celog vremena nastanka konačnog sata, jer se pravi ručno. Daniel Roth je svojevremeno imao duplo više zaposlenih majstora poliranja nego časovničara. Iako je u današnjim uslovima njihova inžinjerska funkcionalnost dovedena u pitanje, ručne tehnike finiširanju su prisutne i još uvek predstavljaju najviši stepen veštine izrade sata. Sveto trojstvo horolgije sačinjeno iz Pateka, Audemarsa i Vacherona nisu kraljevi samo zbog chamferinga i polishinga, nego više zbog doprinosa horlogiji na radu mehanizma i ostalih delova sata, oni još uvek odlično izvršavaju onaj prvinski zadatak dekoracije: skupocen satni mehanizam, ne samo da mora odlično raditi, nego mora da bude i lep.
Krajem '70 godina prošlog veka, proizvođači, koji su naglašivali ove najbolje prakse, u želji da se ograde od kvarc producenata i niskocenovnih Roskopf mehaničkih kalibara, koji su zbog primitivne izrade i konstrukcije još uvek bili u upotrebi, uvode izraz Haute Horologie (visoka horlogija), koji kulminira 2005 godine, ustanavljanjem saveza takvih aktera - Fondation de la Haute Horlogerie. Tako nastaje čuveni Beli dokument (White Paper), koja sadržava 5 kriterijuma, koji omogućavaju članstvo u ovom elitnom društvu. To su Legacy (nasleđe, istorija, zaostavština), In House produkcija kalibara, Finishing (završna obrada - odnosi se na unutrašnjost sata), Umetnost finog časovničarstva (The Art of Fine Watchmaking) i Izrada & kvalitet (Craftmanship and Quality - pretežno ručna izrada i obavezno ručno sastavljanje sata). 2017 godine se ovim kriterijama pridružuju i cenovni uticaj na vintage tržištu i sposobnost servisiranja vlastitih satova napravljenih pre 1990 godine, čime se još više zaoštravaju uslovi ulaska u ovo izabrano društvo.

Pređimo na drugu tačku - In House produkciju, odnosno faktor, koji je u poslednjih dvadeset godina najviše uticao na diferencijaciju horoloških aktera na Assemblere (sastavljače) i Fabrikante (proizvođače) satova. Dosadašnji pregled najuticajnijih hronografskih mehanizama XX. veka u ovoj temi, predstavlja odličan dokaz, da u svetu hronografa zbog izuzetne retkosti vlastite produkcije mehanizama, razlikovanje po tom kriterijumu praktično nije ni postojalo. Razlozi su navedeni već na samom početku ove teme.

Vratimo se više puta pomenutom izrazu revitalizacija proizvodnje mehaničkih satova, koja je prve indikatore implementacije počela da ocrtava u drugoj polovini devedesetih godina. Ali šta to zapravo znači? Ne smemo zaboraviti u kakvim okolnostima su se odigravali ti veoma bitni koraci na prelomu starog i u prvim godinama novog veka. Dok je sa jedne strane u modernom životu vreme postajalo sve dragoceniji činitelj svakodnevnog života (Time is money), koji se još brže odigravao zahvaljujući rapidnom razvoju mobilne telefonije, sa druge strane je baš taj segment značajno uticao, da se potreba za ručnim satovima sve više smanjivala, jer i najprostiji mobilni telefon je pokazivao vreme. Pošto se radilo o izuzetno popularnom novitetu, veliki deo tržišta je jednostavno zaboravio, da ručni satovi uopšte postoje. Pored toga, kvarc je ostao cenovno pogodan i prosečnom kupcu uvek dostupan. Ako tome dodamo i rapidno rastući novi trend na tržištu u vidu modnih kvarc satova, za mehaniku je ostalo vrlo malo mesta. Gledano sa perspektive prodaje mehaničkih satova došlo je rasplastavanja tržišta. Otpali su takozvani nestabilni kupci, jer su svoje potrebe zadovoljili kupovinom mobilnog telefona ili kvarc sata. Ostalo je jezgro, na koje se moglo osloniti. Ali to jezgro je imale svoje karakteristike. Najbitnija je svakako osobina tih kupaca, da za razliku od ranije, satove ne kupuju isključivo iz potrebe. Kada se pored dve znatno masovnije i prisutnije opcije, odlučiš za treću, odnosno kupovinu mehaničkog sata, onda je u poriv za to svakako umešan osećaj naklonjenosti, pripadnosti i makar zrnca horološke obaveštenosti. Prevedeno u psihologiju prodaje, napuštamo zonu racionalne i prelazimo u emocionalnu kupovinu. Prevedeno u jezik horoloških provajdera, takvog kupca je znatno složenije privući, zadovoljiti i zadržati. Potrebno je nešto više nego samo ponuditi dobar sat. Potrebno mu je predočiti da je vaš sat poseban i unikatan, baš kao i on. A kako dokazati posebnost i unikatnost ako ne sa vlastitim mehanizmom.
U ovoj priči posebnu ulogu odigrava razvoj interneta. Prvi put se dešava, da se ljubitelji satova mogu neprestano direktno družiti u svakom trenutku dana, nedelje, godine. Razmena mišljenja, iskustva, znanja, prepričavanje priča, oživljavanje legendi stvaraju posebnu dimenziju, pravi kotao u kojem su vrele emocije i kuvale se reke novih pristalica mehaničke časovničarske delatnosti, koja je svojom istorijom, dostignućima i junacima predstavljala neiscrpan izvor i temu obožavanja. Preko blogova, specijalizovanih on-line magazina i foruma su se neprestano regrutovale armije novih vernika, čiji je hodočasniski put sastavljen iz stanica u prodajnim salonima. Da ovo što pišem nije obična ideološka erupcija horološkog zaljubljenika, svedoče sledeće slike:

Prilog 155630
Izvor: Researchgate.net

Dijagram prikazuje uspon količinskog izvoza švajcarskih satova nakon II. Svetskog rata, koji kulminira na samom početku ’70-tih godina, zatim potpuni sunovrat tokom sedamdesetih, ponovo uzdizanje sredinom osamdesetih, te pad sredinom ’90-tih godina. Naravno, vrednostni pokazatelj je znatno umereniji i uglavnom u usponu, jer sadržava faktor rasti cena na tržištu.

Prilog 155631

Izvor: FH – Federation de I'industrie horlogere Suisse

Analiza Švajcarskog horološkog saveza pokazuje analizu izvoza Swiss satova u periodu od 2000 do 2021 podeljenu na petogodišnja razdoblja po kriterijumima ukupne realizacije, kao i po mnogo značajnijem – podelu na electronic (kvarc: analog & digital) i mehaničke satove. Iz analize je očigledno, da se količinski trend pada ukupne prodaje iz poslednjih 5 godina prošlog veka nastavlja i na početku novog. Činjenica, da ljudi više ne kupuju satove iz potrebe je očigledna u podacima, da je u izuzetno uspešnoj godini pre covid krize (2019), prodano čak 20 % manje satova nego na najnižoj tački kvarčne krize, dok je sa druge strane vrednost prodanih satova čak 6 puta veća nego 1982 godine. Takav uspeh nije rezultat samo inflacije u istom periodu, koja je iznosila 90 %. Nemamo tačne podatke za rast životnih troškova, da bi time došli do razlike u realnom dohodku u tom razdoblju ali svakako današnja Swiss industrija je u vrhunskom položaju.
Ako uporedimo prodaju kvarca sa mehaničkim satovima u poslednjih 20 godina, dobićemo još zanimljivije zaključke. Iako se kvarc satovi po količinskim kriterijumu danas za skoro trećinu prodaju više od mehaničkih, trend u periodu od 2000 do 2021 jasno ocrtava trostruki pad, dok je kod mehaničkih satova obrnuta slika – skoro trostruka rast. Ako dodamo kriterijum vrednostne realizacije, dobićemo petostruku dominaciju mehanike. Ali šta je sa mehaničkim hronografima, koji su glavna tema ovog izlaganja? Podaci Švajcarskog horološkog saveza javnosti nisu poznati ali uvek postoji put, kako doći do realnih zaključaka.

Prilog 155632

Organizacija Statista nam nudi odličan pregled vrednostne realizacije Swiss produkcije po cenovnim razredima satova u istom razdoblju, koji još više upotpunjava analizu iz prošle slike. Bez posebne analitičke nadarenosti, potpuno je jasno da plavu boju predstavljaju kvarčni satovi, u crnoj se uključuje najniži deo entry levela mehanike, da bi se situacija skoro potpuna obrnula u sivom razredu (500-3000 CHF), dok je bordo boja rezervirana isključivo za mehaniku – naime reč je o izvoznim cenama, na koje nisu dodane carinske dažbine uvoznih tržišta. Ako uzmemo u obzir cene mehaničkih hronografskih satova, potpuno je jasno, da je njihova tržišna pozicija definirana sivim i bordo obojenim stupcima. U ove dve boje je sadržano događanje u sferi luksuznih satova, čiji su važan činitelj hronografski satovi. U ove dve boje je potpuno sažeta diferencijacija horoloških subjekata na Assemblere (sastavljače) i Fabrikante (proizvođače). U ove dve boje je evidentan taj osnovni kriterijum, koji je prvo upotrebljavala stručna i manje stručna javnost a sve više preuzimaju i korisnici odnosno potrošači: Pre dvadesetak godina vrednost pojedinog proizvođača bila je određena sposobnošću da prozvodi sopstvene mehanizme, a u poslednjih desetak godina ovaj kriterijum je nadgrađen sposobnošću ovog entiteta, da kreira sopstveni hronografski mehanizam.

Kako je časovničarstvo došlo do te tačke gledišta? Uzeću sebi slobodu, pa ću pod reflektore postaviti brend, koji je i inače najčestija tema glorifikacije i demonizacije. Nebrojeno puta sam bio svedok javnim primedbama, prekorima i podsmevanjima upućenih na adresu Rolexa, činjenicom da se decenijama šlepovao na ramenima Valjouxa i Zenitha, pre nego što je na tržište izašao sa vlastititim hronografskim kalibrom. Predlažem, da se malo detaljnije fokusiramo u tu tematiku i ocenimo stepen nesposobnosti tog horološkog giganta. Idemo po redu.

Hrono(graf)holičar - 5. deo

Toliko puta pomenuta revitalizacija mehničke grane časovnočarstva u drugoj polovini '90-tih godina a sa njome i mehaničkih hronografa je sadržavala samo jedan In House mehanizam – Zenith El Primero. Žalosno ali istinito. Na taj mehanizam su se oslanjali u daleko najvećoj meri Rolex a nekolicinu su dobivali Movado i Tag Heuer. Sve ostalo je bilo u rukama ETA Valjouxa, Lemanie i Frederic Pigueta, te mastera modulara – Dubois Depraza.

Ovde bi možda bila na mestu manja korektura. Breguet je 1994 godine bio već sedam godina u vlasništvu Bahrainskog finansijskog fonda Investcorp, koji ga je otkupio nakon 17 godina boravka u okrilju Chaumeta. To je bio veoma važan period za Breguet, jer su vlasnici sa srednjeg istoka uložili velike sume u obuđivanje legendarne robne marke. Namerno sam upotrebio ovaj izraz, jer Breguet već od 1870 godine, kada je iz matične porodice pristao u rukama Edwarda Browna, engleskog časovničara, koji je delovao pretežno na francuskom tržištu, bio samo zvučno ime pod kojim je novi vlasnik, uključujući i sinove, izdavao satove, koji su se proizvodili na različitim mestima, dok se pra-pra unuk neprevazićenog horologa, Louis-Charles Breguet fokusirao na proizvodnju aviona, čime je značajno pomogao porodici Brown kod osvajanja otvorenog konkursa francuske armije za isporuku pilotskog hronografa. Tako je i legendarni model, ručni sat Type XX hronograf iz 1954, pod nazivom Breguet proizvođen sa strane firme Mathey-Tissot, dok je druga generacija u ’70 godinama, takođe sa Valjouxom 72 producirana u Chaumetu. Naftni magnati iz Bahraina su najveći finansijski ulog ostvarili 1992 godine, kada su od Piageta otkupili Lemaniu i postavili je pod vlasništvo Bregueta, čime je ova robna marka konačno materijalizovana u opipljivo agregatno stanje. Prvi kalibar pod novim krovom dolazi 1995 godine pod nazivom Lemania 1350. Integrisani cam actuated hronograf sa horizontalnim kvačilom, dijametrom 31,0 mm i vrlo prijatnom visinom od 6,4 mm. Za Breguet je dodana flyback komplikacija, što mu je donelo naziv Breguet 582Q. Raspored podbrojčanika je klasičan Compax na pozicijama 9 (mali sekundnik), 3 (štoper do 30 minuta) i 6 (štoper do 12 sati), sa ili bez datuma. Frekvencija 4Hz i 48 sati snage rezerve rada. Za ovaj mehanizam su karakteristične dve svojstvene osobine: nema opciju hackinga i minutna kazaljka hronografa klizi odnosno ne skače sa markera na marker nakon isteka 60 sekundnog izmerenog intervala. Finiširanje kalibra je urađeno mašinskim putem. Ploče i mostovi su prevučene rodijumom, osnovna ploča je ukrašena perlage tehnikom, rubovi poluga hronografa su ukošeni (anglirani), dok je rotor graviran Ženevskom šarom. Ništa spektakularno ali još uvek dovoljno, da bi Breguet 582Q mogli uslovno svrstati u In House vrstu kalibara.
1999 godine, Swatch grupacija kupuje Breguet, čime Nicolas G. Hyek ostvaruje dugogodišnju želju i brand u okviru grupacije postavlja na mesto, koje mu istorijski pripada - na uži vrh najvišeg kvalitetnog razreda. Izrada najprestižnijih modela se radi na originalnim, istorijskim mašinama, ponovo smo svedoci najvišeg standarda giljoširanja brojčanika. Ali sve to nije imalo poseban uticaj na hronograf Type XX, koji je doživeo nekoliko važnijih promena. 2004 godine dolazi nadgradnja pod nazivom Breguet 584Q a sa njom 24 satni indikator na poziciji 3, rotor sa keramičkim krugličnim ležajevima i silicijumova spirala. 2016 godine, 584Q/2 dobiva izuzetno privlačan ukrašen rotor sa prevlakom iz 18 karatnog zlata, kao i podešenost kalibra na 6 pozicija. Iznenađujuće deluje činjenica, da cam strukturiran hronograf dolazi sa adrese sa takvom reputacijom, kao što je Breguet. Ali, kao što je jedan analitičar napisao: to je najbolji cam actuated kalibar ikada.

Prilog 155637
BREGUET 584Q - 2004 - WATCHONISTA.COM

Prilog 155638
BREGUET TYPE XXI - 2004 - B584Q - BREGUET.COM

Iako nije bio direktno povezan sa zbivanjima u Evropi i SAD, Seiko se takođe našao na istom vozu, kojem se na putu u budućnost sve više stanica iscrtavalo menjajući naziv Kvarc u Mehanika. Sve više putnika sa njih je sa sobom donosilo karte na kojima je bila naznačena reč Hronograf. Seiko Instruments Morioka je odregovao na taj način, da je iz penzije povukao većinu inžinjera, koji su stvorili već nepostojeće 6139 i 6138 i uključila ih u projekt, čiji prvi rezultat dolazi 1998 godine, pod nazivom 6S74. Zanimljivost predstavlja činjenica, da je reč o ručnom navijaču a ne automatiku. 28,4 mm širine i 5,4 mm visine, kao i frekvencija 28.800 b/h su predstavljale odlične proporcije za ugradnju u prestižnu Credor liniju. Popularnost tada već opšteprisutnog Valjoux 7750 je primetna i po 9-12-6 rasporedu podbrojčanika na ovom mehanizmu. Mali sekundnik na poziciji 9, 30 minutni counter na poziciji 12 i 12-časovni counter na poziciji 6. Interensatno je da se stvaralačka ekipa nije odlučila za prikaz datuma, već je na poziciji 3 postavila indikator rezerve snage, koja je sa 60 sati bila značajan dodatan faktor. Kalibar 6S74 je bio integrisan column wheel ali iznenađujuće je da časovničari, koji su nosioci prestižne reputacije prvog vertikalnog kvačila u automatskom satu, nisu u ovom ručnom navijaču upotrebili isti sistem, nego su se odlučili za oscilirajući zupčanik, koji je upotrebio Edmond Capt na Valjouxu 7750. Ovaj kalibar je predstavljao odličnu bazu za celu plejadu 6SXX kalibara, koji su se izređali u narednih 7 godina. 1999 godine stižu automatske verzije sa visinom 7,2 mm i Magic Lever načinom samonavijanja, 6S77 i 6S78. Razlika između ova dva mehanizma je u indikatoru 50-časovne rezerve snage, koju je sadržavao 6S77, dok su oba sadržavala komplikaciju datuma. 2001 godine izlazi verzija pod oznakom 6S37, automatik sa datumom i indikatorom rezerve snage koji je zamenio kalibar 6S77 a od njega se razlikovao po rodijum platingu, za razliku od 6S77, koji je bio prevučen zlatnom prevlakom. Pokretao je modele Prospex Flightmaster, Brightz Phoenix i Credor Signo. 2005 godine Seiko predstavlja klasičan Compax položaj podbrojčanika (9 – 3 – 6) zahvaljujući kalibru 6S28. Proizvodnja kalibara iz 6SXX serije je trajala vrlo različito. Od samo 3 godine u vidu skeletozirnog 6S99, do 8 godina compax 6S28 (2005 – 2013) pa do rekordnih 14 godina (2001 – 2015) 6S37. Kalibar 6S78 je Seiko u već sastavljenom stanju prodavao Junghansu, koji ga je označavao kao J890. 2009 godine Seiko stavlja tačku na njega, kada ga prodaje Tag Heueru.
Verovatno će ostati večno pitanje, zašto je Seiko ukinuo liniju 6SXX hronografskih mehanizama, posebno u dobu, kada ta vrsta satova biva sve bolje prihvaćena sa strane tržišta. Sa druge strane, pokretali su satove namenjene samo japanskom tržištu, gde su bili pozicionirani u visoko luksuznom cenovnom razredu i pitanje je kakav uspeh bi postigli na svetskom nivou. Seiko je proizvođač, koji je naviknut na velike brojeve a tu bitku bi sa zapadnom konkurencijom verovatno brzo izgubio. Osim toga, ova linija kalibara je zahtevala prisutnost ljudskog faktora prilikom izrade i zato je za Seiko bila upitna i sa te strane. Ovde ne mislim na stepen finiša, koji je industrijski i u tim okvirima sa brušenim pločama, spiralnom obradom rotora (colimaconnage) ili Tokijskim uzorkom sasvim korektan, nego na specifikacije preciznosti, koje su bile u rangu od +15 do – 10 sec/d, što je blizu Top Grade Valjouxa 7750. Moramo uzeti u obzir, da u njih nije stavljana Spron 510 spirala, koja je 2005 godine već bila prisutna u Grand Seiko liniji i da su ove specifikacije postignute podešavanjem sa strane časovničara. Poznavaoci Seika su dobro upoznati činjenicom, da je reč o brendu, koji je u čitavom časovničarstvu daleko najviše profitabilno usmeren i da je Yen jedini faktor, koji mu određuje stepen kvaliteta. Kako drugačije objasniti, da je sa ovakvog kalibra prešao na modularni 8R48, koji čak i sa Spronom 510 postiže skoro jednom slabije specifikacije (-25 + 15 sec/d). Puno je jeftinije proizvoditi samo osnovno mašinsko podešene mehanizme.
Već sam više puta naglašavao, da im se takva politika obija u glavu upravo u ovom periodu, kada brendovi, koji su se glorifikovali sa prvim automatskim hronografskim satovima u tu čast, sebe i kupce usrećuju sa reizdanjima legendarnih modela, dok je Seiko zbog neadvekatnog kalibra u vidu pozicija podbrojčanika, taj izuzetno važan period obeležio sa karikaturom SRQ029J, koja bi trebala da predstavlja reizdanje legendarne Pande 6138-020. Ali možda je to i sretna okolnost za Seiko, jer je pitanje kakav uspeh bi postigla ta reizdanja, uzevši u obzir cene današnjih hronografa u usporedbi sa originalnim modelima 6139 & 6138, koja su na vintage tržištu i 4 puta jeftinija. Dok vintage hronografi Heuera, Breitlinga, Zenitha i Hamiltona izjednačuju ili nadmašuju cene reizdanih verzija, Seikovi Pogue, Ufo, Jumbo, Pande, Kakume i Bullehadi se hvataju u koštac sa takvim velikanima horolgije kao što su Sicura i Sorna sa Roskopf šiftaricama ili Fludo, Dreffe i ostali Chrongraphe Suisse školjkaši. Bez obzira na to, 6S74 je iako bez uticaja na širu modernu scenu bio prvi pravi In House kalibar iz perioda revitalizacije i Seiko je sa ostalim modifikacijama makar za deceniju postavio u High End horološki razred. Šteta je, što za sobom nisu ostavili dublji trag, jer istorija časovničarstva nas uči, da je za večnost potreban znatno duži kvalitetni kontinuitet.

Prilog 155639
SEIKO CREDOR 6S74 1998: SHIZUKUISHI-WATCH.COM

Prilog 155640
SEIKO 6S74 – 1998 – IO.WP.COM

Horologija se može posmatrati iz različitih uglova. Uvek ćemo naći pregršt zanimljivih i fascinantnih detalja. Ali kada uključimo one najznačajnije kriterijume: performans, složenost, inovacija, kvalitet završna obrada – stručna javnost je potpuno ujedinjena, svi putevi se slivaju na početak 21.veka. Ne samo zbog toga, što je nakon kvarčne krize došlo do eksplozije kreativnosti, nego zbog sve veće konkurentske bitke, koja je bila uslovljena In House produkcijom. Rapidno rastuće tržište hronografa je zbog složenosti radilo po svojim zakonima. Nešto manja brzina ali zato izuzetan intezitet. Uz pomenu prvog hrongrafa A. Lange & Sohne, uvek mi se pojave dva pitanja. Da li je Datograph te 1999 godine ubrzao ili usporio proces pojavljivanja vlastitih pokretača na sceni ultra luksuznih konkurenata i da li je njegov kalibar L951.1 proglašen za najlepši serijsko proizvođen hronografski kalibar ikada, zbog toga jer je kreiran i izvoajeren rukama dame? Ali kada bi samo to bilo ono što definiše ovaj kalibar, svet bi bio puno jednostavniji.

Konvecionalan način nastanka hronografa je prilično jednosmeran. Sastoji se od sklapanja kompromisa između želje, koja se odnosi na izgled brojčanika i između mogućnosti, koje ti pruža njegov mehanizam. Obično se nešto žrtvuje na prvom, da bi u potpunosti funkcionisalo ono drugo. Gunter Blumlein, suosnivač odnosno sureinkarnator firme u paru sa Walterom Langeom je imao potpuno čiste odluke, koje su se odnosile na izgled prvog hronografa brenda i direktoru razvoja Reinhardu Meisu ih je predstavio bez trunčice nade u smislu moguće promene ili odstupanja. Zaštitni znak Langea, veliki datum sa razdvojenim prozorima u koleraciji sa oba pobrojčanika hronografa, mora formirati savršeni jednakostranični trougao, bez obzira, što je alociranje subdialova sa standardnih pozicija 3 i 9, zahtevalo preispitavnje konfiguracije tradicionalnog hronografa sa bočnim kvačilom. Pridošlica iz GUB-a, časovničarka i dizajner mehanizama, Annegret Fleischer je bila suočena sa tim činjenicama. Ovaj put je morala ići u suprotnom smeru. Postaviti kalibar ispod mesta, kojem su već bile određene pozicije podbrojčanika. Srž problema je bio u tome, da su osovine preko kojih se pokreću mali sekundnik i minutna kazaljka hronografa bile veoma blizu diskova za veliki datum što je ostavljalo vrlo mali prostar za mehanizam hronografa. U standardnom hronografskom mehanizmu, brojač minuta će početi da se kreće neposredno pre isteka vremenske jedinice od jednog minuta, a kada istekne, škljocne na svoje mesto. Kod mehanizma L951.1 se kazaljka minuta hronografa ne pomera sve dok ne prođe tačan trenutak za minut. Ovaj princip je već bio poznat od ranije, pošto je realizovan u retkim džepnim satovima ali nikada do tada u znatno manjim mehanizmima ručnog sata. Postojali su samo hronografi sa sporo skačućim brojačima minuta, pričvršćeni pomoću ljuljajećeg pina sa zvezdastim točkom. Ovu metodu je upotrebila Annegret i pokazala se kao odličnim i preciznim načinom merenja vremena. Rezultat je integrisani flyback kalibar, ručni navijač sa frekvencijom 18.000 b/h, column wheel sa horizontalnim kvačilom, prečnika 30,6 mm, visine 7,9 mm i 405 delova. Inspiracija za strukturu je delimično dolazila od Longines flyback 13-ZN, a za ukrašavanje od istorijskih džepnih hronografa. Pored 40 umetnih rubina i 4 zlatna šatona, mehanizam je prepun komponenata obrađenih najboljim tehnikama angliranja, poliranja te najvišeg stepena ove metode - black mirror polishinga. Pošto za razliku od švajcarskih proizvođača, koji se zaklinju na visoko uglačan čelik, Lange za mehanizam upotrebljava materijale iz takozvanog nemačkog srebra, koja je mešavina bakra, nikla i cinka, pa su oni nešto zahvalniji za ručni način obrade. Philippe Dufour, najveći živeći časovničar je ovaj kalibar ocenio za najbolje finiširan serijski produkt do sada ali takođe najbolji i po izrazitoj trodimenzionalnoj strukturi, zbog koje ga neki opisuju kao minijaturnu metropolu, na koju asocira pogled na kalibar sa ptičje perspektive. Ocenjivati ovaj kalibar samo po finišu nije pravedno, pošto predstavlja pravi dragulj i u smislu inžineringa i arhitekture. Zbog svega navedenog je predstavljao pravu prekretnicu u horologiji i mnogi direktni akteri hronografsku sferu ocenjuju na doba pre njega i na epohu posle njega. Ja ne bih išao tako daleko. Satove uvek delim po cenovnim razredima i slažem se sa takvim pogledom ali samo u segmentu ultra visokog luksuznog razreda. Na kraju krajeva, broj proizvedenih satova sa ovim kalibrom na godišnjem nivou nikada nije bio viši od 500.

Proizvodnja kalibra L951.1 je trajala do 2012 godine, kada ga zamenjuje nadgradnja L951.6 sa većom rezervom snagom rada, koja je sa 60 sati čak za 24h veća od prethodnika i sa indikatorom AB/AUF na poziciji 6, koji se odnosi na nju. Zanimljivo je da A. Lange & Sohne još uvek nije ponudio hronograf sa automatskim navijanjem, koji je svakako još složenija institucija. Ako se malo našalimo, to je logično, jer uzevši u obzir cene njihovih satova, vrlo je malo kupaca, koji će ih nositi neprestano, pa je zato prikladniji ručni navijač. Ipak relanije je objašnjenje, koje ide u tri smera. Prvi je, da je brend više nagnut tradicionalnom časovničarstvu, pa su automatik satovi u njihovom portfoliju u deficitu u odnosu na ručne navijače. Drugi je usko vezan na prvi i deo je horološkog folklora, iako možda u ovom dobu zvuči više kao izgovor proizvođača: navijanjem sata se stvara specifičan, intiman odnos do njega. Treći razlog je dekoracija mehanizama, koja zbog odsustva rotora u ručnom navijaču za razliku od automatika, pruža potpun pogled na mehanizam i zadivljuje kvalitetom najvećih veština ove grane horlogije. Već sam napomenuo, da je ukrašavanje kalibara jedan od bitnijih razloga zašto se ultra luksuzni razred pretežno odlučuje za horizontalno umesto vertikalnog kvačila, a obično ćete i u takvom satu naći nešto više komponenata baš iz istog razloga, nego u industrijskom finiširanom kalibru, gde je funkcionalnost kalibra svetla tačka vodilja svih aktivnosti oko njega.

Prilog 155641
A.LANGE SOHNE DATOGRAPH FLYBACK L951.1 -1998 – A.LANGE& SOHNE.COM

Prilog 155642

1. LANGE & SOHNE DATOGRAPH 403.035 1998 BETTERIDGE.COM

Hrono(graf)holičar - 6. Deo

U post kvarčnom dobu, prvi Swiss proizvođač sa hronografskim In House kalibrom u punom značenju te reči je Rolex. Nakon 5 godina razvoja, 2000 godine na tržište izlazi sa Daytonom 16520, koju je pokretao mehanizam Rolex 4130. Ali to nije bio samo izlazak, nego potpuni tektonski pomak na tadašnjoj sceni. Integrisani automatik, column wheel, vertikalno kvačilo, 28.800 b/h, 72 sata rezerve snage, COSC Chronometre certifikat su glavne karakteristike, koje su čak i dotadašnji Zenithov 4030 ostavili korak za sobom. Sve to je postignuto sa skoro polovinom manje komponenata. Rolexov In House je sadržavao rekordno malih 201 komponenti, dok se brojanje kod Zenitha završilo na 390. Gde su Rolexovi časovničari potrošili 5 godina?

Kalibar je jedinstven po tome, jer je sekundni točak hronografa postavljen direktno u sredinu, dok je točak za sekunde sata lociran na poziciju 6, što je poptuno suprotno od konvencionalnih hronografa. Osim toga, prvobitan uspravan raspored ta dva točka je sada promenjen u površinski odnosno vodoravan, što je još jedan revolucionaran potez u sistemu vertikalnog kvačila. Takva konstrukcija je donela novi izazov, jer u njoj četvrti točak nije integrisan u vertikalni sklop kvačila, da bi se oslobodio prostor u sredini. Sve to je zahtevalo dodatan set točkova za pogon vertikalnog kvačila, koji pokreće drugi točak hronografa. Ali dodatan set znači više točkova i više zazora između zubaca, što u končanoj fazi može dovesti do zaglavljivanja kazaljke za sekunde na hronografu. Rolexov tim je smislio genijalno rešenje – revolucionarno dizajniran drugi točak sa opružnim zupčanicima, napravljen MEMS i LIGA tehnologijom. Njome je uklonjen sav vazdušni zazor između točkova zbog dubokog prodiranja između zubaca. Uz sve to, točak štopera za sate je sa prednje strane (ispod brojčanika), na 4130 premešten na leđnu stranu. Sve ovo je doprinelo manjoj visini mehanizma u odnosu na Daytonu sa 4030 kalibrom (Zenith El Primero) za, nećete verovati 0,05 mm na kalibru (6,55 vs 6,50 mm), i 0,03 na kućištu (12,5 vs 12,2 mm). Pa neka neko porekne, da se đavo skriva u detaljima. Ali ne zaboravimo ono najbitnije. El Primero ima horizontalni sistem kvačila, dok Daytonin kalibar vertikalan sistem, što bi moralo značiti znatno veću razliku u visini, koja je kod vertikalnog sistema kvačila izražena u višim brojevima. Ovako su Rolexovi inžinjeri ne samo mimoišli tu zamku, nego su čak i smanjili dimenzije.
20 satna veća rezerva snaga u odnosu na Zenithov 4030 je dobijena gore opisanim pozicioniranjem točka za satni štoper na poleđinu kalibra, čime je dobijen dodatan prostor za nešto veći barrel za skladištenje energije. Drugi, podjednako važan faktor je uvođenje revolucionarnog keramičkog rotora sa kugličnim ležajima.

4130 je jedinstven i po tome, što predstavlja prvi hronograf sa revolucionarnim materijalom iz koje je napravljena spirala. Rolexov Parachrom je In House razvijena i patentirana legura niobijuma, cirkonijuma i kiseonika, koja je ne samo garantovala COSC standard preciznosti, nego je njena nadgrađena verzija (2005 godina) Blue Parachrom, predstavljala jednog od najvažnijeg činitelja, da je Rolex 2015 godine prešao na najstroži standard u industriji, Superlative Chronometer sa najvišim dnevnim odstupanjem u granicama + 2 – 2 sec/d.

Rolex 4130 živi već 22 godine i od prve verzije je doživeo 18 nadgradnji, koje brend nikada ili vrlo retko obelodanjuje u javnost. Bitno je da čak i kupac prve verzije prilikom servisiranja postaje vlasnik svih tih poboljšanja. Postao je pravi workhorse, koji je u svetu hronografa sa preciznošću i 3-dnevnom rezervom snage još uvek svež i u prednosti ispred pratioca. Za sada nema nagoveštaja a i nikakve potrebe da bi bio zamenjen novim. Rolex je sa njim utvrdio svoju filozofiju u kojoj se funkcionalnost i praktičnost drže čvrsto ruku za ruku i stvaraju auerolu prestižnosti. Imamo čistokrvni sportski hronograf, koji svojim dimenzijama i izgledom, te posebno u verziji sa plemenitim metalima omogućuje svoju prisutnost u svim sferama života njegovog vlasnika. Rolex se takođe pobrinuo za pristojan izgled mehanizma u tom satu, iako je zatvorenim poklopcem kućišta sakriven posmatraču. Reč je o mašinskom načinu dekoracije u kojem su ploče i kinetički voz obrađene kružnim satiniranjem (circular graining), mostovi su fino satinirani i zaključeni spiralnim uzorkom (snailing), vrhovi šarafa su zrcalno polirani, dok su ivice ukošene (anglirane).

Prilog 155643
ROLEX 4130 – 2000 – ROLEX.COM

Prilog 155644
Rolex Daytona 116520 – 2000 – kronos360.com

Prilog 155645
4130 Liga točak sa opružnim zubcima za pogon sekundnog hronografa - Thenakedwatchmaker.com

Vraćamo se u Saksoniju, odnosno samo 50 metara dalje od Langea – u Glashutte Original. Istovremeno sa Rolex 4130, 2000 godine, dolazi model Panoretrograph sa kalibrom GO 60. Kao i slavniji sused, Glashutte Original je takođe upravo bio u zanosu novog horološkog života, pošto su 6 godina ranije Heinz W. Pfeifer i Alfred Wallner postali vlasnici nekadašnjeg Glashutte Uhren Betriebe - GUB. Za razliku od prošlosti, odluka je bila nastaviti sa najboljim praksama i dostignućima ovog nemačkog centra visokog časovničarstva. Razvijanje Panoretrogapha je teklo istovremeno kao i Langeov Datograph. Nikada nećemo saznati, da li je sa ove druge strane bilo špijurniranja kroz prozor ali Panoretrograph je znatno složeniji sat od Datographa. Dok prvi pogled na Datograph i bicompax podbrojačnike otklanja svaku sumnju, da pred sobom imamo hronograf, Panoretrograph zahteva dodatno proučavanje, jer ćemo na njemu umesto ovih tradicionalnih elemenata naći trodelni display brojač sa 10 minutnim skalama, koje prikazuju izmereno ili odbrojeno vreme do/od 30 minuta, što znači, da je sekundni točak hronografa opremljen sa prekidačem, koji kazaljku može pokretati u oba smera. Uz to, hronograf ima dodatnu komplikaciju flybacka. Kao da navedeno nije dovoljno, štoper je opremljen posebnim zvonom, koje naznanjuje kraj odbrojavanja. Pošto sat dolazi iz Glashuttea, po definiciji sledi veliki panoramski datum. Ovoga puta u jednom prozoru ali sa dva diska.

GO 60 je integrisani ručni navijač sa column wheelom i horizontalnim kvačilom, sa prečnikom 32,2 mm i visinom 7,2 mm. U usporedbi sa Datographom kuca u 1,5 Hz višoj frekvenciji (28.800 b/h) i ima 6 sati veću rezervu snage (42h). Njegova dekoracija predstavlja oličenje Glashutte časovničarstva. Balansni točak sadražava 18 zlatnih ponderiranih vijaka, mostovi su ručno gravirani, dok je za kalibar karakterističan i najviši stepen ručnog poliranja (black mirror) za pokrivač rubina četvrtog točka. Uz zlatne šatone ćemo izbrojati 54 umetnih rubina. Kvalitet Panoretrographa je imao veliki odjek u javnosti, posebno kada je godinu dana kasnije proglašen za sat godine. Mehanizam se u nekoliko varijanta limitiranih serija proizvodio do 2004 godine a nasledio ga je za nijansu jednostavniji (bez zvona) GO 63-01, u modelu Panograph, koji se i danas proizvodi. Glashutte Original je u godini lansiranja Panoretrographa kupljen sa strane Swatch grupacije i sa 750 zaposlenih i godišnjim obimom proizvodnje od 15.000 satova ima značajnu ulogu u visokom luksuznom razredu.

Prilog 155646
GLASHUTTE ORIGINAL GO 60 2000 WATCHTOALKFORUMS.COM

Prilog 155647
GLASHUTTE ORIGINAL PANORETROGRAPH 2000 GO 60 STOCKSX.COM

Neverovatno zvuči činjenica, da je jedan od najeminentnijih stubova horologije, Jaeger-LeCoultre do 2004 godine, kreirao rekordnih 1200 mehanizama a da nijedan od njih nije bio hronograf za ručni sat. Možda je reputacija brenda podigla očekivanja u smeri spektakularnosti i revolucionarnosti ali proizvođač je sledio ideju potpune racionalnosti u smislu stapanja kvaliteta i praktičke upotrebljivosti. Čak šta, išao je proverenim putem.
JLC 751 se delomično ugledao na Frederic Piguet 1185, jer i kod njega četvrti točak mehanizama nije smešten u sredinu, nego na poziciji 6 i direktno pokreće sekundnu kazaljku sata. Da bi se izbegao kinetički voz za pokretanje sekundne kazaljke na hronografu, JLC 751 jednako kao FP 1185 ima na vrhu escape wheela konstruisan zupčanik, koji vrši ovu funkciju. Ali superiornost JLC se nalazi u dve cevi (berrela) za skladištenje energije u vidu ravnomernijeg obrtnog momenta, što mu omogućava 65 sati rezerve rada, čak 25 više of FP1185. JLC je integrisani column wheel automatik sa vertikalnim kvačilom a njegova najveća odlika se nalazi u visini od samo 5,72 mm, čime takođe opravdava naziv Ultra slim. Osnovna varijanta je podrazumevala Compax raspored podbrojčanika štopera do 12 sati na poziciji 9, 30 minutnog štopera na poziciji 3, te malog sekundnika i datuma na pozicji 6. Varijanta mehanizma 751G je sadržavala bicompax raspored u vidu dva podbrojčanika, kod čega je veoma neobičajena odluka bila izbacivanje malog sekundnika. Zato ne čudi, da je ovaj kalibar ugrađivan u modele sa izrazito sportskim karakterom. Dekoracija mehanizma je mašinska i uključuje angliranje rubova, spiralno povlačenje crta (snailing) i Ženevsku šaru. Spektakl iz JLC dolazi 3 godine kasnije u vidu kalibra 380 i modela Duometre a Chronographe, ali to je već progresivna grana moderne horologije, za koju je potrebna posebna tema.

Prilog 155648
JLC 751 2004 DEPLOYANT.COM

Prilog 155649
JLC MASTER CONTROL JLC751 2004 DEPLOYANT.COM

Langeov Datograph je kraljevao u najvišem horološkom razredu i krunu dodatno potvrdio još jednim remek delom L001.1, Double Split Chronographom, satom koji je izmereno vreme dva dogodka, koji su počinjali istovremeno a završavali različito, izražavao ne samo u sekundama nego i u vrednostima do 30 minuta. Time je postavljena još jedna nova horološka prekretnica. Sve to se događalo 2004 godine i još uvek se čekala reakcija najvećeg – Patek Philippa. Odgovor je došao sledeće godine ali je bio zapanjujuće iznenadjujuć. Prvi In House hronografski mehanizam su predstavili u ženskom satu. CHR 27-525PS je Rattraparante ručni navijač, monopusher, koji je sa 5,25 mm visine (prečnik 27,2 mm) predstavljao najtanji hronograf te vrste u istoriji ali je ugrađen u kućište dijametra 32,2 mm. Iako je ovaj potez Pateka bio donekle razočaravajući, ne možemo se oteći utisku, da kalibar sa izuzetnom čvrstinom i po dubini i po gustoći, predstavlja potpuno oličenje najvišeg standarda umetnosti izrade satova. Kao da je proizvođač želeo pokazati da ne postoje prostorska ograničenja, koja bi mu predstavljala nepremostive prepreke i ovaj sat pravljen po uzoru čuvenog modela Victorin Piguet iz 1923 godine je bio više nego pogodan za to. Prodaja modela je bila u skladu sa očekivanjima veoma slaba, pa ćemo se preseliti u 2010 godinu i naznačiti kalibar CH 29-535PS, prvi In House hronograf muškog ručnog sata Patek Philippe-a, iako se i ovaj kalibar prvi put pojavio godinu dana ranije, takođe u satu za dame.
Integrisani ručni navijač, 29,60 mm x 5,35 mm, column wheel sa horizontalnim kvačilom, frekvencijom 4 Hz i rezervom rada od 65h, te In House razvijenim Gyromax balance wheelom je predstavljao klasičan hronograf, bicompax sa šotperom do 30 minuta, kakav se očekuje od ovog tradicionalnog proizvođača. Izdvaja ga patentirana kapica iznad kolonskog točka (column wheela) za kontorlu dubine na kojoj se točak hronografa i točak kvačila zahvaćaju, omogućavajući preciznu regulaciju bez potrebe za rastavljanjem delova. Kao i Datograph L951.1, hronografska kazaljka izmerenih minuta skače nakon pretečenih 60 sekundi zahvaljujući ekscentru i polugi a potencijalna opasnost u vidu oteževanja kretanje kazaljke usled težine poluge je anulisana perforisanom minutnom osovinom sa prerezom na kraju, kao i skeletizovanom polugom i namotanom oprugom za trenutno napredovanje štopera minuta. Pored toga mehanizam ima patentiran profil zubaca, koji elimeniše hod u prazno sekundne kazaljke hronografa zbog strukture horizontalnog kvačila u kojoj se dva zupčanika spajaju u istoj ravni, što može voditi u proklizavanje zubaca prilikom međusobnog susreta. Novi gušči i puniji profil zubaca omogućuje pun kontakt površine i time sprečava zazor. U kalibru je predstavljeno još jedno svojstvo – čekić za resetovanje minuta je pojedinačno opružen i okreće se na čekiću za sekunde, dok je kod većine ostalih hronografa hammer jednodelan.
Patek se ovde ne zaustavlja pa već dve godine kasnije (u vreme prenavljanja Lange Datographa) predstavlja CHR 29-535 PS Q, rattraparante hronograf sa večitim kalendarom.
Osnovna ploča je finiširana Perlage metodom, ivice su ručno anglirane, umetni rubini i zrcalno polirani šarafi su smešteni u visoko poliranim šatonima, dok je ekscentrični pokrivač dekorisan black mirrror, najvišom tehnikom poliranja. Na mostovima i rotoru se može naći finiš u tehniki zrnjenja i Ženevskoj šari.

Prilog 155650
PATEK PHILIPPE CH 29-535 PS, 2010, PROFESSIONAL WATCHES.COM

Prilog 155651
PATEK PHILIPPE 5170J CHR 29-535PS 2010 SWISSLUXURY.COM

Vraćamo se u 2007 godinu. Svakim mesecom diferencijacija na hronografskoj sceni postaje sve izrazitija i veća imena su osim smanjivanja zavisnosti od dobavljača generičkih kalibara izražavala tendenciju i ka unutrašnjoj hierarhiji linija i modela po kojoj su u osnovne modele ugrađivali outsorcovane kalibre a prestižnije implementirali plodovima sa vlastitog vrta. Na tradicionalnom časosvničarskom sajmu u Baselu, čuveni IWC časovničar Kurt Klaus, predstavlja svoj ponos - IWC 89360 u liniji Da Vinci. Za ovog proizvođača dva vertikalna podbrojčanika nisu nikava novost, setimo se Portugieser hronografa, koji je tada već 8 godina znatno doprinosio troniranju ETA Valjouxa 7750. Verovatno takva pozicioniranost asocira, da je kod nastanka novog kućnog kalibra uticao najslavniji generik. Da, postoji jedan zajednički detalj pod nazivom oscilirajući zupčanik, opisan u ranije u ovoj temi – i to je sve. Najizrazitija karakteristika sata je subdial na poziciji 12, koji omogućava istovremeno čitanje izmerenih satova (12) i minuta (60). Ovde u prvi plan stupa pomenuti oscilirajući zupčanik sa povezivanjem četvrtog točka mehanizma sa točkom za sekunde hronografa, dok se brojač sati i minuta pokreće direktno od cevi preko drugog zupčanika. Takva konfiguracija znatno smanjuje opterećenje kinetičkog voza, jer se energija crpi direktno iz njegovog izvora i u konačnoj fazi znatno doprinosi zadivljujućoj rezervi snage od 65 sati. IWC inžinjeri su posebnu pažnju usmerili u profil zubaca, koji su trodelni i veoma efikasno se dopunjuju prilikom interakcije, pa time sprečavaju takozvano štucanje hronografsek kazaljke prilikom aktiviranja štopera. Integrisani column wheel automatik flyback kalibar, prečnika 30,0 mm i visine 7,5 mm sa frekvenijom 28.800 b/h ima unapređen sistem samonavijanja sa 4 opružne šape umesto standardne 2. Rotor pokreće set osovina, koje guraju i povlače točak za namotavanje povezan sa cevi. Za mehanizam je karatkerističan podesiv balans mase – takozvani free sprung.
Dekoracija mehanizma je izrađena u klasičnom mašinskom maniru. Perlage, ivice mostova su anglirane i polirane, dok se na rotoru mogu naći fragmenti Ženevske šare i spiralnih uzoraka (snailing).

IWC je 2018 godine otišao korak šire u integraciji kućnih kalibara u portfolio. Uvodi liniju 69000 automatik hronografskih kalibara, kojom oprema srednji razred vlastite produkcije. Ovim je u poptunosti smanjio zavisnost od generičkih kalibara i u nešto nižem cenovnom razredu od onih, koje pokreće linija 89000. 69000 je takođe column wheel sa oscilirajućim zupčanikom, dok mu širu cenovnu pristupačnost omogućuje jednostavniji Pellaton ili bolje reći Magic Lever način samonavijanja, koji za razliku od sofisticarinijeg 4-kanalnog u 89000, donosi manju rezervu snage od 48 sati, dok je maksimalna preciznost izrade komponenti obezbeđena LIGA sistemom.

Prilog 155652
IWC 89360, 2007, WATCHLYZER.COM

Prilog 155653
IWC DA VINCI CHRONOGRAPH 89360 2007 SWISSCOLLECTORS.COM

Za Piaget je nešto veliko samo ako je malo. Ovaj master tanjina je ostao veran svojoj filozofiji i prilikom pristupa razvijanju prvog vlastitog hronografskog mehanizma. Piaget 880P iz 2007 godine, nije izneverio. Integrisani column wheel samonavijajući (automatik) flyback mehanizam sa vertikalnim kvačilom i frekvencijom 28.800 b/h – sve to se nalazi u prečniku 27,0 mm i visini od fascinantnih 5,6 mm. Ako izuzmemo dve cevi (berrela) za skladištenje energije, koje su zajedno tanje od eventualne jedne, Piaget nije ništa drastično uradio na samoj konstrukciji mehanizama, koja bi mu donela nekoliko dodatnih milimetara. Energija, koja se skladišti u njima donosi 50 sati rezerve rada, što je u neku ruku skromno ako uzmemo u obzir neke druge mehanizme sa takvom strukturom. Piaget je jednostavno išao putem maksimalnog stanjivanja komponenti mehanizama. 24 satni indikator, prikladan za upotrebu u drugoj vremenskoj zoni na poziciji 9, podbrojčanik štopera do 30 minuta na poziciji 3 i mali sekundnik na poziciji 6, te datum na poziciji 12 čine compax brojčanik sata i koji predstavlja definiciju modernog dress hronografa, što znači izostanak tahi ili telemetra, te rotirajućeg bezela.
Kalibar je finiširan u visoko industrijskom maniru. Glavna ploča je obrađena kružnim satenskim glačenjem (circular graining), rubovi su mašinsko anglirani, dok je rotor ukrašen Ženevskom šarom i ugraviranim logotipom Piageta a ne izostaju i visoko polirani plavi šarafi.
Kalibar 880P je na svoj način predstavljao 8-godišnju predigru za Piaget 883P, sa 4,65 mm najtanji hronografski kalibar u istoriji. Ako se pitate, kako im je ovo uspelo, najjednostavniji odgovor bi bio: debljina rotora na automatiku 880 P iznosi 0,95 mm. To je broj koji predstavlja razliku između mehanizma, koji za navijanje zahteva rotor (automatik) i ručnog navijača, kakav je 883P, koji energiju dobija preko glavne krunice (883P). Sve ostale funkcije su jednake.

Prilog 155654
PIAGET 880P 2007 PIAGET.COM

Prilog 155655
PIAGET POLO 880P 2007 PIAGET.COM

Kao što se do sada moglo videti, do 2008 godine, ponuda na segmentu In House hrongrafskih satova postaje sve raznovrsnija. Proizvođači su svakako želeli ponuditi nešto svojstveno, nešto što ih razlikuje od drugih i čime će ostaviti trajan trag i pečat. Neko je izlazio sa ultra teškim i inovativnim komplikacijama, neko sa potpunim fokusom na funkcionalnost, neko sa posebnim konstrukcijskim dosegnućima usmerenim u izgled sata a Panerai se kladio na učestalost potrebe navijanja. Panerai P2004 je to zahtevao svakih 8 dana, a da se vlasnik ne bi gubio u brojanju dana od navijanja do navijanja, stavljen je indikator rezerve snage. Integrisani ručni navijač, column wheel sa vertikalnim kvačilom je sebi uzeo prostora koliko je trebalo, pa zato prečnik od 37,8 mm i visina 8,2 mm uz čak tri cevi za skladištenje energije omogućavaju 8 dnevni rad nakon pune navijenosti. Njegova jedinstvenost se nalazi u samo jednom pusheru preko kojeg se upravlja hronograf: početak i kraj merenja, kao i resetovanje. Da se ne bi narušavao zaštitni znak brenda u vidu stranskog pokrivača krunice, pusher hronografa je postavljen na poziciju 8. Podbrojčanici su postavljeni u bicompax stilu, na poziciji 9 ćemo naći mali sekundnik, te 24-časovni indikator, pogodan za GMT funkciju, dok je na poziciji 3 smešten štoper do 30 minuta.
Finiš mehanizma zavisi od cenovnog stepena modela, kojeg pokreće. Dok u limitiranim verzijama iz plemenitih metala možemo naići na ručno anglirane i polirane površine uz neobično oskudan stepen brušenja na osovinama ispod column wheela, u standardnim verzijama mehanizmima dobijamo paket industrijskog finiša. 2010 godine izlazi verzija kalibra P2004/10, koja sadržava skeletozirane berrele.
Pojavom P2004 mehanizma započinju šire debate o definiranju pojma In House kalibar, koja su danas već deo svakodnevnice horološke scene. Naime, poznato je da je Panerai započeo sa produkcijom vlastitih kalibara 2014 godine u pogonu u Neuchatelu. Tada su znatno raširili prostorski deo produkcije i skoro duplirali broj zaposlenih, koji se danas kreće oko 280. Petina novo zaposlenih se odnosila na razvojno odeljenje brenda. Od tada je Panerai samostojno razvio i proizveo preko 30 vlastitih kalibara ili njihovih verzija. Ali do 2014 godine, za Panerai je kao i za Montblanc ili Baume & Mercier i delomično za IWC, mehanizme razvijao i izrađivao Valfleurier Ebauches s.a, pod vodstvom časovničara Eric Kleina, koji je uz pomenute firme zajedno sa A. Lange & Sohne, Vacheron Constantin, Jaeger-LeCoultre, Cartier, Piaget i Roger Dubois član Richemont Group-a. Ovaj tajanstveni proizvođač raspolaže sa svim stepenima produkcije, uključujući razvoj, koji se odvija u Neuchatelu, produkciju u Buttesu i finiširanje u La Cote aux Feesu. Tako i za kalibrom P2004 stoji Valfleurier Ebacuhes, koji ga je ekskluzivno izradio za Panerai. Pošto su oboje članovi grupacije Richemont, tretiran je kao In House mehanizam i time dolio ulje na vatru žestokim polemikama koje idu iz jedne krajnosti, da se radi o legitimnom etiketiranju pa do sasvim suprotne, da se kao In House ne sme definirati nijedan mehanizam kod kojeg je već samo jedna komponenta nabavljena od tuđeg izvora. Pošto su kod Panearia kasnije bile otkrivene određene manipulacije u kojima je generičku ETU etiketirao kao sopstvenu kreaciju i da je menadžment Richemonta velemajstor manipulacije sa naduvavanjem ili izmišljanjem određenih istorijskih »činjenica« vezanih na svoje brendove, zakulisne priče sve više dolaze do izražaja. Ipak, moramo biti realni. Slične stvari sa eksluzivnim izradama mehanizama, pa čak i postojanje fantomkih brendova se dešavaju i u drugim grupacijama – setimo se samo Swatch grupacije. Ali o tome, možda nekom drugom prilikom.

Prilog 155656
PANERAI P2004 2007 PANERAICENTRAL.COM

Prilog 155657

Jedan od razloga za postojanje satova na ručno navijanje u 21. veku je uživanje u gledanju mehanizma prilikom rada. Suprotno od toga, rotor automatskog sata, koji je zadužen za njegovo samonavijanje, ometa ceo pogled i znatno smanjuje ugođaj doživljaja. Rotor je obično postavljen centralno, što znači da se kreće po celoj površini kalibra ispod sebe i time u svakom trenutku delimično sakriva pogled na njega. Čak i kada se postavi eksentrično, imaćemo isti problem. Problem je rešiv ugradnjom mikro rotora u unutrašnjost kalibra ali takav sistem zahteva umanjivanje svih ostalih delova, što za sobom povlači čitav niz potencijalnih poteškoća - od preciznosti izrade i kasnijeg performansa do neuporedivo viših troškova. Carl F. Bucherer je u potrazi za rešenjem pokucao na vrata časovničarskog studija Techniques Horlogeres Appliquees iz Saint-Croixa i 2005 godine je počeo zajednički braimstorming koji je 2008 g., zaživeo kao CFB A1000, prvi hronografski In House kalibar C.F. Bucherera i prvi serijski automatski kalibar u istoriji sa perifernim načinom navijanja. Kod ovog sistema je zupčanik za namotavanje glavne opruge postavljen u blizini ivice mehanizma, rotor je standardan polukružni oblik zamenio prstenastim izgledom, a da bi se obezbedila snažna oscilacija, sa jedne strane je opterećen mesingom. Time je oscilirajuća težina raspoređena po osnovnoj ploči umesto na gornjem delu a i sistem navijanja je potpuno ravniji nego u standardnom mehanizmu. To dovodi u pitanje efikasnost mehanizma odnosno znatno manji udeo iskorištene energije u odnosu na klasičan rotor. Sistem perifernog navijanja je ranije istraživao Patek Philippe ali ga je baš zbog nepotpune efikasnosti nakon nekoliko desetina proizvedenih komada, 1970 godine povukao iz razmatranja. Tek napredak u tehnologiji izrade komponenta, poznat pod skraćenicama CNC, CAD, LIGA, SWE i materijali, kao što je silicijum su omogućili ovaj revolucionarni horološki pristup.
Svakako je na mestu napomenuti, još jednu odličnu inovaciju, koju je doneo CFB A1000. To je sistem za apsorpciju stresa, kod kojeg dve ruke opterećene oprugom drže escapement na mestu. Kada dođe do udara, preko opruga tih ruka, doći će do usrkavanja sile i nemirnica će ostati neopterećena.
Izostatak rotora na vrhu ima uticaj na visinu kalibra CFB A1000, koja uz prečnik 30,0 mm iznosi fascinantnih 4,3 mm. Možda bi od samonavijajućeg kalibra očekivali višu frekvenciju od 3Hz ali to je cena neometanog pogleda na njega. Ali zato rezerva rada od 55 sati širi osmeh na licu. Varijante mehanizma pod oznakama CFB A1001 donose komplikaciju velikog datuma sledeće godine, da bi 2010 g., CFB A1002 doneo i indikator rezerve rada. Dekoracija ovog column wheel kalibra je urađena u industrijskom maniru sa Ženevsko šarom na mostovima, mašinsko angliranim i poliranim rubovima, te fino satiniranim površinama na ostalim elementima.
Saradnja Carla i Techniques Horlogeres Appliquees studija je donelo međusobno zadovoljstvo do tog stepena, da prvi kupuje studio sa svih 17 inžinjera i uključuje ih u C.F. Bucherer.

Prilog 155658
CFB A1000, 2008, HAUTEHORLOGERIE.ORG

Prilog 155659
CFB MANERO A1000 CHRONOGRAPH, 2008, TIMEZONE.COM

Hublot nije brand, koji je sa svojim prvim In House hronografskim kalibrom imao ultimativnu težnju za izdvajanjem od ostale konkurencije, jer tu ulogu savršeno ostvaruje svaki sat, koji dolazi iz Nyona. Dovoljno ga je samo postaviti ispod safirnog stakla sa obe strane i dopuniće spektakal. Krajem prve decenije 21. veka u modi su bili veliki satovi. Hublot Big Bang Unico sa prečnikom 45,5 mm i visinom 16,45 mm je bio jedan od trendsettera u visokom luksuznom razredu. Za takve dimenzije sata je bio potreban veliki mehanizam. Kalibar HUB 1242 je realizovan 2009 godine i sa prečnikom 30,0 mm i visinom 8,05 mm predstavlja idealnu sintezu sa kompletom Unico hronografa. Integrisan mehanizam na automatski pogon, sa column wheelom, frekvencijom 28.800 b/h, rezervom snage sa odličnih 72h je doneo patentiran sistem sa dva vertikalna kvačila. Ako me pitate, koji je kapital ovog patenta - iskreno ne vidim ga u ničemu posebnim osim u estetskom aspektu, jer njegova funkcija flybacka i reseta deluje kao i kod svakog dobrog strukturiranog column wheela sa jednim vertikalnim prenosnikom energije. HUB 1242 je takođe jedan od vrlo retkih hronografa, kod kojeg je column wheel postavljen na prednju stranu mehanizma (pozicija 6), pa je vidljiv na brojčaniku sata.
Pošto Hublot spada u raritetnog proizvođača, koji raspolaže sa vlastitim odeljenjem za oblaganje i premazivanje, u tom stilu je napravljena i dekoracija kalibra HUB1242. Stilizovani točkovi, umesto tradicionalne Ženevske šare, ploče i mostovi su peskareni, naći ćemo i mnoštvo mašinsko poliranih i ukošenih površina.
Trend smanjivanja satova je 2015 godine doneo novu verziju ovog hronografskog kalibra pod nazivom HUB1280. Visina je smanjena na 6,75m, što ga je dovelo u mogućnost ugrađivanja u novu Unico seriju sa kućištima prečnika 42,0 mm i 14,5 mm visine. Došlo je do nekih promena u strukutri, kod koje je kvačilo za sekunde oscilirajuće i podesivi sistem trenja hronografa pomoću krugličnih ležajeva.

Prilog 155660
Hublot 1242 unico 2009 - Watchcollectinglifestyle.com

Prilog 155661
HUBLOT BIG BANG UNICO HUB 1242 2009 CHRONO24.COM

Hrono(graf)holičar - 7.deo

Pažljiviji i bolje upoznati pratioci horološke scene i njene istorije su se mogli na osnovi dosadašnjeg pregleda uvođenja In House hronografskih kalibara domoći do zanimljivog zaključka. Nijedan od navedenih proizvođača svoj prodajni program ne bazira pretežno na hronografskim satovima, nego su oni manji deo portfolia i priključeni su kao kvalitetna nadgradnja ponude sa jasnom porukom: imamo znanje, imamo sposobnost da osvojimo i savladamo teže i teške prepreke. Čak i prosečno upoznat ljubitelj satova zna, da postoje dva brenda, koja su najveću slavu i status horoloških ikona stekla zahvaljujući mehaničkim hronografima. Logično pitanje, koje izlazi na površinu je, čemu toliko čekanje sa uvođenjem vlastitog hronografa? Odgovor se skriva baš u tim ogromnim količinama, koje su učinile od njih to što jesu. Pre svega, ETA Valjoux je bio bogat izvor iz kojeg su se godinama napajali ali onda je došlo do postepenog i sve jačeg zavrtanja slavine. Istovremeno, novi trend i zahtevi tržišta su drugog velikog proizvođača generičkih hronografskih kalibara, Sellitu, postavili samo kao alternativu sa klupe za rezerve. Jednostavno, the name of the game was In House.

Breitling je već od prisvajanja Keleka i osnivanja pogona Breitling Chronometrie u rodnom La Chaux De Fondsu 2002 godine, sasvim jasno ukazao u kom pravcu ide. Cilj je dostignut 2009 godine, svojim Breitling B01, integrisanim column wheelom automatik kalibrom, sa vertikalnim kvačilom. Iako je konstruisan sa namerom proizvodnje u velikim serijama, analitičare je iznenadila kvaliteta strukture mehanizma. Mnogi su ga uporedili sa Rolexovim 4130 ali iskreno, za to mu nedostaje visoko tehnološki oscilator sa slobodnom oprugom (free sprung), mada i Index Regulating System savršeno izvršava svoj zadatak u smislu jednostavnog podešavanja kalibra. Osim toga BO1 nosi patent auto centralnog sistema za resetiranje čekića hronografa, što znači, da nema potrebe za podešavanjem svakog pojedinačnog hronografa, nego je njegov pravilan rad osiguran u koraku algoritma tokom serijske produkcije.
Faktor za koga analitičari tvrde, da B01 prevazilazi svoj cenovni razred je direktno pokretanje malog sekundnika na poziciji 9 sa strane kinetičkog voza mehanizma (gear train). Već je kod Rolexovog 4130 navedena opasnost od takve strukture u vidu zazora uzrokovanog prazninanama između zuba pri međusobnom spajanju. Dok je Rolex problem rešio sa LIGA sekundnim točkom, Breitling koristi sićušni LIGA srednji zupčanik između četvrtog točka i sekundnog točka hronografa u sredini. Time je takođe omogućen kontakt pune površine između zuba tokom spajanja eliminacijom zračnosti. Još važnija prednost te strukture je da na ovaj način direktno vođen mali sekundnik na poziciji 9, omogućava da se podbrojčanik na poziciji 6, koji prikazuje izmerene sate, može ukloniti bez ikakve prerade, kako bi se iz osnovnog compaxa sa tri podbrojčanika (Navitimer, Chronomat, Avi) prešlo na Bicompax sa dva podbrojčanika (Premier). Breitlingovi inžinjeri su se takođe pobrinuli za svoje časovničare – iako je reč o integrisanom mehanizmu, hronografski deo kalibra je moguće u celini razdvojiti od satnog dela.
Uz zvaničan status COSC hronometra i najmanje 70 sati rezerve snage, sa prečnikom 30,0 mm i visinom 7,2 mm, B01 i na području dekoracije nadmašuje očekivani stepen. Ivice mostova su mašinsko anglirane i u dijamantskom stepenu polirane, ploča je kružno satinirana, dok su mostovi i rotor obrađeni blagim spiralnim uzorkom i Ženevskom šarom.

Prilog 155662
Breitling B01, 2009, Millenarywatches.com

Prilog 155663
Breitling B01 Navitimer

Prilog 155664
LIGA srednji zupčanik B01 Thenakedwatchmaker.com

Za razliku od Breitlinga, koji je u to vreme bio nezavisan proizvođač, Tag Heuer je suštinske odluke donosio pod kontrolom vođstva LVMH grupacije, čiji je član od 2000 godine. Teoretski, takav status bi mu morao olakšati delovanje, jer uvek postoji međusobno pokrivanje subjekata unutar grupacije ali ako je kod Swatch i Richemont grupa takva opcija uvek otvorena, LVMH nije sadržavao proizvođača kalibara, koji bi vršio snabdevanje sa osnovnim elementom časovničarske industrije. Istina je i u tome, da je Tag Heuer, od 2007 godine zvanično najveći svetski prodavač mehaničkih hronografskih satova, računao sa time da će imati povlastice kod Nicolas G. Hyeka i da će se ETA Valjoux 7750 i Calibre 16 još dugo držati ruku za ruku, ali vođa i najveći vlasnik Swatch grupe nije hteo praviti razlike i gaziti svoju reč. Pošto je Sellita u to vreme bila još daleko od svog prvog hronografskog kalibra (klon ETA 7750-Sellita SW 500 je sa proizvodne linije izašao tek 2012 godine), došao je krajnji čas za akciju.
Tag Heuer je 2007 godine u Cornolu otvorio pogon za izradu i sastavljanje mehanizama i dolazeću 150-godišnjicu postojanja je želeo obeležiti sa vlastitim hronografskim kalibrom. Nije želeo ništa drastično drugačije. ETA 7750 položaj podbrojčanika u Calibre 16 je takoreći postao Tagov zaštitni znak, a velika želja je bila, da i novi kalibar sadržava prvo veliko otkriće i patent osnivača firme Edouarda Heuera, oscilarijući zupčanik, koji vrši funckiju kvačila i već je bio standardan deo u 7750. Kada se ta dva faktora ubace u jednačinu i osvrne se oko sebe – rezultat je bio samo jedan Seiko 6SXX. Seiko je do te godine ovu liniju bazirao na varijanti 6S37, pa mu prodaja verzije 6S78, kojeg je u sastavljenom stanju prodavao Junghansu, nije predstavljala nikakav problem. Naprotiv, prodaja prava na njegovo korištenje najvećem sastavljaču mehaničkih kalibara na svetu je donela milione, koje realizacijom samo na domaćem tržištu ne bi nikada dostigao. Nakon sticanja prava intelektualne svojine od Seiko Instruments Inc, Tag Heuer naredne 3 godine posvećuje reinženjeringu i ponovnom razvoju komponenti, kao što su mostovi i glavna ploča te dodavanju ekscentričnog vijaka za podeševanje na oscilirajući zupčanik. Takođe, pokrenut je proces razvijanja metoda za ugradnju drugačijeg šok apsorbera i regulatora mehanizma. Investicija u kupovinu opreme, intelektualnih prava i promena na kalibru je bila vredna preko 20 mil CHF.
Vek i po postojanja firme, 2010 godinu, Tag Heuer obeležava sa prvim vlastitim hronografskim mehanizmom, Calibre TH1887. Integrisani column wheel, prečnika 29,3 mm i visinom 7,13 mm, te rezervom snage od 50h predstavlja izuzetno robustan i kvalitetan mehanizam, koji sa nadgrađenim obostranim HER sistemom samonavijanja (High Efficiency Rewinding) donosi 30 % veću efikasnost od tradicionalnog švajcarskog inversor sistema u mehaničkim hronografima. Investicija u reinženjering osnovnog kalibra se u potpunosti isplatila, jer za razliku od 6S78, TH1887 dostiže Top Grade preciznost u osnovnom stepenu, te sa opcijom hronometarskog statusa ako se za to odluči proizvođač.
Dekoracija kalibra je napravljena u višem industrijskom maniru. Osnovna ploča je kružno satinirana, ivice mostova i poluga su mašinski anglirane, rotor je finiširan Ženevskom šarom a rubni delovi Snailing spiralnim uzorkom.
Ipak, pažljivim očima nekih analitačara (World Tempus) nije promakla očigledna osnovna strukturarna podudarnost sa Seikom, pa nekoliko meseci nakon predstavljanja dolazi do ogromne medijske afere, u kojoj je tadašnji CEO Tag Heuera Jean-Christophe Babin bio prinuđen, da se izvini javnost za pogrešnu upotrebu navoda: 100 % In House razvijeni kalibar i objasni, kakav je udeo Heuera u njegovom nastanku.
Tag Heuer je osvetlio obraz 2017 godine, kada uvodi 100 % vlastito razvijen i napravljen kalibar TH02. Očekivano, proizvođač je sa njime napravio korak napred. Bi(compax), integrisan column wheel sa vertikalnim kvačilom i koji zahvaljujući vlastito razvijenoj karbonskoj spirali omogućava rezervu snage rada od 80h sa samo jednom cevi za skladištenje energije. Takođe je napravljen u top grade rangu, sa mogućnosti COSC hronometarskog certificiranja. Dolaskom novog kalibra u kuću, TH1887 se 2018 godine preziva u TH01.

Prilog 155665
Tag Heuer Calibre 1887 2010 Tagheuer.com

Prilog 155666
Tag Heuer Carrera 2010 cal. 1887 Tagheuer.com

Ostajemo u okruženju broja 1. Aktivni učesnici, poznavaoci, posmatrači i horološki analitičari su svesni, da je Rolex prvo ime na sceni, koje je u komercijalnom i uticajnom smislu nedodirljivo ne samo godinama, nego dugi niz decenija, koji se sada već približava jednom veku. Ako je ikada imao paralelnog oponenta u smislu konkurencije, onda je to samo jedno ime. Omega. U jednom segmentu je čak prevazišla kralja iz Ženeve. Svakako su prodali više Speedmastera nego Rolex Daytona. Ali nakon završetka kvarčne krize a posebno dolaskom novog veka, stvari su se bitno promenile. Daytona je ušla v visoki luksuzni cenovni razred, dok je Speedmaster ostao u rangu srednjeg luksuznog razreda. Upoređivanje prodanih satova sa duplom međusobnom razlikom u ceni postaje samo statistička utvara. Ali možemo uporediti neke vremenske činjenice. Dok je Rolex bio 1. švajcarski proizvođač, koji je u novoj eri horologije na tržište izašao sa potpunim In House hronografskim kalibrom, Omega je bila tek 11. Vremenska distanca: skoro 11 godina. Kalibar Omega 9300 izlazi na scenu 2011 godine i predstavlja najbolji primer sinteze koaksijalnog escapementa i hronografskog dela mehanizma. O koaksijal izlazu je bilo napisano puno toga. Način njegovog rada sam opisao u ovoj temi u osvrtu na Omega Seamaster Planet Ocean hronograf kalibar 9900, pa ću ovde samo u najkraćim crtama. Srce mehanizma, oscilator se opsrkbljuje potrebnom energijom za održavanje pravilne frekvencije preko izlaza (escapementa). U tradicionalnoj strukturi (Swiss Lever) impulsi uključuju klizanje zupca točka duž nagnute površine palete. Ovaj klizni pokret stvara značajno trenje, čineći optimalno podmazivanje vitalnim ako želimo da klizač pravilno funkcioniše. Nasuprot tome, koaksijal escpament prenosi energiju koristeći bočne impulse. Za razliku od kliznog pokretača poluge, koaksijal sa manjom kontaktnom površinom i pokretom guranja značajno smanjuje trenje u klizištu, što dovodi do manjeg habanja i manje potrebe za podmazivanjem, pa time i u duže servisne intervale.

Jedna od značajnih osobina ovog kalibra je koaksijalni štoper za sate i minute na poziciji 3, dok je kazaljka malog sekundnika na poziciji 9 indirektno vođena ali zato sekundnu kazaljku na hronografu direktno pokreće četvrti točak, što anuliše potrebu za posrednim točkom, kao što je to u slučaju Rolexa 4130 ili Breitlinga B01. Taj faktor utiče na znatnu visinu mehanizma, koja iznosi 7,6 mm. Omega 9300 je opremljen sa dve cevi za skladištenje energije, koje su spojene serijskim načinom. Prva cev je opremljena ručnom glavnom oprugom, dok je u drugoj taj elemenat automatski. Kada je prva cev potpuno namotana, druga počinje sa istim procesom. Dok sat radi, cev sa automatskom oprugom se odmotava i kad njena uskladištena energija postane jednaka količini energije u cevi sa ručnom oprugom, obe cevi počinju isotvremeno sa oslobađanjem energije, izjednačavajući protok obrtnog momenta. Kod ovakvog rešenja upotreba hronografa nema nikakav uticaj na smanjivanje rezerve snage kalibra, koja iznosi 60h. Već iz gore navedenog se može zaključiti da je reč o integrisanom automatik column wheel kalibru sa vertikalnim kvačilom, dvostranim sistemom navijanja, frekvencijom 4Hz i silicijum Si14 spiralom, koja predstavlja najbitniji faktor COSC hronometar statusa mehanizma.

Finiš mehanizma je napravljen u industrijskom višem stepenu. Nemirnica je prevučena DLC (diamond like carbon), koji metal oboji u karatkerističnu crnu boju, dok su mostovi i vitalni delovi platinirani rodijumom. Ivice mostova i poluga su mašinski anglirane, a rotor je ukrašen posebnom vrstom Ženevske šare, koju je uvela Omega za seriju top kalibara i naziva se Cotes de Geneve en Arabesque. Ova tehnika uključuje vrlo izrazite spirale, koje zrače iz centra rotora prema ivicama.
2016 godine izlazi unapređena verzija kalibra pod nazivom 9900. Tehničke karakteristike su ostale iste. Unpaređenje se sastoji od nezavisno podesive kazaljke za sat, titanijum nemirnice i anitmagnetne otpornosti od fantastičnih 15.000 Gaussa. Ovo je pravi kalibar, koji je certifikovan po novom Omeginom preciznostnom standardu METAS, koji pored ostalih paramatera uključuje i maksimalno dnevno odstupanje od 0 do 5 sekundi, što je znatno oštrije nego COSC sa -4 do +6 sec/d.

Prilog 155667
OMEGA 9300, 2011, ZEITAUKTION.COM

Prilog 155668
OMEGA SPEEDMASTER CO AXIAL CHRONOGRAPH OMEGA 9300 2011 OMEGA.COM

Chopard je vrlo zanimljiva kombinacija časovničarstva i visokog draguljarstva. Ovo drugo se odvija u Ženevi, a sa časovničarstvom je povezana produkcija zlatnih kućišta i sastavljanje satova, koji su nosioci čuvenog standarda Ženevski pečat. To znači, da se ovde nećemo zaustavljati, nego idemo na sever u srce firme – Fleurier. Chopard je 1996 godine od Swatch grupacije otkupio nekada slavnu fabriku mehanizama Fabrique D'Ebauches Fleurier (FEF) i u njoj otvorio pogon Manufacture Chopard. 130 zaposlenih se brine za ono najbolje što dolazi iz Choparda. Večiti kalendari, tourbiloni i Lunar Big Date. Ovde je nastao kalibar L.U.C 01-06L sa frekvencijom rada 57.600 b/h. Ali nećemo se ni ovde zaustavljati, nego ćemo poći samo 500 metara prema istoku i zavirićemo u ličnu kartu Choparda – sportski sat, odnosno Mille Miglia i Classic Racing. Pogon se naziva Fleurier Ebauches, zapošljava 80 časovničara i godišnje napravi 20.000 kalibara. Razvio je 6 In House kalibara a među njima je nakon 3 godine razvoja (2012 g) i prvi In House hronograf brenda Chopard 03.05.M. Nakon svega što je izašlo na scenu u 12 godina nakon Rolexovog 4130, možemo reći ništa spektakularno. Da, publika se brzo razmažava. Ali cilj Choparda je bio funkcionalan, punokrvan sportski hronograf o čemu svedoči komplikacija flybacka i COSC certifikat hronometra. Koliko je časovničarstvo napredovalo u tadašnjem periodu svedoči činjenica, da komplet sačinjen od automatskog integrisanog column wheela sa vertikalnim kvačilom i frekvencijom 4Hz predstavlja standardnu, takoreći podrazumivu opremu. Sa prečnikom 28,8 mm i visinom 7,6 mm, zahvaljujući tankoj ravnoj i natprosečno dugoj spirali dostiže respektabilnih 60 sati rezerve snage sa jednom cevi za skladištenje energije.
Chopard je nešto više osebujnosti uložio u izgled novog mehanizma, kod čega se izdvaja most sa lineranim utorima. Već prvi pogled na njega nudi zaključak, da se radi o industrijskom načinu finiša. Osnovna ploča je kružno satinirana, dok su ivice mostova i poluga mašinski anglirane.

Prilog 155669
CHOPARD 03.05M, 2012, CHOPARD.COM

Prilog 155670
CHOPARD SUPERFAST CHRONO, CHOPARD 03.05.M, 2012, WORLDTIME.DE

Priča o prvom vlastitom hronografskom kalibru Ulysse Nardin UN-150, predstavljenog 2012 godine je zapravo priča o horološkom nomadu, koja shvatanje pojma In House dovodi do krajnjih granica racionalno mogućeg stepena prihvaćanja. Vraćamo se 3 decenije nazad. Kada je vođa proizvodnje Zenitha i ujedno heroj, koji nije sledio komandama vlasnika, da se unište mašine za presovanje El Primera, Charles Vermot napokon počeo da uklanja debeo sloj prašine sa sakrivenih mašina i tehničkih karta kalibra 3019, obratio se za pomoć firmi Ebel. To je bilo krajem 1981 godine i Ebel je imao na zalihama priličan broj mehanizma Ebel 134, kako su nazvali verziju El Primera, koju su kupovali u sastavljenom stanju od Zenitha. Tih nešto preko hiljadu komada je Zenithu omogućilo, da stidljivo počne sa oživljavanjem legende, koju će od 1985 godine početi serijsko da proizvodi pod nazivom El Primero 400. Iako je Ebel bio usredotočen na proizvodnju kvarčnih satova u koje je ugrađivao vlastiti kalibar Ebel 057 i koja mu je odlično uspevala, jer je istovremeno sa tim mehanizmom proizvodio velike količine satova za Cartier, još uvek je izdavao male količine mehaničkih hronografa sa pomentim Ebel 134 kalibrom. A onda im se dešava Sonny Crockett odnosno Don Johnson, detektiv u to vreme najpopularnije TV serije Miami Vice sa zlatnim modelom Ebel 1911 BTR. Mehaničkom hronografu se preko noći diže popularnost, što se odrazilo u višestruko povećanoj prodaji. Zenith je već imao potpisan ugovor sa Rolexom, po kome mu je na godišnjem nivou isporučivao oko 15.000 komada El Primera za Daytonu, istovremeno potražnja za Zenithovim modelima se sve više povećavala i ubrzo je postalo jasno, da će Zenith početi da kašlje i posustaje, te da će Ebel u tom trouglu postati suvišan. Vlasnik Ebela i sin osnivača Alain Blum u potrazi za rešenjem spas nalazi u Lemaniji. Lemania je bila već u dubokoj fazi razvijanja novog kalibra 1350 i Ebel ga obojeručke uključuje u ugradnju tada već proslavljenog Don Johnsonovog 1911. Da, to je tačno onaj mehanizam, koji ga Lemania isporučuje Breguetu za legendarni Type XX pod nazivom 582Q. Integrisani cam lever sa horizontalnim kvačilom. Ebel vrši određene dorade na kalibru, pre svega na balansnom točku, sistemu navijanja i zupčaniku srednjeg točka, što ga dovodi do statusa zvaničnog COSC hronometra. Udeo dorada je bio kvalitativno i kvantitativno dovoljan, da otkupljuje prava na njega i daje mu naziv Ebel 137.

U vreme nastanka kalibra 1350, na adresu Lemanije se obraća Ludwig Oechslin, tada već prilično poznat časovničar Ulysse Nardina ali još ne sa statusom legende, kakav ima danas. Za nastanak modela Ludwig Pereptual Calendar mu je bila potrebna osnovna ploča, čija izrada u matičnoj radionici nije bila moguća. Ploča Lemanie 1350 je bila savršena. Tom prilikom su se prvi put preplele niti sudbine, koji će Ebel 137, 16 godina kasnije dovesti do Ulysse Nardina. Ebel nakon Blumovog odlaska u penziju odnosno 1999 godine postaje član LVMH grupacije ali ni tu nije uspeo da se skrasi pa 2004 godine postaje član Movado Group-a. Utisak je, da nije našao balans između kvarca i mehanike i da nije znao iskoristiti ugodan vetar, koji mu je doneo model BTR 1911 i kada je neko vreme bio skoro u ravnopravnoj trci sa Omegom, Zenithom i Rolexom. Zanimljivo je, da je incijativa za prodaju mehanizma Ulysse Nardinu došla upravo sa strane Ebela. Pošto se prvi već nalazio na raskrsnici tražeći pravi put za odgovor na sve veću potražnju u smeru hronografskih satova, ponuda je bila ekspresno prihvaćena. Ulysse Nardin nije kupio samo prava na upotrebu Ebela 137, nego i svu mašineriju, kao i 5 časovničara, koji su se preselili u susedni deo La Chaux de Fondsa.
Sasvim logično je bilo, da Ulysse Nardin kao proizvođač, koji je prvi u istoriji u svoj sat (model Freak), 2000 godine ugradio silicijum spiralu, da će se ona naći i u novom kalibru. Pošto taj proces nije izvediv preko noći, jer je potrebna izrada novih kalkulacija prenosa energije, kao i konfiguracija zupčanika i ukupnog sklopa kinetičkog prenosa (gear train), trajalo je skoro dve godine za inauguraciju UN-150. On je dalje ostao u društvu onih menje cenjenih – cam lever sa horizontalnim kvačilom. Ali, kaakv cam lever. Ako je Breguet 584Q proglašen za najbolji cam lever ikada, to jednako važi i za UN-150, jer su istoga porekla, jednakog DNK i slobodno mogu napisati, jednakim performansom. Čak je i stepen polemike, da li je reč o istinskom In House kalibru na jednakoj razini. Logična pretpostavka definicije razumevanja In House, nije samo pravna svojina i mesto proizvodnje, nego bi moralo biti i mesto odnosno izvor razvoja. Ali ako smo iskreni, ko sve danas izlazi sa vlastitim mehanizmima, onda bi FHH morao da uvede detektivsko odeljenje za istraživanje porekla pojedinog kalibra i imali bi prepune ruka posla.
Kalibar sa prečnikom 31,0 mm, visinom 6,4 mm, frekvencijom 28.800 b/h i rezervom snage 48h sati je finiširan u visokom industrijskom stepenu. Osnovna ploča je kružno satinirana (cirucular graining), točkovi su rodijum platinirani, rubovi mostova i poluga mašinsko anglirani a rotor je ukrašen metodom snailinga – spiralnog uzorka.

Prilog 155671
ULYSSE NARDIN UN-150, 2012, WATCHLOUNGE.COM

Prilog 155672
ULYSSE NARDIN MANUFACTURE CHRONOGRAPH UN-150 2012 WATCHINSIDER.COM

Kada u mehanizmu ugledamo dve cevi (bubnja) za skladištenje energije, obično se prva misao odnosi na rezervu snage i pitanje: za koliko je veća od prosečnih 48h? Druga pomisao obično ide u smeru: Odlično, hronograf može raditi bez uticaja na smanjivanje rezerve snage kalibra. Ali, glavni dizajner kalibara u Cartieru, Carole Forestier-Kasapi je imala nešto drugo u mislima, kada je 2013 godine predstavila prvi In House hronograf brenda – Cartier 1904 CH MC. Mehanizam ima rezervu rada od 48h, odnosno ništa posebno u doba kada se 60h smatra u nivou očekvinog. Da, mehanizam radi jednako dugo, čak i ako je hronograf često u upotrebi. Ono što je Carole imala u mislima nije usko vezano na hronograf, a to je sposobnost sata, da održava potpunu jednaku preciznost, bez obzira, da li je mehanizam navijen 5 %, 10 % ili 100 %. Dodatni osigurač je našla u još jednom odličnom arhitektonskom rešenju – bolje samonavijanje je omogućila odbacivanjem tradicionalnih reversora i ubacivanjem inovativnije metode na bazi klika, koji uz keramički rotor sa kugličnim ležajevima omogućava izuzetno brzu navijenost sata.
Cartier je u srži brend dress satova, pa je očekivanje sata sa flyback ili rattraparante funkcijom, te učestalom prisutnošću tahi(tele)metra iluzorno. Cartier De Calibre Cartier je u osnovi bicompax sa malim sekundnikom na poziciji 9, štoperom do 30 minuta na poziciji 3 i tekućim datumom na poziciji 6 u pravoj harmoniji sa ukupnim paketom. Fokus Carole Carestier-Kasapi je bio na funkcionalnosti i performansu. Integrisani column wheel sa vertikalnim kvačilom garantuju navedeno a prečnik 26,18 mm i visina od 5,75 mm dopunjuju i praktičnost korištenja onoga u šta je ugrađen.
Cartier 1904 CH MC je kalibar čija namera je pokretanje brendove linije satova, koje se mogu u srednji ili viši luksuzni razred. Kao što smo u dosadašnjem pregledu već mogli uočiti, finiširanje tih satova se izvršava u industrijskom maniru. Tako je i kod Cartiera osnovna ploča obrađena kružnim zrnjenjem, rubovi mostova su mašinski anglirani a rotor je ukrašen Ženevskom šarom.

Prilog 155673
CARTIER 1904-CH-MC 2013 CARTIER.COM

Prilog 155674
CARTIER DE CALIBRE CARTIER CHRONGRAPH, 2013, CARTIER 1904 CH MC, WATCHINSIDER.COM

Girard Perregaux je kao jedan od najtradicionalnijih proizvođača ostao dosledan renomeu i prilikom snovanja prvog In House hronografa. 2013 godine predstavljen GP 3800 je integrisani ručni navijač, column wheel ali sa horizontalnim kvačilom. Odraz kvaliteta se nalazi u dimenzijama 25,6 mm širine i 5,40 mm visine, a vhrunskost izraza je iskazan u direktnom pogonu centralne sekundne kazaljke kao i kazaljkom za izmerene minute na štoperu, koja skače nakon svakog izmerenog 60 sekudnong intervala na narednu vrednost, izbegavajući klizenje, što omogućava lakše čitanje vrednosti merenja. Osim toga, poluga čekića je napravljena tako, da omogućava da se ruka čekića više ili manje namota zahvaljujući eksentriku, kako bi se što bolje pozicinirao na osovinu minutne kazaljke.
GP 3800 kuca sa frekvencijom 28.800 b/h i ima 58 sati rezerve rada. Reč je o bicompax hronografu sa malim sekundnikom na poziciji 9, štoperom do 30 minuta na poziciji 3 i datumom na poziciji 6. Posebna pažnja je posvećena završnoj obradi kalibra, što znači, da ćemo u njemu naći ručno anglirane čelične ivice, kao i kružno zrnaste točkove, termalno uplavljene eksentrike, te mostove sa Ženevskom šarom.

Prilog 155675
GIRARD PERREGAUX GP 3800 2013 GIRARDPERREGAUX.COM

Prilog 155676
GIRARD PERREGAUX 1966 CHRONOGRAPH, GP 3800, 2013, LUXOIS.COM

Nakon Glashutte Original, Bregueta i Omege, Blancapain postaje četvrti brend iz Swatch grupacije, koji ostvaruje In House hronografski mehanizam. Blancpain F385 je predstavljen na Baselworldu, 2014 godine. Mehanizam je urađen u maniru visokog luksuznog razreda sa pretežnim sportskim usmerenjem, gde komplikacija flyback predstavlja deo očekivanog kompleta. F385 donosi još dodatan faktor distanciranja od cenovno pola rareda nižeg, od onoga čiji je pripadnik. To je frekvencija sa 36.000 poluoscilacija. Time je dostignuta preciznost hronografa u vrednosti 1/10 sekunde u odnosu na 1/8 u standardnoj frekvenci 28.800 b/h. Integrisani, column wheel sa vertikalnim kvačilom i rezervom snage od 55h, prečnika 31,8 mm i respektabilne visine od 6,65 mm, dodatnu vrednost nalazi u silicijum spirali, koja ga čini preciznim u rangu od +0 do +7 sekundi maksimalnog dnevnog odstupanja i odličnim antimagnetnim svojstvima.
Izgled brojčanika iznad njega je klasičan compax sa malim sekundnikom na poziciji 6, štoperom do 12 sati na poziciji 9, kao i sa štoperom do 30 minuta na poziciji 3, te datumom na 4.30.
Jaču stranu predstavlja i završna obrada mehanizma. Na mostovima ćemo naći tehniku finiša nazvanu sunburst graining (spriralni uzorak, koji se koso širi iz centra prema rubovima), ivice su mašinski anglirane a rotor je iz 18 karatnog zlata sa logotipom brenda.

Prilog 155677
BLANCPAIN F385, 2014, GMTPOST.COM

Prilog 155678
BLANCPAIN FIFTY FATHOMS CHRONOGRAPH 5200, F385, 2017, ZEITAUKTION.COM

Drugi član svete trojke, Vacheron Constantin je sa prvim In House hronografskim ostvarenjem izašao 6 godina nakon Patek Philippa – ali, kakav je to izlazak bio. Izvinjavam se, trebao sam upotrebiti množinu. Naime, Vacheron je te 2015 godine u liniji Harmony, odjednom izašao sa čak tri vlastita hronografska mehanizma: VC 3300 Monopusher, VC 3500 Harmony Ultra Thin Grande Complication i VC 3200 Harmony Tourbillon Chronograph. Prvi i treći su ručni navijači a VC 3500 je automatik. Zajednička im je struktura column wheela i horizontalnog kvačila, koje bi po definiciji trebalo predstavljati određeni horološki deficit ali Vacheron Constantin je najbolji primer, da se taj sistem koristi zbog naglašenih estetskih prednosti u odnosu na vertikalno kvačilo. Što se tiče tehničkog deficiita, najveća imena časovničarstva dokazuju, da je to za njih samo izazov u čijem rešavanju nalaze lično zadovoljstvo. Uobičajena probleme skakanja sekundne kazaljke hronografa u prazno (mucanje) prilikom aktiviranja štoperice i slabije efikasnosti prenosa, Vacheron je rešio time, da je umesto tradicionalnog točka kvačila, ugradio dva točka, koja je naslagao jedan na drugoga. Zlatno platinirani točak se nalazi na vrhu čeličnog točka sa žbicama, koje formiraju simbol malteškog krsta. Gornji točak je u stalnom kontaktu sa pogonskim točkom, dok čelični točak sa drastično finijim zupcima zahvata točak za sekundnu kazaljku hronografa, kada se uključi. Tim načinom je znatno smanjena međusobna frikcija i dostignut je učinak ravan onom kod vertikalnog sitema kvačila. Istovremeno, ova konfiguracija omogućava, da gornji točak ima konvencionalni tip zubaca za optimalni prenos energije, dok donji točak sa finijim zupcima u punom smislu podržava funkciju horizontalnog kvačila. Ali to nije sve – Vacheron je održao tradicionalan raspored horizontalno spregnutog mehanizma i time obezbedio maksimalan estetski učinak kalibra. Vezano sa time, postoje dva vrlo zanimljiva detalja. Uočljiv je natprosečno veliki balansni ventil (balance cock) i u međusobnom poređenju, relativno mali balansni točak. Ovaj manji asimetrijski faktor pruža odličan dokaz na koji način se planira dizajn mehanizma, u kome su časovničari već na kalibru 3300 imali u mislima postavljanje tourbillion kaveza, odnosno kalibar 3800. Pošto površinu na kojoj nije postavljen tourbilon regulator treba nečim popuniti, taj zadatak je pripao znatno uvećanom balansnom ventilu. Drugi detalj se odnosi na vrlo široke i ravne poluge mehanizma hronografa. Dizajneri su ovim rešenjem pridobili na snižavanju visine kalibra, koja iznosi 6,9 mm, što ga je održalo u merama proseka za kategoriju ručnog navijača, čiji prečnik iznosi velikih 31,8 mm, frekvencije 19.800 b/h, te rezerve snage 65h.
Moglo bi se reći, da je Vacheron Constantin u toj 2015 godini, jednim udarcem utamanio dve muve. Na sceni se pojavio sa In House hronografima na ručno i samonavijanje. Kao što doliči takvom imenu, kalibar VC 3500 je automatik sa rattraparante komplikacijom. Column wheel sa jednakim sistemom horizontalnog kvačila, kao kod ručnih navijača 3200 i 3300. Ipak, izdvaja ga rotor sa perifernim sistemom navijanja, kao i to da je jedini od sva tri modela sa potpuno podržanim hronografskim kvačilom, koje se pokreće preko pogonskog točka, što je u odnosu na njegovu visinu izuzetno dostignuće. Kada smo kod visine mehanizma, VC 3500 je sa 5,2 mm najtanji split second (rattraparante) hronograf na automatsko navijanje u istoriji, čime je za 0,05 oborio rekord Patekovog CHR 27-525 PS. Ali to je samo jedna strana medalje. Taj rekord je zahtevao žrtvu, pa je Vacheronovo savršenstvo sa ogromnim prečnikom od 37,66 mm, čak za 10,06 mm širi od Pateka, što mu znatno sužava krug praktičke implementacije. Svejedno, časovničari iz Le Brasusa su uspeli, da ga uglave u koliko-toliko prihvatljivo kućište od 42,5 mm. Ne zaboravimo, ovo je hronograf dress usmerenja. I da ne zaboravim – mehanizam kuca sa 21.600 poluoscilacija/h a rezerva snage je prihvatljivih 48h.

Što se tiče završne obrade, dovoljno je reći, Vacheron Constantin je nosioc standarda Ženevskog pečata, koji zahteva najbolje poslovne prakse u ovom segmentu. Ručno angliranje, zrcalno i black mirror poliranje, ručno graviranje a kod ovog proizvođača, koji je na području tehnike Perlage vodeći na sceni, ona je izražena u poptunoj savršenosti. Školovanje za ručni nanos kružnih zrnaca traje 18 meseci u okviru vlastite škole posvećene samo ovoj veštini.

Sva tri mehanizma se nalaze u cenovnom rangu satova od 70.000 € do 240.000 €, pa nije na odmet napomenuti, da je Vahceron sledeće 2016 godine, znatno dostupniju liniju Overseas opremio sa još jednim novim In House ostvarenjem kalibrom VC5200, integrisanim column wheelom sa vertikalnim kvačilom i sa dve cevi za skladištenje energije, koje uz frekvenciju 4Hz omogućuju 50 sati rezerve rada.

Prilog 155679
VACHERON CONSTANTIN VC3300 MONOPUSHER, 2015, MASTERHOROLOGER.COM

Prilog 155680
VACHERON CONSTANTIN HARMONY MONOPUSHER VC 3300 2015 MONCHROME.COM

Prilog 155681
VACHERON CONTSANTIN VC 3500 GRANDE COMPLICATION 2015 VACHERONCONSTANTIN.COM

Prilog 155682
VACHERON CONSTANTIN ULTRA THIN GRANDE COMPLICATION VC3500 2015 HODINKEE.COM

Svaki dolazak novog In House hronografskog mehanizma obogaćuje horološku scenu i dobija veliku pažnju sa strane više ili manje stručne javnosti. Do sada smo mogli videti, da su prvi vlastiti mehanizmi predstavljali novost u visokim ili najvišim cenovnim razredima, pa je zato sa toplom dobrodošlicom sačekan i prvi In House hronograf subjekta iz srednjeg vrednostnog staleža. 2017 godine dolazi Frederique Constant FC-260. Današnja cena satova, koje pokreće iznosi oko 4,5 k €.
Ovo ostvarenje predstavlja prilično dobar dokaz, kakva je cena razvoja vlastitog hronografa, posebno kada se radi o proizvođaču, koji samo naizgled dostiže velike prodajne količine. Istina je da Frederique Constant na godišnjem nivou realizuje oko 120.000 satova pod svojim nazivom i 15.000 satova pod brendom Alpina. Ali tu ima svačega, od kvarca, smart satova, preko mehaničkih generičkih mehanizama pa do nekolicine In House produkta. Zbog toga je prva pomisao prilikom zasnivanja FC-260 bila što niži troškovi proizvodnje uz što viši mogući kvalitet. Ono što prvo upada u oči nakon 6 godina razvoja je modularni kalibar. FC 260 je modularni hronograf, koji je naslonjen na In House 3-hander FC 710. Umesto klasičnog column wheela, koji prilikom nastanka zahteva mlevenje iz osnovnog materiala, FC 260 sadržava točak u obliku zvezde, koji se može natisnuti, što je značajno jeftinije. Zvezdasti točak omogućava upravljanje hronografa, čiji je modul sastavljen iz samo 96 delova. Hronograf takođe uključuje i vertikalno kvačilo i jednodelni čekić za resetovanje. Najznačajniji faktor je da su i u ovakvoj strukturi uspeli dodati flyback funkciju, kod koje će se hronograf resetovati i ponovo pokrenuti pritiskom na pušer na poziciji 4, bez potrebe za korišćenjem postupka zaustavljanja i resetovanja. Uz podatak, da sat pored sekundnog centralnog hronografa, sadržava mali sekundnik na poziciji 9, štoper do 30 minuta na poziciji 3 i takozvani Pointer datum na poziciji 6, ovaj kalibar nudi sve što je potrebno, da obistinjuje svoju namenskost. Najmanje upečatljiva osobina FC-260 je siromašna snaga rezerve rada, koja zbog osnovnog mehanizma iznosi 38h.
Frederique Constant je sa puno ukusa ostvario dekoraciju kalibra. Osnovna ploča je finiširana perlage tehnikom, dok je zlatno platiniran rotor finiširan uzorkom ravnih spirala, a tu su i termalno obojeni plavi šarafi, koji nisu učestali pratilac ovog cenovnog razreda.

Prilog 155683
FREDERIQUE CONSTANT FC-760, 2017, ABLOGOFWATCH.COM

Prilog 155684
FREDERIQUE CONSTANT FLYBACK CRHONOGRAPH FC-760 2017 ABLOGOFWATCH.COM

Čulo se škljocanje ključa u upravo zaključanoj bravi i reči: »Niko ne napušta ovu sobu, dok se ne dogovorimo o najvažnijim opcijama i donesemo temeljne odluke za razvijanje vlastitog hronografskog mehanizma«. To su poznate reči Francoisa-Henry Bennahmiasa izrečene svojim menadžerima nakon preuzimanja funkcije lidera Audemars Pigueta u jesen 2013 godine. U to vreme hronografski pokretači brenda su bazirali na Frederic Piguetu 1185, te na JLC 889 sa Dubois-Depraz hronografskim modulom. Pet i po godina kasnije, u proleće 2019 godine, Audemars Piguet predstavlja novu liniju Code 11.59 sa prvim vlastitim hronografskim pokretačem AP4400.
Ako smo od druga dva člana svete trojice, Pateka i Vacherona, dobili ekstra specijalitete u vidu rattraparantea, Audemars je ostao čvrsto na zemlji i sve je podredio hronometarskoj preciznosti i stabilnosti kalibra. Namesto balansa ugrađen je poprečni most za ravnotežu. Na svakoj strani se nalazi zavrtanj za podešavanje ravnoteže. Veliki balansni točak sa tri stabilizatora i 6 tegova sa podešavanjem, te sa inercijom 12mg na kvadratni centimetar, obezbeđuje maksimalnu stabilnost rada. AP upotrebljava reversore sa krugličnim ležajevima za namotavanje glavne opruge, dok velika cev za skladištenje energije omogućava odličnih 70 sati rezerve rada. Frekvencija kalibra iznosi 4 Hz. Zanimljivost predstavlja rešenje slično onom u Rolex 4130 i Breitling B01 kalibru, kod kojih četvrti točak nije integrisan u vertikalni sklop kvačila, da bi se oslobodio prostor u sredini. Tako je i kod AP 4400 dizajniran drugi točak sa opružnim zupcima izrađen na bazi LIGA tehnologije, koji omogućava maksimalan stepen anuliranja i najmanjeg vazdušnog zazora između točkova zbog dubokog prodiranja između zubaca.
Mehanizam ima flyback komplikaciju, prlično velik prečnik iznosi 32,0 mm a visina je prosečnih 6,8 mm.
Finiš je ekvivalent reputaciji AP. Perlage je prisutan na obe strane mostova, odnosno i na onoj, koja se ne može videti kroz transparentno staklo poklopca sata. Osnovna ploča je satinirana kružnim i ravnim spiralnim uzorcima, angliranje ivica je odrađeno ručno a prisutna je kombinacija ručnog i mašinskog (dijamantskog) poliranja. Graviranje u zlatnim tonovima je ručno. Skeletoniziran rotor je napravljen iz 22 karatnog zlata.

Prilog 155685
AUDEMARS PIGUET AP4400 2019 MONOCHROMEWATCHES.COM

Prilog 155686
AUDEMARS PIGUET 11.59 CHRONO AP4400 2019 NAKEDWATCHMAKER.COM

Najteža tradicionalna časovničarska komplikacija je minutni repetitor. Pored izuzetnog talenta i stručnosti, časovničaru je potrebno prosečno oko 20 godina rada na stepenu visoke horologije, da bi stekao veštinu izrade ovog remek dela. O složenosti procesa svedoči činjenica, da je u čitavoj švajcarskoj industriji samo 12 časovničara vično ovom izazovu. Čak 1/3 od njih je zaposleno kod Bulgarija. Šta se desi, kada se brend, koji u sebi udružuje znanje nekadašnjeg Daniela Rotha i dizajnerski talenat brenda Gerald Gente, odluči da napravi hronograf? Hrongraf sa minutnim repetitorem i usput još i tourbillon. To je bilo ove godine, ali ćemo se radije zaustavite na prvom In House hronografu brenda – BVL 318 iz 2019 godine.
Kada je prvi Octo Finissimo sa ovim mehanizmom doživeo promociju na Baselworldu, aprila 2019 godine, učesnike je bez daha ostavljala visina kućišta tog hronografa, koja je iznosila 6,9 mm. Samo da podsetim, da takva vrednost predstavlja odlično dostignuće već samo za mehanizam automaskog hronografa. Odmah je bilo jasno, da pred sobom gledaju najtanji hronograf na automatski pogon u istoriji horologije. BVL 381 je visok tričavih 3,30 mm. Još ako uzmemo u obzir, da se radi o column wheel strukturi, izmerena vrednost predstavlja gigantsko dostignuće. Kako su to postigli? Pošto smo se do sada dobro upoznali sa hronografima, mogu sebi uzeti slobodu i nabrojiti samo elementarne činjenice:

1. Prečnik kalibra 37,2 mm – veći prečnik, manja visina, slaganje komponenata u istu ravan
2. Periferni rotor sa keramičkim krugličnim ležajevima. Rotor je napravljen iz platine, čime je dostignuta maksimalna čvrstina
3. Horizontalno kvačilo
4. Oscilirajući zupčanik
5. Tradicionlani puni mostovi – veća stabilnost

Mehanizam radi na frekvenciji 28.800 b/h i omogućava sasvim dovoljnih 55 sati rezerve rada, prečnik kućišta je uprkos dijametru mehanizma 37,2 mm, prihvatljivih 42,0 mm.
Ovaj kalibar je predstavljao još jedan u nizu Bulgarijevih istorijskih rekorda u nizu, koji je započet 2014 godine sa najtanjim tourbillonim, najtanjim minutnim repetitorem 2015g, najtanjim automatskim satom (5,15 mm) – 2016 g, najtanjim tourbillonom u mehanizmu sa automatskim pogonom (2017g) i najatanjim večitim kalendarom 2021 godine.
2020 godine je na BVL 318 dodan Tourbillon, pa smo time dobili i najtanji tourbillon hrongraf u istoriji sa visinom mehanizma od samo 3,5 mm, a kao što sam na početku napisao, ove godine su predstavili i najtanji hronograf sa tourbillonom i minutnim repetitorom – kalibar BVL 388 sa visinom od neverovatnih 3,5 mm.

Prilog 155687
BULGARI BVL 318, 2019, REVOLUTIONWATCH.COM

Prilog 155688
BULGARI OCTO FINISSIMO BVL 318 2019 REVOLUTIONWATCH.COM

Time smo završili hronološki pregled nastajanja najznačajnijih hronografskih mehanizama u dosadašnjoj istoriji. Videli smo očiglednu razliku u delatnosti časovničarskih subjekata u vremenu pre i nakon kvarčne krize. Iako u prvom delu te raspodele In House produkcija takoreći nije ni postojala i najveći udeo je bazirao na proizvođačima generičkih mehanizama, zanimljiva je činjenica, da čak i među njima veći deo nije nikada krenuo tim težim putem ponude i ostao je u sigurnoj sferi klasičara sa tri ili četri strune na gitari. Tako ćemo uzalud tražiti hronografski sat, koji pokreće mehanizam jednog od velikih imena generika kao što su A. Schild (Adolph Schild), Unitas, Peseux, FHF (Fabrique D'Horlogerie De Fontianemelon), FEF (Fabrique D'Ebauches Fleurier), Cortebert, Felsa, Aurore Villeret, Buren, Lanco, Sonceboz, Phenix, Durowe, PUW, Bifora, LIP i France Ebauches. To ujedno znači, da je scena hronografskih satova pre kvarčne krize bila znatno homogenija nego danas, jer su sastavljači bili zavisni od malog broja proizvođača, čija im je ponuda diktirala dizajn, pa su zato satovi iz te epohe međusobno vrlo slični.

Najveća imena su izbegavala takav položaj znatnim individualnim modifikacijama, čime su takođe odskakala i u smislu kvaliteta konačnog proizvoda.

Suprotno od toga, moderna scena hronografske ponude je u odnosu na prošlost kao odraz u ogledalu. Diferenciacija tržišta i rapidan napredak u tehnologiji izrade su doveli do toga, da je In House produkcija časovničarskih aktera znatno šira, brojnija i raznovrsnija nego ikada ranije.

Hrono(graf)holičar - 8. Zadnji deo

Nakon ovog kraćeg uvoda u 7. delova, došlo je vreme, da se posvetim prinovi u kolekciji

Obično priča o Daytoni počinje sa dobro poznatom rečenicom: »Dobio sam poziv«. Tako bi trebala da počne i ova, pošto se to zaista desilo ali okolnosti su se odvijale po malo drugačijem scenariju od uobičajenog, kada između uvoda i zaključka prođe 5, 6, 7, 8 godina…a najčešće se dešava, da se naziv te sveske promeni u Nikada dovršena priča.

Verujem da mnogi misle, da je horologija moja najveća ljubav u slobodnom vremenu, ali nije. Mislim, da sam već jednom negde na forumu odgovorio na to pitanje. Pink Floyd je moja religija, Rammstein biblija, a satovi su….knjiga snova. U toj knjigi posebno poglavlje pripada Rolexu, a Daytona je model, koji mi je preokupirao srce, dok sam još kao klinac napuštao društvo, da bi na ORF1 pratio šampione Formule 1: James Hunta, Nicki Laudu, Maria Andrettia, Emerson Fittipaldia, Alain Jonesa, Alain Prosta, Nelson Piqueta, nešto kasnije Sennu i posebno omiljene Nigel Mansella i Damon Hilla, pa i antijunaka Michael Schumachera.

Kroz to vreme sam razvio čvrstu pripadnost do Daytone, koja me je naterala, da sam sate, dane, mesece i godine proučavao Rolex i sve oko njega ali ako mogu tako da kažem, sve je ostalo na platonskom nivou. Kupovao sam satove, uživao u njima ali do 2018 godine, iako sam bio odlično upoznat sa Rolexom, nijedan njihov sat nije bio u mojem vlasništvu. Razlog je bio verovatno malo neobičan, ali kod mene je u horologiji sve išlo stepenastim putem.
Tako sam 2018 godine odlučio, da je došlo vreme za kupovinu njihovog sata i odluka je sasvim logično bio Submariner. Ne zbog toga, što je Daytona bila nedostupna, nego zato jer Sub predstavlja suštinu Rolexa. Uvek se nasmejem, kada na forumima, blogovima pa čak i u člancima stručnijih medija naletim na vruće polemike Submariner vs. Fifty Fathoms, koji je bio pre, ko je od koga krao i slične izlive žuči ali mi je još uvek zagonetka, kako niko nije svestan činjenice, da se nije radilo o takmičenju. Rolex je još od vremena Hansa Wilsdorfa posedovao neverovatne vizionarske ideje, preko kojih je tool satove pretvarao u svakodnevne i celodnevne pratioce na ruci. U osnovi ronilački sat, Submariner je obarao prodajne rekorde u vremenima, kada pola muške populacije u svetu, čak nije znalo ni da pliva a kamoli da roni. To je sat, koji je potpuno obrnuo horološku scenu. Zahvaljujući njemu su se svi usmerili u ovu vrstu satova, dobili smo super compresor kućišta, proizvođači su se takmičili u sve većoj vodootpornosti i danas su diver satovi daleko najprodavanija vrsta satova. Da li zaista neko misli, da bi se isto desilo, da su na tržištu postajao samo Fify Fathoms, koga je Jacques Cousteau tek filmom Carstvo tišine izvukao iz učmalih vitrina specijalizovanih radnji za prodaju ronilačke opreme? Slično je Rolex uradio sa »avanturstičkim« Explorerom, koji je pretvorio u dnevni sat, da ne pominjem pilotski pepsi GMT, naučni Milgauss i racing Daytonu. Svi oni su ikone, jer su »kao tool« postali satovi za sve prilike i zato imaju neverovatan uticaj na scenu. Pa zar zaista stvarno neko veruje, da je Seikova Petica tako popularna samo zbog toga jer je oduvek bila cenovno ugodna? Taro Tanaka je u njoj dizajnerski spojio Oyster Perpetual i Datejust i dodao začin u vidu prozora sa danom u nedelji. Rolex je oduvek bio hipnotik i zato je najveći trendsetter, kod kojeg čak i oni najveći uvek imaju uključen podsetnik, kada nešto novo doleti iz Geneve.

Prilikom kupovine Submarinera i vrlo prijatnog i dugog razgovora sa AD, dobio sam pitanje, da li da me upišu na listu čekanja za Daytonu ali sam ljubazno odbio u stilu »ne, to još nije za mene«. Godinu i po dana kasnije, prilikom jedne od poseta, kada sam se zaista odlučio, zamolio sam za upis. To je bilo januara 2020 i tada više nisu primali prijave ali zbog moje istorije kupovina kod njih, svejedno su me stavili na listu. Tako je počelo moje čekanje na čeličnu Daytonu sa vrlo malim šansama, da ću je stvarno i dočekati. Cena čeličnog modela je tada bila 11.250 € i mesec dana nakon toga, naziva me prijatelj iz Moskve sa informacijom, da mi je može srediti na sivom tržištu za 19.500 €. To mi je bilo suludo jer je bilo skoro duplo više od retail cene i sećam se da sam pomislio: »ma za tu svotu je mogu uvek dobiti«….eeeh, da. Džaba toliko pročitanog i proučenog gradiva, kada investicija stvara novu investiciju i kada nije sve u ljubavi, nego je mnogo više u parama.

Prošle godine aprila meseca, prilkom kupovine IWC Portugisiera, šef AD je čak sam započeo razgovor o mojoj Daytoni i izvinio mi se, što mi kao njihovom redovnom kupcu ne može prodati sat. Tada mi je predstavio neke podatke, za koje me je zamolio, da ostanu među nama, pa ih neću iznositi ali mi je bilo jasno, da sam se upisao na listu najmanje 5 godina prekasno i da mogu slobodno da počnem sa pisanjem oproštajnog pisma u mojoj knjizi snova. Satovi, posebno hronografi nisu beton, pa da se doda nešto peska i nešto vode, da bi se utolila žeđ tržišta, koje sve više razjapljuje vilice upijajući u sebe sve što je potpisano krunom. U to vreme nova Daytona na sivom tržištu je dostizala cenu, koja počinje sa 3. Tada mi se polako prikradala misao, da je jedini put two tone – čelik & zlato, baš ono, čemu sam se toliko dugo opirao. Ne zbog toga, jer sam protivnik plemenitih metala. Baš naprotiv. Ali ta kombinacija mi je satove »degradirala« prema sferi nakita, što mi se nikako nije uklapalo u način na koji sam razmatrao horologiju.

Februara ove godine sam od AD dobio poziv, koji me je neopisivo obradovao. Sedam nedelja nakon informacije, da ga nemaju na zalihama, Breitling je poslao limitirani model Premier for Bentley, pošto ga je povukao od jednog AD sa britanskog tržišta, koji ga je još imao na zalihama. Naoružan dobrom voljom, nakon obavljene kupovne procedure, započinjem priču o two tone Daytoni ali ponovo sledi hladan tuš. Lista čekanja je oko 2 godine ali zbog minulog rada koji sam ostvario kod njih i uzevši u obzir čekanje od 2020, maksimalno bi se potrudili, da je obezbede u roku jedne godine. Shvativši, da je đavo odneo šalu, jer cena čelične Daytone na tržištu već dostiže 50 hiljada €, a two tone ponuđene kombinacije prelazi 35.000 €, konačno sam odbacio tešku gromadu sa srca i potvrdno klimnuo glavom.

Odbrojavanje tih verovatnih, prepunih strepnje i neizvesnoti 52 nedelje je bilo završeno već nakon broja 6. I've got a call. I od tada više ne brojim, šta još nemam.

ROLEX COSMOGRAPH DAYTONA 116503

Prilog 155689

Kućište
Prečnik: 40,0 mm
Visina: 12,2mm
Dužina: 46,5 mm
L - L: 20,0 mm
Vodootpornost: 10 ATM - 100 metara
Težina: 160,0 g

Prilog 155690

Nerđajući čelik, finiširan visokim poliranjem. Poklopac kućišta: ušarafljiv, fino brušen sa poliranim prstenastim obručom. Ovaj model je za 24g teži od čeličnog modela. Razlika dolazi iz zlatnih delova kućišta. Poklopac kućišta je potpuno ravan, što satu omogućava, da potpuno legne na površinu zgloba ruke, pa je zbog toga osećaj, da je sat nešto manji od 40,0 mm kućišta. Ovo je očigledno, ako ga uporedimo sa Submarinerom, koji ima jednak prečnik. Jedna od manje poznatih karakteristika modela, je različita širina lugova.

Prilog 155691

Prilog 155692
Oba luga sa leve strane su nešto šira od onih na desnoj. Razlog je u stvaranju minimalnog disbalansa, koji će ležište sata pomeriti u smer levo, odnosno bliže očima posmatrača prilikom upravljanja volana automobila.

Prilog 155693

Bezel je fiksan. Napravljen je iz 18 karatnog zlata i obrađen tehnikom visokog poliranja. Sadržava tahimetarsku skalu, čije su vrednosti utisnute u površinu. Pohvalio bih odličnu preglednost i čitljivost.

Prilog 155694

Krunica i pušeri su napravljeni iz 18 kartnog zlata. Pušeri su zaštićeni vijačnim sistemom protiv neželjenog pritiska odnosno pokretanja štoperice. Krunica je ušarafljena. Rolex čak i na 10 ATM otpornom kućištu upotrebljava Triplock sistem zaštite od udora vode ili prašine, kod kojeg su dve zaptivke prstena postavljene unutar cevi, dok je treća ispod glavne krunice. Proizvođač je ovaj sistem patentirao 1970 godine, kada je iz twinlocka na diver satovima prešao na triplock. Transformacija sistema na Daytonu je izvršena 2007 godine. Na zlatnim krunicama je označen sa tri tačkice ispod simbola (krune) od kojih je središnja najveća.

Prilog 155695

Prosečna visina kućišta hronografskih satova na automatski pogon je oko 15 mm. Pošto je većina tih satova sportskog karaktera, nije neobično, da se popne preko 16 mm. Jedan od prvih faktora, koji ostavlja zanačajan utisak prilikom stavljanja Daytone na ruku je vrlo nisko kućište, koje sa 12,2 mm daleko odudara od proseka sportskih satova. Naviknut na gore pomenute brojeve, pa čak i na Omega Seamaster Planet Ocean Chronograph, koji se penje do gornjeg limita od 18,9 mm, prisustvo Rolexovog hronografa na ruci predstavlja sasvim poseban osećaj, koji direktno dočarava sposobnost Rolexa da tool sat po potrebi transformiše u akadmeski okrug. Posebno ako je ukrašen plemenitim metalom. Sat je izuzetno lako i prijatno nosiv. Moram priznati, da bi bez prethodne informacije imao sasvim obrnut utisak – transformacija dress sata u sportski (u primeru čelične verzije).

Prilog 155696

Staklo – ravno safirno sa antirrefleksnim premazom sa unutrašnje, što je karakteristika većina Rolex satova osim Cellinija, koji sadrži obostranu zaštitu.

Prilog 155697

Brojčanik

Prilog 155698

Compax
Podbrojčanik štopera do 12h na poziciji 9; podbrojčanik štopera do 30 minuta na poziciji 3; podbrojčanik malog sekundnika na poziciji 6. Podloga je crne boje, koja u određenim uglovima reflektuje u tamno zelenu. Ivice i indeksi podbrojčanika su aplicirane 18 karatnim zlatom.
Markeri u obliku zašiljenih barova su aplicirani na površinu. Rubovi su napravljeni iz 18 karatnog zlata, unutrašnjost je luminirana Rolex In House punilom Chromalight. Jednako važi i za Baton kazaljke.
Kazaljke: Baton, 18 karatno zlato (luminirane)
Brojčanik sa međusobno odvojenim i compax pozicioniranim subdailovima, te karakerističnom dugom Lance centralnom sekundarom hronografa je postao jedan od ikoničnih simbola modernog hronografskog sata. U kombinaciji sa crnom osnovom i zlatnim elementima od kojih se izdvaja visoko aplciiran logotip proizvođača, dizajnersko ostavlja utisak savršene harmonije. Sve zajedno uokviruje fiksiran bezel sa najprepoznatljivijim napisom (units per hour) u čitavom segmentu hronografskih satova.

Prilog 155699

Luminacija sata je vrhunska, savršeno diskretna i celonoćna. Potvrđuje pravilnost odluke proizvođača, da se opredelio, da i na tom polju krene svojim putem.

Prilog 155700

Mehanizam

Najvažnije o kalibru 4130 je već napisano u prethodnom hronološkom pregledu nastajanja najvažnijih hronografskih kalibara za ručne satove u dosadašnjoj istoriji. Tamo sam pomenuo, da je na njemu bilo izvršeno mnoštvo nadgradnji, koje Rolex ne oglašava javno.
Jedna od takvih je bila ugradnja bloka za zaštitu spirale, koji eleminiše svaki mogući rizik, da se donji namotaji opruge zapetljaju u namotaj opruge, kada sat izdrži jak udarac. Ta zaštita je jedinstvena i do sada nije bila urađena sa strane nijednog drugog proizvođača. Druga, još značajnija nadgradnja, koju Rolex nije iznosio u javnost je već opisana u prethodnom pregledu i odnosi se na LIGA točak sa posebnim zupčanikom, koji sprečava ikakav zazor među zupcima prilikom rada hronografa.
O kvaliteti Rolexovih kalibara svedoči izjava jednog od najpoznatijih nezavisnih časovničara, koju je dao Benjaminu Clymeru, osnivaču i izvršnom direktoru portala Hodinkee. Pošto se u članku nalazi još nekoliko pozitivnih seciranja u vezi sa Rolexom, onima koji su bliže upoznati sa poslovnim bontonom u konekciji sa mogućim reklamiranjem drugog subjekta, razumeće zašto je želeo da ostane anoniman:

No mass-produced movement outside of Rolex comes close to matching their quality, durability, and reliability. They have come terribly close to defining the epitome of what a perfectly conceived mechanical watch movement should be."

Prevod: Nijedan mehanizam, koji se masovno proizvodi izvan Rolexa, nije ni blizu da odgovora njihovom kvalitetu, izdržljivosti i pouzdanosti. Potpuno su se približili definisanju oličenja onoga, što bi savršeno zamišljeni mehanički satovi trebalo da budu.

Narukvica

Kombinacija nerđajučeg čelika i 18 karatnog zlata, koju je Rolex patentirao 1933 godine pod nazivom Rolesor. Sastavljena je iz ravnih linkova. Vanjski su čelični a unutršnji zlatni. Završna obrada je fino brušena, dok je sa strane visoko polirana. Karakteriše je izuzetna elastičnost i prilagodljivost linkova.

Prilog 155701

Narukvica se završava vrhunsko izrađenom kopčom, sa easylinkom koji omogućava do 5 mm slobodnog podešavanja. Završna obrada u potpunosti nastavlja stil upotrebljen na narukvici i predstavlja oličenje najbolje prakse u ovom segmentu.

Prilog 155702

Prilog 155703

Embalaža

Spoljna kutija iz ojačanog kartona, sa otvaranjem cele prednje strane. Glavna kutija je napravljena iz srednje masivnog drveta i ofarbana zaštitnom zelenom bojom Rolexa. Karakteriše je zadivljujućia reljefna obrada i apliciran simbol proizvođača na gornjoj strani. Unutrašnjost čini prijatan, umetan materijal. Kao i sve kod Rolexa, ni ovde nije ništa izostalo, pa je unutrašnja strana obeležena praktičnim pretincom za dokumentaciju. Sat je vrlo sigurno smešten na sredini donjeg dela kutije.

Prilog 155704

Kvalitetno, atraktivno, jednostavno i praktičko pakiranje koje odlično prati reputaciju Rolexa.

Prilog 155705

Prilog 155706


Dano / Dobijeno

17.250 €

Navođenje retail cene pored novog sata Rolexa predstavlja svojevrsni horološki cinizam. Nešto slično, kao kada bi Rolex objavio, da izlazi na tržište sa modelom u limitiranom broju napravljenih primeraka. Njihova godišnja produkcija od 800.000 komada je ionako limitirana i godinama unapred rasprodana. Tako i retail cena služi samo za identifikaciju devijacije u odnosu na sivo tržište.

Prilog 155707

Prilog 155708

Prilog 155709

Prilog 155710

Maestralno !!! :congrats:

Bravo i cestitke:congrats::thumbup:.
Znam koliko si iscekivao Daytonu, i siguran sam da si se veoma obradovao. Neka te služi u zdravlju i sreci!
A uvodni deo cu natenane da pročitam i već unapred se tome radujem!

Neka je sa srecom,:adore:

Čestitam :congrats:

Pridružujem se čestitkama!

Sent from my SM-G973F using Tapatalk

Čestitke Haifisch i na satu i na odličnoj recenziji i detaljnim analizama!! :congrats: :thumbup:

Cestitam! :thumbsup:

Haifi, čestitke na Daytoni, ikona.
Što se tiče tekstova, ako ikad osnuješ političku stranku, imaš glas od mene!

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Cestitke na ostvarenju horoloskog sna, u zdravlju ga nosio!!

Hvala kolege!

Posebno hvala na odvojenom vremenu, spremnosti, strpljivosti i hrabrosti onima, koji su (će) se odlučil(t)i da se probiju kroz tekstove.
Sada je na jednom mestu opisan ceo istorijat ručnih hronografskih satova, sa nadam se dovoljno tehničkih detalja, koji će možda nekome pomoći pri eventualnom izboru.

Čestitke kolega, prelijep sat. U zdravlju da te sluzi i da zajedno gradite puno lijepih uspomena.
Znam da dosta ljudi ne voli kombinaciju zlato i metal ali meni poslije svog ovog vremana družeći se sa takvim satom ima nekakvu draz.

Hvala Ivke1!

Skidam kapu :)

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

Da Bog da da kupiš još mnogo ovakvih pa da imamo i mi još dugo da uživamo u tvom znanju i tekstu. [emoji16]

Sve najbolje, i nek te dugo služi!

Svaka cast druzeeee

Послато са M2102J20SG помоћу Тапатока

Cestitke Haifisch na prinovi, da te dugo sluzi i u zdravlju je nosio !
Hvala sto nas sve obogacujes svojim jako preciznim, informativnim i detaljnim tekstovima prepunim znanja.

Mogu samo misliti koliko je komplikovano prevesti sve o cemu pises - pretpostavljam da vecinu informacija nalazis na engleskom / nemackom.
Trebalo mi je 3 dana da iscitam svih 8 postova :)


Imam samo jednu molbu, vezana je za ovaj tvoj pasus -

Citat:

---

Pošto su kod Panearia kasnije bile otkrivene određene manipulacije u kojima je generičku ETU etiketirao kao sopstvenu kreaciju i da je menadžment Richemonta velemajstor manipulacije sa naduvavanjem ili izmišljanjem određenih istorijskih »činjenica« vezanih na svoje brendove, zakulisne priče sve više dolaze do izražaja. Ipak, moramo biti realni. Slične stvari sa eksluzivnim izradama mehanizama, pa čak i postojanje fantomkih brendova se dešavaju i u drugim grupacijama – setimo se samo Swatch grupacije. Ali o tome, možda nekom drugom prilikom.

---

O manipulacijama u Paneariu sam citao na perezcope-u - ako nekog interesuje evo par meni najbitnijh clanaka (ima dosta vise clanaka na sajtu)
https://perezcope.com/2020/12/23/the...tory-debunked/
https://perezcope.com/2021/08/08/pan...-pam-of-worms/
https://perezcope.com/2022/03/27/the...l-downgrading/
No nigde nisam mogao da nadjem tako sveobuhvatne tekstove o manipulacijama u Swatch-u
Pa bih te zamolio da nam u novoj temi napises nesto o tome - kada budes imao vremena i ako imas volje naravno :)

Hvala Boško! :) Misliš nešto ovako:

https://www.patek.com/en/collection/...ions/5470P-001

Imao bih 380.000 razloga da pišem. Svaki €, jedan razlog. Moram priznati - koliko mi je Patek drag i koliko mi je najveća zvezda svetilja u horologiji, poltika njihovog predsednika mi je sve više odbojna. Ali neću sada o tome.

Hvala Milane i Eee!

Hvala Zorg! Posebno za pažljivo pročitane tekstove! Još kad naglasim, da sam puno skraćivao, da ne bi bilo predugo:)
Nisam najbolje razumeo ovo sa prevodima. Podaci su skupljani iz puno različitih izvora u dugom vremenskom periodu (godinama), tako da nije bilo problema sa prevodima, osim sopstvenog prevođenja u srpski jezik, što se verovatno i primećuje, posebno kod nekih naziva delova mehanizama kao i sa gramatičkim greškama. Kada 45 godina maternji jezik slušaš samo povremeno preko medija ili čitaš preko knjiga, te u povremenoj komunikaciji sa roditeljima...izgubiš ogromno toga. Ali,da ogromno gradiva je bilo iz nemačkog i engleskog a kod francuskog sam maltretirao neke prijatelje :)

Što se tiče Swatcha - ne tamo nema manipulicaja sa mehanizmima, jer ETA za entry i srednji razred proizvodi mehanizme, koje ih najvećim delom naziva po prijemniku. Ali to je više-manje javno poznata istina, zbog kojeg na primer Longines nije član Haute Horlogerie razreda (najveći faktor je upravo odsustvo In House produkcije). Fantomski brendovi su oni brendovi, koji postoje samo u smislu pravnog lica odnosno svojine. Kupi se pravo na upotrebu naziva i onda se satovi prave na različitim mestima. Ne postoji fizičko mesto (fabrika) gde bi taj brend zaista živeo u stvarnosti, nego se jednu nedelju na istom mestu prave Hamilton satovi, druge nedelje Certina a treće nedelje Mido. Časovničari koji ih sastavljaju nose na sebi mantile Tissot ili Rado itd. Kupac, koji kupi takav sat obično misli, da je napravljen u fabrici Hamilton, Mido ili Certina a napravljen je na istom mestu odakle dolaze pomenuti Tissot, Rado ili Longines ili neki od drugih pogona Swatch grupacije, koji služe za te namene.

Ali to nije samo u Swatch grupi. Isto je sa Ball-om, Doxom, Squale-om i mnogim drugima, koje sastavljaju Private Label firme. Teško ćeš o tome naći neki članak, jer te stvari vlasnici ne žele da iznose u javnost. Kada Swatch grupacija organiziuje ekskurziju za novinare ili retailere, vodiće vas u Breguet, Blancpain, Glashutte, Jaquet Droz, pokazaće vam Omegin pogon, gde se sastavljaju satavi i najmoderniji magacin konačnih proizvoda ali vas neće nikad odvesti u ETU, Longines ili Rado.
To nisu manipulacije u smislu nečeg negativnog, jer kupac dobiva sat od vlasnika pravne svojine ali je ipak pitanje određene prisnosti.

Čestitke kako na odličnoj prinovi tako i na detaljnom predstavljanju Haifisch! :congrats:

Hvala ti takođe na odličnim tekstovima o hronografima koje si pre predstavljanja Dayton-e napisao. Bilo mi je veliko zadovoljstvo pročitati ih.

Slobodno mogu reći ali bez ikakvog preterivanja da su napisani kao za enciklopediju Horologije.

Veoma mi je drago da si konačno uspeo da ostvariš svoj dugogodišnji san i da se ponoviš sa jednim ovakvim biserom časovnicarske industrije.

Da je pravde kao što nije, i kada bi se kriterijumi za kupovinu Rolex-a drugačije određivali, trebao si mnogo mnogo ranije dobiti priliku da postaneš vlasnik jedne Dayton-e, kao i mogućnost da biraš model koji ti leži na srcu.

Ali kao što se kaže, pravda je spora ali isto tako i dostižna.

U zdravlju i sreći ga nosio.

Hvala ti za sve Srđane! Drago mi je, što su ti se svideli tekstovi o hronografima.

Što se tiče čelične Daytone - krivda (ako mogu to tako da nazovem) je isključivo na mojoj strani. Mogao sam je odavno naručiti, ali šta mogu, takav sam. Najbolji slovenački alpinist Tomaž Humar je jednom na pitanje kakvi su mu planovi za budućnost, odgovorio: Ne znam, čekam da me planina pozove. Na žalost, kada ga je Langtang Lirung pozvao, to mu je bio zadnji spust u životu.
Ako mogu, da se malo našalim, tako sam i ja čekao na poziv Daytone. Sat kupujem tek onda kada o njemu i njegovom autoru znam sve - do koske. I verujem u to, da postoji neki put, koji je potreban, da se pređe, da budeš toliko pošten sam prema sebi, da si kažeš. Ok, sada znam o njemu toliko, da mogu da postanem njegov nosioc. Sećam se, da sam godinama obilazio NUK (Narodnu univerzitetnu knjižnicu) u Ljubljani, gde sam proučavao stare članke o satovima sa Festinom Chrono Sport na ruci, a onda ga je nadgradio Jacques Lemans Liverpool:).

Možda takav odnos nije ni tako loš, jer naprimer nikada neću doći u situaciju, da počnem da se zabavljam mišlju za kupovinom nekog od Patekovih hronografa, jer jednostavno nikada neću toliko znati o satovima, da bi osetio dašak poziva iz Ženeve:)

Inače, što se tiče ovog modela Daytone, sada sam se potpuno navikao i zaista mi je super. Naravno, uvek bi radije izabrao čisti čelik ali nisam ni slutio, da će mi ovako brzo prirasti srcu.

Koliko god se protivili zlatu na Rolexu, ipak je ono njegov prirodni pratilac.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Citat:

---

Baron kaže:

Koliko god se protivili zlatu na Rolexu, ipak je ono njegov prirodni pratilac.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

---

Znam da se mnogi neće složiti ali nekako tako dobar sat treba to nešto sto daje na luksuzu.
Ja sam bio odlučio da mijenjam moju dvobojnu Daytonu za metalnu uz moju doplatu.
Kad sam ušao u radnju oci su mi letjele ka mome satu, izgleda bogatije.

Trenutno stanje

Prilog 156041

Citat:

---

Haifisch23 kaže:

Trenutno stanje

Prilog 156041

---

Respect [emoji122][emoji106]

Poslato sa JNY-LX1 pomoću Tapatoka

:adore:

Citat:

---

Haifisch23 kaže:

Trenutno stanje

Prilog 156041

---

Bukvalno imas sve u sveri satova sa štopericom.
Jedan ronilacki je zalutao, takodje jako lijep sat.
Kapa dole za kolekciju.

Citat:

---

Haifisch23 kaže:

Trenutno stanje

Prilog 156041

---

Vrhunski


Sent from my iPhone using Tapatalk

Citat:

---

Haifisch23 kaže:

Trenutno stanje

Prilog 156041

---

Od svih satova estetski gledano koji ti je najljepši i koji najviše nosis?

Hvala kolege!

Ivke1 - zapravo, dva sata su ronilačka. Uz Sub, to je i Omega Planet Ocean, samo što je ujedno i hronograf.

Koji mi je estetski najdraži?
Iako mi taj faktor nije nikada u prvom planu, ovde je odgovor sasvim lagan. Yema Rallygraph Mario Andretti je daleko ispred svih. Moja strast su racing hronografi a ovo je model, koji je potpuna definicija takvog sata. Ujedno je i najveći krivac za moj put u horolgiju, jer je krasio ruku nekadašnjeg svetskog prvaka F1 na posteru još u mojoj klinačkoj sobi. Daytona je u tu strast unela i neograničenu dozu ljubavi.
Suprotno, najmanje privlačan mi je Moonwatch. Štampani markeri nisu baš nešto, što bi mi se sviđalo na satu, posebno ako je reč o luksuznom razredu. Safirno staklo sa obe strane i potpuni kontrast brojčanika mi je ipak u tom pogledu donelo pozitivan osećaj ali taj model je puno više nego vizualni događaj (ne samo zbog priče o Mesecu) i zato je moj lični must have.

Inače, svaki je priča za sebe. Estetski bi još izdvojio Autaviu, Breitling Navitimer i Zenith Rainbow. Na posebno mesto bi u tom pogledu postavio Breitling Mulliner, koji je vrhunsko napravljen i finiširan i time u tom pogledu daleko nadmašuje svoj cenovni razred.

Koga najviše nosim? Sa obzirom, da je najnoviji - to je Daytona. Pre toga - Sub. Koliko je satova prošlo preko moje ruke ali ni jedan (osim Daytone) ne može da se približi njegovoj univerzalnosti u smislu nosivosti svuda i svagda.