Haifisch 23 - Moja kolekcija

Ufff, imao sam Chrono Bike u svim verzijama i bojama. Mislim, da je samo u plavoj boji bilo nekih 6 verzija a meni najdrža je bila žuta:). Više sam imao boja u tim satovima nego novogodišnja jelka. Za crvenim brojčanikom sam se, kako tome priliči, uputio u austrijski Klagenfurt...biciklom. Kada sam izašao iz tunela Ljubelj pred austrijske granične policajce, nisu znali, da li da mi naplate kaznu ili strpaju u zatvor ali su me na kraju počastili hladnom Pepsi colom. Pusti ludaka :). 180 km po brdima i dolinama Slovenije i Koroške u jednom popodnevu.

Da, znanje uvek ubije tu primarnu naivnost, koja se više nikada neće vratiti i osetiti sa takvom jačinom naboja. Ali u čovečjoj prirodi je težnja ka evoluciji i moramo ići napred. Ožiljci sa sobom donose poštovanje i iako je plamen sada znatno manji, zato je dubina osećaja neuporedivo veća...Problem kod horologije je u tome, što se radi o skupom hobiju i razlika je u tome, da li dati za švajcarca 1000 € ili istih tih 1000 € baciti na Seiko. Znanje košta:)

Da, Daytona, Calatrava i Longines Roland Garros.

Ostaće još jedan za najćešće nošenje ali nisam odlučio još koji ili će otići i on pa će možda doći neki sasvim novi.

Citat:

---

mihajlons kaže:

Haifisch, samo potvrdi, kolekcija je spala na dva sata!?
Daytona i Calatrava


Sent from my iPhone using Tapatalk

---

Auuuu drug šta si nabavio. 👏👏👏👏👏👏👏
U zdravlju ga nosio i puno lijepih uspomena sa njim imao.
Cestitke od srca!

Čestitke Haifisch na vrhunskom satu i recenziji! :congrats:

Citat:

---

Haifisch23 kaže:

Da, Daytona, Calatrava i Longines Roland Garros.

Ostaće još jedan za najćešće nošenje ali nisam odlučio još koji ili će otići i on pa će možda doći neki sasvim novi.

---

Neces znaci ni Suba zadrzati ili si ga već prodao?

https://uploads.tapatalk-cdn.com/202...248580f22a.png
Čestitke, da sledeci bude ovaj.

Hvala kolege!

Ivke,
Da, otišao je i Submariner. Odlučio sam, da od Rolexa odnosno od čitave "mašinske" struje zadržim sat, koji je najveći krivac za moj ulazak u horologiju i najveći činilac strastvenog odnosa prema hronografima - Daytonu.
Ima nešto i u najvi Rolexa da 2030 godine kreću sa novim, dodatnim pogonom. Iako će u njemu biti zaposlenih 2000 ljudi, što znači isti broj kao i u postojećoj, ne verujem da je reč samo o tome da će proizvodnju duplirati na 1,7 miliona proizvedenih satova godišnje i time značajno podmiriti zahteve tržišta.
Možda totalno grešim ali mislim da se iza toga krije mnogo veća stvar.
Ako pogledamo dešavanja u delatnosti nakon kvarčne krize, uočljive su 4 velike prelomnice. Prva je bila revitalizacija mehaničke grane, koja je temeljila na najvećoj postojećoj opciji: generičkim mehanizmima.

Početkom ovog veka počinje In House igra, koja kulminira upravo početkom ove treće decenije. Sve je veći broj aktera koji sami proizvode mehanizme ili ih tajno kupuju od specijaliziranih manjih studija proglašavajući ih kao sopstvene. Uz to obavezno navode, da zamisao nastaje u vlastitim sobama iako se tamo ne proizvode (Titoni, Oris, Baume & Mericer.....pa sve do Panerai i IWC unutar svoje grupacije).

Treća velika stvar je bila uvođenje elastičnih, izuzetno otpornih materijala na stres i magnetizam. Započela je 2002 godine silicijumom, sada je u igri karbon i slično, ali stvar je otišla već tako daleko, da ti novi materijali niso samo u domenu najvećih i najbogatijih nego se polako šire i na srednji luksuzni razred, pa čak i na entry. Ono što je najbitnije, sve su manje razlike u onome što je samo 10 godina nazad pravilo distancu između najbogatijih i najvećih proizvođača do onih iz znatno nižeg staleža. Kada uključimo aspekt praktičnosti i uz osnove poznavanja materije, zaista dobro razmislimo, može nas pošteno zaboleti glava kako opravdati kupovinu duplo skupljeg Tag Heuera ili triput skupljeg Breitlinga u odnosu na Longinesov hronometar ili ako se popnem malo više na Tudor.
Uvek naglašavam, da je čak i mehanički sat od 1000 € luksuzna roba, koja nam nije nužno potrebna i takva odluka mnogo kupaca navodi, da se što bolje upozna sa onim što im se nudi. Napretkom u materijalima kao i načinom produkcije, sve je manje činjenica kojima luksuzni razred može realno opravdati razlike u cenama na tržištu, koje su u zadnje dve decenije veće nego ikada ranije.

Tu dolazimo do četvrte velike prekretnice u modernoj horologiji - finiširanju mehanizama, koja je zahvaljujući sve većem broju nezavisnih časovničara postala velika "subkultura" sa najvećim uticajem na scenu u najvišem cenovnom razredu. Pošto preko 95 % "običnih ljudi" odnosno skoro cela baza tržišta, Rolex percepcira kao najboljeg, verujem da će na taj poslednji trend morati odgovoriti i proizvođač iz Ženeve. I sami smo svedoci, da se o finiširanju piše sve više i sve češće a deceniju i po nazad, ta tema je bila potpuna egzotika. Sve više ljudi se pita, kako je proizveden određeni sat i sve lakše je moguće doći makar do početnih osnovnih odgovora. Kada naprimer odete na obilazak IWC, nešto detaljnije će vas upoznati kako nastaju komponente mehanizma za Big Pilot na CNC mašinama, nekoliko minuta ćete imati priliku svedočiti ručnom sastavljanju tih komponenti u mehanizam ali ćete zato pet puta više vremena preživeti u Haute Horology odeljenju, gde ćete se diviti ručnom zrcalnom poliranju mostova Tourbillona iako onih prvih satova proizvedu 99.990 komada u jednoj godini, dok ovih drugih u dobroj poslovnoj godini uz nešto sreće prodaju 10 komada. Ali imaju šta da pokažu i percepcija IWC je zbog toga značajno visoka.

Ne tvrdim, da će svih tih 2000 ljudi u novom Rolexovom pogonu praviti satove iz razreda finog časovničarstva ali sam prilično siguran, da će i Rolex uneti znatne promene u svoju proizvodnu filozofiju. Pa rekoh sebi, neka se novac od Submarinera oplemenjuje na sigurnom i bude spreman kada bude zatrebalo ako se nešto tako desi. Ionako sam nakon 4 godine dobio 35 % više nego što sam za njega dao. Cene Rolexa se ipak vraćaju na mnogo realniji nivo i to će se nastaviti u godinama približavanja početku rada novog pogona i ovo je bio zadnji momenat za vrlo dobru prodaju.

Citat:

---

Haifisch23 kaže:

Hvala kolege!

Done, sada je od kolekcije ostao samo šlag:). Torta se raskomadala na ono što bi Brega rekao: Ravna ti je Jugoslavija....Dobro, Daytona je još uvek tu a možda će ostati još jedan.....

Mladjo,
Hvala! Ja za najbolji sat na forumu ipak glasam za Datographa, ali nam je kolega Boško malo lenj...pa neće da nas češće časti;). Ali, dobra je i Calatrava.

---

Hahahaha! Tek sad ovo čitam. :)

Iskrene čestitke kolega! Neka te dugo služi!

Što se tiče “naj boljeg sata” ja na takve stvari ne verujem… naj bolji sat je onaj koji je na ruci i koji te raduje, a ima dosta takhiv, hvala Bogu!

Hvala Boško!

Čestitke od srca kolega Haifisch!
Šta reći osim da je ovo vrhunski sat za vrhunskog i strastvenog poznavaoca i ljubitelja horologije. [emoji106][emoji106][emoji106]
Drago mi je da si došao u posed ovakvog dragulja.
Želim ti da ga dugo nosiš i uživaš u njemu kao i da kolekciju oplemeniš sa još nekim novitetom ovog ranga.
Dugo me nije bilo na forumu od silnih obaveza na novom radnom mestu, tako da sam tek jutros konačno našao vremena da pogledam šta ima novo na forumu i da uživam čitajući još jednu tvoju odličnu recenziju.






Послато са SM-A528B помоћу Тапатока

Hvala Srđane!

Primetio sam, da su tvoje posete na forumu u zadnje vreme vrlo retke. Nadam se da će sve brzo složiti kako treba i da ćeš imati više vremena za uživanje u hobiju.

Dobio sam vrlo zanimljivo pitanje u vezi sa finiširanjem mehanizama, koje se glasi: "Kako je bila nekada, kada su mehanizmi bili sakriveni ispod zatvorenih poklopaca? Da li je izgledu mehanizama bio posvećen isti stepen pažnje, kao što je to danas?"

Da, taj izraz finiš je već toliko raširen i prihvaćen, pa je na žalost već postao opšti pojam. Priznajem, da ga i sam prilikom pisanja generalizujem sa ciljem izbegavanja dodatnog zbunjivanja čitaoca, ali pravilno bi bilo taj konačni stepen izrade kalibara razdeliti na:

1. finiš mehanizma
2. dekoracija mehanizma

Iako se sa ova dva izraza možemo sresti u potpuno istovetnom kontekstu u vezi sa predmetom na koji se odnose, morali bi da ih razlikujemo, jer se finiš odnosi na funkcionalnost mehanizma a dekoracija na njegov izgled.

Finiš osim mnogo vizualnog zadovoljstva za posmatrača ima važnu funkciju zaštite mehanizma. Kada se metalna površina obradi na bilo koji način pomoću različith alata i tehnika dolazi do promene njene molekularne površinske strukture, čime postaje više zatvorena i črvršća. Kada sa ukošene (anglirane) površine ruba mosta odstranjujete samo ostatke od rada cnc mašine, to je jedna stvar ali kada se toj površini pristupi sa visokim stepenom poliranja onda se znatno poveća njena antikorozivna svojstvenost. Perlage takođe izgleda fanstastično ali ti kružni tragovi zaista na sebe vuču mikročestice prašine koje nastaju prilikom navijanja mehanizma, svakog pokreta kinetičkog sklopa ili ostatka ulja. Savršeno polirani šatoni zaista omogućuju časovničaru da bolje vidi, da li je prisutna prava količina ulja. Zrcalno polirane i čak ukošene glave šrafova znatno produžavaju njihov životni vek a jednako važe i za termalno obrađene plave šrafove. Visoko polirani zupčanici zaista smanjuju trenje prilikom međusobe interakcije i poboljšavaju rad mehanizma.
Sve ovo je bilo od izuzetne važnosti u prošlosti a ostalo je i danas, čak i kada živimo u dobu kada je tehnološki progres doneo znatno kvalitetnije materijale. Tako ćemo u vrhunskim vintage kalibrima najboljih proizvođača naći sve gore navedeno, kao što ćemo sve to kod istih naći i danas. Tu nema velike razlike i finiš je u primarnoj meri usmeren u izboljšanje funkcionalnosti ali kroz transparentne poklopce donosi i obilje vizualnih užitaka.

Problem modernog časovničara je u tome, što je prilikom nastanka sata njegova prisutnost sve manje potrebna. Zapravo - njegov ultimativan i ujedno najteži zadatak je u daleko najvećoj meri sveden samo na ideju odnosno osmišjlavanju mehanizma. Dok su pre debelih 100 godina časovničari izrađivali skoro svaku komponentu sami ili su neposredno vodili mašine koje su to radili, danas je ta uloga prepuštena stručnjacima na području informatike i robotskim tehnologijama (CNC, SWE, CAM, CAD, LIGA). Zato su vrhunski časovničari pronašli sebi korisnu funkciju preko koje savesno ispunjuju i funkciju veličanstvenih ručnih veština, pa su se latili dekorisanja svojih stvaralaštva. Time su finiš nadgradili sa dekoracijom. Zapravo, došli smo do obrnute slike o kojoj sam već ranije pisao. Prva dekoracije su nastale pre više od 250 godine, kada su tadašnji časovničari dekorisali mehanizme, da bi odvratili pažnju bogatih kupaca od problematične preciznosti i ujedno prkrili svoju ideju od drugih, da bi kasnije došli do spoznanja, da mnogi elementi dekorisanja omogućavaju gore navedene funkcionalne prednosti, gde sad potpuno svesno udružuju korisno sa prijatnim.
Kako bi najvećoj meri upozorili na sebe, nezavisni časovničari su počeli sa masovnim korištenjem modernih sredstava komunikacije (facebook, instagram) preko kojih su direktno i uz 0 troškova došli do potencijalnih klijenata. Dobar glas se daleko širi a istini na volju, imali su šta da pokažu, rezultati su u rekordnom vremenu dostigli fascinantne vrhunce. Pošto tržište nikada ne može biti na stepenu savršenstva struke, nastale su velike anomalije u shvaćanju i savlađivanju materije. Tako je publika stepen kvaliteta određenog mehanizma a time i proizvođača počela da ocenjuje sa stepenom kvalitete dekoracije a ne konstrukcije ili funkcionalnosti njegovih mehanizama.
Da pojednostavim na najlakšem primeru: anglirana površina je stvar finiša. Oštar unutrašnji ugao je stvar dekoracije. Prva je lepa i funkcionalna, dok je druga zadivljujuća i predstavlja dokaz spretnosti njenog izvođača. Ali kao što kaže jedan od najvećih časovničara modernog doba Vincent Calabrese: "Kvalitet i kompetetnost časovničara se ne može svedočiti preko završne obrade, koju toliko cene entuzijasti, već u performansu njegovog kalibra, bezbednosti tog kalibra kao i u kvaliteti njegove regulacije".
Zato taj oštar unutrašnji ugao predstavlja potpis spretnosti njegovog izvođača, kao i ono što je meni najvažnije: dodatan unos ručnog rada na satu.
Dekoracija je svakako od izuzetne važnosti u horologiji - da dodam, da bez spretnosti nekadašnjih i modernih velemajstora ove veštine, horologija ne bi postala jedna od grana likovne umetnosti.

Ali svakako nije na odmet razlikovati ova dva aspekta, kada ih suzimo na segment mehanizma, da ne bi kupovali maglu u stilu lepo ukrašenog ali zato puno manje funkcionalnog mehanizma.

Re: Haifisch 23 - Moja kolekcija


Da, Daytona, Calatrava i Longines Roland Garros.

Ostaće još jedan za najćešće nošenje ali nisam odlučio još koji ili će otići i on pa će možda doći neki sasvim novi.


mihajlons kaže:
Haifisch, samo potvrdi, kolekcija je spala na dva sata!?
Daytona i Calatrava





I došao je sasvim novi.

Pored Daytone i Calatrave potreban mi je jedan potpuno čelični mehanički sat, sportskog karaktera za svakodnevno nošenje. Pošto nakon njega neko vreme neću širiti »kolekciju«, prilikom donošenja odluke sam postavio čvrste kriterijume odnosno lične afinitete, bez ikakvog odstupanja:

- Hronograf
- In House kalibar
- Vertikalno integrisan proizvođač bez pedigrea finog časovničarstva
- COSC hronometar
- Najmanje 3 dana rezerve snage rada
- Keramički bezel
- Panda dizajn
- Cena - konkretno ispod trenutnog proseka na tržištu, koji u »mašinskom razredu« iznosi oko 8.500 €.

Kao i uvek u takvom slučaju, izbor se sužava na poznato društvo: Zenith, Breitling, IWC, Omega. Ali i oni otpadaju zbog kriterijuma vertikalno integrisan proizvođač, jer ne proizvode sami kućišta ili brojčanike a i cene su im (osim trenutno Breitlinga) iznad navedenog proseka, posebno Zenithov Chronomaster Sport, koji je već na 11.000 €.

Do sada je iz izbora uvek otpadao meni jedan od najdražih brendova, koji me je već u detinjstvu od prvog dodira sa svetom Formule 1 potpuno opčinio. Kućni kalibar Tag Heuer 02 sa zvaničnim statusom COSC hronometra je do sada izlazio samo u verziji tourbillon kalibra 02T sa karbonskom spiralom i sa odgovarajućom cenom izraženom u petocifrenom iznosu.
Istina je, da obična verzija 02 kalibra u najvećoj većini slučajeva radi u hronometarskim granicama ali kao što uvek naglašavam, jedno je moći biti precizan a sasvim drugo morati biti precizan u zadanim granicama. Jedno je, da određeni procenat kalibara može postići COSC standarde a sasvim drugo je da svi kalibri iz serije moraju postići i ostati u COSC standardu sve vreme trajanja. Jedno je testiranje preciznosti u svakodnevnim uslovima nošenja a sasvim drugo testiranje preciznosti u uslovima postavljenim sa strane COSC standarda.

Krajem 2020 godine ostajem zatečen vešću, da je u Tag Heuer iz Cartiera prešla takozvana kraljica komplikacija, Carole Forestier – Kasepi, koja je preuzela funkciju direktora razvojnog odelenja TH. Iako sam bio prilično skeptičan o sposobnostima mlađašnog prvog čoveka Tag Heuera, Frederica Arnaulta (1995 godište), koji je pre 3 godine stao na čelo legendarnog brenda, moram priznati da me je ovaj potez – prvo pa muško, pardon žensko, zaista šokirao. Carole je karijeru započela kod najboljih – Audemars Piguetov studio Renaud & Papi, koji je svetu dao neka od najvećih imena današnjeg nezavisnog časovničarstva: Robert Gruebel & Stephen Forsey, Andreas Strehler, braća Bart i Tim Gronefeld, Cristophe Claret, Peter Speake Marin a nije nikakva tajna, da se po studiju vrzmao i niko drugi nego Kari Voutilainen.

Carole je bila prvi asistent legendarnom Ulysse Nardin časovničaru Ludwigu Oechslinu prilikom nastanka čuvenog modela Freak i najzaslužnja je za ulazak Cartiera u Haute Horlogerie razred, za koga je od 2008 do 2020 godine kreirala 30 In House kalibara, među kojima i vrhunsko remek delo Astrotourbillon. Njen kalibar Cartier 1904 je preuzeo Vacheron Constantin za kolekciju Fiftysix.

Carole Forestier – Kasepi nije stvorila kalibar Tag Heuer 02 ali ga je povodom 60-godišnjice modela Autavia, 2022 godine preradila, dodavši mu Flyback funkciju i podesila do zvaničnog statusa COSC hronometra.
Time je i meni omogućila da bez ikakvog oklevanja donesem odluku, jer ovaj sat napravljen u ograničenom tiražu ispunjava sve zadane kriterijume i prvi put do sada kupujem Tag Heuer bez ikakve trunke osećaja ni najmanjeg hendikepa u odnosu na neka zvučnija imena moderne horologije. Čak suprotno - uzevši u obzir međusobne cenovne razrede.

Prilog 157488

Tag Heuer Autavia Flyback CBE511B.FC8279 dolazi u čeličnom kućištu univerzalnog prečnika od 42,0 mm (uzevši u obzir segment mehaničkih hronografa), prilične visine od 15,68 mm, te dužine (L to L) od takođe univerzalnih 50,3 mm.

Sportsku narav modela potvrđuju brušene površine, dok su gornje bočne površine lugova visoko polirane.

Prilog 157489

Prilog 157490

Poklopac sata je ušarafljen i u najvećem delu je sačinjen od safirnog stakla.

Prilog 157491

Robustnost kućišta je osvedočena konkretnim i širokom lugovima, koji se strmo zaključuju i odlično balansiraju sat na ruci, tako da 112 grama mase na ruki ne predstavlja nikakav izazov za vlasnika.

Prilog 157493

Prilog 157494

Tag Heuer i na Autaviji ostaje veran načinu potpisivanja krunice kao i na Carreri. Jedinstveno i vrhunsko.

Prilog 157495

Krunica je ušarafljiva, izrazitih proporcija, koje omogućavaju lako i prijatno rukovanje. Jednako važi i za hronografske pušere, gde izvor izuzetne odazivnosti leži u kombinaciji column wheel & vertikalno kvačilo strukturi Heuer 02 hronografskog mehanizma.

Brojčanik je obavijen dvosmerno rotirajućim (120 klikova) keramičkim bezelom, čiji indeksi i markeri nisu luminirani ali su zato vrlo kvalitetno lasersko ugravirani u površinu. Kvaliteta izrade je osvedočena i u detalju, gde je svaki pojedini indeks ili marker na bezelu potpuno poravnat sa kružnom skalom sekundnog hronografa na brojčaniku.

Prilog 157496

10 ATM vodootporno kućište se zaključuje kupolastim safirnim staklom, koje znatno doprinosi izrazitoj visini sati kao i njegovoj naglašenoj sportskoj usmerenosti.

Prilog 157497

Najupečatljiviji elemenat brojčanika predstavlja srebrna sunburst podlaga, koja sa kombinacijom svetlosti vanjskeg izvora neprekidno menja kontrast ne dopuštajući mu ni trenutak konstantne refleksije.

Prilog 157498

Prilog 157499

Prilog 157500

Prilog 157501

Celovitost panda dizajna je izostala neisticanjem podbrojčanika za male sekunde na pozicji 6, odnosno izostavljanjem crne boje njegove unutrašnjosti. Pored toga, očigledan je znatno manji obim, kao i izostanak vertigo uzorka u odnosu na polja hronografa za izmerene sate i minute na pozicijama 9 i 3. Ovakvo rešenje mi je u trenutku priraslo srcu, jer je na najbolji način istaknuta štoperska sekcija ovog vrsnog hronografa. Uloga malog sekundnika ipak spada u opšti segment celine sata i zaista mi se sviđa ovakav način diferencijacije.
Ovakav način dizajna satova koje pokreće kalibar 02, već postaje tradicionalan i proizvođač ostaje veran principu upotrebe podbrojčanika za izmerene sate, za razliku od mnogih drugih, koja ga često ukidaju. Breitling je na primer svoj In House hronograf 01 dizajnirao tako, da je bez ikakve prerade moguće ukloniti podbrojčanik štopera za izmrene časove, pa ga je zato smestio na poziciju 6, dok je mali sekundnik na poziciji 9 direktno vođen. To mu u odnosu na TH02 daje određenu prestižnu konstrukcijsku prednost, pa i tu leži jedan od razloga za konačnu razliku u ceni između dva brenda. Ali portfolio Breitlinga je ipak nešto širi od Tagovog, čiji uglavnom bazira na hronografima sportskog tipa, pa je i razumljiva veća strukturna kombinatorika prilikom projektovanja Bretiling 01 kalibra.
Naravno, i TH 02 se može modifikovati na dva podrobjčanika ali je potrebna prerada, gde će se mali sekundnik pomeriti iz pozicije 6 na poziciju 9. A pošto se komplikacija datuma kod Heuer 02 prikazuje u prozoru polja malog sekundnka, toliko je veća eventualna intervencija a sa njom i troškovi.

Prilog 157502

Ono što ostavlja poseban utisak na posmatrača su izuzetno visoko aplicirani indeksi, markeri i logotip proizvođača. Svojom visinom drastično istupaju sa površine i dočaravaju izuzetnu dubinu brojčanika.

Prilog 157503

Prilog 157504

Rodijumom platinirani indeksi, markeri i pencil kazaljke su ispunjeni superluminovom i daju odlične rezultate.

Prilog 157505

Prilog 157506

O Tag Heuer 02 kalibru sam već pisao u osvrtu u kojem sam predstavio reizdanje Autavie iz 2018 godine. Fascinantno mali broj od 168 komponenti mehanizma je ovde veći za 8, pošto je dodana komplikacija flybacka, gde je omogućeno višestruko merenje vremena bez potrebe za resetiranjem štopera. Ono što predstavlja još bitniju razliku je COSC Chronometre registrovan kalibar na novoj Autaviji.

Tag Heuer 02 odskače i po velikoj rezervi snage rada, koja iznosi najmanje 80 sati. U modernoj horologiji ova stavka postaje sve važnija i proizvođači ulažu puno napora da bi što manje komplikovali život vlasnika u vidu smanjivanja učestalih potreba za navijanjem i isto tako čestih podešavanja, ako se sat ne nosi dan, dva ili tri.

Princip dobivanja veće rezerve snage rada je u suštini vrlo jednostavan. Ugradiš dugu glavnu oprugu i sat će raditi koliko želiš. Samo je problem u tome, što će taj sat na početku biti Dr. Jekyll, a već sledećeg dana će se transformirati u Mr. Hyde-a. Izohronizam je patologija časovničarstva. Održavanje preciznosti mehanizma tokom trošenja energije predstavlja jedan od večitih temeljnih ciljeva horoloških delatnika.
Proizvođači se koriste različitim metodama za uvećanje rezerve rada.
Pošto se zakon fizike glasi: veća brzina zahteva više energije, neki od njih su smanjili frekvenciju iz 4Hz na 3Hz. Sa tim je došla i obavezna modifikacija zupčanika i prenosnih sistema kinetičkog sklopa, kao i stanjivanje glavne osovine u cevi za skladištenje energije na koju su mogli naviti znatnu dužu glavnu oprugu (ETA Powermatic 80). Tamo, gde je potreba za preciznošću bila naglašenija, klasična spirala je zamenjena sa onom iz silicijuma, koja je drastično elastičnija, otpornija na stres i uticaje magnetnog zračenja. Tako je u svih 80 sati rada zagarantovana hronometarska preciznost.

Rolex je uz najbolju spiralu u delatnosti (Parachrom) otišao još dalje i već 2000 godine na Daytoninom 4130 ugradio znatno veću cev za skladištenje energije, čime je dostigao 72 sata rezerve snage. Time je sa konačnim razvojem Parachroma, 2015 godine sebi omogućio dostizanje najstrožeg standarda preciznosti u industriji (Superlative Chronometre). Patekov Spyromax kvalitetno ništa ne zaostaje za Parachromom ali Patek Philippe na novoj Calatravi na mehanizmu 30-255S umesto 1 velike cevi ugrađuje dve manje sa glavnim spiralama i dostiže rezervu snage od 65 sati. Dvocevni sistem skladištenja energije u kombinaciji sa silicijum spiralom upotrebljava i Omega na hronografskom kalibru 9900 uz rezervu snage od 60 sati. Dvocevni sistem koriste i JLC na Duometru, Oris na In House 400 kalibru, IWC odnosno Richemont grupacija na 120 i 168 satnim mehanizmima, dok ćete na Blancpainu 1315 naći trocevni sistem a na Vacheron Constantinu Patrimony Traditionnelle Tourbillonu čak 2 kompleta po 2 cevi, odnosno 4-cevni princip.
Potrebno je naglasiti da dvocevni sistem ne predstavlja duplo uvećanje rezerve snage rada, nego tek nešto oko 20 %. Proizvođači ga upotrebljavaju sa ciljem smanjivanja izohronizma. U njima koriste dve kraće glavne opruge, koje se znatno brže navijaju i time bolje održavaju preciznost prilikom smanjivanja energije. Kada se energija iz prve opruge potroši, pokrene se napajanje kinetičkog sklopa iz druge cevi. Time se ista količina energije rasporedi na dva sklopa, koji se lakše pune i prazne i zbog toga imaju manji gubitak u praznom odnosno preciznost ostaje konstantna.

Za koji sistem se proizvođači odlučuju zavisi od strukture mehanizma i od komplikacija. Više komplikacija zahteva više energije, posebno kada imamo hronograf. Od strukture mehanizma zavisi veličina cevi. Tag Heuer 02 koristi isti sistem kao ranije navedeni Rolex ili kao Breitling 01. Silicijumska opruga i jedna velika cev za skladištenje energije. Pošto u tom trouglu ima daleko najmanje komponenti na mehanizmu, to mu je uz istovetnu frekvencu (28.800 b/h) omogućilo toliko veću cev preko koje uz hronometarsku preciznost dobija 10 sati više od B01 i 8 sati više of Rolexovog 4130.
Sličnost sa Breitling 01 se ogledava i u činjenici da oba korste KIF antistresni sistem i standardan Index regulator sa ekcentričnim utežima, koji je u usporedbi sa Daytoninom 4130 ili Patekovim Gyromax balansu sa slobodnim oprugama, znatno manje prestižan iako sasvim dobro izvršava svoju osnovnu funkciju.
Ono što je daleko najbitnije u strukturi kalibra Tag Heuer 02 je column wheel sa vertikalnim kvačilom, što predstavlja najbolju moguću kombinaciju u segmentu hronografa i o čemu sam pisao u uvodu članka Hrono(graf)holičar u ovoj temi.

Finiš mehanizma je potpuno industrijski. Reč je o prilično asketskom pristupu, koji je urađen sa punom merom dobrog ukusa. U osnovi je napravljen iz mesinga, koji je prevučen rodijumom i rutenijom i time pridobio na izuzetnoj tvrdoći. Rubovi mostova nisu ukošeni, što mi je sasvim logično, jer ne vidim nikakvu prednost u mašinsko angliranim ivicama ako na njima nije izvršen visoki stepen poliranja, koji bi im promenio hemijsku strukturu i time ojačao antikorozivne osobine.
Glavna ploča je peskarena a mostovi su finiširani mašinskom Ženevskom šarom. Rotor je zatamnjen i skeletizovan. Glave šrafova su polirane hemijskim načinom, dok je crvenom bojom u potpunosti istaknut Column wheel hronografa.

Prilog 157507

CBE511B.FC8279 je opremljen crnim aligator remenom krupnog uzorka, širine 20,0 mm sa crvenim unutrašnjim delom, koji uspešno pridodaje na mekoći i čini ga izuzetno prijatnim za nošenje.

Prilog 157508

Prilog 157509

Opremljen je sistemom za brzo skidanje, što ga čini još univerzalnijim. Prihvat kućišta je konstruisan na takav način, da je moguća upotreba čelične narukvice iz kompletne Autavie linije, koja odgovora svim modelima, a i cena je sasvim pristojna (490 €).

Prilog 157510

Kopča je klasičan Pin Buckle u kombinaciji poliranog i brušenog čelika.

Prilog 157511

Tag Heuer specijalna izdanja pakira u luksuznoj amabalaži, čiji centralni deo čini drvena kutija. Iako nije iz masivnog materijala, sasvim je solidnog kvaliteta i vrlo ukusno opremljena.

Prilog 157512

Prilog 157513

Prilog 157514

Prilog 157515

Iako pojedini primerak nije zvanično obeležen, Tag Heuer Autavia Flyback CBE511B.FC8279 je napravljen u limitiranoj seriji, koja se procenjuje na 2.000 komada. Nekoliko meseci nakon plasiranja nije više bio dostupan za On line kupovinu na Tag Heuer webshopu. Imao sam priličnu sreću, da je domaći AD uspeo da se domogne do dva primerka od kojih je jedan završio kod mene.

Proizvođač već nekoliko godina nastavlja sa sličnom politikom, gde istaknutija reizdanja ili sasvim nove modele kojima obeležava važne događaje iz bogate istorije nudi u limitiranom obimu. Većina tih modela od regularne kolekcije cenovno odstupa u razumnim granicama i generalno predstavljaju vrlo dobru best buy odluku, što je uočljivo u brzom nestanku iz ponude.
Tako i ovaj model, koji sa cenom od 6.550,00 € značajno odstupa od granice 8,5 k€ odnosno od proseka za hronografe u luksuznom razredu, koju sam postavio prilikom odluke za kupovinu, ne samo da mnogo toga nudi, nego fascinira kvalitetom izrade.

Prilog 157516

Prilog 157517

Time je malo društvance dobilo još jednog prijatelja.

Prilog 157518

:congrats:Prelep Heuer

Složio bih se, prelep :)

Brutalan sat. Bravo !!! :congrats:

Zahvaljujem kolege!

Sve čestitke Haifische!

Uh kako ovo dobro izgleda. Cestitam Haifisch


Sent from my iPhone using Tapatalk

U zdravlju ga nosio!

Sent from my SM-G973F using Tapatalk

Bravo majstore
Lepo bre za oko

Послато са SM-S908B помоћу Тапатока

Hvala kolege!

Lijep sat, čestitka!

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

Predraže, čestitke na još jednoj top prinovi, fenomenalana je, drago mi je da ispunjava sva tvoja očekivanja od sata!
Meni se mnogo sviđa i vizuelno, a voleo bih da ga vidim i na metalu.
Uživaj u Autaviji!

Hvala Barone i Bojane!

Da, kod Taga mi se sviđa, što so njihovi hronografi u potpunosti zadržali dizajnersku genijalnost svog stvaraoca - Jacka Heuera. Preglednost i atraktivnost. Skoro da nema njihovog hronografa iz bilo kojeg doba nastanka u ovih 60 godina, da me pogled na njega ne asocira na škrupu guma, miris benzina i gromovit prasak automobilskog motora.

Hvala kolega!

Citat:

---

milek kaže:

U zdravlju ga nosio!

Sent from my SM-G973F using Tapatalk

---

Odlican silver panda i podjednako dobar prikaz. Cestitke i u zdravlju ga nosio.

Odlican sat…i vrhunska kolekcija…u zdravlju ga nosio


Sent from my iPhone using Tapatalk

Hvala Bancika i Spana.

Kolega, čestitam :congrats:!

Hvala Mizzy!

Baš je dobro kad neko i zna i može.

Bravo.

Zahvaljujem Bobane.

Moram da se vratim nazad na teme nastale nakon članka Hrono(graf)holičar i raznim pitanjima, koje sam dobivao u vezi sa njima.

Najpre bih želeo da se zahvalim svima na pokazanom interesu i pažljvom čitanju i ujedno da se izvinim što ne odgovaram svakom osobito. Razlog je u tome, jer pitanja imaju dosta sličnosti pa je bolje da se udruže u neku zajedničku celinu.
Ako se usredotočim na srž pitanja, primećujem da su moje misli o mehaničkom satu kao luksuznoj robi, razgraničenju pratilaca časovničarstva na korisnike i ljubitelje, pozicioniranju proizvođača satova na mašinsku i ručnu granu zaintigrirale neke kolege.

Za početak ću citirati vlasnika i prvog čoveka Patek Philippe-a, Thierry Sterna povodom ovogodišnjeg otvaranja prodajnog salona sa partnerskom firmom Wempe u Hamburgu. Prepričao je lični doživljaj:
»Prošle godine sam imao susret sa klijentima i preduzetnicama u New Yorku. Bilo je mnogo učesnika iz Appla, Googla i sličnih kompanija. Pogledao sam im ruke. Najviše njih je nosilo Patek Philippe. Rekao sam: »Gospodo, objasnite mi ovo. Stvorili ste iPhone, stvorili ste Apple Watch. Zašto onda nosite Patek?« Jedan od njih, mislim da je bio iz Googla je ustao i rekao: Znate šta, mislim da mogu da govorim u ime svih nas. Patek nam se sviđa, jer nas vraća na zemlju, održava nas na čvrstom tlu. Zadovoljstvo je videti nešto za šta znamo da radi mehanički.«

Da, tih od 130 do skoro 900 sastavnih delova, koji čine mehanizam sata, delujući u najvećoj mogućoj međusobnoj koleraciji i sihronizaciji, bez ikakvog umetnog izvora energije, te pri tome mere i prikazuju vreme, rade na jednakom principu već preko 400 godina. Ako pogledamo malo oko sebe, koliko još stvari iz tako daleke ili barem dosta bliže prošlosti možemo naći kao svakodnevne pratioce?

Tu nema nikakve dileme. Svi smo mi poklonici tog principa i svi smo iz te perspektive ljubitelji horologije. To je razlog zašto uvek navodim da je mehanički sat luksuzan proizvod, jer sat od nekoliko stotina eura radi na istom prinicpu kao i sat od nekoliko stotina hiljada eura. Zašto? Zato što postoje i druge modernije, jeftinije i preciznije alternative i kao takav nam nije u praktičkoj opciji »must have«.

Zajednički imenilac u tom razlomku nam je svima jednak: obožavamo princip rada mehaničkog sata. Ali nam brojilac može biti različit. Imamo različite poglede na dostignuća, istoriju, uticaj i pre svega načine delovanja pojedinih aktera. Kada mi neko napiše, da mu je sva ta fama oko In House produkcije totalno nepotrebno sranje, jer mu to osim viših cena satova donosi dodatno bakćenje oko servisiranja i više troškove održavanja, onda šta drugo da zaključim, nego da mu je važniji taj praktičniji aspekat, koji spada u segment korisnika satova. Pratiocu, koji na materiju gleda sa nešto više ljubiteljskog uloga, In House znači sposobnost proizvođača da sam kreira nešto, što nas na kraju dovode u predmet zajedničkog obožavanja – mehanički princip. Ovde ću stati, da ne ulazim u dublje stvari, kao što su sposobnost statusa vertikalno integrisanog proizvođača, shvaćanje finog časovničarstva, koje još više raslojavaju pratioce….Naravno, svi se trudimo da što više udružimo korisnički i ljubiteljski aspekt u jednu celinu, ali neki su za to spremni da žrtvuju više vremena i napora da bi što dublje ušli u materiju, a neki manje.
Zato nema nikakve potrebe, da se neko nađe povređenim ako ga shvatam više kao korisnika, kome se satovi kao takvi sviđaju, nego istinskog ljubitelja. Pojam korisnik nikada ne upotrebljavam u kontekstu omaložavanja adresanta, nego samo nekoga ko drugačije gleda na tematiku od mene. Ništa negativno. Imam dosta iskustva da potpuno stojim iza ovoga, jer sam i sam prošao taj put i znam da su ljubav i naklonost veoma pozitivna osećanja ali ne i jednako duboka.

Što se tiče pitanja, koje se odnose na način delovanja aktera odnosno na ovaj deo mojih misli za koji sam dobio najviše pitanja:

»Da, svi navedeni satovi su zaista odlične mašine i u opštem horološkom aspektu im je nemoguće pronaći manu. Ali ta reč, taj pojam: Mašina. To je nešto što mi godinama kopka po svesti i vreba u zasedi, duboko postavljenoj u srcu i sve češće izvodi uspešne desante i diverzantske akcije na sistem shvatanja i ličnog pogleda na časovničarstvo. Ta reč predstavlja silu koja me tera da nakon dugog niza godina proučavanja istorije nekadašnjih i sadašnjih imena delatnosti, svaki dan zagrebem još dublje i pronalazim načine preko kojih saznajem gde, koliko i ono najbitnije: KAKO nastaju ovi mali predmeti čežnje i požude. Nije samo NAČIN njihovog rada (kvarc, mehanika, ručno najvijanje, automatika…) i FUNKCIJE (komplikacije) ono što pravi razliku, nego postoji i ono što je najčešće sklonjeno od očiju javnosti, a to je KAKO su napravljeni. Iako krajnji rezultati sa vidika načina i funkcija dopuštaju veliku sličnost, putevi njihovog nastanka mogu biti potpuno različiti. I to je ono presudno saznanje koje može bti razorno, bez obzira na pređenu horološku kilometražu.
Tako je vremenom i pogled na moju kolekciju dobivao različite tonove. Funkcionalna vrhunskost njenih mašina je uvek bila i ostala u prvom planu ali novi kriterijumi, plodovi novih saznanja su joj polako davali neke nove realnije i manje blistave nijanse. Korak po korak sve više shvataš, da distancu konstrukcijskih razlika između njenih mehanizama smanjuje sličnost načina njihove izrade. Započeto mašinama, sastavljeno pomoću mašina i čovečje ruke i finiširano pomoću mašina. Sve očiglednije postaje, da razlike izgleda njihovih brojčanika u tvojim očima nisu tako drastične kao nekada, jer su napravljeni na isti način. Od mašine do mašine.
Poklopci kućišta kroz safirna stakla El Primera, Co-Axiala 9900, Omege 1863, IWC 69355, Breitlinga 01, Tag Heuera 02 i Grand Seika 9S66 dočaravaju veličanstven utisak funkcionalne savršenosti ali kako uteći od osećanja majora Toma iz Bowieve Space Oddity: Is there a life on Mars? Ne, nema ga tamo, a nema ga ni ovde. Koliko god upirali pogled, preko najvećih povećala tražili makar najsitnije tragove prisutnosti spretne čovečje ruke na pojedinim komponentama – nećemo ih naći. Samo sterilni perfekcionizam. Ovde ponovo dolazi do izraza sva umešnost Rolexa pri kojoj svoje kalibre ne eksponira široko otvorenim očima javnosti.
Preostaje samo utešna činjenica, da je u razredu ovih luksuznih satova, kinetički sistem zupčanika, balansnog točka i glavne opruge sastavljen ručno i time udahnut život mehanizmu, kao i da je njegova preciznost determinirana finim ručnim podešavanjem«.

I ovde ću se kao i na početku današnje teme osloniti na relavantno uporište.

Nekoliko proteklih godina sam potrošio na traženje podataka o načinu produkcije svih koliko-toliko poznatih aktera nekdašnje i moderne horloške scene.
Fokusirao sam se na njihov godišnji obim produkcije i na broj zaposlenog osoblja, gde sam od ukupnog broja, 75 % vezao na usku produkciju a 25 % na režiju. Do većine podataka je bilo veoma teško doći jer nisu dostupni široj javnosti, čak sam mesec dana bio uzaludan pretplatnik na organizaciju Statista, koja se jednim delom bavi statističkim obradama u industriji satova ali i ona je toliko uopštena, da mi je pružila pomoć, koju sam potrošio već za dva dana. Najviše podataka sam našao u intervjuima vodećih ljudi pojedinih aktera, kao i u opisima pojedinaca ili grupa novinara prilikom poseta proizvodnih pogona. Naravno, za sve to je otišlo zaista ogromno vremena ali je urodilo plodovima.

Zato sam se istinski obradovao, kada je portal Watches by SJX nedavno objavio rezultate istrage, koju su sproveli i koja se u najvećoj meri podudara sa mojim istraživanjima. Razlog za lično veselje svakako temelji na činjenici, da se radi o portalu koji ima znatno bolji pristup do informacija od mene. Zapošljava 10 stručnjaka i nekoliko puta više vanjskih saradnika i težina njihovih rezultata je daleko relevantnija od mojih, pa ću ih upotrebiti u nastavku.

Oni su istragu preduzeli na nešto drugačiji način. Umesto broja napravljenih satova na pojedinog zaposlenog časovničara, izvršili su procenu vremena, koje pojedini časovničar potroši za izradu pojedinog sata. Izračunali su teoretski maksimalni broj sati, koje pojedini časovničar određenog proizvođača provede na produkciji pojedinog sata. Ukratko, koliki je udeo ljudskog faktora u končanom proizvodu pojedinog proizvođača.

Moram napomenuti da su procene uglavnom izvršene na proizvođačima a ne na sastavljačima satova, pošto su ti rezultati jedino pravo merilo, jer je najviši udeo prisutnosti ljudskog faktora uključen u produkciju mehanizma sata. Iz vlastitih istraživanja mogu napisati, da je odnos broja proizvedenih satova na pojedinog zaposlenog kod sastavljača najmanje 4 puta veći nego kod proizvođača. Npr. broj napravljenih satova na pojedinog zaposlenog u proizvodnji Rolexa na godišnjem nivou je oko 150, dok je kod Mida koji se takođe bavi samo mehaničkim satovima, taj broj iznosi 605.
Tamo, gde je napomenut sastavljač (Tudor), procena je moguća, jer se radi o eksluzivnim dobavljačima kalibara (Kenissi i Breitling). Klasični sastavljači (Tissot, Certina, Hamilton, Oris, Fortis, Sinn, Rado, Longines i mnogi drugi) u istraživanju nisu uzeti u obzir, jer prisutnost ljudskog faktora prilikom njhovog nastanka ne bi dostignula najmanju moguću jedinicu mere: 60 minuta.

Počećemo sa masovnim industrijskim razredom:

Prilog 157597
Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Rolex sa 900.000 satova, Omega sa 600.000 satova, Cartier sa 90.000 mehaničkih satova, Tudor sa 100.000 satova sa ekskluzivnim kalibrima, Breitling sa 180.000 satova, IWC sa 150.000 satova, Hermes sa 80.000 satova, Panerai sa 85.000 satova, Hublot sa 60.000 satova i Grand Seiko sa 30.000 mehaničkih satova su organizovani na takav način, da potroše što manje satova časovničara na jedinicu proizvoda.
Prema SJX - Rolex, Omega, IWC, Cartier i Grand Seiko potroše od 3 do 6 sati časovničara za izradu jednog sata. U zavisnosti od komplikacija. Hronograf odnosi duplo više vremena od klasičnog 3-handera.

Lično bih iz ove grupe izostavio Montblanc, jer je udeo In House kalibara minimalan a umesto njega dodao Tag Heuer, koji sa kalibrom 02 već dostiže nivo proizvodnje oko 100.000 satova na godišnjem nivou. Verovatno ga SJX nije uzeo u razmatranje, jer od 450.000 satova godišnje produkcije, dobru trećinu čine kvarčni satovi, a pored njih Tag masovno koristi i mehaničke outsorcovane mehanizme, pa je teško doći do realne ocene. Takođe bi dodao i Bucherer, koji sa 25.000 godišnje produkcije i 200 zaposlenika čini primetan faktor današnje delatnosti.

Navedeni broj uloženog ljudskog rada je potpuno razuman, jer je proizvodni proces sastavljanja mehanizama oraganizovan od jedne stanice do druge. Na svakoj stanici se izvrši jedna ili dve operacije i mehanizam se preko tekuće trake transportuje do sledeće stanice itd. Ručni rad se odnosi na sastavljanje kinetičkog dela mehanizma, dok je sve ostalo automatizovano. Finiširanje mehanizama se izvršava mašinskim načinom, koji je potpuno automatizovan. Nešto malo ručnog rada se odnosi i na montiranje remena i narukvica.
Ovi proizvođači imaju sposobnost proizvodnje masovnih brojeva satova u velikim serijama zahvaljujući ogromnim ulaganjima u najsavremenije proizvodne pogodne, koji su na samom vrhu automatskog načina produkcije.

Svestan sam da zvuči pomalo sablasno, da su satovi na koje se čeka godinama i koji koštaju od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada eura, prilikom nastanka proživeli u daleko najboljem slučaju samo 1 radni dan u čovečjem društvu ali ako probudim korisnika u sebi, njihov kvalitet je neosporan i da kao ljubitelj, (teškog srca) ipak moram poštovati cenu modernizacije u industriji. Već sam u nekoliko navrata ranije u ovoj temi navodio, da imamo apsurdnu situaciju u kojoj se brendovi sa tako malim ljudskim udelom ističu sa najstrožim standardima preciznosti i najdužim garantnim rokovima.

Naredni stepen SJX naziva Industrijsko fino časovničarstvo:

Prilog 157598Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Potpuno iznenađujuće društvo u kome samo Ulysse Nardin i Girard Perregaux po sistemu logike spadaju u kategoriju od 10 do 29 uloženih časovničarskih satova u nastanak pojedinog proizvoda. Zajedničko za njih dvoje a posebno za Bulgari i Jaeger-LeCoultre je to, da imaju potpuno dijametralno suprotan način proizvodnje. Od finog časovničarstva na jednoj strani sa vrlo malim količinama do masovne proizvodnje, karakterističnu za prethodnu grupu.
Tu svakako istupa JLC, gde oko 5000 satova godišnje proizvodnje predstavlja izuzetno visoka Haute Horlogerie, a 95.000 satova je rezultat automatiziranih proizvodnih procesa.

Zanimljiva mi je bila konstatacija SJX, da je i njih iznenadilo prisustvo Nomosa i Zenitha u ovoj grupi.

Za Nomos su konstatovali, da je ovakav plasman rezultat niže cene radne snage u Glashutteu u odnosu na švajcarsku konkurenciju, što znači da mogu sebi priuštiti nešto više manevarskog prostora za bolji finiš, iako je on mašinski. Da, kada pogledamo Nomosov viši cenovni razred, uverećimo se u navedeno, gde možemo naći čak i tehniku puženja (poluautomatski način finiširanja), koja je vrlo retko prisutna u prethodnom razredu.

SJX-ovo objašnjenje za Zentih mi je upitno i ne bih se u potpunosti složio. Naime, Zenith sa 250 zaposlenih godišnje napravi 25.000 satova, što ga zaista svrstava na granicu, koju sam i sam sebi odredio (100 satova na zaposlenog), koja predstavlja prelazak iz masovnog industrijskog u niži industrijski razred. Ali pogled na mehanizme njihovih satova svedoči, da je reč o nivou potpunog autmatizovanog finiša. Još ako uzmemo u obzir, da im je proizvođač brojčanika kompanija Ferh, takođe iz La Chaux de Fondsa i da im priličan broj kućišta dobavlja Tag Heuer, onda Zenith svakako spada u prvi razed od 1 do 9 uloženih časova časovničara za izradu pojedinog sata.
SJX spekuliše, da Zenith raspolaže sa viškom kapaciteta u proizvodnom procesu, što ga uvrštava u ovaj viši razred ali u uslovima današnje produkcije, gde je sve maksimizirano, teško da mogu da poverujem u nešto takvo. Zenithovo Haute Horologerie odeljenje zapošljava 5 časovničara, gde nastaju tourbilloni sa visokim standardom ručnog finiša ali sumnjam, da to ima takav uticaj na povećanje ručnog udela čitave kompanije. U svakom slučaju, lično bi Zenith vratio razred niže a jedino logično rešenje za opstanak u SJX razredu bi našao u proizvodnji El Primera, koja kod Zenitha zauzima više od polovine kapaciteta i time zahteva nešto više ručne montaže.

Ukupna godišnja proizvodnja ovog razreda iznosi oko 200.000 satova, što je 4,5 puta manje od Rolexove produkcije.


Prilog 157599
Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Treći razred sa uloženih od 30 do 99 sati pojedinog časovničara u proizvodnju pojedinog sata predstavlja takozvani Industrijski Haute Horlogerie.

U ovom razredu možemo naći priličnu dozu ručnog finiša, a još više poluautomatskog. Ručna završna obrada se ogleda u poliranju angliranih površina, prisustvu pojedinih oštrih unutrašnjih, te još više oštrih vanjskih uglova na mostovima. Mirror poliranje šrafova na mostovima je uobičajeno, kao i ručno poliranje šatona i zupčanika. Prisutan je i ručni nanos ili montiranje markera i indeksa na brojčanike, a u najvišem razredu i ručna izrada kompletnih brojčanika.

Ovde možemo naći sve članove takozvane svete trojice. Zanimljiva je međusobna komparacja. Moja istraživanja su donela rezultate da na zaposlenog u Pateku dođe 35 satova na godišnjem nivou, u Vacheronu 29, dok u Audemarsu 25. Sve se to podudara sa rezultatima SJX, koji navodi da Patek u mehaničkom segmentu uloži 56 sati pojedinog časovničara, a Audemars Piguet 72 sata, dok je Vacheron između.
Uzrok za razliku je u činjenici, da je Patek izostavio izvođenje unutrašnjih oštrih uglova i u vlastitom visokom cenovnom razredu. Audemars Piguet je već najavio povećanje proizvodnje iz 48.000 na 65.000 satova do 2027 godine. U prevodu, i on će krenuti putem Pateka.
Ovde bih dodao nešto sa čime se često srećem prilikom praćenja raznih portala a posebno foruma, gde je Patek Philippe predmet primedbi da je napuštanjem standarda Ženevskog pečata i uvođenjem vlastitog PP Seala, omogućio sebi znatno povećanje proizvodnje, koja ne bi prošla prethodni standard. Obično se navodi, da je Patek Philippe zahvaljujući tome iz 5.000 satova prešao na današnjih 55.000 satova godišnje proizvodnje. To naravno nije istina.

Najnižu tačku proizvodnje je Patek Philippe dostigao 1984 godine, kada je proizveo nešto manje od 5.000 mehaničkih satova i oko 3.000 kvarčnih satova. To je bilo pet puta manje nego dve decenije ranije.
Pošto je opstanak firme doveden pod veliki znak pitanja, Philippe Stern pomoć nalazi u švajcarskom reklamnom magu Reneu H. Bittelu, koji je znanja i spretnosti na tom području stekao u zlatno doba marketinga na čuvenoj aveniji Madison u New Yorku, koja je dala takozvane Mad Men, po kojima je snimljena višestruko nagrađivana istoimena TV serija. Rene je Pateku vratio identitet i već 1987 godine prodaja dostiže preko 12.000 satova, da bi se krajem 20.veka utrostručila. Neposredno pre uvođenja Patek Philippa Seala, 2009 godine, Patek je prodavao 45.000 satova na godišnjem nivou. Istina je, da je preduzeće tim potezom sebi omogućilo dodatnu količinsku ekspanziju ali ne na račun smanjivanja kvaliteta, koji se vrlo često u tom kontekstu spominje.
O tom segmentu sam više pisao prilikom osvrta na Calatravu 6119G.

Dolazimo skoro do samog vrha – Zanatsko industrijski razred

Prilog 157600
Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

U ovom razredu jedan zaposleni proizvede od 6 do 20 satova na godišnjem nivou, što rezultira u rang od 100 do 299 uloženih sati pojedinog časovničara u nastanak određenog sata.
Nivo završne obrade je izuzetno visok. Ručno zrcalno poliranje je opšte prisutno, takođe i znatan broj unutrašnjih oštrih uglova. Ako bih sledio kritičare Patek Philippea, onda se ne bih pitao zašto Patek Philippe ne izvodi unutrašnje oštre uglove, nego zašto A. Lange & Sohne sa samo 9 satova na zaposlenog na godišnjem nivou (4 puta manje od Pateka i sa 9 puta manjom proizvodnjom) ne demonstrira ovu veštinu bar od srednjeg razreda vlastite proizvodnje?

Zapanjujuće deluje prisustvo Montblanca i Urwerka. Kao što je navedeno na slici, radi se o pogonu nekdašanje Minerve, koji je Montblanc dobio u dar od grupacije Richemont. Za Urwerk je karakterističan daleko veće prisustvo industrijskog finiša ali struktura kućišta i projektovanje displeja je ono što oduzima toliko vremena prilikom nastanka njihovog proizvoda.


Prilog 157601
Fotografija preuzeta sa Wachesbysjx.com

Na samom vrhu se nalaze akteri sa proizvodnjom manjom od 5 satova na zaposlenika na godišnjem nivou. Svih 15 proizvođača navedenih na sliki proizvede manje od 500 satova u jednoj godini, što je 4 puta manje od proizvodnje Rolexa u samo jednom danu.
Nema potrebe puno reči trošiti na nivo završne obrade, jer je rezultat jednak onome, kada se pogleda u takav mehanizam. Ostaje se bez reči. Duboki oštri unutrašnji uglovi, kao i ručno zrcalno poliranje su ovde standard. Točkovi i zupčanici se proizvode pomoću starih ručnih strugova, brojčanici su ručno giljoširani, kao što su mostovi na kalibrima ručno gravirani.

Osim Greubel & Forsey, za ostale proizvođače je zbog izuzetno male količine proizvodnje karakterističan samo 1 ili 2 različita mehanizma.

Iako se često označuju kao ručno izrađeni, ni u ovom razredu nije izbegnuta prisutnost komputjerske tehnologije (CAD) i CNC mašina, te metoda Sparkle Wire Erosion i LIGA prilikom izrada određenih komponenti, pre svega zbog izuzetnih tolerancija koje omogućuju.


Nadam se, da sam ovime odgovorio na većinu pitanja, pa čak i na ona zašto je toliko važno na koji je način napravljen određeni sat, kada je njegova funkcija merenje i prikazivanje vremena. To sam već više puta navodio u mojim tekstovima ali da remiziram. Meni je važno. Zato o tome pišem u temi, koja se odnosi na moju kolekciju i ne otvaram nove opšte teme. Ovako je jednostavno. Kada neko vidi Haifisch 23: moja kolekcija i smrkne mu se pred očima, može mirne duše odmah preskočiti bez dodatnog klikovanja.

Potpuno mi je jasno da je za mnoge ovakva tematika potpuno nepotrebno i suvišno elaboriranje ali isto tako znam i vidim, da ih ima više onih kojima se sagledavanje na tematiku iz te perspektive čini vrlo zanimljivim. Uvek funkcionalnost postavljam na prvo mesto ali me isto tako zanimaju i ostali slojevi, koji doprinose tome. U prirodi čoveka je napredovanje a ne samo čvrsto stajanje, uvažavanje i branjenje samo onoga, što se može sebi priuštiti.
Moj san je oduvek bila Daytona. Sada kada je imam, nemam nikakav problem da priznam, da sam razočaran, što je u nju uloženo samo 6 sati ljudskog rada prilikom fizičkog nastanka. Da je zbog toga manje volim, ne bih je nikada kupio. Ali mi se isto tako čini nesmisleno skupljati satove sa sličnim načinom nastanka. Zato sam i prodao ostatak kolekcije i dodao nešto drugačije. Ali to ne znači, da zbog toga manje cenim Rolex, Omegu, Breitling, IWC, Grand Seiko, kao što sam pre.

Skoro sam naleteo na jednog lika na tiktoku koji uporno ponavlja da je za izradu jednog Rolexa potrebno godinu dana:D:lol:

:)To je prozorni marketinški trik mnogih brendova pri kojem jednostavno zbrajaju svaku posebnu operaciju u primeru kada bi bila pravljena potpuno ručno.

Npr: okvirni podaci za nastanak mehanizma hronografskog mehaničkog sata: bez planiranja, dizajniranja i crtanja

od 5 do 70 operacija na pojedinoj komponenti mehanizma
od 70 do 90 brušenja na pojedinom mostu mehanizma
od 10 do 20 različith metala u mehanizmu
od 10 do 20 časovničara potrebnih, da se sve to izvrši
ukupno od 5000 do 7000 pojedinih operacija na mehanizmu
Ukupno oko 10 meseci kada se zbroji svaka pojedina operacija

Ako tome dodamo od 40 do 70 brušenja potrebnih za brojčanik i oko 30 brušenja potrebnih za narukvicu ili kopču i pri tome zanemarimo, da se ogroman broj operacija radi istovremeno i da ih rade mašine, koje su xn puta brže od čovečje ruke, onda možemo poverovati u slične bajke.

Hai, 'fala po 100 put napismeno i jedno milioniti put onako u sebi, tiho ali iskreno. :congrats:

Hvala Buco:)!

Kad sam video duzinu teksta morao sam da sacekam dan kada nema obaveza, skuvam kafu i da sednem da procitam. Nista manje od tebe nisam ni ocekivao, vrlo izdazan tekst. Prijalo


Sent from my iPhone using Tapatalk

:) Hvala Mihajlo.
Ti si još dobar. Prema nekim porukama, neke čitajući moje tekstove prati i rakija;)