Vostok Europe Anchar

[doberman]

Pozdrav svima, nisam dugo pisao ovde. Ali sam odlucio da se ponovim jednim novim satom i pre par dana za oko mi je zapao jedan Vostok Europe Anchar.
Konkretno radi se o ovom modelu: https://www.satoviberic.rs/proizvod/...uski-rucni-sat

Pa ako ima neko iskustva i savet oko kupovine, kakav je kvalitet, isplati li se, sve sugestije su dobro dosle. Hvala unapred.

[Milos G.]

Znam samo da ih moj časovničar redovno hvali.

[Neša]

Sasvim korektan sat je u pitanju. Jedino ih zamerio prodavcu što u opisu stoji da je u pitanju ruski brend, što je netačno. Vostok Europe je litvanska firma, premda sarađuju sa ruskim, što i sami o sebi kažu: https://www.vostok-europe.com/about-us/

[doberman]

Da slazem se i znam da je firma Litvanska, ali mi se dopada sto su modeli inspirisani ruskom vojno-tehnickom istorijom i dostignucima.

[Neša]

Da slazem se i znam da je firma Litvanska, ali mi se dopada sto su modeli inspirisani ruskom vojno-tehnickom istorijom i dostignucima.

I nije, jer nije zapravo ni sve rusko, već sovjetsko, a Litvanija je bila njegov deo. Isto kao što su npr. J-22 Orao ili Galeb G-2 bili jugoslovenski avioni, koji su se sklapali u mostarskoj fabrici SOKO i ne mogu se nazvati srpskim, hrvatskim ili bosanskim, isto važi za mnoge sovjetske proizvode. Litvanski nuačnici su učestvovali u mnogim razvojnim programima SSSR-a, a zbog tajnosti mnogih projekata, imena saradnika će po svoj prilici dugo ostati nepoznata. Sama Litvanija je dosta doprinela ovim projektima i sa finansijske strane. Evo šta nudi Wikipedia, premda nju ne smatram baš najboljim izvorom:

Lithuania accounted for 0.3 percent of the Soviet Union's territory and 1.3 percent of its population, but it generated a significant amount of the Soviet Union's industrial and agricultural output: 22 percent of its electric welding apparatus, 11.1 percent of its metal-cutting lathes, 2.3 percent of its mineral fertilizers, 4.8 percent of its alternating current electric motors, 2.0 percent of its paper, 2.4 percent of its furniture, 5.2 percent of its socks, 3.5 percent of underwear and knitwear, 1.4 percent of leather footwear, 5.3 percent of household refrigerators, 6.5 percent of television sets, 3.7 percent of meat, 4.7 percent of butter, 1.8 percent of canned products, and 1.9 percent of sugar.

Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Lithua...public#Economy


Koliko sam našao, Litvanija je čak i imala bolji BDP od mnogih drugih delova SSSR-a, što je podrazumevalo više novca u budžetu.

[doberman]

I nije, jer nije zapravo ni sve rusko, već sovjetsko, a Litvanija je bila njegov deo. Isto kao što su npr. J-22 Orao ili Galeb G-2 bili jugoslovenski avioni, koji su se sklapali u mostarskoj fabrici SOKO i ne mogu se nazvati srpskim, hrvatskim ili bosanskim, isto važi za mnoge sovjetske proizvode. Litvanski nuačnici su učestvovali u mnogim razvojnim programima SSSR-a, a zbog tajnosti mnogih projekata, imena saradnika će po svoj prilici dugo ostati nepoznata. Sama Litvanija je dosta doprinela ovim projektima i sa finansijske strane. Evo šta nudi Wikipedia, premda nju ne smatram baš najboljim izvorom:

Lithuania accounted for 0.3 percent of the Soviet Union's territory and 1.3 percent of its population, but it generated a significant amount of the Soviet Union's industrial and agricultural output: 22 percent of its electric welding apparatus, 11.1 percent of its metal-cutting lathes, 2.3 percent of its mineral fertilizers, 4.8 percent of its alternating current electric motors, 2.0 percent of its paper, 2.4 percent of its furniture, 5.2 percent of its socks, 3.5 percent of underwear and knitwear, 1.4 percent of leather footwear, 5.3 percent of household refrigerators, 6.5 percent of television sets, 3.7 percent of meat, 4.7 percent of butter, 1.8 percent of canned products, and 1.9 percent of sugar.

Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Lithua...public#Economy


Koliko sam našao, Litvanija je čak i imala bolji BDP od mnogih drugih delova SSSR-a, što je podrazumevalo više novca u budžetu.

Kada sam rekao ruskim vojno-tehnickim dostignucima i mislio sam na vremena sovjetskog saveza. Tako da sam se pogresno izrazio.

[skydrummer]

Nemoj se zamarati Nešo. Ne sumnjam ja da je bilo i Litvanaca u tim projektima. Sigurno je je bilo i drugih naroda. Isto tako sam siguran da je ubedljivo bilo najviše Rusa, Ukrajinaca i Belorusa. Te fabrike su i danas na njihovoj teritoriji, možda i sada radi po neki Litvanac u njima. Isto tako nije onolika Litvanija mogla više para davati za takve projekte od jedne Rusije ili Ukrajine. Rusija kako nekada tako i danas školuje izuzetne inžinjere, oružije proizvedeno u njihovim fabrikama je i danas ispred svog vremena (mislim pre svega na rakete, pvo sisteme itd.). Ruske fabrike iz vojnog i svemirskog sektora i dalje rade i spadaju među njaveće proizvođače oružija u svetu (čak i NASA koristi ruske raketne motore). To se ne može reći za ostale fabrike tog tipa sa postsovjetskog prostora. To pokazuje koliko su Litvanci potrebni jednoj Rusiji da proizvede ono što proizvode ili što su proizvodili.
Što se mene tiče i VE satova u pitanju je klasično češanje o zasluge drugih. Doduše ima mnogo crnjih primera (Zavtra satovi )
U SFRJ, koju si pomenuo , proizvodnja savremenog tenka ili aviona je bila obično koprodukcija više fabrika iz više republika. To su za nas bili izuzetno skupi i komplikovani projekti a i tada se dosta toga uvozilo. Kada se država raspala i ti projekti su nestali. Kada se SSSR raspao nisu nestali Uralvagonzavod, MIG, Suhoj, brodogradilišta... zato što su fabrike bilo dovoljno samostalne po pitanju kadrova, tehnike-tehnlogije, da i bez ostalih republika SSSR-a opstanu.

Daleko da je sve ovo bitno za kupovinu sata. Malo smo se zaneli.

[Neša]

Da smo mi živi i zdravi, o tome možemo i da pričamo uz kafu i lepo druženje

[skydrummer]

Pozdrav,

Da iznesem svoje mišljenje. Vostok Europe Anchar nije loš sat, daleko od toga. Sat je 200 m vodootporan, ima tritijum cevčice, vrlo masivno kućište, sat dolazi sa kožnim i silikonskim kaišem u interesantnoj kutiji. Šteta je što nema metalnu narukvicu ali mislim da bi tada celokupna masa sata bila problematična za mnoge (svojevremeno sam gledao i probao automatsku -ne hrono verziju i kvalitet je bio očigledan).
Ako pokušaš naći sat tih dimenzija i karakteristika po toj ili sličnoj ceni videćeš da to nije lak zadatak.

Vladimir ti je dao interesantan predlog. Casio Edifice pored jeftinijih osnovnijih modela ima i modele sa solarnim punjenjem, safirnim staklom... Pogledaj na KP, prodavac Carllo se pokazao kao pouzdan. To važi i za Vladimira iz Zrenjanina, takođe sa KP. Sarađivao sam sa obojicom kao i mnogi forumaši.

Recimo moj predlog bi bio Seiko SSC613 ,https://www.creationwatches.com/prod...tch-11656.html
Pogledaj šta nudi Citizen.

Kratka digresija
Doprinos Litvanije vojno industrijskom sektoru SSSR-a je minoran. Ogromana većina fabrika iz te oblasti nalazila se i još uvek se nalazi u Rusiji (najviše), zatim Ukrajini i Belorusiji. Najveći proizvođač tenkova, haubica, samohodne artiljerije je Uralvagonzavod (Rusija), većina proizvođača aviona je iz Rusije, iz Ukrajine je recimo Antonov. Većina brodogradilišta je iz Rusije i Ukrajine itd.
Malo je paradoksalno da u zemlji koja je jedva dočekala da vidi leđa SSSR-u i Rusiji, da uđe u Nato itd. jedan proizvođač satova veliča sovjetska i mahom (ne isključivo) ruska dostignuća. To samo govori o tome ko im je u fokusu marketinga ne i o litvanskom doprinosu. Takođe to verovatno govori da je pravno mnogo toga neregulisano oko upotrebe imena. Probajte na sat da napišete F16 ili M4 Sherman ili B52 pa da vidite kako seva tužba. U postsovjetskom prostoru izgleda ko prvi devojci njemu devojka. Ili je to u pitanju ili su Litvanci bili zasužni za sve u vojno industrijskom i svemirskom programu iz sovjetskog perioda.

Inače cela ili gotovo cela kolekcija Vostok Europe nema veze sa Litvanijom. Rocket N1- proizvođač ove rakete je iz Rusije. Ekranoplan- Rusija (Nižni Novgorod), Mriya-Antonov -Ukrajina, Limousine (GAZ)-Rusija (Nižni Novgorod), Anchar-Rusija.

[Neša]

Druže, dozvoli da unesem neke male dodatke oko same Litvanije. Ona je imala inženjere koji su učestvovali u projektima, ali se teško mogu naći podaci o celim timovima, već samo o nosiocima posla, što je i razumljivo. Povremeno se može naći na internetu nešto o starim vojnim projektima, ponekim učesnicima, a bilo je i očiglednih litvanskih prezimena. Isto tako, dosta novca je otišlo u državni budžet, koji je i najbitniji za finansiranje ovog programa. Proizvodnja koju sam naveo u onom članku iz Vikipedije je imala dvojaku ulogu - i civilnu i vojnu. Naime, fabrike elekričnih i elektronskih uređaja su radile i za vojne potrebe i davala vojsci nacrte, inženjerska rešenja i slično. Negde mi je zaturen ruski članak koji se time bavi, a naslov je otprilike Производство [nečega] CCCP. Probaću da prekopam papire i uslikaću/prepisaću ako nađem.

Naravno, proizvodnja je bila locirana na drugim mestima, što nije ni najmanje sporno, a SSSR je osetljivu industriju namerno locirao na područjima koja su dalje od granice i relativno bezbedna u slučaju napada. Čuveni Bajkonur je npr. u današnjem Kazahstanu, a proizvodnja koja je smatrana bitnom je uglavnom izmeštena iz područja koja bi mogla biti ugrožena u slučaju napada ili upada strane vojske. Sama po sebi, Litvanija nije imala osetljiva i ozbiljna postrojenja za ove projekte, ali su korišćena neka rešenja iz njihovih fabrika.

Jedino što ne znam jeste kako su pravno regulisali pitanje nasleđa, mada mislim da bivše republike imaju pravo na poneštno na onosvu ugovora i međunarodnog prava, premda bih voleo da ako ima pravnika pomognu ako znaju ovu materiju.