Slike ruskih satova

[babaideda]

Уосталом, ево једног занимљивог јавног часовника "Јантар" са знаком квалитета СССР. Овај часовник је из протеста према нехуманом темпу савремене цивилизације време почео да одбројава - ради у назад!



Петровдворецки часовничарски завод је знако како да рекламира своје производе. Легендарна робна марка "Ракета" се осамдесетих годинама поносно представила ТВ публици огромне земље. Рекламни видео атеријал је сачуван и сада доступан целом свету. Погледајте ту младост и породичну идилу чије срце куца у ритму механизма "Ракете" са 17 рубина!

[babaideda]

Пензанска џепна "Зарја" у кутији труле вишње с краја седамдесетих или почетка осамдесетих.
Када хоћете да видите тачно време, као чупоглавац из кутије искаче генсек ЦК КП и четвороструки херој СССР Леонид Брежњев.

[arch_m]

@babaideda

Svaka cast na ovim duhovitim, slikovitim upisima!

A Breznjev k'o Breznjev, по-украински guta ono "g", pa ga melje u "h".

[babaideda]

Друг Леонид Иљич Брежњев са Ракетом на руци

[babaideda]

Златни хронометар Јакова Јермолајевича
или
Откуд Молнија у џепу Генералног секретара ЦК КП СССР?

Романсирано према истинитом догађају


Златни хроометар 1. МЧЗ имена "Кирова" и друг Стаљин
приликом потписивања важних докумената у свомкабинету

Једном приликом је Јаков Јермолајевича Чаадајев, чуени совјетски економиста Генералном секретару КП СССР поднео неке важне привредне документе ради потписивања. Стаљин је приметио занимљив сат на руци члана Совнаркома и ухватио га за руку да боље погледа оно што га је занимало. Упитао га је какав то сат носи на руци. Јаков Јермолајевич је обајаснио да је сат добио на поклон и да се ради о швајцарском сату који је отпоран на удар и електромагнетно зрачење, као и да такве сатове носе амерички авијатичари. Спремно је почео да скида сат како би га предао другу Стаљину, али је Генсек приметивши сувишни гест одлучно заповедивши - Не скидај!

После тог догађаја, љубопитљивом Јакову Јермолајевичу су другови објаснили о чему се ради. Стаљинов секретар Александар Николајевич Поскребишев му је рекао да је Стаљин колекционар сатова. Стаљин је имао, по речима Поскрјебишева, „малу, али веома занимљиву колекцију сатова“. А члан Политбироа ЦК КП СССР Николај Александрович Булгањин је одбрусио Јакову Јермолајевичу: „А ти, као, не знаш за то, ти си пао с месеца, шта ли!?“

Јаков Јермолајевич је постиђено, дуго и пажљиво размишљао о свему. Од свих „проклетих питања“ ,највише га је мучило најпроклетије питање које је мучило све руске социјалисте – „шта да се ради“?

„Стаљин ми је изричито наредио да не скидам сат са своје руке. Можда му се свидео, па е хтео да га и он има? А можда се предомислио јер је то страни сат? И зашто ми је језик био бржи од памети? Ко меје терао да говорим како такве сатове користе амерички пилоти? Мора бити да се Стаљин наљутио због тога, па ми је зато онако онако одбрусио. Требало је да носим наш домаћи совјетски сат као сваки поштени грађанин ове земље. А ја вискоки функционер Совнаркома, па носим сат којег носе авијатичаири империјалистичке земље, наши непријатељи. Како сада после свега да исправим грешку?“

Јаков Јермолајевич се дуго мучио, али је ипак смислио „шта“ да уради и „како“ да уради. Искористио је прилику када је следећи пут предајући документе Генсеку ЦК КП ССССР међу њима „заборавио“ један свој џепни сат. Овог пута домаћи, „Молнију“, врхунски производ Чељабинског часовничарског завода, произведеног у граду који је понос стаљинске тешке индустрије, родно место Тенка Т-24 којим је огромна земља поразила највеће зло човечанства, фашизам.

Кроз неколико дана је зазвонио телефон у канцеларији Јакова Јермолајевича. Зачуо је одлучни глас Поскрјобишева, секретара кабинета друга Генсека: „Хајде, долази по свој сат, шта чекаш!“

„Ох како сам погрешио“, размишљао је самопрекорно Јаков Јермолајевич док је клецавим коленима хитао у кабинет Стаљиновог секретара . „Како ми је самона памет пала та глупа идеја да подваљујем поклон неподмитљивом Генералном секретару“. „Шта ће сада са мном бити? Хоће ли ме због џепне „Молније“ пред вратима дочекати црна „Волга Молнија“ којом ће ме „они који треба“ послати у Лубјанку? Хоћу ли бити премештен да гледам сјај ауроре ка Чукотки, магле Охотског мора над Магаданом или атомске печурке над Семипалатинском?“

Међутим, Јакова Јермолајевича код Стаљиновог секретара се није суочио ни са својом џепном „Молнијом“, а ни са „онима са којима треба“ да се вози црном „Волгом Молнијом“. Суочио се са неочекивано урученим златним хронометром Првог московског часовничарског завода, чудом прецизне механике за потребе совјетског поморства у масивној кутији од сибирског бреста, неупоредљиво вреднијој од џепног сата којег је „заборавио“ међу документима предатим Стаљину.

„Како не одбити овакав поклон од Стаљина? Али, какво значење има вредни поклон свемоћног Генсека познатог по својој аскетској природи?“

Сво образовање и искуство Јакова Јермолајевича није било довољно да нађе одговор на ова нова питања.

Данима је несрећни Јаков Јермолајевич с неспокојем гледао великолепни поклон којег је сместио у своју канцеларију на почасном месту. Гледао је Јаков Јермолајевич у свој хронометар ћутавши, а хронометар је гледао Јакова Јермолајевича, ћутавши много громогласније од уваженог члана Совнаркома који је сматрао да је био превише брбљив, јер механизам бродског хронометра у свим приликама свој посао обавља сасвим нечујно. Гледали су се њих двојица непорерљиво и под сумњом данима.

И најзад једног лепог дана, приликом доласка на посао, судари се случајно замиљњени Јаков Јермолајевич случајно са неким са киме се не треба сударити никако, чак ни ако се мора „по заказу“. Јер тај „неко“ је био „онај који треба“, генерал Николај Власик, шеф Стаљиновог личног обезбеђења, лично.

„Јакове Јермолајевичу, прекините већ једном да ми ми правите проблеме! Зар ми није доста што редовно морам да проверавам сву документацију коју ви из Совнаркома шаљете у Генерални секретаријат на потпис? Ено, пре недељу дана сте послали с документацијом другу Стаљину сат, а нисте пријавили. Морао сам да организујем експертизу сумњивог предмета кој је послат у кабинет и лично надгледам проверу сваког шрафа, осовине и зупчаника. Знате ли колико време сам изгубио док су га предамном растављали, фотографисали и поново састављали. Да вам не причам колико сам чекао да направе извештаје, а потом сам и то прегледао да бипотписао. Зашто ме једноставно нисте назвали и рекли да сте с другом Генералним секретаром договорили размену сатова. Знате ли какав сте ми проблем направили због тога што ја који сам обавезан да знам овакве ствари, а ништа нисам знао о свему? Друг Генсек ме је после свега послао да лично обиђем целу Москву и набавим најбољи сат који могу да нађем ради размене за онај ваш џепни сат! И по чему је значајна та ваша „Молнија“ да се размењује за хронограф!? Као да ју је друг Лењин лично носио!?“

Строг, но справедлив, човек од челика је оковао у злато технолошки унапређену индустријску привреду Совјетског савеза, засновану на размени, а не купопродаји. Знао је то добро Јаков Јермолајевич, стари економиста Совнаркома, правилно научивши последњу лекцију јединог могућег историјског материјализма којој га је у зрело доба лично поучио четврти класик марксистичке мисли. Сваком совјетском грађанину припада награда према раду и заслугама, док прогрес друштво не доведе у доба када ће оно довољно сазрети да се расподела почне вршити према потребама. И када се уз гомилу извињења растао од генерала Власика, тихо је промрмљао себи у браду...

...взятьки у Сталина не взя.

На жалост, не само ми, већ нико на овом свету неће никад сазнати ништа о Стаљиновој колекцији сатова.
Али чисто ради општег утиска, послушајте песму најпревођенијег дечјег писца на свету, чувеног песника Сергеја Михалкова

[veberz]

@babaideda
Izvinjavam se, moram da primetim malu greskicu. U petom pasusu se pominje tenak T-24. A nije brate nego T-34.
Tekstovi (i slike) su odlicni, molim te kada imas vremena da ih postavis jos. Hvala!

[StariAS]

Cek cek bre. Sad neko mora da mi razresi misteriju da li je mali komandirac kadetski ili zenski ili oba?
Tekstovi su fenomenalni kao i u svim dosadasnjim izdanjima, svaka cast!

[babaideda]

Извињавам се због грешака, ипак је ово само форум.
Проблем је што је време за исправке ограничено.
Хтео сам да дочарам дух времена када је реч о сатовима чије слике постављам.
Последња прича је заснована на истинитом догађају.

[babaideda]

Јеревански часовничарски завод је установљен 1945. године у Јеревану и његово формирање је завршено до 1950. У том облику рајао је до распада ССССР 1991. године. Био је специјализован за производњу будилника. Бендови будилника били су Севани, ЕЧЗ и EREVAN (намењен извозу).

Најпознатији модели били су будилник Севани 6073 и Севани 5672

Јеревански завод је производио луксузне сатове уметничке израде. Механизми уграђивани у њих били су углавном из других совјетских часовничарских завода, најчешће углички. Овакви сатови су били за разне намене. Стони, зидни, али нарочито мушки и женски златни сатови. Производња је била звозно оријентисана, 70% производње је ласирано ван Јерменије.

Ево једног сата "Наири" који апсолутно заслужује да буде представљен.



Луксузни женски златни "Наири", кућиште од злата украшено рубинима на поклопцу. Дизајн упућује на традиционални јерменски накит и архитектуру купола њихових цркава (Јермени су најстарији гратитељи хришћанских храмова и хексагонална основа куполе је њихов изум). Прелепа и скупа комбинација боје нара и злата. Ако сте икад уживали у филму "Боја нара" совјетског аутора Сергеја Параџанова, онда знате о чему пишем. Ако нисте, разлог је више да погледате, како би сте уживали у овом дизајнерском остварењу пуним плућима.

А сад уживајте у савременом музичком споту Силве Хакобјан која пева о јначкој борби свог древног народа за слободу.
Сасна пар!

[babaideda]

Ево још једног фантастичног дизајнерског успеха укуса древног јерменског народа у СССР-у. Судећи по стилу рада, исти је дизајнер дизајнирао и претходни сат. Међутим, комбинација злата и рубина састављена је тако да подсећа на јерменски "хачкар". Текстура циферблата неодољиво подсећа на грубо отесани камен, подеоци као да расипају зраке сунца. Оно што посебно одушевљава јесте омбинација сјаја нежног љубичастог тона рубина у односу према употребљеној легури кућишта која има нежан, бледи сјај. Вероватноје злато легирано са сребром. То је сјај електрума, древне легуре која се користила у доба ране актике од Егејског до Каспијског мора за израду накита. А у златном јерменском совјетском ручном часовнику куца угличко срце! Диван украс за девојачку руку, нарочито ако има љубичасте очи!

А сад уживајте уз песму "Пре Гомеш" коју изводи јерменска уметница Сирушо и обратите пажњу на ношњу и накит.