Omiljena knjiga/citat

[jole777]

Pred par dana kupih E.A.Poe- kolekcija prica+Gavran.Usput uzeo i C.Baudelaire-a Cvjetove zla.
Za razonodu volim lagano stivo-sci-fi,fantasy (Dan Simmons,G.R.R.Martin,Tolkiena itd)

Evo jednog citata koji prilici forumu haha:
"Do you like having a good time? Then you need a good watch!" - Rocky Balboa, Rocky II, 1979

[dragon]

Moja omiljena knjiga je Paolo Koeljo - Alhemičar.

Šala, šala... :p

Čitam kada imam vremena, što je uglavnom zimi a pisac kojem se uvek vraćam je Fjodor Mihajlovič Dostojevski.
Braća Karamazovi je knjiga koju sam pročitao bezbroj puta, uvek u jednom dahu i uvek se iznerviram završetkom ovog fenomenalnog romana.


edit: I još jedna molba, nemojte previše da idete u off topic i gledajte da prilikom postavljanja citata navedete i autora. Jovanina prva poruka je odličan primer.

[Nikle]

Evo prvo sto mi je palo na pamet :"Svet počiva na četiri oslonca: na učenju mudrog, na pravičnosti velikog, na molitvama neporočnoga i na vrlini hrabroga. Ali sve to ne vredi ništa bez vladaoca koji poznaje veštinu vladanja" -Frank Herbert

[JovanaM]

Čitam kada imam vremena, što je uglavnom zimi a pisac kojem se uvek vraćam je Fjodor Mihajlovič Dostojevski.
Braća Karamazovi je knjiga koju sam pročitao bezbroj puta, uvek u jednom dahu i uvek se iznerviram završetkom ovog fenomenalnog romana.

Karamazovi su i meni jedna od „all time favourite“ knjiga. I zbog toga evo par mojih omiljenih citata iz Karamazova:
„Ako đavo ne postoji, te ga je, dakle, stvorio čovek, onda ga je stvorio po svojoj slici i prilici.“
„Ljudi su sasvim prestali nalaziti potrebu da sami sebe osuđuju. Ne budite kao svi drugi.“
Neka se čak i dvije paralelne linije sretnu, i ja to vidim. Vidjeću i reći ću da su se srele, ali nikada neću prihvatiti. (parafraza)

[JovanaM]

Naslovi omiljenih knjiga se nastavljaju ovako:
1. Gete „Faust“
2. Herman Hese „Narcis i Zlatousti“
3. Dostojevski „Zločin i kazna“
4. Aleksandar Dima „Bartolomejska noć“

S obzirom na to da sam fanatik što se tiče pozorišta evo nekoliko preporuka i za drame i za predstave postavljene po njima:
1. B. M. Mihiz „Banović Strahinja“
2. Nebojša Romčević „Karolina Nojber“
3. Vida Ognjenović „Jegorov put“

[dragon]

Milan Kundera - Nepodnošljiva lakoća postojanja

[Clarissa]

Nakon nekog uzrasta - a za neke od nas to može biti i veoma rano - nema novih ljudi, životinja, snova lica, događaja. Sve se dogodilo pre. Svi su se već pojavili ranije, drugačije maskirani, u nekoj drugoj odeći, druge nacinalnosti, boje, ali isti, isti, sve je eho i ponavljanje. I nema bola koji nije povratak iz sećanja nekog drugog bola. Nepojmnog očaja, dana u suzama, samoće, osećanja izneverenosti...
Doris Lessing, On Cats


Šteta da tema stoji u zapećku, evo mog omiljenog citata. Omiljena knjiga, bar do sada, mi je “Čarobni breg” Tomasa Mana . Kad naiđem na dobrog pisca volim da pročitam sve što mi je dostupno, uz pomentu Doris Lesing, izdvojila bih i Dž. M. Kucija, sreća pa su dobili Nobelovu nagradu i njihovo dela su prevedena u znatnom obimu, ovo se odnosi posebno na Kucija.
Trenutno čitam Nadin Gordimer, upravo sam završila knjigu “Slučajan susret”, tu su još i „Dođi sebi”, „Kućni pištoj”, „Priča mog sina” i „Dva metra zemlje”, poslednja knjiga je zbirka pripovedaka, ako želite da se upoznte sa delom Gordimerove predlažem da počnete od ovih priča.
Pisci koji su nabrojani su dobitnici Nobelove nagrade za književnost, ne smatram da su je svi koji su je dobili i zaslužili i obrnuto, ali u ova tri slučaja nagrada je u pravim rukama. Slučajnost je i da su Gordimerova i Kuci pisci iz JAR, a da je Doris Lesing provela detinjstvo u Africi.
Ima toliko dobrih knjiga, pisaca citata, ali mislim da je ovo dovoljno za početak.

[Clarissa]

Šteta što se malo piše na ovoj temi, pa da ispavim nepravdu. Upravo sam završila knjigu “Majstor i Margarita” M. Bulgakova. Nije mi prvi put da je uzimam u ruke, naprotiv, ne znam da li je u gimnaziji bila u obaveznoj lektiri, ako i jeste, čitala sam po sistemu „svaka treća strana”. Danas, sa nešto malo više godina, ali i mnogo, mnogo više čitalačkog iskustva mogu da se složim sa onima koji knjigu smatraju remek-delom. Neke knjige „dođu do nas prerano”, da li nam ih škola nametne ili ih uzmemo sami i umesto uživanja u knjizi sledi borba sa istom ili preskanje delova (sada je tu i internet i prepričane knjige, živa zgoda). Da bi se uživalo u ovoj knjizi morate imati određena predznanja, pre svega poznavati Novi zavet, rusku književnost, posebno gore pomenute Braću Karamazove i Geteovog Fausta. To je ključ za razumevanje knjige, naravno da pisac ima još neposrednih uzora, ali tada odosmo previše u širinu.

Sam roman je žanrovski neodređen i mešavina je više žanrova, a ono što je zasmetalo vlastima SSSR jeste snažna, bespoštedna kritika tadašnjeg društvenog sistema.
Bulgakov je napisao, odn. sačuvano je 8 verzija romana koje je pisao od 1928., pa skoro do smrti 1938., umro je 1940. Nije doživeo da roman mu bude objavljen za života, to će se desiti tek tridesetak godina kasnije 1966.-1967., a integralna verzija objavljena je 1970.
Kao i mnogi pisci i umetnici veliku slavu stekao je posthumno.
Završila jednu, prelazim na drugu, uzela sam 2 knjige, „Po zaraslim stazama”, Knuta Hamsuna i „Ispovest maske” Jukia Mišime.

[Clarissa]

Pročitala “Po zaraslim stazama” Knuta Hamsuna. Hamsun je knjigu pisao u 88. godini, bio je potpuno gluv, poluslep i optužen za promovisanje ideja nacionalsocijalizma i saradnju kvislingškom vladom. Ostarelog Hamsuna 2 godine premeštaju iz staračkog doma u duševnu bolnicu na ispitivanje (i nazad), u nadi da će umreti, jer bi to bilo najbezbolnije za Norvešku. Da potsetim, Hamsun je dobitnik Nobelove nagrade za književnost i najznačajniji pisac Norveške posle Ibzena (ili uz Ibzena). On jednostavno odbija da umre, čekajući početak suđenja i mogućnost da kaže svoju istinu. Istina nije ni crna, ni bela, ne negira navode optužnice, ali ima i detalja koji idu njemu u prilog, svojim telegramima spasao je 13 norveških mladića od smrti, prilikom procesa nije mu dodeljen branilac po službenoj dužnosti, a nije mogao ni da čuje, ni da čita, ovo saznajemo iz obimnog pogovora, budući da se samo delo završava u trenutku donošenja presude. A presuda nije zatvor, nego ogromna novčana kazna, koja treba da materijalno uništi Hamsuna i porodicu. Knjiga je pisana i zbog toga da bi pisac popravio svoje teške materijalne prilike, dok ne počnu da stiže novac od autorskih prava na druge knjige.

Hamsun je umro 1952., stigao da napiše i objavi knjigu čiji se prvi tiraž prodao za jedan dan.
A kakva je sami otkrijte, ja vam je preporučujem.

Počela sam „Ispovest maske” Jukia Mišime.
Već na prvi pogled dve stvari vežu ova dela i pisce, oba su autobiografskog karaktrera, a sami životi pisaca više nego zanimljivi, jedan dug uz odbijanje smrti, drugi upola kraći sa samoubistvom kao rešenjem.
Ali o tome sledeći put.

[kraki]

Neke knjige „dođu do nas prerano”, da li nam ih škola nametne ili ih uzmemo sami i umesto uživanja u knjizi sledi borba sa istom ili preskanje delova.

Lepo rečeno. Za neke knjige jednostavno treba imati dovoljno godina da bi smo mogli da ih razumemo.