Šteta što se malo piše na ovoj temi, pa da ispavim nepravdu. Upravo sam završila knjigu “Majstor i Margarita” M. Bulgakova. Nije mi prvi put da je uzimam u ruke, naprotiv, ne znam da li je u gimnaziji bila u obaveznoj lektiri, ako i jeste, čitala sam po sistemu „svaka treća strana”. Danas, sa nešto malo više godina, ali i mnogo, mnogo više čitalačkog iskustva mogu da se složim sa onima koji knjigu smatraju remek-delom. Neke knjige „dođu do nas prerano”, da li nam ih škola nametne ili ih uzmemo sami i umesto uživanja u knjizi sledi borba sa istom ili preskanje delova (sada je tu i internet i prepričane knjige, živa zgoda). Da bi se uživalo u ovoj knjizi morate imati određena predznanja, pre svega poznavati Novi zavet, rusku književnost, posebno gore pomenute Braću Karamazove i Geteovog Fausta. To je ključ za razumevanje knjige, naravno da pisac ima još neposrednih uzora, ali tada odosmo previše u širinu.

Sam roman je žanrovski neodređen i mešavina je više žanrova, a ono što je zasmetalo vlastima SSSR jeste snažna, bespoštedna kritika tadašnjeg društvenog sistema.
Bulgakov je napisao, odn. sačuvano je 8 verzija romana koje je pisao od 1928., pa skoro do smrti 1938., umro je 1940. Nije doživeo da roman mu bude objavljen za života, to će se desiti tek tridesetak godina kasnije 1966.-1967., a integralna verzija objavljena je 1970.
Kao i mnogi pisci i umetnici veliku slavu stekao je posthumno.
Završila jednu, prelazim na drugu, uzela sam 2 knjige, „Po zaraslim stazama”, Knuta Hamsuna i „Ispovest maske” Jukia Mišime.