Knjige i pismo

[skydrummer]

Raširila se rasprava u više pravaca pa je teško sve ispratiti a još teže odgovoriti.
Nešo slažemo se da se ne slažemo.

Što se tiče Nemaca i zabrane ćirilice , koliko znam nisu je zabranili (imali su tada preča posla, dušegupke i ostalo) ali su zato sravnili sa zemljom Narodnu biblioteku u Beogradu. To im je bio "vojni" cilj. Nisu je srušili bez razloga. Kada se okupira neka teritorija prvo se pale knjige. Gde je u prošlosti pre pojave velikih gradskih biblioteka bilo najviše knjiga? U crkvama i manastirima. To je jedan od razloga zašto su oni prvi paljeni i rušeni do temelja. O prisustvu nekog naroda na nekoj teritoriji govore i nadgrobni spomenici. Zato okupatori i njih ruše (ili u novije vreme pokupšaju biti suptilni pa dostavljaju račune za nadgrobna mesta onima koje su prethodno proterali pa kada račune niko ne plati sledi ekshumacija-dešava se u bar jednoj susednoj zemlji). Tako je bilo za vreme Turaka, Austrougarske, NDH, okupacije Kosmeta itd. Da se vratim u novije vreme, sa pojavom biblioteka i one su postale bitne pa je prvom prilikom (1941.) Narodna biblioteka u Beograda sravnjena sa zemljom. Kada su na suđenju generalu Leru, koji je komandovao bombardovanjem Beograda, postavili pitanje zašto je bombardovana Narodna biblioteka Srbije , suština njegovog odgovora bila je: "zato što je ona čuvala viševekovni kulturni kod tog naroda" (DOKUMENTI Bombardovanjem Narodne biblioteke su hteli da unište naš kulturni kod) . Treba naglasiti da su latinične knjige sigurno bile u manjini u Narodnoj biblioteci Srbije jer je sunovrat ćirilice tj. prevlast latinice počela sa Novosadskim dogovorom iz 1954. godine. Dakle, ako okupator zna značaj pisma i jezika jednog naroda onda je nacionalana tragedija da dobar deo tog istog naroda to ne shvata.

Sinner pozdravljam zdravorazumsko razmišljanje. Jedino ne mislim da je u pitanju "spin". Puno je to nešto spinova u zadnjih 100 godina na tako malom prostoru sa vrlo tragičnim posledicama da bi se sve pripisalo "spinu". Još jednom pozdravljam ostatak poruke i zdravorazumsko razmišljanje.

Neko kaže latinica zauzima manje prostora kada se štampa. Devedesetih u jeku sveopštih sankcija, inflacije koja nije zabeležena, kada se štedelo na svemu, kada su knjige štampane na grubom, hrapavom, braonkastom papiru , knjige su štampane na ćirilici u drastično mnogo većem obimu nego danas. Ako je tada moglo može i danas. Važno je smisliti neki izgovor.
Ovde možete čitati o tome da je štampanje knjiga na ćirilici jeftinije u smislu zauzimanja prostora tj. broja listova od štampanja na latinici (http://чуварићирилице.срб/%D1%81%D0%...A1%D1%80%D0%B1 ). Ne bavim se štampanjem pa ne mogu da tvrdim da je sve navedeno tačno ali u najmanju ruku je diskutabilna teorija o latinici kao pismu koje zauzima manje mesta pri štampi.
Evo par fotki preuzetih sa linka
Poređenje knjige Istorija naroda Jugoslavije (110x170 mm) , knjiga II, štampana na ćirilici i latinici. Ćirilica staje u 46 redova a latinica u 37. Prored nije identičan, treba pročitati objašnjenje na linku.

Ovde je uporedni prikaz članaka iz različitih novina štampanih na ćirilici i latinici. Pogledajte broj redova tj. koliko stane redova ćirilice a koliko latinice.

Kada vam izdavači počnu priču o skupoći ćirilice uzimite to sa dozom rezerve. Uzgred neki od najvećih izdavača u Srbiji su strani izdavači a neki od njih dolaze iz zemalja koje su u bliskoj prošlosti zabranjivale ćirilicu. Imajte i to na umu.

Ne slažem se ni da je interes izdavača u štampanju knjiga na latinici jer će izvoziti knjige pa je u regionalnom tržištu spas. Kome će to izvoziti knjige? Status ćirilice i srpskog jezika je tragičan u svim zamljama u regionu. Apsolutno tragičan.

Još dve stvari da naglasim. Kada se govori o položaju ćirilice tj. njenom odsustvu nije reč samo o knjigama. Zastanite ispred trafika, koliko novina vidite štampanih na ćirilici? Videćete Večernje novosti, Politiku i Dnevnik gde ga ima (koliko znam to su jedine dnevne novine štampane na ćirilici, možda sam neku propustio ali sumnjam). Koliko ste filmova i serija na televiziji gledali sa ćiriličnim titlom( u principu ćirilični titl je stalno prisutan samo na RTS-u, RTV-u)? Koliko ste filmova u bioskopu gledali sa ćiriličnim titlom? Natpise preduzeća, reklame i sl. neću ni pominjati. Tu je sve jasno. Odsustvo ćirilice nema veze ni sa novim tehnologijama, niti sa upotrebom engleskog jezika. Učio se engleski, francuski, nemački itd u Srbiji i pre 1954. (Novosadski dogovor) pa to nije sprečavalo učene ljude da koriste ćirilicu niti je to nekoga sprečavalo da štampa knjige na ćirilici, niti je neko govorio ćirilica nam je skupa za štampanje. Znanje i korištenje jednog ili više stranih jezika ne znači zanemarivanje nacionalnog pisma do potpunog izumiranja. Ako ne znate šta je dobro za vas, vaš jezik, vaš narod, onda radite sve suprotno od onoga što u periodu okupacije radi vaš neprijatelj. Ne može biti jednostavnije.
Druga stvar, suštinski nemam ništa protiv latinice. Ogromna većina poruka koje sam napisao na ovom forumu su na latinici a jedan sam od retkih koji je napisao i određen broj poruka na ćirilici. Ono što je bitno i što primećujem jeste izrazito zanemarivanje ćirilice u zadnjih 15-20 godina. To niti je slučano, niti je bez cilja, niti se dešava prvi put. Jedina ključna razlika je u tome što se to ranije dešavalo pod okupacijom a danas ni okupacija nije potrebna.