Audio-kasete, ploče (vinil) i ostale retro stvari

[Serb]

Jos mi samo fali da se zaludim za gramofone , zena ce defintivno da me ubije

Ima vremena, još si mlad... Inače i gramofoni se i dalje proizvode, tako da nikad nije kasno.

[Neša]

Naravo takva druženja su neprocenjiva, još ko ima kvalitetan gramofon, pa pusti ovako nešto:
...

Imam i nju...
PS. A "Brother Loui"?

Odličan izbor Inače podsetio si me na druženja iz doba osnovne škole i gimnazije - danas odemo npr. kod X, sutra kod Y, prekosutra kod Z, sednemo da pričamo, a obavezno se čuje ploča, kaseta ili radio. Naravno, presnimimo jedni od drugih šta nemamo, a ako nema domaćih, posle ili pre muzike odgledamo nešto na VHS-u. Druženje je moglo i da se filuje igricama na spektrumu ili komodoru... Lepe uspomene.

Nikad nisam slusao ploce , verujem da je poseban osecaj Voleo bih da mogu da napravim jednu fotografiju nekog starog gramofona, jako volim da fotkam vintage stvari

Nemam baš vintage gramofon, ali ako ti treba eksponat za slikanje, stojim na raspolaganju. Naravno, posle slikanja ide slušanje muzike. Za atmosferu u kojoj bi četiri osobe uživale predlažem stonu lampu, koka kolu i neku grupu ili solistu iz 'mog' vremena.

Znaš gde stanujem, poziv je otvoren

Jos mi samo fali da se zaludim za gramofone , zena ce defintivno da me ubije

Pssst, nisu skupi, ali su ti za pravo uživanje potrebni gramofon, pojačalo i zvučnici.

[VLADAN P]

Znate ono...
-Dođi kod mene da slušamo ploče
-A ako mi se ne svidi?
-Ništa...Obuci se i idi kući



Eee,da...Slušale su se ploče...
Zbog gornjeg fazona Bog je i izmislio one automatske gramofone (naređaš par ploča pa kad jedna stigne do kraja-druga padne na njeno mesto i provod se nastavlja).

Pa omoti ploča...
Pravili su ih najveći umetnici.
Kupiš novu ploču i sledećih sat vremena ,dok je preslušavaš, buljiš u onaj omot i zamišljaš...
Kakvi, bre, spotovi...
Ko to može bolje od mene da izrežira ono što ja vidim dok preslušavam ploče?

Da se ne bi ovo pretvorilo u još jedno sentimentalno putovanje završiću sa konstatacijom da je muzika naglo počela da gubi na kvalitetu kada su pesme počele da se gledaju (spotovi) a prestale da se zamišljaju.


P.S. Imao sam oko 350 ploča.
Više ih nemam.
Nije stvar u pločama ili CD-ovima.
Stvar je u nama.


A tek o kasetofonima šta bih imo kasti...

[Neša]

Znate ono...

Da se ne bi ovo pretvorilo u još jedno sentimentalno putovanje završiću sa konstatacijom da je muzika naglo počela da gubi na kvalitetu kada su pesme počele da se gledaju (spotovi) a prestale da se zamišljaju.

Mogu samo da citiram jednog drugara, inače ljubitelja muzike: „Muzika je otišla u k**** devedesetih, kada su umesto ljudi mašine počele da komponuju i sviraju. Čuješ samo bzing-bzang, a melodije nema i ne možeš je odsvirati na normalnom instrumentu. J***š pesmu koju ne možeš da odsviraš na gitari."

A tek o kasetofonima šta bih imo kasti...

Pričaj, pričaj... Moj prvi kasetofon je stigao kad sam bio klinac. Neki Philipsov model, ali se oznake ne sećam. Bio je srebrnast, a dugme za uključivanje radija i deo skale su bili plavi. Fasciniralo me je da gledam crvenu lampicu (power) i zelenu za FM stereo. Imao je i kratke talase, a običnom antenom je hvatao sve i svašta. Uživao sam vrtim skalu i lovim pesme za snimanje na svakojake kasete. Bilo je onih istočnonemačkih ORWO, nekih domaće proizvodnje i mnogih drugih. Možeš zamisliti sreće kada sam jednom ubedio oca da mi u Robnoj kući kupi pravu BASF traku od 60 minuta, rezervisanu za najbolje pesme. Srećom, i danas je imam.

[VLADAN P]

Pričaj, pričaj... .

Jes' siguran ?


Kasetofon je bio,nakon magnetofona (koji je uvek bio relativno skupa sprava) prva stvar na koju si mogao da snimiš vlastiti glas. (jeee)
Kakvo zaprepašćenje!
Pa zar ja zvučim ovako!?
Drugi ne nalaze ništa čudno-Da,tako ti zvučiš.
A onda kad čuju sebe ne mogu da veruju.

Pesme su se ,logično,presnimavale direktno sa radija ,čega su voditelji bili vrlo svesni, tako da su u svim našim kompilacijama pesme bile iseckane džinglovima lokalnih radio-stanica.Da ne bi snimali priču između pesama,ona dva dugmeta za snimanje smo se trudili da pritisnemo na početku pesme.
Nije to uvek bilo lako za izvesti.
Nama te snimnjene pesme nisu počinjale baš isto kao originali...Obično je tu falilo par prvih taktova.To i nije tako strašno ako bi uvertira bila muzička.Al' kod onih stvari koje su počinjale glasom pevača...
Početak pesme ''Glavo luda'' kod meni je bio : ''se menja,šta će nama...''

Dalje,kas je bio prilično zgodan za ostaviti ga uključenog (na ’’snimanju’’) u nekoj prostoriji pa potom slušati šta ljudi pričaju dok tebe nema.

Moja fascinacija kasetašima je dostigla vrhunac kada sam shvatio da se pomoću dva kasa može višekanalno snimiti sopstvena kompozicija!
Prvo na jednom kasu snimiš osnovnu gitarsku pratnju i glas.
Onda uključiš snimanje na drugom kasetofonu, pustiš prvi snimak i uz njega sviraš bas liniju.
Potom pustiš novonastali snimak i pomoću drugog kasetaša preko njega snimaš ’’bubnjeve’’ udarajući po stolicama , šerpama i sličnim prigodnim rekvizitima.
I tako više puta...
Čoveče!!!
Snimio si kompletnu stvar!
Jes da je kasniji slušalac morala da bude krajnje dobronamerna osoba sposobna za postizanje vrhunskih granica koncentracije da bi razaznala šta to dopire iz zvučnika ali...SNIMIO SI SVOJU PESMU!

Traka u kasetama se relativno često mrsila i za njeno vraćanje u kućište je služila HB olovka.
Kada je stepen zamršenosti trake bio takav da nema druge do pokidati je-ni to nije problem-
Selotejp i skalpel su to,uz malo spretnosti,rešavali.
Jes da se tom akcijom gubio deo neke pesme ali - ne mari. Ja i danas pevam neke hitove iz tog vremena bez treće strofe.

Kasete,posebno one duže, su na početku bile prilično skupe.
Rešenje tog problema sam pronašao u kupovini neprodatih kaseta nekog grčkog anonimusa direktno od PGP-a. Platio sam 50 snimljenih kaseta ,od 2 puta 30 minuta , kao recimo tri nove kasete od 2 puta 60 minuta. Onda sam ih otvarao, trake iz dve kasete spajao selotejpom i prebacivao u jedno kućište i time dobio 25 kaseta po 2 puta 60 minuta!Naravno onda otkineš sa dna kućišta kasete onu zaštitnu plastiku i presnimavaš.

Zašto su bile bolje duže kasete?
Pa,recimo,dođe ti drugarica da ’’učite engleski’’.
I sad,usred ’’nečega’’ kaseta dođe do kraja...Nastane nekako neprijatna tišina...ni da prekineš ’’nečega’’ da bi okrenuo kasetu ni da nastaviš u novostvorenom veštačkom ambijentu u kom ste prepušteni sami sebi...Ma,jedna nezgodna situacija.

Ceo ovaj tekst se odnosi na period od .recimo.’75. do ’82. godine minulog veka.
Kasnije je stvar sa kasetofonima,kasetama i drugaricama bila mnogo lakša.

[Neša]

Kada malo uporedimo cene u odnosu na tadašnje, zaista se vidi razlika. Danas se CD može kupiti za sitniš, MP3 muzika je još jeftinija, a mnoge stvari možeš besplatno i legalno skinuti sa interneta, ali to mi nekako nije to. Kupovina prazne kasete ili skupljeg domaćeg izdanja bila je izdatak kao današnja kupovina muzičkog CD-a iz uvoza, a možda čak i veći. Sećam se da je BASF ili TDK kasete bilo lepo čak i gledati u izlogu i da su bile prava poslastica. Oni koji su imali ujaka u Nemačkoj ili tetku u Švajcarskoj dobijali su povremeno ovakve kasete, ali i mnogo bolje verzije kasetofona ili muzičke stubove koji su za tadašnje plate predstavljali pravo bogatstvo. Najbolja izdanja imao je Jugoton, a često i Suzy. PGP RTB je imao svaštarsku koncepciju, dok je Diskos bio okrenut primarno narodnjacima. RTV Ljubljana je bila ređe zastupljena, ali su imali lepe serije nekih hitova ili poznatih pevača i grupa. Kada su na televiziji počeli da emituju hitove sa MTV-ja, trebalo ih je snimiti na kasetu, ali tu se postavljao jedan problem - iako su televizori imali izlaz koji se mogao povezati sa kasetofonom, problem je bio u tome što se mono zvuk sa TV-a čuo iz samo jednog zvučnika, a snimanje mikrofonom nije davalo željeni rezultat. Doduše, bilo je nekih budževina sa kablovima koje su donekle rešavale problem, ali radio je ipak bio zakon kao izvor snimka.

Jeste da ovo sada deluje kao priča iz kamenog doba, ali sve ove muke su imale neku svoju draž.

[nele]

Najveće uživanje za mene je bilo uzeti kasete od drugara,preslušavati natenane pa onda snimiti svoju kompilaciju
Bilo je teže doći do nove muzike , ali nekako slađe.
Srećom nisam bacio ništa od kolekcije kaseta , sve su zapakovane u ormaru zajedno sa omiljenim sony walkmenom . Inače njegove slusalice koristim i sada , posle nekih 15 ak godina.
pozz

[Zagor]

Hadzija mogu ti reci da se buraz primio zesce.Mali dere gitaru po ceo dan, sila je sa njim

[Misic M.]

Definitivno u današnje vreme sve je manje draži u slušanju muzike, nažalost. Npr. čujete nešto novo što vam se dopadne, što je danas retkost inače, bar što se mog ukusa tiče, ili pak neki stari hit za koji niste znali, nebitno, aha, odmah na računar YouTube, i slušaš je ceo dan, još su tu i ove android aplikacije tipa "Track Id" kod Sony-a recimo, koje vam po delu snimka kačenjem na net odmah izbace ime izvođača i naziv albuma i pesme, i vi ste rešeni. Nakon nedelju dve ona vam dojadi i lagano prestajete da je slušate.
Dok ranije na radiju čujete stvar par puta nedeljno, pa onda u deck (obično desni) stavite kasetu PLAY/REC i PAUSSE i čekate kad krene da je ulovite i samo odpauzirate, a pre toga ste pozvali da vam ispune muzičku želju...
I dan danas više mi se nekako dopadne kad dobru stvar čujem na radiju, tj. kad me iznenadi, nego kad je ja sam odaberem i pustim

[Misic M.]

Vladane neka ovakva organizaciju... Stvarno je žalosno prekidati...