Audio-kasete, ploče (vinil) i ostale retro stvari

Jedan sam od preostalih dinosaurusa koji i danas slušaju gramofonske ploče (vinil) i audio-kasete. Nažalost, prilikom preseljenja, supruga i ja smo morali da ostavimo stotinak ploča u podrumu u kome se desila poplava i ostali smo bez mnogih lepih izdanja. Srećom, uspeli smo da malo obnovimo kolekciju i sada ponešto i čujemo na starom, dobrom vinilu. Audio-kasete su nam preživele, a ponešto smo i kupili ili dobili od ljudi kojima je to nepotrebno, budući da su im kasetofoni davno izdahnuli. Sve u svemu, ni kasete ni ploče ne smatramo zastarelim, a vidim da se i danas mogu nabaviti nove. Prazne kasete se i danas mogu ponegde naći, premda nisu dobre kao one nekadašnje, a koliko mi je poznato, postoje i izdavači koji i danas štancuju nove. Imao sam prilike da kupim jednu novu kasetu sa muzikom Brajana Adamsa i osećao sam se srećno kao malo dete, a nadam se da će toga biti još.

Hteo sam da pitam ima li ovde još dinosaurusa kao što sam i ja, pa da malo porazgovaramo o svom hobiju.

Ja ne mogu da kažem da je hobi, ali imam dvadesetak ploča. I to su neki od najboljih Rock albuma svih vremena (Led Zeppelin; Pink Floyd...)
Ploča jeste najbolji nosač zvuka ikada napravljen, takođe i najtrajniji i najizdržljiviji, sa najboljim basom. Ploče nikada nisu ni prestale da se proivode. A i njihovi omoti su dobri, veliki, jednostavno sve što poželite možete odštampati na njima, jedino je malo problem čuvanje istih zbog mesta, pogotovo LP. Ja ih takođe dosta volim.
Što se tiče kaseta njihov sam protivnik, jeste bila revolucija u odnasu na ploču, prvenstveno zbog veličine, i mogućnosti da sami nešto snimite, ali trajnost, mmm, ne. Koja će vam kaseta trajati 50 godina?
Sve u svemu ploču volim i dan danas da čujem. pozdrav drugu Neši.

Prilog 76898Prilog 76899

Upravo sam slušao jedan album grupe Modern Talking, a prva pesma je, naravno, You're My Heart You're My Soul. U pitanju je izdanje PGP-RTB, negde iz osamdesetih, a i dalje zvuči dobro. Možda nema dubinu kao original, ali sasvim je dobro očuvana i predstavlja pravi užitak.
Inače, imam otprilike isti broj ploča kao i ti, a polako ću ih nabavljati. Naravno, ako dođeš u BG, možemo da ih slušamo uz kafu/pivo/sok (šta ko voli) i satove, a što važi za sve forumaše.

Naravo takva druženja su neprocenjiva, još ko ima kvalitetan gramofon, pa pusti ovako nešto:

http://www.youtube.com/watch?v=217JOBWTolg

Imam i nju...
PS. A "Brother Loui"?

Nikad nisam slusao ploce , verujem da je poseban osecaj:) Voleo bih da mogu da napravim jednu fotografiju nekog starog gramofona, jako volim da fotkam vintage stvari :)

Ima vremena, još si mlad... Inače i gramofoni se i dalje proizvode, tako da nikad nije kasno.

Jos mi samo fali da se zaludim za gramofone , zena ce defintivno da me ubije:)

Citat:

---

Misic M. kaže:

Ima vremena, još si mlad... Inače i gramofoni se i dalje proizvode, tako da nikad nije kasno.

---

Citat:

---

Misic M. kaže:

Naravo takva druženja su neprocenjiva, još ko ima kvalitetan gramofon, pa pusti ovako nešto:
...

Imam i nju...
PS. A "Brother Loui"?

---

Odličan izbor :beer: Inače podsetio si me na druženja iz doba osnovne škole i gimnazije - danas odemo npr. kod X, sutra kod Y, prekosutra kod Z, sednemo da pričamo, a obavezno se čuje ploča, kaseta ili radio. Naravno, presnimimo jedni od drugih šta nemamo, a ako nema domaćih, posle ili pre muzike odgledamo nešto na VHS-u. Druženje je moglo i da se filuje igricama na spektrumu ili komodoru... Lepe uspomene.

Citat:

---

Serb kaže:

Nikad nisam slusao ploce , verujem da je poseban osecaj:) Voleo bih da mogu da napravim jednu fotografiju nekog starog gramofona, jako volim da fotkam vintage stvari :)

---

Nemam baš vintage gramofon, ali ako ti treba eksponat za slikanje, stojim na raspolaganju. Naravno, posle slikanja ide slušanje muzike. Za atmosferu u kojoj bi četiri osobe uživale predlažem stonu lampu, koka kolu i neku grupu ili solistu iz 'mog' vremena.

Znaš gde stanujem, poziv je otvoren :beer:

Citat:

---

Serb kaže:

Jos mi samo fali da se zaludim za gramofone , zena ce defintivno da me ubije:)

---

Pssst, nisu skupi, ali su ti za pravo uživanje potrebni gramofon, pojačalo i zvučnici.

Znate ono...
-Dođi kod mene da slušamo ploče
-A ako mi se ne svidi?
-Ništa...Obuci se i idi kući
:)


Eee,da...Slušale su se ploče...
Zbog gornjeg fazona Bog je i izmislio one automatske gramofone (naređaš par ploča pa kad jedna stigne do kraja-druga padne na njeno mesto i provod se nastavlja).

Pa omoti ploča...
Pravili su ih najveći umetnici.
Kupiš novu ploču i sledećih sat vremena ,dok je preslušavaš, buljiš u onaj omot i zamišljaš...
Kakvi, bre, spotovi...
Ko to može bolje od mene da izrežira ono što ja vidim dok preslušavam ploče?

Da se ne bi ovo pretvorilo u još jedno sentimentalno putovanje završiću sa konstatacijom da je muzika naglo počela da gubi na kvalitetu kada su pesme počele da se gledaju (spotovi) a prestale da se zamišljaju.


P.S. Imao sam oko 350 ploča.
Više ih nemam.
Nije stvar u pločama ili CD-ovima.
Stvar je u nama.


A tek o kasetofonima šta bih imo kasti...

Citat:

---

VLADAN P kaže:

Znate ono...

Da se ne bi ovo pretvorilo u još jedno sentimentalno putovanje završiću sa konstatacijom da je muzika naglo počela da gubi na kvalitetu kada su pesme počele da se gledaju (spotovi) a prestale da se zamišljaju.

---

Mogu samo da citiram jednog drugara, inače ljubitelja muzike: „Muzika je otišla u k**** devedesetih, kada su umesto ljudi mašine počele da komponuju i sviraju. Čuješ samo bzing-bzang, a melodije nema i ne možeš je odsvirati na normalnom instrumentu. J***š pesmu koju ne možeš da odsviraš na gitari."

Citat:

---

A tek o kasetofonima šta bih imo kasti...

---

Pričaj, pričaj... Moj prvi kasetofon je stigao kad sam bio klinac. Neki Philipsov model, ali se oznake ne sećam. Bio je srebrnast, a dugme za uključivanje radija i deo skale su bili plavi. Fasciniralo me je da gledam crvenu lampicu (power) i zelenu za FM stereo. Imao je i kratke talase, a običnom antenom je hvatao sve i svašta. Uživao sam vrtim skalu i lovim pesme za snimanje na svakojake kasete. Bilo je onih istočnonemačkih ORWO, nekih domaće proizvodnje i mnogih drugih. Možeš zamisliti sreće kada sam jednom ubedio oca da mi u Robnoj kući kupi pravu BASF traku od 60 minuta, rezervisanu za najbolje pesme. Srećom, i danas je imam.