Meni se čini da je u izvesnim slučajevima problem i to što neko i ne ume da prodaje satove. Namerno sam rekao 'ne ume', jer svakako da nije isto prodavati sat, automobil, mobilni telefon, džak krompira ili gaće Marije Antoanete. Pretpostavljam da se ovaj prodavac zaista prevario u pisanju, jer je cena sada prihvatljivija, a sudeći po ostalim oglasima, pismenost mu nije jača strana. Ukoliko gledamo satove koji su zanimljivi kolekcionarima, prodavac koji ih tretira kao džakove krompira svakako će ih teže prodati od onog koji napiše bar nekoliko podataka o satu, npr. približnu starost, šta je menjano, koji mehanizam ima i slično. Pri tome ne mislim na ovog konkretnog prodavca, jer mi nije poznato kakav je.

Kako reče Dalibor, kada pročitam ili čujem da sat nije otvaran nekoliko decenija, a batica to navodi kao prednost, diže mi se kosa na glavi. To je isto kao da mi neko prodaje auto u kome ulje nije menjano bar 100.000 km i time se hvali. Ovde, naravno, ne računam satove koji su se skrivali u nekoj fioci i izgledaju isto kao pre pedeset godina.

Naravno, postoje i slučajevi kakav opisuje Tolarbo, a to je da prodavac ne zna ništa o satovima i da traži nerealno visoku cenu, pošto je 'negde čuo' da sat mnogo vredi, ili što je najgore, kada mu to kaže časovničar. Nažalost, ima slučajeva i kada časovničar kaže da sat vredi mnogo više, mada razumem i to. Više puta mi se desilo da mi (pristojan) časovničar pošteno kaže da ne zna cenu, jer ne prati prodaju polovnih satova, niti ga to zanima, već ga interesuju samo tehnički aspekti i cene delova, što je i najbitnije za njegov posao.

Imao sam prilike da razgovaram sa nekim poznanikom, koji je hteo da proda neki nasleđen polovan sat, i to darwil. Sat ima pozlatu, a jedno vreme ga je nosio rođak od koga ga je nasledio, inače pilot JAT-a. Neko mu je napunio glavu da pilotski satovi vrede mnogo, premda je ispustio neke 'sitnice', npr. da objasni šta zapravo podrazumeva pilotski sat zanimljiv kolekcionarima, a zbog pozlate je mislio da ima vredan komad. Nekako sam mu objasnio da potencijalnog kupca tog modela ne zanima da li ga je pre mene nosio pilot JAT-a, pekar, inženjer, taksista, vozač, lekar, učitelj ili čobanin, već samo kako je očuvan, budući da je u pitanju primerak koji se mogao kupiti u slobodnoj prodaji i to da jeftina pozlata nije isto što i zlato. Odvukao sam ga za uši na pijacu, gde smo videli veoma sličan model, a za koji je prodavac tražio 1.000-1.500 dinara, što mu je definitivno razbilo iluzije. Srećom, ubedio sam ga da sat sredi kod časovničara, stavi novi kaiš i da ga nosi kao deo porodičnog nasleđa i time ga sprečio da postavi oglas koji bi se našao u ovoj temi ili u onoj gde se govori o smešnim oglasima.