Šteta, što nije navedeno, da je u La Chaux De Fondsu nastala treća najstarija švajcarska škola časovničarstva (1865 godine), koja je najzaslužnija za razvoj grada u toj smeri, ako dodamo i obaveznu činjenicu o najnižim lokalnim poreznim dažbinama u državi.

Sve je došlo iz Ženeve sredinom 17 veka, kada je časovničarska delatnost doživela prvi veliki prosperitet. Zbog brzog razvoja u Ženevi je došlo do izostatka kvalificiranih časovničara, pa su snalažljivi poduzimači delatnost preselili u ruralni okoliš u Jura alpe, gde su se stanovnici bavili poljoprivredom i zbog toga su rente bile izuzetno niske. Kada su zimi imali vremena na pretek, dobivali su zadatak da komponente sastavljaju u satove a kasnije su prešli i sami na izradu komponenata. Sto godina kasnije, nakon prenosa znanja, koje se u međuvremeno izuzetno proširilo i obogatilo, sa kolena na koleno, nastaju škole časovničarstva u kojima su nove generacije donele još više nego u bliskoj prošlosti.
Prva časovničarska škola nastaje u Neuchatelu, 1738 godine, druga u današnjem francuskom Besanconu 1824 godine, treća (već pomenuta) u La Chaux De Fondsu, 1865 godine, četvrta u La Locleu, već sledeće 1866 godine, peta u St. Imieru nepunu godinu kasnije, šesta u Bielu (1872 godine), sedma u Soleuru 1884 godine i poslednja u Sentieru, 1901 godine.
Ko želi, može malo, da se pozabavi istorijatom navedenih gradova i nastankom velikih imena industrije i biće mu odmah jasno, odakle su potekli ili crpili najveći heroji horologije.