Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

[Haifisch23]

Mihajlo,

Ne razumem zašto misliš, da je Tag Heuer sada krenuo od nule. Ispada, kao da su bili u nekoj velikoj krizi i da sada (kao možda Fortis), pokušavaju da se vrate na površinu. Realna slika je sasvim drugačija. Heuer je bio u krizi samo na kraju kvarčne krize, kada je Jack Heuer bio prisiljen da brend proda Piguetu. Pošto ni Piguet nije bio sposoban da savlada sve ekonomske okolnosti tako velikog imena, u igru ulazi Mansour Ojeh, vlasnik grupacije Technicues D'Avantgarde. Već sledeće godine izlazi nova linija Formula 1, a potpuni poslovni uspeh predstavlja linija satova S/EL, čiji je ambasador bio Ayrton Senna na vrhuncu slave.
Kada se 1996 godine brend osamostaljuje izlazkom iz Ojehove grupacije i lansira liniju Kirium, krivulja uspeha postaje još strmija. Tada ga u grupaciju uključuje Louis Vutton, gde je i danas (LVMH), a na mesto počasnog CEO vraća Jack Heuera. 2004 izlaze sa najprodavanijom linijom Aquaracer, godinu dana kasnije revitaliziraju liniju Carrera i uvode famozni Calibre 16, što ih već dve godine kasnije postavlja, odnosno vraća na mesto najvećeg švajcarskog prodavača hronografskih satova, gde se nalaze i danas.

Današnji Tag Heuer je standardan član Top 10 najprodavanijih Swiss brendova, proizvodi i sastavlja satove i veoma je značajno, što za mehaničku liniju sam proizvodi kućišta, koje dobavlja i drugim članovima LVMH, odnosno Zenithu i delomično Hublotu. Sam proizvodi čelične/alu i keramičke bezele. Od 2018 godine je otvorio posebno odeljenje u kojem nudi kompletan servis svojih vintage satova. Uz neprekidan rast zanimanja na vintage tržištu i rast cena starih modela na aukcijskim tržištima zbog ogromne zaostavštine u horologiji, sve ovo navedeno (osim činjenice, da je ujedno i assember - sastavljač satova), donelo mu je tu prestižnu titulu, da ga je 46 nezavisnih stručnjaka, 2017 godine priključilo u Haute Horlogerie razred. Taj status većini javnosti nije bitan podatak ali svakom aktivnom učesniku na horloškoj sceni on je od izuzetnog značaja.

Što se tiče kreativnosti, današnji Tag Heuer je puno bogatiji nego nekadašnji Heuer, koji nije nikada nosio status fabrikanta. Jack je lepo rekao, da nije samo njegova ljubav i pripadnost auto moto sportu dovela do ikona, kao što su Autavia, Carrera, Monaco, Camaro, Silverstone...nego i jednostavna ekonomska računica. Te 1962 godine, bilo je samo 11 švajcarskih brendova, koji su imali sposobnost sastavljanja hronografskih satova, dok je 3-handere pravilo ili sastavljalo preko 3000 različith brendova.

Ogromna razlika je samo u odnosu današnjeg tržišta prema horološkoj sceni. Pre 50 godina, niko se nije opterećivao, da li je sat koji je kupio delo fabrikanta ili assemblera. Tada se sat kupovao, kao kućni aparat, odnosno kao nešto preko potrebno. Bilo je važno, da dobro radi i da je bilo koliko-toliko privlačan. Autavia je 1968 godine koštala 119 $. To bi danas iznosilo 950 $. Cena njenog reizdanja, 2017 godine je iznosila 5300 $. To samo svedoči, kakva je diferenciacija današnjeg tržišta.
Ta diferenciacija je u svet satova udomaćila nekada potupno egzotičke kriterijume: mehanički vs quartz vs smart sat; fabrikant ili sastavljač (In House vs Generičnost) ; finiširanje vs mašinsko vs ručno finiširanje; industrija vs nezavisni časovničari; standardan vs vertikalno integrisani proizvođač, pa sve do mogućnosti servisiranja sopstvenih vintage satova, kao i statusa brenda na vintage tržištu. Sve to je odraz činjenice, da je veliki deo mehaničkih satova postao luksuzna i ekstra luksuzna roba, gde možda naizgled sitne pojedinosti prave ogromne razlike.

Tag Heuer u poslednjih 30 godina nije bio u nikakvoj ekonomskoj ili kreativnoj krizi. Njegov jedini problem, koji se odnosi na masovnu percepciju je preširoka ponuda odnosno prevelika razlika u kvaliteti, gde će se neuki You Tuberi uvek spoticati na taj kamen, koji im je najlakše uočljiv i predstavlja odlično oruđe za skandalozna adresiranja za podizanje gledanosti.