Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

[Haifisch23]

Ako određenog proizvođača posmatramo isključivo kao pojedinačni faktor a ne u okviru konteksta industrije, odnosno delatnosti, nećemo dobiti realnu sliku njegove uloge i zadatka u sistemu iz kojeg dolazi.
Longines je sastavni deo Swatch grupacije, koja je prvi oblik udruživanja pojedinih proizvođača na zgarištu swiss industrije, opustošenom kvarčnom krizom. Kakvo je to zgarište bilo svedoče očajni koraki, koje je prethodnik ove grupacije, tadašnji Asuag, od 1980 do 1983 godine poduzimao, da bi održao aktivnost bar na ivici bankrota: prvo prodaje brend Cyma, nakon toga Doxu i Ernest Borel, 1982 godine sledi odprodaja Orisa, Eterne i Atlantica a zatim Edoxa, Arse i Roamera. Od nedavno premoćnog sistema ostaju samo Certina, Hamilton, Mido i Longines. Longines je bio najjače ime u ovom društvu ali i on je bio takoreći ugašen, jer nijedna od poslovnih odluka u prethodnih 15 godina mu nije donela ništa dobro, već samo dodatan teret na pleća. Iako se radilo o odličnim tehničkim dostignućima (elektromehanički kalibar L400, elektronski kvarc mehanizam L800, svoj drugi automatski high-beat 36.000 b/h - Ultrachron L430, Ultraquartz L6512) kao i model Feuille D'Or, sa kojim se prvi spustio pod magičnu granicu 2,00 mm, sat se nije prodavao, jer je bio vremenu primereno previše skup a uže oko vlastitog vrata konačno zateže vrhunskim i do tada u istoriji najtanjim automatskim kalibrom L990 (2,95 mm), koji je u 1977 godini, svojim izuzetno skupim razvojem predstavljao bacanje lopatom novca kroz prozor. I tada se te 1982 godine dešava čudo. Nicolas G. Hyek, čiju je konsultansku agenciju angažovao konozorcij švajcarskih banaka, da finišira pregovore u New Yorku, ne ispunjava zadatak i na svoju ruku odbija ponudu Seika u vrednosti 400 miliona franaka za kupovinu Omege. On se praznih ruku vraća u Ženevu i drzak kakav je bio, stupa pred upravni odbor i džokerom u vidu patriotizma uspeva da ubedi ljude u kravatama, ne samo da ne odprodaju ili pošalju u bankrot Longines i ostatak Asuaga, nego da u njemu povećaju svoj udeo iz 38 % na 77,5 %, nego čak i da Asuagu priključe SSIH grupaciju, koju su sastavljali Omega, Tissot I Lemania. Taj korak je samo nagovestio svu genijalnost najvećeg poslovnog mozga u istoriji časovničarstva. Spisak izuzetnih poteza Nicolasa G. Hyeka je zaista impozantan a sastoji se od:
1. Spašavanje prodaje Omege Seiku
2. Spašavanje odprodaje ili likvidacije Longinesa a sa njima Certine, Mida i Hamiltona
3. Stvaranje SMH grupacije udruživanjem ASUAGA i SSIH, 1983 godine (prethodnik današnjeg Swatch Groupa)
4. Idejno stvaranje i iniciranje prvog jeftinog Swiss kvarc sata, modela Swatch, koji je prodajom u samo nekoliko godina u broju od 130 miliona primeraka, potpuno anulirao dominaciju japanskog kvarca na globalnom nivou
5. Uključivanje brenda Rado u grupaciju 1986 godine
6. Uključivanje brenda Blancpain u grupaciju 1992 godine, sa kime ni Jacques Piguet ni Jean Claude Beaver nisu znali, šta da rade
7. po njegovim rečima, najveći poslovni uspeh, kupovina proizvođača nemirnica, spirala i pallet forksa, preduzeća Nivarox, 1992 godine, što je potvrdilo njegov proročanstveni način razmišljanja, kada je u nečemu tada manje značajnom video potencijalnu ogromnu prednost u budućnosti, što se 13 godina kasnije ostvarilo
8. Uključivanje i obuđivanje jednog od najznačajnijeg brenda u istoriji horologije Breguet u grupaciju, 1992 godine i prelazak u najviši kvalitetni stepen izrade satova na tradicionalan način
9. Uključivanje odnosno obuđivanje jednog od klasičnog brenda swis produkcije u Swatch grupaciju - Jaquet Droza, 2000 godine i utvrđivanje polažaja u najkvalitetnijem horološkom razredu
10. Prvi potez osamosvajanja ETA u vidu prestanka prodaje mehanizama brendovima izvan SWATCH gruapcije, 2002 godine - sprečen sa strane države i ostavren tek 2021 godine.
11. Ubeđivanje Miguela Garcie, vlasnika Sellite da započne sa proizvodnjom klonova najznačajnih ETA mehaničkih kalibara, 2005 godine

Ako se vratimo u 1982 godinu, kada se Nicolas latio uređivanja velikog dela zgarišta, moramo uzeti u obzir, da uloženi milioni banaka nisu bili poklon nego investicija, koju će biti potrebno jednog dana vratiti. Zato tada nije bilo mesta za sentimentalnost, nego za ekonomski način razmišljanja i delovanja. Kada na istom mestu dobiješ Omegu i Longines potpuno je jasno, da će jedan nadvladati. Logična činjenica je, da je izbor pao na Omegu. Nicolas G. Hyek je postavio hierarhiju unutar grupacije, koja je i danas nepogrešiva i koju nema nijedna druga slična udruga. Svaki brend unutar te organizacije ima jasnu i potpuno primerenu ulogu.
Čak i danas najeftiniji Swatch plastikaneri se prodaju u godišnjoj količini od preko 3 miliona primeraka
Viši cenovni entry modni razred predstavlja Calvin Klein sa preko 300.000 komada godišnje realizacije
U globalnom entry kvarc i mehaničkom levelu jednu od glavnih uloga predstavlja Tissot sa oko 2,5 miliona prodanih primeraka na godišnjem nivou, dok lokalnu funkciju izvršavaju Certina (Azija - Indija), Hamilton (Italija i SAD) i Mido (Centralna Evropa).
Početak srednjeg cenovnog razreda u muškom i ženskom delu tržišta predstavlja Rado, koji je predvodnik naspram Baume & Mercier, Maurice Lacroixa, Hermesa i Frederique Constanta
I onda dolazimo do Longinesa. Nicolas G. Hyek je odlično znao, da nema nikakvog smisla da se međusobno kolju Omega i Longines i da jedan drugome otimaju komadić po komadić tržišta. Omegi je kao zastavonoši grupacije potrebna sva snaga, da pokušava hvatati korak i na pristojnom rastojanju parirati Rolexu, a istovremeno mu je bio potreban jak igrač, koji će na globalnom nivou parirati Tag Heueru i sve više prisustnom Tudoru, održati komercijalnu prednost nad Orisom, skrenuti pažnju sa Breitlinga na sebe, pa možda i pokušati zbuniti ponekog kupca IWC, da svojom bogatom tradicijom određene činjenice postavi na vagu. Longines ima taj zbunjujući faktor, koji forsira na racionalizaciju odluke. Još uvek njegov naziv moćno zvoni u srcima ljubiteljima tradicije, odnos dano-dobijeno je uvek daleko na pozitivnoj strani bilansa, što se na kraju vidi i na tome, da je jedini brend u Top 10 Swiss producera sa većinskom produkcijim mehaničkih satova, koji nije član Haute Horlogerie razreda. Oko milion satova potpisanih sa Longines su mehanički satovi, samo 8 % njih je hronografa, dok su ostalo 3 handeri. Kao takav, brend predstavlja odličan primer mosta prelaska iz nižeg srednjeg u početni High End razred, uprkos tome, da ne obiluje velikim brojem COSC hronometara, koji bi mu dodatno povećali vrednost i sa druge strane smanjili prodaju. Potpuno je shvatljivo, da je nostalgičarima pomalo uvredljivo, da ovakvo ime ne zaslužuje viši status kod matične organizacije ali prodajni rezultati ukazuju, da je odluka potpuno pravilna. Longines sa prodanih 1,5 milion satova je za Swatch grupu neuporedivo važniji nego Longines sa duplo manje prodanih skupljih satova od kojih bi najmanje trećinu oduzeo Omegi. Bolje je da ovakav, kakav je, danas po nekoliko desetina hiljada oduzme Tagu, Tudoru, Orisu i Breitlingu.
Žrtva u vidu činjenice, da od strane udruženja Haute Horlogerie nije dobio člansku kartu, kao ni već prethodno pomenuti Tudor, Oris, Maurice Lacroix najčudnije zvuči baš u vezi sa tako velikim imenom ali iako je savez HH nastao osnivanjem sa strane Audemars Pigueta, Girard Perregauxa i Richemont grupacije, 45 nezavisnih stručnjaka, koji su zaduženi za ocenjivanje potencijalnih kandidata nije palo na zamku "In House" kalibara kod Tudora, Orisa i ML, dok je to kod Longinesa naravno sprečeno činjenicom, da taj razred pokriva ETA. Ali istovremeno, baš ETA ima takoreći neograničene resurse, da Longines opskrbi sa nekoliko puta većim brojem COSC hronometar mehanizama ako konkurencija u tom segmentu počne da povećava svoje prisustvo na sceni i ako to bude jednom zatrebalo.