Strana 69 od 77 PrvaPrva ... 1959656667686970717273 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 681 do 690 od ukupno 768
Like Tree470Likes

tema: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

  1. #681
    Stariji član Avatar korisnika Nešoni
    Član od
    26.9.2017.
    Poruke
    693
    Lajkovi
    4458
    Reputacioni uticaj
    46

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Milo Đukanović - ljubitelj satova. Ko zna, možda je na forumu pod nekim nickom, čita i svađa nas ovde

    https://www.danas.rs/svet/upravni-su...rednih-satova/


    Sent from my LYA-L29 using Tapatalk

  2. #682
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.732
    Lajkovi
    12479
    Reputacioni uticaj
    369

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Danas sam dobio zanimljivo pitanje, koje se nadovezuje na poslednje postove ove teme. Da ne prenosim pitanje u celini, postaviću njegov sažetak: "Napisali ste, da je prosečna frekvencija Haute Horlogerie satova oko 3Hz pa mi nije jasno, koliko su precizni ti izuzetno skupi satovi sa tako niskom frekvencijom?"

    Daleko najveća većina satova iz najvišeg razreda ima preciznost unutar COSC hronometar standarda, što znači -4 do + 6 sekundi dnevnog odstupanja. Kada bi jedan takav mehanizam pustili da radi neprekidno godinu dana, bez ikakvog međuvremenskog podešavanja tačnosti, on bi u tom dobu sakupio do 36 minuta odstupanja. Nasuprot tome, mehanizam sa elektronskim oscilatorom regulisanim sa strane kvarčnog kristala će u istom vremenskom periodu zaraditi 25 sekundi "netačnosti". Razlika u međusobnoj frekvenciji iznosi oko 12.000 puta u korist kvarca. Na osnovi izneseneog, a to je inače i opšte uverenje, frekvencija je ta, koja ima presudnu ulogu. Ali nije baš sve u brzini.
    Temeljni činitelj preciznosti je stabilnost nemirnice - balance wheela. Istina je, da je brzina nemirnice jedan od presudnih faktora, jer što brže oscilira, toliko je manji uticaj okoline na nju. Na primer, ako udarimo u neki predmet sa satom na ruci, brzo kretanje nemirnice će je brže vratiti u pravilan ritam, nego u slučaju sporijeg rada. Ali kvarc je tako tačan, što na taj kristal neki drugi faktori nemaju ni približno takav uticaj, kao što je to kod mehaničkog sata. Ti faktori su: magnetizam, stres, trenje odnosno frikcija, gravitacija, temperatura i vlažnost. Sve navedeno ima jak uticaj na rad mehaničkog kalibra, pa su zato rešenja u vidu kvalitete materijala od koje su izrađene komponente izuzetnog značaja. Bezbroj puta pomenuti silicijum, ima u ovom segmentu neprecenjivu ulogu. Zbog elastičnosti je vrlo otporan na stres, neosetljiv na magnetizam, frikcija mu skoro ne nanosi štetu a takođe, temperatura i vlaga mu ne remete vitalnost. Ali pošto je mehanizam mehaničkog sata jedna od najkvalitetnijih simfonija stvorena sa strane ljudskog roda, zbog međusobne uigranosti članova orkestra, on je ujedno i jedno od najvećih bojnih polja. Među članovima orkestra dolazi do neprestanog guranja, stiskanja, trošenja instrumenata i neprestanog ispadanja duše u cilju održavanja pravilnog ritma. Tu nastupa časovničar sa strukturom mehanizma i sposobnošću regulacije.
    Hipotetički, kada bi mehanički sat neprestano stajao na istom mestu, njegova tačnost bi bila skoro 100 %, jer bi ovaj završan čin (regulacija) u potpunosti ispunio svoju osnovnu svrhu. Ali čim se sat stavi na ruku i menja pozicije, onda je majstorstvo časovničara u korelaciji sa kvalitetom regulatora presudna za njegov svakodnevni performans. Ovde se čak i brzina oscilacija povlači u drugi plan. Jedna od tajni Haute Horlogerie je stabilizacija rada nemirnice pomoću njene veće težine. Veća težina donosi sporiji ritam i veći obim ove komponente. Regulacija teže nemirnice je vremensko dalekosežnija. Kao što sam napomenuo, veća težina nemirnice donosi veću stabilnost rada a i takođe veći obim. U današnje vreme, gde dekoracija (finiš) mehanizma ime veći značaj nego ikada pre, donosi izuzetnu praktičku prednost, koja se manifestuje u maksimalnom efektu ručne obrade i time postiže magičan učinak na posmatrača. Jedan od najvećih majstora ove tehnike je Kari Vouitalinen, a i ceo Haute Horlogerie razred je prepun sličnih remek dela, gde masivne nemirnice miluju oči.
    Zbog toga smo svedoci, da Patek Philippe sa frekvencijom od 21.600 b/h bez ikakvog problema dostiže svoj standard preicznosti, koji iznosi od -3 do + 2 sec/d, nećete verovati ali A. Lange & Sohneov hronograf Datograph Up/Down dostiže standard ovog proizvođača (-2 do + 4 sec/d) sa samo 18.000 b/h odnosno 2,5 Hz. Slično važi i za Audemars Piguet Royal Oak hronograf, koji sa 3 Hz postiže interni standard od 0 do 5 sec itd.
    Inače i ovde ponovo napominjem - preciznost u najvišem razredu nije od ultimativne važnosti. Ovde je toliko drugih faktora u igri. Svejedno, najbolji uvek dotiču vrh na svim poljima.

    Sposobnost preciznosti je puno značajnija u stepenu nižem, razredu luksuznih satova. Ovde ćemo naići na više frekvenicije rada, na danas standardnu 28.800 b/h - 4Hz pa do 36.000 b/h - 5Hz. Proizvođači sa svojim standardima postižu izuzetno visoke kriterijume (Rolexov Superlative Chronometre: -2 do + 2 sec/d, Omegin Metas 0 do 5 sec/d, IWC standard 0-7 sec d, Grand Seiko Standard -3 + 5 sec/d pa sve do COSC Chronometer standarda). U ovom razredu je silicijum neizostavna oprema ali pošto je manje, odnosno skoro da nema ručne dekoracije mehanizma (izvedena je mašinskim putem), preciznost igra puno značajniju ulogu, nego što je to u najvišem razredu.

    Jedan od vodećih na tom polju je Zenith sa čuvenim El Primerom. Zanimljivost povezana sa ovim mehanizmom se sastoji iz činjenice, da su početkom njegovog kreiranja 1962 godine, pošli sa idejom frekvenicje od 4Hz i tako je ostalo sve do 1966 godine, dok im Fabriques D'Assortiment Reunise nije napravila Escapement sa kolutom, koji je sadržavao 21 zupčanika. Time su postali sigurni, da će frikcija biti znantno manja u slučaju prelaska na 36.000 b/h, što se i ostvarilo. Ipak, Rolex je u periodu od 1987 do 2000 godine, kada je za Daytonu od Zenitha kupovao El Primero, zahtevao nižu frekvenciju odnosno 4Hz. Ako bi sat neprekdino nosili godinu dana, razlika između 5 Hz i 4Hz je takva, da je istrošenost jednakog materijala u prvom slučaju, kao da bi sat nosili 15 meseci a ne 12.

    Da bi postigao što veću preciznost, Grand Seiko 2004 godine izlazi sa Spring Drive tehnologijom. Mehanički mehanizam sa kvarčnom regulacijom. Preciznost Spring Drive je dostgla +- 0,5 sec/d. Ali sa druge strane, dobili smo mehanički sat sa strujom u sebi i istovremeno kvarčni sat sa uljem, koji se mora servisirati na 3 do 4 godine - preporuka proizvođača. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
    Ipak, švajcarci dokazuju primat u časovničarstvu i prave najprecezniji mehanički sat u istoriji sa odstupanjem 0,3 sekunde na dnevnom nivou. To je Zenithov Defy Lab, koji se serijsko proizvodi i radi sa frekvencijom od 108.000 b/h (15 Hz) i nema potrebe za servisiranjem, jer ne sadržava Balance Spring a preciznost održava čak u 95 % rezerve rada, koja iznosi 60 sati, što je za 8 sati duže od standardnog El Primera.

    Jedini segment u kojem frekvencija ima presudnu ulogu je hronograf mehaničkog sata. Kod mehanizma sa frekvencijom od 4Hz, escape wheel omogućuje zupčaniku okretaj za 8 koraka, dok mehanizam sa frekvencijom 36.000 b/h (5Hz) zupčanik u jednoj sekundi pokrene za 10 koraka i time omogućuje precizniji štoper. To je ujedno bio i razlog, da je Tag Huer radio na području visokih frekvencija, jer je predovodnik u sferi mehaničkih hronografa. Mikrogirder je sa frekvencijom od 1000 Hz (7.200.000 b/h) dostigao tačnost mehaničke štoperice do neverovatnog 2000-og delića sekunde.
    Poslednja ispravka: Haifisch23 (22.9.2021. u 21:45)
    dule bg, bnovica, chuck and 6 others like this.

  3. #683
    Stariji član Avatar korisnika Nešoni
    Član od
    26.9.2017.
    Poruke
    693
    Lajkovi
    4458
    Reputacioni uticaj
    46

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Čitao sam o Defy Labu ali mi je sada ceo proces frekvencija jasniji. Zanimljivo je spomenuti da postoji i Defy El Primero , kome vreme radi na 5hz a hronograf na čak 50hz (koliko je to oscilacija???)
    Očigledno je da je to postalo moguće sa razvojem tehnologije, materijala itd.

    Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
    Haifisch23 likes this.

  4. #684
    Član
    Član od
    19.2.2021.
    Poruke
    113
    Lajkovi
    825
    Reputacioni uticaj
    2

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Citat Haifisch23 kaže: Pregled poruke
    Da bi postigao što veću preciznost, Grand Seiko 2004 godine izlazi sa Spring Drive tehnologijom. Mehanički mehanizam sa kvarčnom regulacijom. Preciznost Spring Drive je dostgla +- 0,5 sec/d. Ali sa druge strane, dobili smo mehanički sat sa strujom u sebi i istovremeno kvarčni sat sa uljem, koji se mora servisirati na 3 do 4 godine - preporuka proizvođača. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
    Čisto jedan podatak - nemora ništa da znači - moj SBGA211g tkz “snowflake” još nije servisiran, kupljen je nov 2017e, što znači da ima neke 4 godine. Još uvek održava -0.5/+0.5s/d, i rezerva traje kao prvog dana.

    Lično me zanima kako će da izgleda servisiranje kad dodje vreme, i dali će sat ići u JP, ili biti servisiran negde bliže meni…

    Što bi rekli braća englezi, “your mileage may vary.”
    Haifisch23 likes this.

  5. #685
    Član
    Član od
    19.2.2021.
    Poruke
    113
    Lajkovi
    825
    Reputacioni uticaj
    2

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Citat Haifisch23 kaže: Pregled poruke
    Jedini segment u kojem frekvencija ima presudnu ulogu je hronograf mehaničkog sata. Kod mehanizma sa frekvencijom od 4Hz, escape wheel omogućuje zupčaniku okretaj za 8 koraka, dok mehanizam sa frekvencijom 36.000 b/h (5Hz) zupčanik u jednoj sekundi pokrene za 10 koraka i time omogućuje precizniji štoper. To je ujedno bio i razlog, da je Tag Huer radio na području visokih frekvencija, jer je predovodnik u sferi mehaničkih hronografa. Mikrogirder je sa frekvencijom od 1000 Hz (7.200.000 b/h) dostigao tačnost mehaničke štoperice do neverovatnog 2000-og delića sekunde.
    Pod uslovom da čoveku treba nekih 200-250ms da reaguje na vizuelni stimulus, a nekih 100ms da pritisne dugme, pitanje je koliko su te više frekvencije uopšte i bitne kod hronografa kad se priča o preciznosti, praktično gledano!

    Iz nekog razloga ova tema me podseća jedne lažljive (marketing) priče FP Journe-a. Radi se o centigraphe souverain: https://www.fpjourne.com/en/collecti...aphe-souverain

    FPJ reklamira da se taj hronograf može koristiti da meri preciznost na 1/100 sec. Pritom sat radi na 3 Hz.



    O čemu se radi? Kazaljka se vrti oko indikatora 1/100 tako da odkucava 1/6 (igra kao foudroyante), medjutim FPJ-ova “kočnica” može da, s vremena na vreme, zaustavi kazaljku negde između dve šestine. Ja sam lično probao da zaustavim FPJ CS negde između dve šestine i, drugari moji, posle 20 proba sam odustao. Sada da citiram drugare francuze: “Bonne chance” !

    Samo se čovek pita zašto nije napisao 1/1000 umesto 1/100 n’a brojčaniku, s takvom logikom mogao je reklamirati da je još 100 puta precizniji!
    Haifisch23 likes this.

  6. #686
    Stariji član Avatar korisnika mihajlons
    Član od
    11.6.2021.
    Poruke
    696
    Lajkovi
    3144
    Reputacioni uticaj
    10

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    https://youtu.be/X1_Jh81-Q4Y


    Sent from my iPhone using Tapatalk
    Haifisch23 likes this.

  7. #687
    eee
    eee je offline
    Moderator Avatar korisnika eee
    Član od
    27.1.2009.
    Lokacija
    privremeno u Beogradu :)
    Poruke
    3.253
    Lajkovi
    6782
    Reputacioni uticaj
    158

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Citat Nešoni kaže: Pregled poruke
    Čitao sam o Defy Labu ali mi je sada ceo proces frekvencija jasniji. Zanimljivo je spomenuti da postoji i Defy El Primero , kome vreme radi na 5hz a hronograf na čak 50hz (koliko je to oscilacija???)
    Očigledno je da je to postalo moguće sa razvojem tehnologije, materijala itd.

    Sent from my LYA-L29 using Tapatalk
    Pitanje koje može zbuniti sve kojima je fizika bliža od satova

    1Hz je 1 oscilacija u sekundi. Tako da, sa strane fizike, 50Hz je 50 otkucaja u sekundi što za sat daje 50x60x60 = 180.000 oscilacija na sat. Što se tiče fizike tu je kraj

    Ali tu računica, u sferi satova, nije gotova jer treba ovaj broj pomnožiti sa dva pošto se, u okviru jedne oscilacije, viljuška pomeri 2x - znači 360.000

    Kad govorimo o Hz to se odnosi na balance wheel - koliko oscilacija on napravi u sekundi. Prilikom jedne njegove oscilacije viljuška se 2x mrdne.


    Tako da, u svetu satova bph odnosi na to koliko puta se viljuška mrdne za sat vremena a kad se priča o Hz to se odnosi na wheel - koliko on puta oscilira u sekundi


    Uglavnom, konverzija za satove izgleda ovako

    50Hz = 50x(60s)x(60m)x2 = 360.000

    Iako je u svetu fizike ovako

    50Hz = 50x(60s)x(60m) = 180.000

    Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
    dule bg, Haifisch23 and Nešoni like this.

  8. #688
    Mlađi član
    Član od
    9.4.2021.
    Poruke
    70
    Lajkovi
    114
    Reputacioni uticaj
    19

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Citat Haifisch23 kaže: Pregled poruke
    Danas sam dobio zanimljivo pitanje, koje se nadovezuje na poslednje postove ove teme. Da ne prenosim pitanje u celini, postaviću njegov sažetak: "Napisali ste, da je prosečna frekvencija Haute Horlogerie satova oko 3Hz pa mi nije jasno, koliko su precizni ti izuzetno skupi satovi sa tako niskom frekvencijom?"

    Daleko najveća većina satova iz najvišeg razreda ima preciznost unutar COSC hronometar standarda, što znači -4 do + 6 sekundi dnevnog odstupanja. Kada bi jedan takav mehanizam pustili da radi neprekidno godinu dana, bez ikakvog međuvremenskog podešavanja tačnosti, on bi u tom dobu sakupio do 36 minuta odstupanja. Nasuprot tome, mehanizam sa elektronskim oscilatorom regulisanim sa strane kvarčnog kristala će u istom vremenskom periodu zaraditi 25 sekundi "netačnosti". Razlika u međusobnoj frekvenciji iznosi oko 12.000 puta u korist kvarca. Na osnovi izneseneog, a to je inače i opšte uverenje, frekvencija je ta, koja ima presudnu ulogu. Ali nije baš sve u brzini.
    Temeljni činitelj preciznosti je stabilnost nemirnice - balance wheela. Istina je, da je brzina nemirnice jedan od presudnih faktora, jer što brže oscilira, toliko je manji uticaj okoline na nju. Na primer, ako udarimo u neki predmet sa satom na ruci, brzo kretanje nemirnice će je brže vratiti u pravilan ritam, nego u slučaju sporijeg rada. Ali kvarc je tako tačan, što na taj kristal neki drugi faktori nemaju ni približno takav uticaj, kao što je to kod mehaničkog sata. Ti faktori su: magnetizam, stres, trenje odnosno frikcija, gravitacija, temperatura i vlažnost. Sve navedeno ima jak uticaj na rad mehaničkog kalibra, pa su zato rešenja u vidu kvalitete materijala od koje su izrađene komponente izuzetnog značaja. Bezbroj puta pomenuti silicijum, ima u ovom segmentu neprecenjivu ulogu. Zbog elastičnosti je vrlo otporan na stres, neosetljiv na magnetizam, frikcija mu skoro ne nanosi štetu a takođe, temperatura i vlaga mu ne remete vitalnost. Ali pošto je mehanizam mehaničkog sata jedna od najkvalitetnijih simfonija stvorena sa strane ljudskog roda, zbog međusobne uigranosti članova orkestra, on je ujedno i jedno od najvećih bojnih polja. Među članovima orkestra dolazi do neprestanog guranja, stiskanja, trošenja instrumenata i neprestanog ispadanja duše u cilju održavanja pravilnog ritma. Tu nastupa časovničar sa strukturom mehanizma i sposobnošću regulacije.
    Hipotetički, kada bi mehanički sat neprestano stajao na istom mestu, njegova tačnost bi bila skoro 100 %, jer bi ovaj završan čin (regulacija) u potpunosti ispunio svoju osnovnu svrhu. Ali čim se sat stavi na ruku i menja pozicije, onda je majstorstvo časovničara u korelaciji sa kvalitetom regulatora presudna za njegov svakodnevni performans. Ovde se čak i brzina oscilacija povlači u drugi plan. Jedna od tajni Haute Horlogerie je stabilizacija rada nemirnice pomoću njene veće težine. Veća težina donosi sporiji ritam i veći obim ove komponente. Regulacija teže nemirnice je vremensko dalekosežnija. Kao što sam napomenuo, veća težina nemirnice donosi veću stabilnost rada a i takođe veći obim. U današnje vreme, gde dekoracija (finiš) mehanizma ime veći značaj nego ikada pre, donosi izuzetnu praktičku prednost, koja se manifestuje u maksimalnom efektu ručne obrade i time postiže magičan učinak na posmatrača. Jedan od najvećih majstora ove tehnike je Kari Vouitalinen, a i ceo Haute Horlogerie razred je prepun sličnih remek dela, gde masivne nemirnice miluju oči.
    Zbog toga smo svedoci, da Patek Philippe sa frekvencijom od 21.600 b/h bez ikakvog problema dostiže svoj standard preicznosti, koji iznosi od -3 do + 2 sec/d, nećete verovati ali A. Lange & Sohneov hronograf Datograph Up/Down dostiže standard ovog proizvođača (-2 do + 4 sec/d) sa samo 18.000 b/h odnosno 2,5 Hz. Slično važi i za Audemars Piguet Royal Oak hronograf, koji sa 3 Hz postiže interni standard od 0 do 5 sec itd.
    Inače i ovde ponovo napominjem - preciznost u najvišem razredu nije od ultimativne važnosti. Ovde je toliko drugih faktora u igri. Svejedno, najbolji uvek dotiču vrh na svim poljima.

    Sposobnost preciznosti je puno značajnija u stepenu nižem, razredu luksuznih satova. Ovde ćemo naići na više frekvenicije rada, na danas standardnu 28.800 b/h - 4Hz pa do 36.000 b/h - 5Hz. Proizvođači sa svojim standardima postižu izuzetno visoke kriterijume (Rolexov Superlative Chronometre: -2 do + 2 sec/d, Omegin Metas 0 do 5 sec/d, IWC standard 0-7 sec d, Grand Seiko Standard -3 + 5 sec/d pa sve do COSC Chronometer standarda). U ovom razredu je silicijum neizostavna oprema ali pošto je manje, odnosno skoro da nema ručne dekoracije mehanizma (izvedena je mašinskim putem), preciznost igra puno značajniju ulogu, nego što je to u najvišem razredu.

    Jedan od vodećih na tom polju je Zenith sa čuvenim El Primerom. Zanimljivost povezana sa ovim mehanizmom se sastoji iz činjenice, da su početkom njegovog kreiranja 1962 godine, pošli sa idejom frekvenicje od 4Hz i tako je ostalo sve do 1966 godine, dok im Fabriques D'Assortiment Reunise nije napravila Escapement sa kolutom, koji je sadržavao 21 zupčanika. Time su postali sigurni, da će frikcija biti znantno manja u slučaju prelaska na 36.000 b/h, što se i ostvarilo. Ipak, Rolex je u periodu od 1987 do 2000 godine, kada je za Daytonu od Zenitha kupovao El Primero, zahtevao nižu frekvenciju odnosno 4Hz. Ako bi sat neprekdino nosili godinu dana, razlika između 5 Hz i 4Hz je takva, da je istrošenost jednakog materijala u prvom slučaju, kao da bi sat nosili 15 meseci a ne 12.

    Da bi postigao što veću preciznost, Grand Seiko 2004 godine izlazi sa Spring Drive tehnologijom. Mehanički mehanizam sa kvarčnom regulacijom. Preciznost Spring Drive je dostgla +- 0,5 sec/d. Ali sa druge strane, dobili smo mehanički sat sa strujom u sebi i istovremeno kvarčni sat sa uljem, koji se mora servisirati na 3 do 4 godine - preporuka proizvođača. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
    Ipak, švajcarci dokazuju primat u časovničarstvu i prave najprecezniji mehanički sat u istoriji sa odstupanjem 0,3 sekunde na dnevnom nivou. To je Zenithov Defy Lab, koji se serijsko proizvodi i radi sa frekvencijom od 108.000 b/h (15 Hz) i nema potrebe za servisiranjem, jer ne sadržava Balance Spring a preciznost održava čak u 95 % rezerve rada, koja iznosi 60 sati, što je za 8 sati duže od standardnog El Primera.

    Jedini segment u kojem frekvencija ima presudnu ulogu je hronograf mehaničkog sata. Kod mehanizma sa frekvencijom od 4Hz, escape wheel omogućuje zupčaniku okretaj za 8 koraka, dok mehanizam sa frekvencijom 36.000 b/h (5Hz) zupčanik u jednoj sekundi pokrene za 10 koraka i time omogućuje precizniji štoper. To je ujedno bio i razlog, da je Tag Huer radio na području visokih frekvencija, jer je predovodnik u sferi mehaničkih hronografa. Mikrogirder je sa frekvencijom od 1000 Hz (7.200.000 b/h) dostigao tačnost mehaničke štoperice do neverovatnog 2000-og delića sekunde.
    Sjajan tekst, kao i uvek, kolega! Citajuci ga mi je pao na pamet Antoine Martin Slow Runner - sat sa najnizom frekvencijom (valjda, nisam 100% siguran) od 1 Hz, gde se sekundara pomeri svega dva puta u sekundi. Karakterise ga balansni tocak velicine skoro kao i sam mehanizam. Da li znate nesto vise o ovom remek delu, kakva je preciznost mehanizma, istorijat itd.?

    https://youtu.be/l6usMiFyEEI

    Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
    BucaJr. and Haifisch23 like this.

  9. #689
    Stariji član Avatar korisnika mihajlons
    Član od
    11.6.2021.
    Poruke
    696
    Lajkovi
    3144
    Reputacioni uticaj
    10

    Određen forumom Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva


    https://en.worldtempus.com/article/w...ope-30551.html


    Sent from my iPhone using Tapatalk
    don Alberto likes this.

  10. #690
    Stariji član Avatar korisnika mihajlons
    Član od
    11.6.2021.
    Poruke
    696
    Lajkovi
    3144
    Reputacioni uticaj
    10

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    https://youtu.be/QxhlXqbuy5g


    Sent from my iPhone using Tapatalk

Slične teme

  1. Korisni linkovi i sajtovi o satovima
    By Vladan Stevanovic in forum Svet Satova za neupućene
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 1.3.2016., 13:55
  2. Zanimljiva lista Top 10 brendova iz sveta satova
    By Vladan Stevanovic in forum Opšti forum
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 10.1.2010., 23:10
  3. 14. međunarodna izložba zlatarstva, časovničarstva i optike "Sjaj"
    By dragon in forum Sajmovi i izložbe satova
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 10.11.2009., 18:05
  4. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 8.2.2009., 22:34

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •