Strana 66 od 78 PrvaPrva ... 165662636465666768697076 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 651 do 660 od ukupno 772
Like Tree478Likes

tema: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

  1. #651
    Stariji član Avatar korisnika popovac 76
    Član od
    18.12.2008.
    Lokacija
    Paraćin
    Poruke
    581
    Lajkovi
    2740
    Reputacioni uticaj
    77

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    A ha da mislim da sam ukapirao ... da iskoristim i ja tenisku analogiju, Federer je ustvari osvojio Roland Garos jer je pokazao da je najbolji pa nije hteo da se dalje takmiči, džaba svima ostalima ipak je on Švajcarac...... kontam sva ova takmičenja bez njega nisu zbog toga što nije više najbolji, već zato što je vremenom izgubio interes.... ah da pa oni su i organizovali takmičenja na njihovoj teritoriji u oblasti za koju smatraju da su bogom dani i odjednom izgubili su interes ..izgubili su jer nisu mogli da se izbore prvo sa konkurencijom u sopstvenim redovima, a još kada su se pojavili kavi to smšeni mali žuti ljudi koji su do juče koristili sunčane satove ... ma da nikad Nole neće biti najveći jasno ko dan to su samo mokri snovi nas Novakovih navijača....

  2. #652
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.739
    Lajkovi
    12529
    Reputacioni uticaj
    377

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Druže moj, nisi ti ništa ukapirao - na žalost. Da ostanemo na teniskoj terminologiji. Svi znamo, da je Wimbledon kolevka profesionalnog tenisa. Nešto, kao što je Švajcarska u horologiji. Pošto je Rolex nastao u Londonu, britanci ga i dalje uzimaju za svojeg, a takođe svi znamo, kakav je status Rolexa u Wimbledonu i kakav je status Rogera Federera, kojeg pomišnješ, u istom tom Wimbledonu. E sada, da upotrebim tvoju terminologiju odnosno pogled, koji si tako vehementno napisao: Kada je Nole 2011 godine pobedio u Wimbledonu? Da li su zatvorili turnir i otkazali sva naredna takmičenja? Nisam to primetio. Nisam primetio ni da je Wimbledon otkazan ni nakon toga, kada je Nole 2013,2014 i 2019 u finalu oprao baš njihovo božanstvo Rogera, iako su se britanci, švajcarci i ceo zapad našli uvređeni. A ti si baš upravo to tvrdio. Da se tenis prestao igrati u Wimbledonu, jer je neki balkanac probao ukus njihove svete trave.

    Ono što je najtragičnije je da fanovi japanaca verujete u neke poluinformacije, uzimate jednu sličicu iz celog konteksta i onda širite praznoverje. Zar stvarno veruješ, da su švajcarci otkazali takmičenja jer su u samo jednoj godini doživeli poraz od japanaca (po tvome shvatanju)? Dok ti pišeš bajke u postu, ja sam ti ponudio zvaničan pregled svih takmičenja u celom tom periodu. Dovoljno ti je samo nekoliko minuta, da ga prelistaš i samo osnovno poznavanje horloške istorije će ti dati sliku, ko je sve bio učesnik u tome, a ko nije. Ja u mojem postu nisam umanjivao uspeh Seika. Činjenica je, da je Seiko pobedio švajcarske predstavnike ali budimo realni pa napišimo, koga sve nije bilo i ne trubimo okolo, da je to bila nadmoć japanaca nad swiss produkcijom. Zato sam napisao, da pobeda u Umagu nije nikada jednaka pobedi u Sidneju, Parizu, New Yorku ili Wimbledonu.

    Napisao sam vrlo jasno kakve su karakteristike takvih takmičenja i zašto neka od najvećih imena swiss produkcije nisu učestvovala na njima, jer su u realnom svetu potpuno besmislena.
    To se najbolje vidi na konkretnom primeru Seikovog slavlja. Ovo je slika tog sata, koji je povodom velikog uspeha izdan u limitiranoj seriji od 73 komada.

    Naziv: 20160709-DSC09927.jpg, pregleda: 118, veličina: 300,8 KB



    Ovo su specifikacije tog sata.

    Naziv: Posnetek zaslona 2021-06-15 113304.jpg, pregleda: 112, veličina: 76,0 KB



    A ovo je slika, koja sadrži usporedbu takmičarskog mehanizma 67 sa najboljim primerkom mehanizma 4520A - serijski broj 4928, koji je 1968 godine bio prijavljen i dobio status hronometra, a u zadnjem stubu se nalazi prosek specifikacija svih 73 primeraka tog kalibra 4520A, koji su dobili status hronometra i koji su izašali na tržište u limitiranoj seriji od tih 73 komada.

    Naziv: Posnetek zaslona 2021-06-15 115639.jpg, pregleda: 115, veličina: 102,1 KB


    Ako bi se najbolja verzija kalibra 4520A našla na prošlogodišnjem takmičenju (1967), ona bi sa ukupnim scorom 5,80 zauzela 173 mesto. Prosečni skor svih 73 primeraka tog kalibra iznosi 10,73 (što znači, da ih je polovina ispod toga rezultata). Sa tim skorom bi se u primeru učešća u takmičenju 1967 godine, prosečan kalibar 4520 A svrstao na 282 mesto. Razlika u performansu je očigledna. Prosečan skor svih 73 satova, koji su izašali na tržište je skoro jedanput slabiji od najboljeg primerka iz te serije i čak 6 puta slabiji od skora takmičarskog kalibra. Naravno, sve ovo znači, da su sva ta 73 sata sa kalibrom 4520A odlični satovi ali ne zaboravimo, da je 180.000 Yena, za primerak predstavljalo 4,5 prosečne japanske plate i da si za jednog od njih mogao kupiti čak 6 "običnih" Grand Seika sa istim kalibrom. Zenith, Longines, Omega i Girrard Peregaux su serijski pobednici Neuchatel takmičenja ali da su 6 puta više naplaćivali za satove, koji bi u sebi nosio "pobedničku" verziju se nije događalo.


    Inače, ja sam veliki navijač Noleta. Baš sam zbog njega kupio jedini kvarčni sat u životu - Longines Roland Garros Edition, kada je 2016 godine, prvi put osvojio taj Grand Slam. Ali moramo nešto priznati. Suma od 2 Mil €, koju je u nedelju odneo iz Pariza, bila bi najmanje 3 do 4 puta manja, da u tenisu u poslednjih dvadeset godina ne bi bilo Rogera.
    Poslednja ispravka: Haifisch23 (15.6.2021. u 14:45)
    piksi likes this.

  3. #653
    Član Avatar korisnika Waldi
    Član od
    31.8.2019.
    Poruke
    421
    Lajkovi
    1188
    Reputacioni uticaj
    5

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Moram da se vratim na prethodne postove, mada nisam navijac Noleta, ali volim i Swiss i Japan, s tim sto Japan volim i "privatno".

    Ne znam zasto sticem utisak da se kvarc ili taj neki inovativniji pristup smatra "losijim" od mehanike? Gore smo pre pricali o GS vs Rolex i sta je bolje za koji novac- Ali kako porediti recimo Spring Drive sa nekim Rolex-ovim kalibrom, kada se radi o veoma razlicitim pristupima i svaki je na svoj nacin inovativan, unapredjen i u realnosti sjajan? Mislim da jedno ne mora nuzno da "pobedi" drugo da bi postojalo. Ili gresim? Isto, na primer, GPS Astron ili ono sto Citizen radi sa Wave-om, ne mislim da nije za veliki respekt. Nista to ne mora da unizi nikoga ko to nema u ponudi. Ljudi prosto zele da imaju neku funkciju koja nije samo puko pokazivanje vremena, datuma, dana, kalendrara, meseca, i eventualno alarma koji zuji. Na kraju krajeva, ta ljudska potreba da sat meri "sve oko nas" je i donela na svet "kvarcni" pristup kao i inovacije koje Japanci dobro rade. Zasto bi time neko iz Svajcarske bio unizen odnosno nateran na neki nizi nivo pogleda "na stvar"? Nazvao bih to pre "tradicija" vs "inovativnost" i ne bih nista od toga gledao sa visine. Vremenom sam procentualno vise zavoleo mehaniku u odnosu na kvarc, ali nikako ne bezim od njega. Volim Japan iz mnogo razloga, dok me Seiko i Citizen nisu nikada razocarali do sada. Modeli koje imam rade savrseno precizno. Prezadovoljan sam njima, dok ce mi naredni sat koji budem kupio biti Swiss Made automatik. Znaci sve se moze.
    eee likes this.

  4. #654
    Stariji član Avatar korisnika Baron
    Član od
    19.3.2009.
    Lokacija
    Podgorica
    Poruke
    1.400
    Lajkovi
    4585
    Reputacioni uticaj
    21

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Kad sam se rodio Deytona je koštala kao 2 Citizena, fina neka vremena

    Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
    don Alberto likes this.

  5. #655
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.739
    Lajkovi
    12529
    Reputacioni uticaj
    377

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Waldi, ne radi se o pogledu sa visine, koji navodiš. Napisao sam, da onaj ko shvati i razume princip delovanja mehanike, teško će u srcu naći mesta za kvarc. Raduje me, ako si ti izjednačio ta dva principa i koliko vidim u postu mešaš dva osnovna odnosa prema horologiji: biti ljubitelj i biti korisnik. Ja sam svoj odnos opisao, kao ljubitelj a u nastavku istoga sam se nadovezao na odnos korisnika, koji potpuno razumem i poštujem.
    Kakav je odnos mehanika vs kvarc?
    Recimo, da si po prirodi sportista, da ti puno znači postići nešto vlastitim trudom odnosno prirodnim putem. Sediš na bicikli i pred tobom je kilometarski strm uspon. Kao sportista ćeš ga obaviti svojim nogama, svojom snagom i na vrhu ćeš osetiti bar trunčicu ličnog zadovoljstva. Ako ti se jako žuri, ako na tom usponu ne želiš, da pogled na prirodu oko sebe kvariš znojem, koji pada sa čela i kaplje u oči, onda ćeš taj uspon napraviti sa biciklom na električni pogon. Prvo je mehanika a ovo drugo je kvarc. Prvo je čista koleracija vlastite snage i tehnike (bicikla), drugo je pomoć tehnike. Prvo je ljubav prema sportu, drugo je korisnička prednost. Prvo je čista priroda, drugo je instant. Prvo je tradicija a drugo inovativnost. Zašto je Tour De France iza Olimpijskih Igara i Svetskog prvenstva u nogometu, treći najpraćeniji sportski spektakal? Da li si nekada čuo ili video organizaciju slične trke sa električnim biciklima? Da li si ljubitelja i poštovaoca sporta ikada pitao, šta bi rađe gledao? Tour de France ili trku električnih bicikala?

    Koliko ozbiljne literature si pratio o horologiji? Da li možeš, da mi napamet nabrojiš tri tvorca nekog od kvarc mehanizma, kao što to može najprosečniji sledbenik mehaničke horologije? Da li možeš uporediti odnos izbora najboljih satova u horologiji iz stanovišta mehanika vs quartz? U mislima imam stručnu javnost i analitičare. Da li si možda ikada pokušao, da dođeš do saznanja, koliko traje školovanje i praksa za stecanje naziva (izvini, ne mogu se sada setiti srpskog izraza) Watchmaker na području mehanike ili području kvarca? Da li si možda ikada uporedio 32 discipline, koje su potrebne za izradu mehaničkog sata sa nekoliko puta manjim brojem spretnosti za izradu kvarčnog sata? Da li si možda čuo, da je neko od velikih imena časovničarstva druge polovine dvadesetog veka ili u ovom veku napravio kvarčni sat? Da li je neko od velikih imena horolgije napisao toliko stručne literature na temu kvarca, kao o sferi mehanike? Nisi, jer toga u međusobnom poređenju takoreći nema. Pa kako, to kada je prvo tradicija o ovo drugo inovativnost? Ne, to je samo zato, što su ovi prvi potrošili godine i godine, da bi došli do tolikog znanja, samo zato, da bi bili uzvišeni.

    Ja sam u prošlom postu napisao svoj odnos na ta dva segmenta. U svim ovim godinama, koliko pratim horologiju i nakon svega što sam pročitao, video, probao i doživeo, uspeo sam, da ga razvijem do stepena, da mogu čvrsto stajati iza tih misli. Svako ima pravo, da misli da sam uzvišen. Na sreću, više poznavalaca horologije će takav moj odnos razumeti, nego osuđivati.
    Svako zna za sebe.
    dule bg, piksi and milek like this.

  6. #656
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.739
    Lajkovi
    12529
    Reputacioni uticaj
    377

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Barone,

    Pa i sada je isto. Citizen 0200 košta 6.000 € a Daytona 12.600 €.

    Citat Baron kaže: Pregled poruke
    Kad sam se rodio Deytona je koštala kao 2 Citizena, fina neka vremena

    Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

  7. #657
    Stariji član Avatar korisnika Baron
    Član od
    19.3.2009.
    Lokacija
    Podgorica
    Poruke
    1.400
    Lajkovi
    4585
    Reputacioni uticaj
    21

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Đe to Deytona košta 12.500€?

    Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
    don Alberto likes this.

  8. #658
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.739
    Lajkovi
    12529
    Reputacioni uticaj
    377

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Znamo svi gde. Pre ćeš doći do nove Daytone, nego do novog Citizen mehaničkog hronografa, kojeg si upotrebio za upoređivanje.

  9. #659
    Član Avatar korisnika Waldi
    Član od
    31.8.2019.
    Poruke
    421
    Lajkovi
    1188
    Reputacioni uticaj
    5

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Kolega Haifisch,

    Jasno je meni vec odavno koji je princip odnosno razlika izmedju kvarca i mehanike. To se uci u prvom danu istrazivanja Primer koje si naveo su apsolutno na mestu ako uzmemo u obzir pogled koji vuce vise ka jednoj strani. Ja pored biciklizma umesto elektricnih trotineta uzeo primer moto sportova, koji imaju svoju publiku i svoju draz. (Iako nisam ni prevelik fan moto sportova, i blizi sam biciklizmu) Sta hocu reci, sportisti su i jedni i drugi, na svoj nacin. Za sve u zivotu trebaju godine da bi se usavrsilo. Da ne duzim, to je sto se tice sporta, a u casovnicarskim dostignucima bih rekao da je stvar i dosta fleksibilnija odnosno podlozna je licnoj preferenci, a ne samo pracenju nekih zadatih "normi". Ne verujem da se postaje manje bitan "igrac" na sceni, ako se u ponudi ima kvarc. Ozbiljnog igraca to ne moze da poremeti u razvijanju mehanike bas zato sto kvarc i mehanika idu svako na svoju stranu. Jer podji i sam od istorije, zasto se kvarc tako masovno primio medju ljudima sirom sveta? Ja mislim da je razlog vrlo slican onom zasto je danas smartwatch u ekspanziji. Zato i kada vidim da je nastao neki Spring Drive ili da je bilo nekada neceg slicnog u istoriji, smatram to za dobar pokusaj, a ne za nesto lose.

    Sto se literature tice, cak i ono sto sam pratio mislim da ne bi bilo dovoljno da sa tobom o tome polemisem. Kao kada bi me Jokic pozvao na basket Ali ono sto mogu reci je da opet nailazimo na istu zamku kao i pre. Velika imena casovnicarstva ne prave kvarc valjda iz istog razloga zbog kojeg slikari nisu fotografi, ali ces zaista pronaci puno primera gde mnogi poznati koji imaju kvarc u ponudi, veoma ga lepo prodaju i ne smeta im uopste. Ako njima to nije paradoks, zasto bi nekom ljubitelju ili pukom korisniku bio?

    I za kraj, apsolutno ne osudjujem nista. Daleko bilo. Izvinio bih se ako sam u nekom poredjenju bio nepristojan ili je tako izgledalo. To je mana pisanja u odnosu na zivu rec. Valjda je jasno da nema lose namere.
    popovac 76 and Zagor like this.

  10. #660
    Stariji član
    Član od
    8.5.2017.
    Poruke
    1.739
    Lajkovi
    12529
    Reputacioni uticaj
    377

    Određen forumom Re: Zanimljivi linkovi i novosti iz sveta časovničarstva

    Ma kolega Waldi, nema nikakve zamere, nadam se da to važi i za mene, kod tebe. Svestan sam toga, da mogu biti oštar u debatama, posebno ako imam na drugoj strani sistem rekla-kazala (ovde ne mislim lično na tebe), ali nikada sa zlim namerama ili zbog nekog uzdizanja sebe nad drugima.

    Sa velikim imenima moderne horologije, koji se ni u najgorim snovima ne bi latili proizvodnje kvarca, nisam imao u mislima organizacije nego legendarne časovničare, kao što su George Daniels, Philippe Dufour, Kari Voutilainen, Gulio Papi, Dominic Renaud, Ludwig Oechlsin, Jacques Piguet, Christophe Claret, Franck Muller, Vincent Calabrese, Kurt Klaus, Rene Besson, Peater Speake Marin, Crhistiaan Van Der Klaauw, Pascal Raffy, Laurent Junod, Paul Wirth, Jean Fillon, Johannes Jenke, Christian Selmoni, Laurent Freier, Antoino Preziouso, Mathias Buttet, Gildas Le Doussal, Francois Paul Journe i mnogi drugi....

    A što se tiče organizacija, naravno, one se prilagođavaju tržištu. Dva primera iz najvišeg razreda to svedoče. 9.000 od 62.000 satova, koliko na godišnjem nivou napravi Patek & Philippe čini kvarc linija. Cartier svake godine na tržište izbaci 650.000 satova, od njih je 70.000 mehaničkih, sve ostalo je kvarc. Dame imaju svoje zahteve i oba vrsna proizvođača znaju, kako da im pristupe. Zanimljiv momenat nastaje, kada povremeno Haute Horologere i High End proizvođači otvore svoja vrata javnosti. Tada priliku za posetu mesta, gde nastaje magija, dobivaju uglavnom novinari i predstavnici časovničarskih medija, poslovnih partnera u vidu zaposlenih od svojih zvaničnih zastupnika, a desi se i poneka ekskurzija običnih samrtnika. Patek i Cartier će vam u detalje prikazati nastanak osnovnih ploča na cnc mašinama, izradu najmanjih komponenanta sa wire erosion sistemom, liga postupke, ručno angliranje i poliranje mostova, stavljanje umetnih rubina u mehanizam i sve ostale detalje, koji se tiču mehaničkog umeća ali nećete nikada videti nastanak kvarčnih mehanizama, jer tamo se nema šta videti. Mašine rade svoj posao po tačno određenom kompjuterskom algoritmu. U najboljem slučaju, na kvarcu će vam prikazati nastanak brojčanika i opremljanje kućišta sa draguljima. Jednako je i kod najkvalitetnijeg švajcarskog proizvođača generičkih mehanizama. Poseta ETA pogonima se svodi samo na mehanički segment, gde su u nastanak uključeni ljudi. Kvarc je svet tišine za javnost. Čak i u Seiko Epson u Shoijiriju, gde nastaju 9F, 9R mehanizmi i linija Astron, veći deo nastanka mehanizama nije dostupan očima radoznalnih posetilaca.

    Popularnost kvarca dolazi iz pristupačnosti (niski troškovi razvoja, masovna potpuna automatizovana proizvodnja omogućuje izuzetno male troškove izrade) i praktičnosti (tačnosti satova, koji ne iziskuju potrebu za serivisiranjem, iako su kvalitetniji mehanizmi specifikovani kao popravljivi, to više niko ne radi nego ih kompletno zamenjuje zbog niskih troškova nabave). Kada ovo dvoje zbrojimo - onda dobijemo ono što sam već ranije pisao - područje koje se odnosi na korisnika. Ja u mom prošlom postu nisam potpuno anulirao njihov smisao opstanka u horološkom aspektu, samo sam ga sveo na polje ležerne zainterisiranosti odnosno određene doze zanimljivosti. Najveća većina horoloških zaljubljenika, koja je prošla tim putem može posvedočiti, da što više kopaš u materiju časovničarstva, u srcu sve manje ostaje mesta za struju a povećava se mesto za čarima mehanike. To je prirodni proces horološke evolucije pojedinca, koji svakako ne smanjuje koristi i smisao kvarca. Ali svaki pokušaj izjedničavanja ova dva segmenta je rezultat slabe informiranosti, neiskustva i neznanja pojedinca koji to pokušava. Odnos prema određenoj sferi je subjektivna varijabila, dok je sadržaj te sfere objektivna konstanta.

    Lično, najveću korist kvarca, pored praktičke upotrebljivosti vidim u tome, da je u horologiju uveo veliku dozu značenja preciznosti sata, što je mehaničku granu primoralo, da se još više angažuje na ovom segmentu, jer imati tačan sat nije bio više privilegijum pojedinca kao pre, nego sasvim uobičajen deo sastavne opreme. Time je na indirektan način dao ubrzanje klasičarima, pa danas već u entry razredu imamo hronometar certifkovane merače vremena.

    Biciklizam sam uzeo za poređenje, ne samo zbog toga, što mi je već dugi niz godina vrlo blizu u rekreativnom smislu, nego što je bazičan sport, koji datira na maksimalnoj simbiozi čoveka i tehnike u onom golom, osnovnom smislu. Jedino što ide ispod toga je trčanje ali to će doći u obzir, kada budu pronašli patike, koje će maratoncu davati ritam i dodatnu snagu. Zato biciklista sa svojom željiom, odlučnosti, stanjem psihofizičke kondicije, bicikla sa svojom težinom, kvalitetom menjača i strukturom prenosnih stepena, te dužina i strmina uspona je u neku ruku uporedivo sa kvalitetom časovničara, kvalitetom materijala i složenošću zadataka, koji mora savladati. Neko se popne na vrh sa svim nabrojenim elementima (mehanički sat), neko u tome ne uspe, ne želi, uopšte mu nije bitno jer želi samo videti kakav je pogled sa vrha, pa upotrebi električni akumulator (kvarc) a ponekad se desi, da je postavljena željena vremenska granica u kojoj mora biti savladan uspon na vrh. Najbolji biciklista će to napraviti sam a naći će se neko, ko će 85 % uspona napraviti na jednak način kao najspremniji biciklista, dok će u zadnjih 15 % uspona upotrebiti električni akumulator. Na vrh će stići u nešto kraćem vremenu od varijante prvog takmičara. To je Spring Drive.

    Ne verujem, da će se naći puno horoloških sledbenika, koji će omaložavati Spring Drive, kako sam mogao razumeti iz tvojeg posta. Ta tehnika je unikatna i veoma zanimljiva i za mene lično vrlo intigrantna, jer sam se i sam našao, kao mnogi analitičari u pitanju, šta su time hteli, da postignu. +-1 sec/d sa 85 % mehanikom, koja hrani sama sebe, da bi dala energiju struji koja održava tu preciznost. Jedinstveno, zanimljivo i vredno pažnje. Savršeno? Sa stanovišta klasičnog časovničarstva, svakako neobično. Klasično časovničarstvo se ovih granica nije dotaknulo (zanemarimo Richard Mille-a, koji je to uradio ali su cene takvog sata previsoke, da bi ljubav pretvorili u upotrebljivost u širem smislu) ali nije baš ni toliko daleko (Patek Philippe Seal, Superlative Chronometri, Metas). Ako ostanem u sportskom žargonu, Spring Drive je oličenje tehnološkog dopinga u horologiji.
    Poslednja ispravka: Haifisch23 (16.6.2021. u 19:33)
    chuck, piksi, Elvedin and 1 others like this.

Slične teme

  1. Korisni linkovi i sajtovi o satovima
    By Vladan Stevanovic in forum Svet Satova za neupućene
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 1.3.2016., 13:55
  2. Zanimljiva lista Top 10 brendova iz sveta satova
    By Vladan Stevanovic in forum Opšti forum
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 10.1.2010., 23:10
  3. 14. međunarodna izložba zlatarstva, časovničarstva i optike "Sjaj"
    By dragon in forum Sajmovi i izložbe satova
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 10.11.2009., 18:05
  4. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 8.2.2009., 22:34

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •