Longines Art Deco i jedna zanimljiva priča

Nezgodna a lepa priča

Jednog popodneva 1985. na jednom od bulevara Los Anđelesa je junak naše priče, scenarista Lorens Marks, pokušavao da kupovinom sata potisne nostalgiju za rodnom prekookeanskom grudom. U izlogu jedne od radnji koja se bavi prodajom polovnih satova je primetio jedan Lonžin. Deset minuta i 200 dolara kasnije izašao je iz radnje sa osmehom na licu ne sluteći da će mu ova kupovina dosta uticati na život.

Sat je nosio u zdravlju i veselju nekoliko godina da bi ga 1995. zamenio novijim i modernijim satom. Iste godine se vratio u London, gde je sat smestio u sef jedne banke. Leta gospodnjeg 2002. godine je preturao po stvarima koje je odložio u sef - i nabasao na svog dugogodišnjeg saputnika. Kada je ponovo počeo da nosi sat, ustanovio je da kasni 7-8 minuta dnevno i da bi trebalo uraditi servis. Sat je odneo u jednu od časovničarskih radnji...

Tri nedelje kasnije je zazvonio telefon, poziv je bio očekivan - servis sata je bio gotov i trebalo ga je preuzeti. Prilikom ponovne posete radnji, serviser je upitao Lorensa da li je sat porodično nasledstvo. Posle negativnog odgovora i priče kako je došao do sata, časovničar mu je pokazao poklopac sata. Na poklopcu su sitnim slovima bili ugravirani inicijali JVR , kao i godina 1930. Iznad inicijala je ugravirana mala svastika. Na savet časovničara, kao i iz sopstvene radoznalosti, Lorens odnosi sat u Sotebi(Sotheby's) na procenu.

Uz pomoć stručnjaka iz Sotebija, kao i Lonžina, utvrđeno je poreklo i originalnost sata. Godine 1930. godine je nepoznata osoba u Berlinu kupila Lonžin Art Deko (Longines Art Deco). Osoba koja je kasnije postala vlasnik tog istog sata je Joakim Fon Ribentrop, jedan od kreatora politike Trećeg rajha i Hitlerov ministar spoljnih poslova. Procenjena početna vrednost sata je iznosila između 40.000 i 50.000 britanskih funti u slučaju da se sat iznese na aukciju koju bi vodila ugledna kuća.

Lorensu je novac bio potreban. Lorens je jevrejin. Prodaja sata bi zasigurno okupila i određeni broj poklonika mračnog sitema kojeg je združenim snagama uništilo čitavo čovečanstvo. Lorensu su prijatelji savetovali da sat ne prodaje, Lorens je hteo da proda sat, ali kako mu nacistički novci nisu "prijali", rešio je da novac od prodaje pokloni ugroženom delu jevrejske zajednice. Novac od potencijalne prodaje niko nije hteo da primi. Često bi mu samo kratko zahvalili a češće bi mu zalupili slušalicu nakon objašnjenja odakle novac treba da dođe.

Lorens je zadržao sat i napisao pozorišni komad o ovoj priči.


Prilog 15923Prilog 15924Prilog 15925

Slike nisu autorske i preuzete su sa www.telegraph.co.uk (dve crno-bele) i sa Home | Mail Online - jedina u boji.

Ostaje pitanje - šta biste vi uradili?

Napomena i izvinjenje:

Izvinjavam se ako nekoga uvredi svastika sa jedne od slika, slika nije okačena radi bilo kakve propagande već kao propratni deo teksta.

Uvek mu ostaje varijanta da ga proda nekom muzeju (mada verovatno za dosta manji iznos), a onda moze sa novcem da uradi sta hoce.

Ma novac je novac on nepoznaje vere nacije boju koze i slicne stvari !!!

Stvarno interesantna prica i zaista sam uzivao citajuci je. Hvala DrAgod sto si je podelio sa nama. :thumbup:

Sto se tice tvog pitanja, ja bih najverovatnije prodao sat i kupio neki sa malo lepsom istorijom, ili vise satova ;)

Pridružujem se pohvalama za tekst i takođe se zahvaljujem DrAgodu što ju je podelio sa nama.

Što se tiče pitanja, moram priznati da ne znam odgovor. Zaista ne znam šta bih učinio. Najsličnija situacija u kojoj sam se našao je data u postu iz sledećeg linka: http://www.svetsatova.com/forum/f67/...html#post35491

U pitanju je sat koji je slikan u koncentracionom logoru Buhenvald, pa sam zato i zamolio forumaše da u znak poštovanja ne lajkuju fotografiju. Naime, da je vlasnik preživeo, sat se ne bi našao na izložbi.

Potpuno razumem i pitanje koje je ovde postavljeno, ali odgovora i dalje nema. Nacizam iz II svetskog rata je veliko zlo koje i danas izaziva ista osećanja, bez obzira na vremensku distancu.

Hvala za interesantnu priču i uložen trud. Ne znam kako bih je prokomentarisao tako da neću. Inače na tu priču sam naleteo pre par nedelja dok sam tražio neke podatke za tekst Vojni satovi Drugog svetskog rata. Malo je falilo da je ubacim u tekst.

Hvala na zanimljivoj i dobro napisanoj priči. Uživao sam čitajući je.

Što se pitanja tiče, mislim da je Lorens pronašao najbolje rešenje. Uzaludno sam pokušao da smislim način da se nacistički novac "opere", (kupovinom nečega korisnog), i kao takav podari. U nekim situacijama bi to možda i prošlo, ali kada su u pitanju jevreji i holokaust, razumem zašto ne prolazi.

Definitivno sat treba sacuvati. Sat nikoga nije ubio, samo j epokazivao tacno vreme na ruci coveka koji je bio u pogresno vreme na pravom mestu... Da li to znaci da treba rasprodavati sve vojne satove koji datiraju iz tog vremena? U ratu nisu stradali samo Jevreji... svi su stradali a jevreje "najvise boli". U ostalom covek o kome pisemo nece zasigurno citati ovaj clanak... mozda ce njegov unuk uzeti novac... znate kako mladi sve zaborave i oproste.
Lepo j ecuti ovu pricu... po sistemu Laneta Gutovica, neka se pisac istog ne uvredi, na znam zasto sam ovo ispricao ali ne moze da skodi... a kad ne skodi onda koristi.

Pre par dana sam postavi novu temu koja se zove PRICA O SATOVIMA.
Ne zelim nikakvu popularizaciju ali bi ova lepa prica mogla da se preusmeri tamo, sa zeljom da sve lepe price treba biti na jednom mestu.
Ja sam postavio jednu video pricu...