Silicijum - revolucija ili seme propasti?

[HADzI DALIBOR]

Ne vidim razlog zašto bi Si bio propast za industriju satova! Bolji od metala u svakom pogledu i kao takav je za mene dobrodošao. Odavno se mehanizmi ne prave ručno pa zato ni to nije stavka protiv Si.

[RUS]

A kako ce se upotreba Si, odraziti na cenu sata?

[anbeast]

Nisam to uspeo da valjano uokvirim. Silicijum je gotovo idealan materijal jer mu je i cena kud i kamo niza a proizvodnja jeftina. U odnosu na delove od metalnih legura koje mogu uporediti sa manufakturom obuce, proizvodnja silicijumskih delova je - Najk (Nike) ili Adidas. Po logici, satovi bi cak trebalo da budu jeftiniji - naravno, taj film necemo gledati
Ima, doduse, tu i pricica o pouzadnosti. Mora ipak proci neko vreme da bi se ona utvrdila i eventualno, cela stvar optimizovala. Omega ima tu i tamo koji problemcic sa 8500, a Rolex je dobrovoljno sahranio silicijum (kao i mnoge nove tehnologije) jer mu je pouzdanost i niski troskovi "afterservice-a" mnogo vazna. (Pomaze i to sto sami prave spirale (Parahrom))

[HADzI DALIBOR]

A to garant hoće! Već to rade;primjeri su Damasko,Omega!

[tiha]

Silikon je odavno uneo revoluciju u neke druge oblasti , pa moze onda i silicijum u satove. Samo da ne pocnu da prave satove precnika 10 cm.

[Vladan Stevanovic]

Samo da istaknem jednu bitnu činjenicu koja nije pomenuta u tekstu:

Jedan od jako bitnih razloga zbog kojih se Si koristi u izradi delova mehanizama je njegovo anti-magnetno svojstvo. Ovo je jako bitna karakteristika kada se radi o izradi spirale.

Inače svi verovatno znaju koliko sam ja zaludjenik za hi-tech materijale, i moj veliki glas ide za Silicijum kao materijal 21-og veka. Naravno voleo bih da posedujem sat sa mehanizmom koji ima komponente od silicijuma, i zato sam jedno vreme maštao o kupovini Damasko DK10 sata, dok sada razmišljam o mnogo lepšem modelu DK12:



i njegovom impresivnom mehanizmu, oznake H35:



Što se tiče upotrebe silicijuma u satovima ovo su proizvodjači koji su utrli put korišćenju ovog materijala u industriji satova:

2000. god. - Ulysse Nardin sa prototipom silicijumskog zaprečnog sklopa kasnije predstavljenog u koncept modelu Ulysse Nardin InnoVision Freak

2006. god. - Patek Philippe sa Spiromax® spiralom i Pulsomax® zaprečnim sklopom

2007. god. - Frédérique Constant Tourbillon Manufacture sa silicijumskim zupčanikom ankera


2007. god. - Jaeger-LeCoultre Extreme LAB - kako oni tvrde prvi sat koji ne zahteva nikakvo podmazivanje.


2008. god. - Girard-Perregaux - predstavlja neobični zaprečni sklop pod nazivom Constant Escapement



Silicijum