Silicijum - revolucija ili seme propasti?

[anbeast]

Desetak godina slušamo priče o Etinom prestanku isporuke mehanizama i "ebošea" firmama van Swatch grupe. Isprva je sve zvučalo kao da sledi armagedon, međutim, vremenom, mnoge su se kompanije pripremile da popune upražnjeni deo tržišta. Sellita, Technotime, Concepto, Soprod, ponudili su tržištu kvalitetne alternative ETA mehanizmima. Međutim drugi, manje pominjani problem je: nepostojanje alternativnog dobavljača spirala. Spirala je mali ali vitalan deo za proizvodnju mehanizama. Danas je oko 80% spirala proizvod Nivarox-a, koji je takodje pod Swatch-ovom kapom. Švajcarski konkurenti Nivarox-u, Atokalpa i Technotime nemaju dovoljan kapacitet da podrže proizvođače veličine Tag Hojera (TAG Heuer) ili, recimo, Brajtlinga (Breitling). Dakle, iako proizvođača mehanizama ima, proizvođača spirala - nema.

Zanimljivo je da, recept za leguru Elnivar (koja se koristi za izradu spirala), nije tajna. Njega svi znaju, međutim, problem je u nedostatku "glavnog kuvara" i mašina. Stručnjaka za proizvodnju metalnih spirala nema. Morate ih školovati sami, in-house, takoreći. Mašine za laminiranje, izvlačenje žice, i brojanje spirala ne postoje. Uništene su tokom "Kvarcne krize". Technotime je čak morao kupiti mašine iz bivšeg SSSR-a koje su nekada su služile proizvodnji spirala za Poljot i ostale SSSR proizvođače. Vreme neophodno za osvajanje, uspostavljanje i potpuno integrisanje procesa proizvodnje metalnih spirala je nekih 5 do 10 godina, a nijedan brend ne može toliko ostati bez snabdevanja. Koje je onda rešenje? Rešenje je ili uvoz iz Azije (Kina i Japan) ili korišćenje silicijuma. Nevolja je u tome što oba rešenja "ETA jednačine" mogu imati nesagledive posledice na renome znaka: "Swiss Made". Švajcarski brendovi bi traženjem rešenja svog problema u Aziji, simbolički urušili "Swiss made" etiketu, a upotreba silicijuma umanjuje ili pak sasvim uklanja potrebu za preciznim i tradicionalnim ručnim radom, koji je jedna od osnovnih karakteristika i ponos švajcarskih proizvođača. Bilo kako bilo, neki Švajcarci su se ipak okrenuli Japancima (Tag Hojer je naručio spirale od Seika), a neki su izabrali put silicijuma.

Proizvodnja silicijumskih komponenti je najveća tema u časovničarskoj industriji od dolaska kvarca.

Ako posmatramo mehaničke i hemijske karakteristike silicijuma kao materijala za proizvodnju komponenata satnog mehanizma - on je u gotovo svakoj oblasti superioran u odnosu na metale. Silicijum ima nisku frikciju čime se eliminiše potreba za podmazivanjem, uz dodatni tretman otporan je na temperaturne promene, rezistentan je na koroziju, u skoro svakom, za časovničarstvo relevantnom, pogledu apsolutno je superioran u odnosu na metal. Još jedna ogromna prednost silicijuma je prilično jednostavan postupak proizvodnje komponenata. Komponente se praktično "štampaju" u laboratorijama. LIGA tehnikom dobijaju se savršene komponente koje se ne moraju dorađivati. Ovaj proces omogućava uniforman i standardizovan kvalitet. Proizvodni lanac je moguće mnogo brže uspostaviti. Tehnologija izrade silicijumskih kompjuterskih čipova je slična te se Intel, AMD i ostali "igrači" iz te oblasti lako mogu kvalifikovati za izradu spirala, ankera i ostalih delova satnog mehanizma. Time bi ove strateške komponente mogle biti proizvođene u dovoljnim količinama.

Jedna od retkih zamerki silicijumu, s obzirom da mu se sa tehnološke ne mogu naći, tiče se tradicije i pomalo zadire u filozofiju. Površinu silicijumskih delova ne možemo dodatno obrađivati kao što je to slučaj sa metalima. To znači da sa silicijumskim delovima dobijamo na performansama, preciznosti, lakoći proizvodnje ali gubimo tradiciju, zanatsku ekspertizu i ponos koji je ugrađivan u svaki ručno obrađeni mehanizam. Švajcarsko časovničarstvo, upravo živi na dodatnoj vrednosti koju stvara velika količina izuzetno stručnog ručnog rada i tradicija. Silicijum može pomoći određenim proizvođačima da prevaziđu efekte "ETAgedona", ali istodobno može predstavljati sejanje semena sopstvene propasti.

Kvarcna kriza je umalo dokusurila švajcarsku industriju mehaničkih satova, silicijum kao, gotovo savršeni materijal, ali bez duše i "ružan" (istovetno kao kvarcni satovi) mogao bi na kraju imati isti ili sličan efekat. Možda marketinška odeljenja mogu upakovati priču i još pospešiti prodaju, a možda će silicijum, posle početnog "Hype-a" završiti na polici zajedno sa drugim tehnologijama koje su pomerale granice i mnogo obećavale, ali su možda bile ispred svog vremena ili iz raznih razloga neželjene? Svedoci smo najveće revolucije od kraja šezdesetih i nadolaska kvarcne plime. Sada jedino zasigurno znamo da je kao i kod svake revolucije, ishod nesiguran.

IZVOR