Silicijum - revolucija ili seme propasti?

[anbeast]

Desetak godina slušamo priče o Etinom prestanku isporuke mehanizama i "ebošea" firmama van Swatch grupe. Isprva je sve zvučalo kao da sledi armagedon, međutim, vremenom, mnoge su se kompanije pripremile da popune upražnjeni deo tržišta. Sellita, Technotime, Concepto, Soprod, ponudili su tržištu kvalitetne alternative ETA mehanizmima. Međutim drugi, manje pominjani problem je: nepostojanje alternativnog dobavljača spirala. Spirala je mali ali vitalan deo za proizvodnju mehanizama. Danas je oko 80% spirala proizvod Nivarox-a, koji je takodje pod Swatch-ovom kapom. Švajcarski konkurenti Nivarox-u, Atokalpa i Technotime nemaju dovoljan kapacitet da podrže proizvođače veličine Tag Hojera (TAG Heuer) ili, recimo, Brajtlinga (Breitling). Dakle, iako proizvođača mehanizama ima, proizvođača spirala - nema.

Zanimljivo je da, recept za leguru Elnivar (koja se koristi za izradu spirala), nije tajna. Njega svi znaju, međutim, problem je u nedostatku "glavnog kuvara" i mašina. Stručnjaka za proizvodnju metalnih spirala nema. Morate ih školovati sami, in-house, takoreći. Mašine za laminiranje, izvlačenje žice, i brojanje spirala ne postoje. Uništene su tokom "Kvarcne krize". Technotime je čak morao kupiti mašine iz bivšeg SSSR-a koje su nekada su služile proizvodnji spirala za Poljot i ostale SSSR proizvođače. Vreme neophodno za osvajanje, uspostavljanje i potpuno integrisanje procesa proizvodnje metalnih spirala je nekih 5 do 10 godina, a nijedan brend ne može toliko ostati bez snabdevanja. Koje je onda rešenje? Rešenje je ili uvoz iz Azije (Kina i Japan) ili korišćenje silicijuma. Nevolja je u tome što oba rešenja "ETA jednačine" mogu imati nesagledive posledice na renome znaka: "Swiss Made". Švajcarski brendovi bi traženjem rešenja svog problema u Aziji, simbolički urušili "Swiss made" etiketu, a upotreba silicijuma umanjuje ili pak sasvim uklanja potrebu za preciznim i tradicionalnim ručnim radom, koji je jedna od osnovnih karakteristika i ponos švajcarskih proizvođača. Bilo kako bilo, neki Švajcarci su se ipak okrenuli Japancima (Tag Hojer je naručio spirale od Seika), a neki su izabrali put silicijuma.

Proizvodnja silicijumskih komponenti je najveća tema u časovničarskoj industriji od dolaska kvarca.

Ako posmatramo mehaničke i hemijske karakteristike silicijuma kao materijala za proizvodnju komponenata satnog mehanizma - on je u gotovo svakoj oblasti superioran u odnosu na metale. Silicijum ima nisku frikciju čime se eliminiše potreba za podmazivanjem, uz dodatni tretman otporan je na temperaturne promene, rezistentan je na koroziju, u skoro svakom, za časovničarstvo relevantnom, pogledu apsolutno je superioran u odnosu na metal. Još jedna ogromna prednost silicijuma je prilično jednostavan postupak proizvodnje komponenata. Komponente se praktično "štampaju" u laboratorijama. LIGA tehnikom dobijaju se savršene komponente koje se ne moraju dorađivati. Ovaj proces omogućava uniforman i standardizovan kvalitet. Proizvodni lanac je moguće mnogo brže uspostaviti. Tehnologija izrade silicijumskih kompjuterskih čipova je slična te se Intel, AMD i ostali "igrači" iz te oblasti lako mogu kvalifikovati za izradu spirala, ankera i ostalih delova satnog mehanizma. Time bi ove strateške komponente mogle biti proizvođene u dovoljnim količinama.

Jedna od retkih zamerki silicijumu, s obzirom da mu se sa tehnološke ne mogu naći, tiče se tradicije i pomalo zadire u filozofiju. Površinu silicijumskih delova ne možemo dodatno obrađivati kao što je to slučaj sa metalima. To znači da sa silicijumskim delovima dobijamo na performansama, preciznosti, lakoći proizvodnje ali gubimo tradiciju, zanatsku ekspertizu i ponos koji je ugrađivan u svaki ručno obrađeni mehanizam. Švajcarsko časovničarstvo, upravo živi na dodatnoj vrednosti koju stvara velika količina izuzetno stručnog ručnog rada i tradicija. Silicijum može pomoći određenim proizvođačima da prevaziđu efekte "ETAgedona", ali istodobno može predstavljati sejanje semena sopstvene propasti.

Kvarcna kriza je umalo dokusurila švajcarsku industriju mehaničkih satova, silicijum kao, gotovo savršeni materijal, ali bez duše i "ružan" (istovetno kao kvarcni satovi) mogao bi na kraju imati isti ili sličan efekat. Možda marketinška odeljenja mogu upakovati priču i još pospešiti prodaju, a možda će silicijum, posle početnog "Hype-a" završiti na polici zajedno sa drugim tehnologijama koje su pomerale granice i mnogo obećavale, ali su možda bile ispred svog vremena ili iz raznih razloga neželjene? Svedoci smo najveće revolucije od kraja šezdesetih i nadolaska kvarcne plime. Sada jedino zasigurno znamo da je kao i kod svake revolucije, ishod nesiguran.

IZVOR

[RUS]

Svaka cast na odlicnom tekstu
Ostaje nam da vidimo, kako ce se casovnicarska industrija razvijati u buducnosti.

[HADzI DALIBOR]

Koliko ja znam,u pitanju je čisti Si 14.

[PedjaSD]

Ok, ako je čisti onda najverovatnije ima sve karakteristike koje dodaje čeliku, dugotrajnost, elastičnost i rezistivnost na habanje. Napominjem da najmanje 8 godina nisam bio u dodiru sa Otpornošću materijala, ali moj glas ide za Si. Hvala na odgovoru HADzI DALIBOR.

[Serb]

Ne vidim razlog zasto bi silicijum bio propast. Tradicija koju imaju svajcarci ce ostati, pa oni su u ovih stotinak godina, sigurno menjali kvalitet materijala , tako da ja ovo vidim samo kao jedan napredak.

Sto se tice ETE i in-mehanizama ne slazem se da je sve to proslo glatko. To cemo tek videti za jedno 5 do 10 godina, kad ce ovi novi mehanizmi da se servisraju , poravljaju itd. A u to vreme cemo tek koliko toliko videti izdrzljivost ovih novih mehanizama. Mislim da tek sad pocinju peripetije za nas ljubitelje

[RUS]

Kad su preziveli kvarcnu revoluciju, prezivece i ovo.

[anbeast]

I ja verujem da ce marketing sasvim lepo upakovati pricu pa cemo satove sa delovima od silicijuma placati kao sa delovima od zlata (iako su jeftiniji za proizvodnju)

Delovi od silicijuma se prave LIGA (Lithographie, Galvanoformung, Abformung) tehnikom. Da sada ne prepricavam, evo linkova:

1. Mimotec SA : Technology UV-LIGA combines the photolithography and electroplating process. Ideal in the miniaturization field of components (watch industry; watch movements; microfluidics; biomedical; probe cards; plastic microinjection)

2.LIGA - Wikipedia, the free encyclopedia

3. Fabricating MEMS and Nanotechnology

[tolarbo]

Odlicna tema, i ovde treba da bude fine rasprave. Bez obzira na sve, moje misljenje je da je silicijum ipak materijal buducnosti, i da ce se sve vise koristiti za izradu spirala. Same osobine ovog materijala su gotovo idealne za proizvodnju vec pomenutih spirala. Hocu ovom prilikom da napomenem da kada se pomene silicijum svi ga odmah povezuju sa Omeginim co-axial-om i problemima koje ima taj mehanizam, ali to nije do silicijuma kao materijala, vec mislim do lose konstrukcije samog mehanizma.

[VLADAN P]

Nesumljivo će u budućnosti biti mesta za obe varijante.
I jedni i drugi će umeti da naplate svoja rešenja.

[Neša]

Odličan tekst, koji će po svoj prilici otvoriti diskusiju, kao što je Tolarbo već primetio.

Ima li među forumašima nekoga ko se stručno bavi otpornošću i kvalitetom materijala? Ukoliko postoje još neki podaci vezani za ove njihove osobine, mislim da bi to bilo veoma korisno za nastavak diskusije.