Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 25
Like Tree52Likes

tema: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

  1. #1
    Saradnik Avatar korisnika krstin
    Član od
    18.11.2011.
    Poruke
    1.622
    Lajkovi
    8286
    Reputacioni uticaj
    285

    Post ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    ETA, koja je danas u sastavu Swatch grupacije, najveći je proizvođač satnih mehanizama, uključujući i veoma skupe mehaničke mehanizme, cenjene od strane zaljubljenika u svet satova. Iza ova tri jednostavna slova kriju se i poznati proizvođači, kao što su Valjoux, Unitas, Peseux.

    ETA nije osnovana za jedan dan. Rođenje ovog giganta zahtevalo je čak i intervenciju same Švajcarske Konfederacije. Ipak, zanimljivu istoriju ovog proizvođača teško je rekonstruisati. Postoje samo parcijalni dokumenti, bez i jednog sveobuhvatnog koji bi objasnio istoriju od osnivanja Ebauches SA (Eboš SA) 1926. godine, sve do današnje Swatch grupacije.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-eta1.jpg

    U sledećim redovima pronaći ćete priču o nadanju i dramama, velikim uspesima i izdajama.



    Poglavlje 1. Potezi genija: osnivanje privatnog društva sa ograničenom odgovornošću

    1921: Proizvođači satova su po prirodi individualisti. Svaki želi da zadrži tajne svog zanata i vođenje posla za sebe. Kada se javila kriza početkom 1921. godine, proizvođači su manje ili više uspešno pokušali da ostanu samostalni. Nastojali su da na tržištu deluju pojedinačno, da samostalno određuju cene i ponekad su čak dolazili u sukobe sa zakonom. Najkritikovanje ponašanje, poznato pod nazivom „chablonnage“, predstavljalo je izvoz nesastavljenih delova mehanizma, na taj način izbegavajući zakone koji su zabranjivali prodaju švajcarskih mehanizama izvan konfederacije. Očigledno su ovime bili oštećeni proizvođači kompletnih satova, koji su početkom dvadesetog veka imali sve veći broj sopstvenih modela. Radi se o dobro poznatim brendovima kao što su Omega, Zenit, Longines i drugi.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-omega1.jpg

    Omega fabrika - početak XX veka

    1924: Došlo je do suđenja, sa ciljem uvođenja reda u ovu profesiju. To je rezultovalo stvaranjem Federacije švajcarskih proizvođača satova. Međutim, situacija je bila kompleksna, a uspostavljanje prave strategije za budućnost nije teklo bez poteškoća. Čuveni švajcarski mehanizam, na kojem je ceo svet zavideo, predstavljao je glavni problem. Sastojao se od velikog broja različitih delova, koji su opet nastajali različitim proizvodnim metodama i pristizali iz različitih izvora. Eboš mehanizmi proizvođeni su od strane velikih kompanija sa stotinama zaposlenih. Ostali delovi mehanizma, poput balanse, glavne opruge i drugi, proizvođeni su od strane mikro kompanija i malih radionica lociranih čak i u štalama i kolibama.

    1926-1927: Rešenje je bilo u kreiranju „UBAH“, unije u časovničarskoj industriji 1927. godine. Cilj je bio da se podstakne samodisciplina i da se tesno nadziru kvalitet, troškovi i cene. Tako su se mogli izbeći destruktivni ciklusi kolapsa cena, praćeni inflacijom i obrnuto. Korak po korak, uticaj „UBAH-a“ je porastao.

    U međuvremenu, eboš proizvođači su se borili sa finansijskim problemima. Januara 1925, 26 eboš proizvođača pokušali su da se ujedine. Ipak, to je bilo gubljenje vremena, jer je godinu dana kasnije jedan od njih drastično snizio svoje cene. U ovom trenutku intervencija švajcarskih banaka bila je neophodna, kako bi se tržište stabilizovalo. Mandat da se pronađe odgovarajuće rešenje dat je švajcarskom fiducijarnom akcionarskom društvu u Bazelu.

    Švajcarske banke bile su spremne da podrže poteze genija. 27. decembra 1926, u Nojšatelu osnovano je akcionarsko društvo. Zahvaljujući bankama veoma bogato, a samim tim i moćno.

    Ebauches SA rođen je iz spremnosti tri tadašnja najveća proizvođača na saradnju sa bankama. Radilo se o sledećim proizvođačima: Michel SA, Schild SA i FHF SA. U tom trenutnku, tri fabrike proizvodile su više od 75% švajcarskih eboš mehanizama. Pravi pokazatelj veličine nove kompanije jeste brojka od 2100 ljudi, koje je zapošljavo samo Schild SA.
    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-michel.jpgETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-schild.jpgETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-fhf.jpg
    Michel SA Schild SA FHF SA


    Nadalje je Ebauches SA uspostavljao razne pregovore o spajanju, koje je sa lakoćom mogao da finansira. Jedna za drugom, male kompanije su se pripajale ovom gigantu. 1927. godine, Ebauches SA otkupio je devet manjih kompanija: Hora, Sonceboz i Charles Hahn, proizvođača „Landeron“ mehanizama. 1928. godine otkupljeno je još deset kompanija, uključujući: Felsa, Venus, Root, Bovet, Optima. Isto se događa i 1929. godine, kada je preuzeto još osam proizvođača, Urania, Postala i druge.

    Zahvaljujući ovakvoj koncentraciji, proizvođači su 1. decembra 1928. godine potpisali konvenciju koja je drastično regulisala izvoz mehanizama.

    Ali, ipak je bilo prerano za to...

    Još uvek nezavisni eboš proizvođači, nazivani disidentima, nisu smatrali da nova pravila važe i za njih. Izvozili su nesastavljene mehanizme u velikom broju, što je dovelo do prezasićenosti na tržištu u trenutnku kada je 1930. godine velika depresija pogodila SAD, inače najveće izvozno tržište. Ovo je rezultovalo poništavanjem konvencije decembra 1930. godine.



    Poglavlje 2. Od holdinga, do super holdinga

    1930: Početkom tridesetih, situacija u švajcarskoj časovničarskoj industriji bila je zaista dramatična. Puno proizvođača je bankrotiralo, a gotovo 20.000 ljudi ostaje bez posla. Časovničarska industrija i povezane banke odlučuju da kockajući se nastave sa svojom strategijom, koja prethodno nije bila izneta do kraja. Osmišljen je akcioni plan u nekoliko koraka:

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-2.jpg

    1. Stvaranje super holding kompanije, sa jednakim finansijskim učešćem časovničarske industrije i švajcarskih banaka.
    2. Preuzimanje većinskog dela Ebauches SA akcija, od strane super holdinga
    3. Finansijska participacija Švajcarske Konfederacije
    4. Koncentracija proizvodnje ostalih esencijalnih delova mehanizma i preuzimanje samih proizvođača.

    Tako je 14. avgusta 1931. godine osnovan super holding sa skraćenicom „ASUAG“, i imenovan je prvi predsednik Herman Obreht.

    Prvi zadatak „ASUAG-a“ bio je obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, i to 13,5 miliona švajcarskih franaka (1931). Rešenje je bilo uključivanje same Švajcarske Konfederacije.
    U praksi se ne događa često da država pomogne jednoj privatnoj kompaniji. Ipak situacija je bila specifična. Veliki broj bivših zaposlenih u časovničarskoj industriji ostalo je bez posla, takođe ova industrija u Švajcarskoj smatra se za nacionalno blago, nešto po čemu ceo sve prepoznaje ovu državu.

    11. septembra 1931. godine, uz dugačke pregovore, Švajcarska Konfederacija postala je akcionar u „ASUAG-u“ sa investicijom od 6 miliona franaka, uz beskamatni zajam od 7,5 miliona franaka koji će se vraćati tek od 1934. godine. „ASUAG“ je sada imao sva neophodna sredstva da svoj cilj ostvari veoma brzo.

    1932. godine kreirane su dve ćerke kompanije. Radi se o „FAR“ ("Fabrique d'Assortiments Réunies SA"), i „FBR“ ("Fabrique de Balanciers Réunis SA") koje su se bavile proizvodnjom širokog asortimana poluga i osovina, kao i točkova balanse. Iste godine Ebauches SA preuzima Manzoni, Moser, Peseux, Fleurier, ED Kummer SA i dva proizvođača mehanizama i satova koji zaslužuju specijalnu pažnju – A. REYMOND SA i ETERNA.

    Auguste Reymond osnovao je svoju kompaniju 1898. godine. Ova kompanija je tokom naredne dve decenije doživela veliki uspeh, da bi 1926. godine preuzela kompaniju Unitas Watch Co. U trenutku kada je Ebauches SA preuzeo kompaniju A. Reymonda, ona je bila podeljena na dva dela – ARSA koja se bavila proizvodnjom satova i Unitas koji se bavio proizvodnjom eboš mehanizama.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-reymond.jpg

    Sličan uspeh imala je i Eterna. Joseph Girard i Urs Schild udružili su se 1856. godine, kako bi vodili kompaniju koja se bavila proizvodnjom eboš mehanizama. 1870. godine kompanija je brojala više od 300 ljudi, dok je naziv Eterna počeo da se koristi 1876. godine. 1929. godine Eterna je zapošljavala više od 800 ljudi i proizvodila je više od 2 miliona delova. Kada je preuzeta od Strane Ebauches SA 1932. godine, ime Eterna ostalo je rezervisano za satove (Eterna SA), dok su se eboš mehanizmi proizvodili pod imenom ETA SA.
    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-eterna.jpg

    1933. godine, uprkos svim naporima, 22 proizvođača ostaju samostalna i izdvojena, uključujući devet eboš proizvođača. 15. marta 1934. godine donešen je zakon kojim se zabranjuje osnivanje novih kompanija u časovničarskoj industriji bez dozvole i izvoz mehanizama u delovima, čime je do tada kršen zakon.
    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-eta-ebos.jpg
    proizvodnja eboš mehanizama

    Švajcarska časovničarska industrija od ovog trenutka bila je pod kontrolom.
    Spajanje kompanija se nastavilo nešto slabijim intezitetom. Došlo je do poboljšanja ekonomske situacije i rasta potražnje za satovima. Spajanje zahvata i Derby, Precimax, Gigantic, Glycine i Valjoux.

    Slavni Valjoux, koji ima veliku zaslugu u razvoju švajcarskih hronografa, zvao se Reymond Frères u vreme svog osnivanja u poznatom „Valle de Joux“. Osnivači ove kompanije, 1901. godine, bili su John i Charles Reymond. Kompanija se u startu specijalizovala za proizvodnju mehaničkih štoperica i proizvodila je svoje eboš mehanizme od 1910. godine. Sinovi John-a Reymonda, Marius i Arnold preuzeli su kompaniju i preimenovali je u Valjoux SA. 1942. godine Valjoux je proizvodio čak 60.000 eboš mehanizama godišnje, dok nije potpao pod okrilje Ebauches SA.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-valjoux-22.jpg
    Valjoux 22




    Poglavlje 3. Zlatno doba kao prethodnica velike krize

    Između 1945. i 1960. godine, švajcarska časovničarska industrija beležila je trend velikog rasta. Godišnja proizvodnja satova je duplirana sa 18,8 na 41 miliona jedinica. Protekcionističke mere koje su zabranjivale osnivanje novih eboš proizvođača potrajale su do početka 1950-ih godina. Nakon toga su bile sve manje stroge, da bi 1. januara 1966. godine bile u potpunosti ukinute. Ali ono što je verovatno spasilo švajcarsku časovničarsku industriju u godinama krize, sada je dovelo do negativnih posledica. Preostali nezavisni eboš proizvođači suočili su se sa velikim poteškoćama u tržišnom nadmetanju sa Ebauches SA. Došlo je do njihovog postepenog gašenja, počeći sa Ebauches Angélus, Excelsior, Universal, Movado i drugim.

    Na početku 1960-ih, švajcarska časovničarska industrija ugrožena je sa snažnim prodorom strane konkurencije, koja se oporavljala posle Drugog svetskog rata. Francuska i Nemačka časovničarska industrija uspostavljale su sve čvršće pozicije na domaćim tržištima. SAD i Japan ostvarile su veliki rast u izvozu sopstvenih satova, zahvaljujući kompanijama kao što su Timex, Seiko, Citizen, Orient. Ove kompanije proizvodile su jeftine satove u velikim količinama. U Švajcarskoj je časovničarska industrija bila veoma raštrkana. Postojalo je preko 3000 proizvođača, dok je 80% njih brojalo manje od 20 radnika!

    Upravo u ovim trenucima došlo je do daljeg skoncentrisavanja švajcarske časovničarske industrije. „ASUAG“ je opet uz pomoć švajcarskih banaka otpočeo kampanju sa jasnim ciljem.

    1966. godine osnovana je Chronos grupacija, dok je 1968. osnovana Synchron grupacija, koja je okupila Ernest Borel, Doxa-u i Cyma-u. 1971. godine „ASUAG“ osniva ćerku firmu GWC („General Watch Co“), kako bi upravljao novim kompanijama koje su se našle pod okriljem. To su: Certina, Edox, Eterna, Mido, Oris i Technos. Iste godine kupljen je i Longines koji je već bio vlasnik kompanija Record i Rotary.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-cyma-doxa....jpg

    Trend koncentracije se nastavlja i van granica Švajcarske. Ebauches SA 1967. kupuje Durowe (Nemačka) i Sefea (Francuska).

    Tada dolazi do boljih rezultata. Švajcarska 1974. godine proizvodi i izvozi više od 84 miliona satova.
    Ipak, budućnost za švajcarsku časovničarsku industriju bila je veoma tamna. Veliki bum u industriji tada prave kvarcni mehanizmi, što je snažno pogodilo švajcarsku industriju 1975. godine.

    Iako je i u Švajcarskoj došlo do razvoja kvarcnih mehanizama i njihovog izvoza, nije očekivan nagli pad cena i tražnje za mehaničkim satovima. Došlo je do potpunog zaokreta u časovničarskoj industriji.

    Ipak, razvoj kvarcnog mehanizma nije jedini uzrok ovakve situacije. 1973. godine dolazi do naftne krize i uz to do naglog jačanja švajcarskog franka (za par godina 70%), što je otežalo izvoz.

    Situacija je postala zaista dramatična. Sa 84,4 miliona proizvedenih satova i mehanizama u Švajcarskoj 1974. godine, spalo se na 30,2 miliona 1983. godine. Pad od čak 65%. Stotine kompanija jednostavno su nestale. Nekoliko desetina hiljada ljudi je ostalo bez posla. „AUSAG“ je morao da preuzme određene mere. 1978. godine ETA i Schild se spajaju, grupacija Synchron se gasi, a Borel Doxa i Cyma se prodaju. 1980. godine broj kalibara (vrsta mehanizama), koji su proizvođeni od strane Ebauches SA spao je sa 136 na 40. Iste te godine „ASUAG“ gubi više od 44 miliona švajcarskih franaka. 1982. godine, sve kompanije u vlasništvu „ASUAG-a“, koje su se bavile proizvodnjom eboš mehanizama spajaju se u ETA SA. Oris je prodat prethodnim vlasnicima, a gubici prevazilaze 156 miliona franaka.

    Sada smo na samoj ivici provalije i zaborava.

    Ali pojavljuje se jedan novi igrač. Gigant sa imenom “Société Suisse pour l’Industrie Horlogère” (SSIH).



    Poglavlje 4. Od alfe do omege


    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-omega-vintage.gif

    SSIH je osnovan 24. februara 1930. godine putem udruživanja “Louis Brandt and Frères S.A., Omega Watch Co” u Bielu i “Fabrique d'Horlogerie Charles Tissot et Fils Charles” u Le Lokleu. Nema preterane potrebe za upoznavanjem sa ovim, svima poznatim proizvođačima. Oni su spojili svoja sredstva u veoma teškom periodu, kako bi racionalizovali proizvodnju eboš mehanizama i koordinirali svoje prodajne i marketing politike. Međutim, oba proizvođača su propustila trend do kog dolazi početkom tridesetih godina dvadesetog veka – razvoj hronografa (štoperice). U ovom trenutku, Marius Meilan, direktor „Lemania Watch Co“ (koju je 1884. godine osnovao njegovog tast, Alfred Lugrin), prilazi SSIH-u. Dolazi do preuzimanja Lemania-e od strane SSIH-a 1932. godine.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-tissot.jpgETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-lemania1951.jpg

    SSIH brzo postaje veliki igrač u švajcarskoj časovničarskoj industriji. 1948. godine SSIH je upošljavao 1600 radnika, dok je godišnja proizvodnja iznosila više od 500,000 satova. Tokom narednih godina SSIH je nastavio da raste. 3000 zaposlenih početkom 1960-ih se povećalo na 7000 tokom početka 1970-ih, dok je proizvodnja dostigla više od 10 miliona delova godišnje. Za ovaj rast je dobrim delom zaslužno preuzimanje sledećih kompanija: Marc Favre (1955.), Eigeldinger & Cie (1957.), Rayville SA (proizvođač Blancpain satova, 1961.). Interesantno je da SSIH uopšte nije bio zainteresovan za Blancpain, već samo za mehanizme ženskih satova, koje je pravila ova kompanija. 1961. godine SSIH preuzima Cortbert, 1965. Langendorf (Lanco satovi).

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-blancpainad.jpg

    1969. godine SSIH pokušava da se izbori sa Seikom i Timexom na području jeftinijih satova. Preuzimaju Aetos i ESTH. Takođe početkom sedamdesetih preuzimaju i Hamilton, čime su pokazli svoj nadmoć nad američkom časovničarskom industrijom.

    Ali i za SSIH, kao i za celokupnu švajcarsku industriju satova, vremena su se značajno promenila. 1975. godine prodaja opada za više od 20%, da bi se da brojka 1976. povećala na 30%. Naredne godine Tissot napušta proizvodnju eboš mehanizama, a prodaja 1979. godine opet opada za više od 20%. Dolazi do otpuštanja 2000 zaposlenih. 1980. godine rezultati su alarmirajući – prodaja opada za 63,6%!

    Švajcarske banke su opet morale da reaguju. Odlučeno je da se angažuje konsultantska kompanija (Hayek Engineering AG), koja će iznaći rešenje. Predložene akcije bile su zaista radikalne. Rayville/Blancpain se gasi, Buler, Lanco, ESTH su prodati. Čak je i Lemania prodata grupi akcionara, uključujuči i Piaget. 1982. pravo na ime Blancpain prodaje se za samo 18,000 franka Jean-Claude Biveru, jednom od rukovodilaca Omege.

    Nakon toga, Nicolas Hayek se odlučuje na potez preuzimanja oba posrnula giganta...



    Poglavlje 5. Spajanje i preporod

    Ideja spajanja ASUAG-a sa SSIH postojala je od 1980. godine, kada su ova dva giganta sklopila određeni vid saradnje. 1981. SSIH predaje svoj kvarcni sektor ETA-i. Strategija tržišnog nastupa zasnivala se na piramidi. Na dnu su se nalazili jeftiniji satovi, proizvođeni u velikom broju i za to je bila zadužena ETA, odnosno ASUAG. ETA i njen današnji rukovodilac Ernst Thomke vodili su realizaciju Swatch koncepta, i to izuzetno uspešno. Na vrhu piramide nalazili su se ekskluzivni i skupi satovi – tu je ulogu igrala Omega, odnosno SSIH.

    Spajanje se odigralo 1983. i 1984. godine. Nova grupacija ponela je naziv ASUAG – SSIH. Zapošljavala je više od 12,000 ljudi i ostvarivala godišnji obrt od 1,5 milijardi franaka. Popunila je segment „gotovih proizvoda“ sa brendovima Omega, Longines, Eterna, Rado, Hamilton, Certina, Tissot i Mido. Za mehanizme i komponente zadužena je bila ETA, koja je preuzela sve kompanije koje su bile u sastavu Ebauche SA.

    1984. godine dolazi do poboljšanja situacije – ASUAG-SSIH ostvaruje relativno mali profit od 26,5 miliona franaka, što je bio dobar rezultat u poređenju sa 173 miliona gubitaka prošle godine. Omega, za koju se očekivalo da će biti najprofitabilnija, još uvek je gubila novac. Eterna, ARSA i Atlanticare su prodate.

    1985. godine drama dostiže svoj vrhunac. Nicolas Hayek (iz Hayek Engineering AG), zajedno sa grupom investitora kupuje 51% akcija ASUAG-SSIH, spaja ih u “Société Suisse de Micro-électronique et d’Horlogerie SA”, odnosno SMH i postaje predsednik.

    Nova kompanija ostvaruje velike uspehe, poznate svima. Prodaja i profit se povećavaju na regularnoj osnovi. 1992. godine Blancpain je ponovo otkupljen, zajedno sa Ebauches Manufacture Frederic Piguet SA. 1997. godine kreirana je modna marka satova Calvin Klein. Iste te godine SMH grupacija menja naziv u Swatch Group SA. Swatch grupacija postaje sve veća, dok velika većina eboš mehanizama sada nosi zaštitni znak ETA-e.

    ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama-eta-now.jpg



    Tekst je obrađen i preveden sa sledećeg izvora:
    Watches Corner
    Poslednja ispravka: krstin (10.8.2012. u 0:16)

  2. #2
    Moderator Avatar korisnika sima hrabri
    Član od
    16.12.2009.
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    2.488
    Lajkovi
    3638
    Blogovi
    2
    Reputacioni uticaj
    135

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    svaka cast i hvala za trud!
    ovakvi tekstovi nedostaju!
    Citat jole777 kaže:
    Ne pali me marketing, placeni oglasi ni sportasi/glumci. Daj mi kakvu vintage Omegu, in house Seiko ili Sinn-a i meni je to sasvim dosta.

  3. #3
    Moderator Avatar korisnika VLADAN P
    Član od
    18.10.2010.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    8.251
    Lajkovi
    17524
    Reputacioni uticaj
    275

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Krstin,jako dobro.
    ZAJEDNO SMO SKUPA!

  4. #4
    Istaknuti član Avatar korisnika tolarbo
    Član od
    11.11.2008.
    Poruke
    4.458
    Lajkovi
    29230
    Reputacioni uticaj
    79

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Apsolutno se slazem sa ovim sto je Sima rekao, i sve cestitke od mene. Ovo su tekstovi koji su i vrlo korisni da bi sagledali shvatili razvoj, probleme i uspon svajcarske industrije satove.

    I da ovo je po meni jedan od tekstova koje treba na neki nacin posebno istaci kao bitan.
    Poslednja ispravka: tolarbo (10.8.2012. u 1:06)
    SEIKO likes this.

  5. #5
    VIP član Avatar korisnika skydrummer
    Član od
    23.6.2011.
    Poruke
    6.929
    Lajkovi
    30388
    Reputacioni uticaj
    978

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Čestitke na kvalitetnom tekstu !

  6. #6
    Istaknuti član Avatar korisnika Serb
    Član od
    14.2.2012.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.460
    Lajkovi
    3722
    Reputacioni uticaj
    184

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Odlicno

  7. #7
    Moderator Avatar korisnika Neša
    Član od
    21.1.2011.
    Lokacija
    Novi Beograd
    Poruke
    6.129
    Lajkovi
    12599
    Blogovi
    9
    Reputacioni uticaj
    596

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Odličan tekst
    Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.

  8. #8
    Saradnik Avatar korisnika krstin
    Član od
    18.11.2011.
    Poruke
    1.622
    Lajkovi
    8286
    Reputacioni uticaj
    285

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Hvala drugari, drago mi je da vam se tekst dopao
    SEIKO likes this.

  9. #9
    Novi član
    Član od
    25.5.2012.
    Poruke
    12
    Lajkovi
    6
    Reputacioni uticaj
    0

    Određen forumom Re: ETA Istorijat – 75 godina švajcarskih mehanizama

    Bravo za tekst i od mene!

    A i link je vise nego koristan...videh da ima dosta interesantnih tekstova.

  10. #10
    Istaknuti član Avatar korisnika HADzI DALIBOR
    Član od
    27.10.2009.
    Lokacija
    Doboj,R.SRPSKA
    Poruke
    4.981
    Lajkovi
    4372
    Reputacioni uticaj
    135

    Određen forumom

    Svaka čast za tekst! Ovo treba da se vodi kao bitna tema,što napomenu tolarbo!

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Nova Godina
    By watchmag01 in forum Kafić
    Odgovora: 247
    Poslednja poruka: 14.1.2018., 21:58
  2. Kako se kalio Poljot - kratak istorijat
    By Neša in forum Ruski satovi
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 20.2.2012., 0:33
  3. 50 godina: Gagarin / Raketa
    By raketawatches in forum Ruski satovi
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 15.9.2011., 11:52
  4. Sat koji će raditi i za 10.000 godina
    By dragon in forum Opšti forum
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 11.1.2010., 20:59

Bookmarks sajtovi

Vaš status

  • Ne možete postavljati teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete slati priloge uz poruke
  • Ne možete prepravljati svoje poruke
  •