Zaboravljeni heroji

[Haifisch23]

Hvala! Nije tajna. Radi se o hobiju, odnosno drugoj ljubavi, jer prvo mesto još od malih nogu zauzima rock'n'roll. Pink Floyd su još uvek religija, Rammstein biblija a horologija knjiga snova

Svaka čast. Ako nije tajna, jel ti poznavanje istorije časovničarstva vezano za zanimanje ili samo hobi?

[Dejan125]

Zaboravio sam sinoc spomenuti jos jedan brend koji, iako poznat medju kolekcionarima, ne dobija dovoljno paznje i kredibiliteta. Radi se o "Rado" satovima.
Malo istorije prvo

Pocetak istorije ovog brenda vezuje se za grad Lengnau (Svajcarska) i godinu 1917. (vise od 100 godina iskustva - malo li je ). Kompanija pocinje pod imenom "Schlup & Co.". Kao sto inace biva u svijetu satova (a i generalno u svijetu proizvodnje) i u ovom slucaju sami pocetak je veoma skroman. Braca (osnivaci) pretvorili su dio porodicne kuce u radionicu za izradu satova, ali do kraja II Svjetskog rata kompanija je postala jedan od najvecih prozivodjaca satnih mehanizama na svijetu.

Kompanija tek u 50tima mijenja svoje ime u "Rado". Da budem tacniji prva pojava imena "Rado" vezuje se za 1957. godinu, kad se "izbacuje" njihova kolekcija "Golden Horse", koja biva dobro prihvacena medju kolekcionarima i ljubiteljima satova. Toliko dobro prihvacena, da do kraja decenije Rado biva zastupljen u 61 drzavi sirom svijeta.

Godina 1962. i "Rado" izbacuje svoju "ikonu", po cemu su i dan danas poznati. Radi se o njihovom modelu DiaStar 1, model koji su predstavili kao prvi sat otporan na ogrebotine. Proizvode ga i dan danas sa malo izmjenjenim izgledom, kako bi se prilagodili danasnjim standardim dizajna i potrebama kupaca sirom svijeta. Jos tada (1962 godina) koristili su tvrde metale i safirno staklo, sto je bilo dosta ispred svih "normi", kako bi obezbjedili trajnost i pouzdanost njihovih proizvoda.
U godinama koje slijede unaprijedjivali su svoj DiaStar model, dodajuci nove tehnologije, materijale i inovacije u kulturu prozivodnje satova, pomjerajuci granice kvaliteta.
90te su bile namjenjene za eksperimentisanje sa materijalima. Tako izbacuju model "Ceramica", sat kod kojeg su kuciste i narukvica bili izradjeni od safirnog kristala i viokokvalitetne keramike (po cijoj su upotrebi bili pioniri medju prozivodjacima satova). Kasnije dolaze na red modeli od titanija (legura uglavnom), unaprijedjene keramike, itd.

U novi milenijum ulaze, naravno, sa novitetima i novim materijalima. Istakao bih Rado V10K koji je izradjen od materijala koji ima tvrdocu i otpornost pravog dijamanta (po Mosovoj skali dijamant je najtvrdji mineral (10) ako se izostavi takozvani Hiperdijamant/ Nanokristalni. Da bi shvatili koliko je to "tvrdo" - dijamantske ostrice i zubovi se koriste za presijecanje svih vidova celicnih profila, nebitno koje crvstoce i sastava, cak se u danasnje vrijeme koriste i presijecanje zidanih zidova i zidova od armiranog betona).
U danasnje vrijeme proizveli su liniju "True Thinline" cija je debljina od oko 5mm, sto je stvarno ocaravajuce. Takodje njihovi modeli bez krunice pocinju da se isticu na trzistu svojom inovativnoscu.

Iako je DiaStar njihovo cudo i ponos, ja ga bas i ne gotivim previse. Tacnije da imam priliku ne bi ga nosio, ali postujem istoriju i inovaciju koja stoji iza njega. On je vise namjenjen za one ljubitelje vintage satova, malo "cudnijeg" izgleda. Ali jedan njihov model mi se jako dopada, i ako ikada budem u prilici da ga kupim necu oklijevati zasigurno. Radi se o modelu "Captain Cook", po cijem nazivu se moze zakljuciti da se radi o dajveru. To je model koji je "reinkarnacija" modela pod istim imenom iz 1962. godine. Naravno, izgled i specifikacije modela su prilagodjene modernim zahtjevima ali sustina i "vintage look" dajvera su zadrzane u potpunosti. WR na 200m, debljina od oko 12mm, zasrafljujuca kruna i sa rezervom od 80h. Pored toga posjeduje EasyClip (zamjena narukvice bez upotrebe dodatnih alata), safirno staklo i antireflektujuci premaz. Dolaze u raznim bojama i sa razlicitim narukvicama (od celicnih, koznih sve do nato), ali moj "miljenik" je definitivno ovaj zeleni na koznoj narukvici (42mm i tezi oko 90 grama):

download.jpg

Poznavajuci njihovi istoriju u upotrebi materijala, zasigurno se moze pretpostaviti da su svi modeli, pa i ovaj odradjeni sa najkvalitetnijim materijalima.

[Oyster Prince]

Ne znam baš koliko je Universal "zaboravljen" imajući u vidu ovaj bandwagon koji nastao pre par godina. Ne postoji bloger, instagram hobista, ili neki treći entitet koji nas nije bombardovao slikama 21308


.

[Haifisch23]

Rado nisam uključio u ovaj spisak, jer je brend još uvek živ - zapravo, itekako živ. I meni je Captain Cook najdraži Rado sat. Teško je verovati, da je u 6 godina, koliko je trajala proizvodnja prodana tek u nešto više od 8.000 komada. Valjda će biti pravde, pa će reissue popraviti ovu deviaciju.

Što se tiče Universala - današnji Universal je nekoliko svetlosnih godina daleko od nekadašnjeg Universala. Nešto slično kao i Roamer. Zato se našao na ovom spisku.

Iinače, ova lista je apsolutno subjektivna i oni koji su malo bolje upoznati sa istorijom shvatiće, da je nemoguće podvući čistu granicu, gde je neko bio nekada a gde sada.
Ima tu brendova koje nisam pomenuo a mogli su se naći: Adolphe MIchel, Aerowatch, Alpha Watch co., Amida, Aquadive, Arcadia, Aristo, Armand Nicolet, Arbu, Arctos, Armda, Arola, možda čak i Arnold & Son, Arogno, Avia, Aureole, Auricoste, Aurore Villeret, BWC, Ball, Basis, Bedat, Berna, Breil, Buser, C.H Wolf, CWC, Camy, Carl F. Bucherer, Catorex, Cauny, Chaumet, Cimier, Clerc, Colgor, Consul, Cornavin, Curvoisier, Cupillard, Delbana, Delma, Derby, Dodane, Dreffa, Dreifuss, Dubois, Eiger, Epos, Ermano, Ernest Borel, Etna, Falcon, Fludo, Framont, G. Gagnebin, Gigandet, Gottlieb Weber, Grovana, Gubelin, Harman, Hebdomas, Helbros, Helios, Henry Williamson, Herodia, Hudson, Jardur, Jowissa, Jules Jurgensen, Julius Assman, Lavina, Lebois, Levrette, Louis Goering, Lucien Piccard, Lunesa, Luxor, Marc Favre, Mardon, Meister Anker, Milus, Mondaine, Mondia, Mortima, Mulco, Nobelux, Nomex, Omnia, Optima, Orion, Orloff, Perseo, Phenix, Philip Watch, Precista, RSW, Racine, Reconvilier, Richelilu, Rodania, Rotary, Schwarz Etienne, Sector, Sindaco, Sultana, Technos, Tegra, Telda, Timor, Titoni, Tressa, Tourist, Triumph, Urech, Wempe, White Star, Zeno Watch Basel, Zentra, ZIM, Zlatoust .
Svi oni bi zaslužili, da se nađu na spisku, jer svaki od njih ima neku priču te jedan ili više legendarnih modela ili u najmanju ruku, neki model od kojeg zastaje dah,. Zamislite, kakva bi bila dužina takovg teksta, pogotovo uz činjenicu, da sam dodao još pre pomenute proizvođače mahanizama. Još, da je bilo vremena, da postavim slike tih manje poznatih legendarnih modela. Onda bi to bila knjiga a ne post. Svakako preooručujem onima, kojima će možda tema biti zanimljiva, da paralelno sa čitanjem, na netu potraže slike tih satova. Uhhh, kao ona iz Doma za vešanje: Apsolutno romantično. Na kraju sam se odlučio po kriteriju opšteg značaja za istoriju horologije. Samostalni rad, napredak, In House, doprinos časovričarstvu. Naprimer, Ball je više dao američkim železnicama nego kupcima satova kasnije.

Sa suprotne strane nije se bilo lako odlučiti, koji su heroji još i danas žvii u punom ili nešto manjem sjaju i da li ga izostaviti sa spiska ili ga dati na njega. Takav je na primer bio Ball, koji nije ušao na spisak ili Stowa, koja je ušla a mogla je izostati. Ipak, opredelio sam se za Stowine stare dane, mada i danas ovaj brend još uvek diše punim plućima. Ili Chronoswiss, Eberhard, Eterna. Slična dilema je bila i oko Baume & Mericer, Glycine, Invicta, Piaget, Zodiac itd.

Ovo je spisak heroja, koji su i danas prisutni i ijoš uvek nekadašnju ili sličnu moć (svako u svojem razredu) i zato nisu ušli na spisak onih sa odrezanim krilima, o kojima sam pisao:
A. Lange & Sohne, Alpina, Audemars Piguet, Baume & Mercier, Bell & Ross, Blancpain, Breguet, Breitling, Bremont (uslovno), Bulgari, Bulova, Candino, Cartier, Certina, Christiaan Van Der Klaauw, Christopher Ward, Chopard, Citizen, Dornbluth & Sohn, Damasko, Edox, Fortis, Franck Muller, Frederiqe Constant, Girard Perregaux, Glashutte Original, Glycine, Hamilton, Hublot, Invicta, IWC, Jacques Etoile, Jaeger-LeCoultre, Jean Richard, Junghans, Longines, Louis Erard, Maurice Lacroix, Meistersinger, Mido, Montblanc, Muhle Glashutte, Nivrel, Nomos, Omega, Orient, Oris, Panerai, Parmigiani, Patek Philippe, Paul Picot, Perrelet, Pequignet, Rado, Raymond Weil, Richard MIlle, Rolex, Sea-Gull, Seiko, Sinn, Tag Heuer, Timex, Tissot, Tudor, Ulysse Nardin, Union Glashutte, Vacheron Constantin, Vostok i Zenith.

Svi koji žele, da nešto dodaju, daju neku primedbu ako mi je nešto promaklo....dobrodošli!

Na kraju ponavljam. Radi se o subjektivnom i apsolutno ličnom kriterijumu. Skoro je nemoguće postaviti rigorozne kriterijume za svrstavanje ili izostavljanje nekog brenda iz sadržaja. Nešto slično, kao kad bi birali najbolji sat svih vremena. Ja, naprimer ne bih nikada uzimao samo tehničke specifikacije. Jer, ako bih samo to postavio, kao kriterijum, izbor bi bio lak. Nešto od Pateka. Ali, kad pomislim, u kakvu dilemu bi ušao, noseći takav sat na ruci i sa pogledom na komarca na drugoj ruci. Brzim zamahom bih nepoželjnog gosta poslao u večna lovišta, ali šta bi se desilo na toj finoj i maksimalno podešenoj mehaniki u satu? Ubijanjem komarca se može ostati bez novog Batmana ili GMT, uzevši u obzir cenu servisa i popravku kvara na takvom satu.
Mnogi bi izabrali Richard Mille. Istina je, da Rafael Nadal kao sumanut udara satima i danima lopticu sa tim satom na ruci ali dali tih 17 grama, koliko je težak taj mehanizam, zaista sve to izdržava bez posledica jer nam Rafa posle meča ili turnira nikada nije pokazao, koliko je tačno sati. Nema baš mnogo ljudi, koji bi dali 550.000 € za takav sat i pokušali, da imitiraju Nadala, pa da nam kažu iz prve ruke.
Zato bih uvek kao kriterijum dodao i opciju praktičnosti odnosno svakodnevne upotrebe, fleksibilnosti nošenja, odnos uloženo/dobijeno, uticaj na opštu i ne samo na top horologiju i slično. Da, baš zato je Džimi Hendriks najbolji gitarista svih vremena i ima određenu prednost pred akrobarskim tehničarima tipa Joe Satriani ili Steve Vai. Da ne pominjem Richija Blackmoora, Jimmy Page-a ili Clatpona. Ali opet, za mene je najbolji svih vremena David Gilmour, jer nema toga heroja na gitari, koje može onako odsvirati solo deonicu, kao što je on u Comfortably Numb ili Shine on you Crazy Diamond. Tako je i sa satovima. Pa zato mi u takvom slučaju uvek pada na pamet Grand Seiko, pardon Rolex Submariner. Ali kada jednog dana dobijem poziv, da me kod retailiera čeka Daytona, moraću, da ga žrtvujem. Tako je i sa ovim spiskom. Mnogi od heroja su mrtvi ali spisak je živ i zato ako neko ima želju da nešto doda ili oduzme, toliko još bolje.