Američki železnički satovi

[skydrummer]

Kada se priča o američkim železničkim satovima treba napomenuti još jedno ime a to je R.D. Montgomery , čovek koji je bio glavni kotrolor satova ( General Watch Inspector ) u železničkoj kompaniji „Santa Fe Railway“ od 1896. godine do 1923. godine. Ta kompanija je jedna od najvećih železničkih kmpanija u SAD. Krajem 19. veka imala je oko 9000 milja pruga a do 1929. god. ta brojka se povećala do 13000 milja. Verovatno najpoznatija ruta ove kompanije je od Los Anđelesa do Čikaga. Naime gospodin Montgomeri je odredio standard za satove koji su korišteni u kompaniji od 1929. godine pa nadalje. Jedina bitna razlika u odnosu na Ball-ov standard je to što su traženi satovi veličine 16 i broj rubina nije mogao biti manji od 19.Sve ostalo je praktično isto ( Ono što meni nije jasno jeste zašto su pojedine kompanije kao npr Santa Fe Railroad imale svoje standarde ako je postojao Ball-ov Opšti standard za železničke merače vremena tj. „The General Railroad Timepiece Standards“ . Verovatno su mogli da imaju neke svoje standarde koji nisu mogli da idu ispod onoga što je određeno Opštim standardom za železničke merače vremena .). Međutim gospodin Montgomeri poznat je i po brojčaniku koji je dizajnirao tzv Montgomeri brojčanik ( „Montgomery dial“ ). Postoji pisani trag ( u jednom časopisu ) da su se prvi Montgomeri brojčanici počeli ugrađivati 1900. godine. Postoji dilema kada je brojčanik patentiran tj zaštićen patentnim pravom. Orginalni dokument je izgubljen pa se kao godine kada je brojčanik zaštićen pominju 1904., 1907., 1908. itd. Postoji jedan dokument na kojem se vidi da je brojčanik zaštićen tek 1920. godine ( moguće je da je to neki naknadno izdat patent jer je orginal zagubljen- uzeti sa rezervom ). Montgomeri brojčanik ima arapskim brojevima ispisanu minutnu skalu ( od 1 do 60 ) iznad satne skale. Za svaku petu minutu korišten je malo veći font tj svaka peta minuta je naglašena. Takođe za razliku od ostalih brojčanika na džepnim satovima Montgomerijev brojčanik ima ispisan broj 6 na satnoj skali. Kolekcionari ovaj brojčanik zovu i Montijev brojčanik ( „Monty Dial“ ).
Grupa slika 32


Takođe postoje i satovi sa klatnom ( stajali su unutar železničke stanice ) koji su imali Montgomeri brojčanik.
Grupa slika 33


Pored Montgomerijevog brojčanika postoji još jedan veoma interesantan brojčanik korišten kod železničkih satova. U pitanju je Fergusonov brojčanik. Tvorac brojčanika je L. B. Ferguson. Brojčanik je patentiran 1908. godine. Sam brojčanik naglašava minute dak je satna skala ispisana manjim crvenim brojevima. Prema prikupljenim podacima u početku je ovaj brojanik proizvođen u SAD a kasnije u Švajcarskoj. Satovi sa orginalnim Ferguson brojčanikom su dosta retki, samim tim veoma traženi i skupi. Sam brojčanik neretko se prodaje za otprilike 200-300 dolara. Vebster Bol je bio veoma kritičan kada je u pitanju čitkost ovog brojčanika pa je verovatno i to jedan od razloga zašto Fergusonov brojčanik nije toliko masovno proizvođen.
Grupa slika 34



Iz dosadašnjeg teksta mogli smo videti kako je železnica uticala na poboljšanje kvaliteta satova ali ona je takođe uticala i na promenu načina merenja vremena. O tome u nastavku teksta.

Standardno vreme
Sve dok nije došlo do naglog razvoja železnice vreme se računalo po lokalnom vremenu ili sunčevom vremenu. To znači da su u svakom gradu satovi bili podešeni tačno u podne onda kada je Sunce bilo na svom vrhuncu tj kada je bilo na najvišoj tački na nebu. Međutim u tom slučaju lokalno vreme zavisi od geografske dužine (eng longitude ). Npr. kada je u Čikagu tačno podne u Indijanapolisu ( Indiana ) je 12:07 u Sent Luisu ( Misuri ) je 11:50 itd. Dakle razlike su velike ali one nisu bile važne kad se putovalo npr kočijom ili parobrodom. Međutim sa brzim železničkim transportom putnika i robe javio se problem tačnog računanja vremena.
Železničke kompanije rešile su da nešto preduzmu. Severna Amerika podeljena je u četri vremenske zone koje su zasnovane na 75. , 90. , 105. i 120. meridijanu. Jedanaestog oktobra 1883. godine u hotelu Pacifik u Čikagu američke železničke kompanije sazvale su „ General Time Convention „ na kojoj su delegati usvojili „The Standard Time System“ tj standardno vreme. Države, gradovi, federalna vlada ubrzo su počeli primenjivati standardno vreme iako je američki Kongres ozvaničio ili zvanično prepoznao „Standard Time System“ tek 19. marta 1918. godine.
Na fotografijama možemo videti dve mape jedne američke železničke kompanije. Jedna mapa je iz 1880. god. ( pre donošenje standardnog vremena ) a druga je iz 1885. god. i na njoj se vide vremenske zone.
Grupa slika 35


Na sledećoj fotografiji možemo videti jedan interesantan sat. On pokazuje dva vremena , pritom je mala razlika između dva sata ( oko 5 minuta ). Sat pokazuje „city time“ tj lokano vreme ili sunčano vreme a takođe pokazuje i „railroad time“ tj standardno vreme ili železničko vreme.
Grupa slika 36