Zašto volimo sovjetske/ruske satove?

[23jewels]

Ono sto meni prvo padne na pamet, i nije neki odgovor, moze se reci za bilo koje, u ovom slucaju, satove... "osim te istocnjacke egzotike, ruske duse, sto rece VLADAN...nose duh nekog vremena...". Burnog, vremena velikih previranja, prkosa... Svaku pobedu, jubilej, proslavu i sl uspeli su vesto da prezentuju kroz pojedine serije satova, da obicnom narodu kasnije omoguce da nose iste satove kao oficiri, kad vec komadanti nisu mogli svi da budu. Jedino je kod rusa stavljan toliki akcenat na vezu vojske i casovnicarske industrije. A, opste je poznato koliko je kult vojske bio tada, pa i danas je, izrazen kod slovenskih naroda.

Kao sto je i St.Petersburg nastao iz nekog, nazovi, prkoosa, inata, tako su i u ovu industriju usli. Njihovi inzenjeri nisu sigurno imali iste uslove, a da ne pricamo o radnicima, kao njihove kolege na zapadu, jednostavno su dobili zadatak da to naprave, kako znaju i umeju, i uspeli su. Kao i Ladu nivu ili UAZ-a, grub, robustan, jeftin, izdrzljiv i dostupan narodu...

[backarelli]

Posle vašeg izlaganja, malo toga je ostalo za napisati. Jednostavno srce zaigra ... ....pa neka je kućište i od gline...

[jagos]

ne znam neso razumni ljudi sigurno imaju i neko razumno objasnjenje zasto vole ruske satove.ja licno ih volim bas zato sto su ruski. sta cu volim sve sto je rusko ne znam zasto.

[luger]

karakteristika ruske tehnike je da od samog pocetka pa dokle god da radi,
radi malo na svoj nacin. vladan p je definitivno opisao inicijalni samar koji
je neophodan da bi sat proradio, i zamislite, ja imam bas jedan takav komandirskie :
ako je stao, kad se navije mrzi ga da radi, ali posle cuske radi cak vrlo tacno.

planska privreda sssr - a nam je definitivno poklonila satove od kojih svaki ima jaku
licnost, ali je napravila i podvig, svako ko je hteo u rusiji je mogao da ima sat za
vrlo male pare. a mi ostali, skoro za dz.

za razliku od seika koji je ipak morao da opstane od prodaje satova, ruski proizvodjaci
nisu bili optereceni lovom, i samo iz te pozicije je i bilo moguce da nastanu svi modeli
koji nas i danas sasvim lepo iznenade, ako nicim drugim, a ono stvarno neverovatnim
dizajnerskim stosovima.

osum seika 5, nisam siguran da je po ceni i broju proizvedenih komada bilo ko mogao
da konkurise rusima.

uglavnom, medju satovima svet ruskih satova je , mislim , ipak odvojen od svih
ostalih , i ko u tom svetu uziva, pa neka uziva ...

p.s.

jedini sat koji me je bas solidno nasmejao je sturmanskie ss 18 / ss 20, natpisom
da je napravljen od sovjetske rakete. to ni omega, ni seiko, niti bilo koji drugi sat
nece da uspe ... verovatno nikada ...

[Neša]

Zanimljivo mi je ono što je Vlajo spomenuo - da je dizajn sovjetskih/ruskih satova bio takav da se dopadne običnom čoveku, tj. radniku. Ne računajući satove koji su imali zvezdu ili neko drugo ideološko obeležje, setio sam se da su npr. sovjetska umetnost i arhitektura bile podložne ideološkom uticaju. Zgrade su pravljene bez ukrasa, a slike su bile takve da su centralni motivi bili radnička klasa, prizori iz života u socijalizmu i slično.

Satovi, međutim, daju malo prostora da se sve to inkorporira - mogli su imati ideološka obeležja, a veoma čest strogi dizajn se može dvojako tumačiti. Naime, bilo je satova koji su dizajnom imitirali zapadne uzore, neki više, neki manje, a bilo je i onih elegantnih, uključujući i pozlaćene. Običan narod je najverovatnije imao satove jednostavnijeg dizajna, ali je i kod njih primetno da su neki fontovi za brojeve podsećali na starije ruske i staroslovenske fontove. Pošto su oni korišćeni uglavnom u crkvenim tekstovima (mislim na fontove, svakako ne na satove), mogli bi se protumačiti i kao nepoželjan element u datom periodu.

Kada je u pitanju 'zapadni' dizajn, a namerno ga stavljam pod navodnike, mislim da su Rusi ovakve satove puštali u prodaju sa zakašnjenjem, a ponekad su delovali i zastarelo. Napominjem da sam do ovog zaključka došao posredno, pregledajući slike sa podacima o godini proizvodnje, ali se nadam da sam pogodio suštinu.

Kao jednu od oštrijih razlika izdvojio bih i to da su se satovi koji nisu za široke narodne mase, dakle za vojsku i ostale državne institucije, odlikovali manjim raskošom. Na primer, čuveni komandirski je relativno jednostnog dizajna, dok su neki ronilački satovi više podsećali na vodomere. Naravno, kako se gvozdena zavesa razmicala, ovo je počelo da se menja.

Konačno, primetio bih da i dalje nemam definitivan odgovor na sopstveno pitanje, ali čitajući vaša mišljenja, mislim da ću uspeti i da racionalno odgovorim. Osim ruskih satova, volim i druge, ali zasad mogu da kažem da su mi zanimljivi upravo zbog neke nedokučive specifičnosti koju još ne umem da definišem.