Ako si slikao ceo proces, kad zavrsis projekat mogao bi da napravis posebnu temu i da opises sta si sve uradio. To bi moglo da bude zanimljivo.
Printable View
Ako si slikao ceo proces, kad zavrsis projekat mogao bi da napravis posebnu temu i da opises sta si sve uradio. To bi moglo da bude zanimljivo.
Ok, imam već svoju temu, pa će se tu već nešto napisati... Vala sakupljali su se delovi sa svih krajeva sveta... :)
Ali to je bio jedini način da se nabavi ovaj sat a da ne bude 600€ (ili koliko je već na onom nemačkom sajtu)...
+1 za Mmariov predlog
Išao bih na prvu varijantu sa ili bez bojenja sekundare.
Nemam nameru da reklamiram coveka, ali interesantna ponuda na ebay.de. Jos jedna zavidna kolekcija na prodaju.
Sammlung von raren ruschischen Armbannduhren u. Chronographen.(alle Fabrikneu) | eBay
Naleteh na ovu kolekciju, čovek baš voli SE seriju.
http://i.imgur.com/kLWgGIc.jpg?1
Prilog 114739
Ех, још нешто совјетско, а фантастичног дизајна.
Златоустски стони часовник у облику шалтерског стакла, са хромираним држачима.
Дакле, ако сте били државни службеник СССР (а сваки запослени је у суштини био државни службеник), поставите овај сат на свом радном столу... и имате утисак да нисте државни службеник, већ обични грађанин, који тражи услугу са шалтера. Тај утисак се понови сваки пут када погледате на сат да утврдите тачно време. Једном речју, где год да поставите овај сат, даће својим дизајном утисак да се је цела просторија у којој се налази - јавни простор.
Prilog 114740
Електроникин "Олтар 204"
Електронски сат са радио апаратом.
Мислите да сам ово погрешно назвао? Мислите ли да је то у ствари радио са електронским сатом?
Не, погрешили сте. Јер је сувише велико за обичан транзистор, пошто колективистички дизајн мора да смести читав колектив оних малих људи који говоре, свирају и певају из радија. Сат је увек много компликованије саставити него радио. Некако сам убеђен да су сличне мисли руководиле дизајнера овог апарата совјетске светле будућности.
И опет тај сјај имитације патине слоноваче који се може видети само на предметима старим више векова. А у дизајну СССР се јављао редовно. Да ли је имао и прктичну функцију? Свакако. Рецимо, могли сте га оставити у квартиру годинама и не бинути се да ће пожутети од дима цигара, огрева и паре из лонаца у којима се кува купус или боршћ у заједничкој кухињи.
Уосталом, сам апарат неодољиво подсећа а престижно социјалистичко јавно здање из доба социјализма седамдесетих година.
Prilog 114741
Да ли Вам се догодило да на вашем стоном сату заспи медвед?
Није.
Е, у Совјетском савезу је и ово чудо могло да се догоди. Не било какав медвед, већ пластични медвед. Али та пластика изгледа као црни гранит. То се догодило овој Молнији, која је такође на црном постољу које даје визуелни утисак црног гранита. Смела комбинација бран кућишта и наранџастог цифраника истовремено делује и гроптескно и озбиљно, али и опуштајуће.
Дивно за кућну варијанто, за ноћни сточић крај дететовог узглавља, у доба кад се веровало да ће се једног дана пробудити у социјализму, у друштву где с оне стране нужности сваког дана очекујемо да сване царство слободе!
Prilog 114742
Нисам могао да одолим, а да не поставим овог чистопољског совјетског "лепотана".
Погледајте га добро. То је један од оних на којима се јасно могу видети руком писани елементи на цифранику. Међутим, оно што је занимљиво, јесте да је робна марка "васток" руком писана.
Тако нешто се данас све теже виђа.
Prilog 114743
Совјетска, веома, веома ретка стона "Молнија"
Вероватно је неко од вас гледао легендарни совјетски филм "Ми, џезери", због којег је аутор Карен Шахназаров пао у немилост режима, јер су га оптужили да подрива социјализам пропагирајући декадентну музику САД која служи за слуђивање раднике класе развратом, алкохолом, дрогама и другим штетним појавама у криминалним клубовима и јавним кућама.
Величанствени анонимни совјетски дизајнер ове Молније је избегао двосмисленост свог часовника. Сат додуше подсећа на бубањ, али је његово тело крв црвене боје. Педала звона у облику чинеле, а присутне су и удараљке месингане боје. Постоље је од масивног правоугаоног малахита, полудрагог камена којим Русија толико обилује да су цареви у Зимском дворцу опремили читаву чувену малахитну собу.
Комунистички бубањ, на геолошкој скупој и стабилној подлози русије. Дизајн фантастичан!
Малахит је иначе по древном веровању камен који омогућује познавање "немуштог језика" којим говоре животиње и биљке. Симбол свезнања.
Prilog 114744
Верујете ли да се овај стари цифраник 2 МЧЗ намењен јавним сатовима данас веома често користи као скринсејвер?
И опет онај вековни сјај жућкасте патине на коштаној површини. Визуелни сјај духа Совјетског савеза којег одавно нема, али се незадрживо пробија док поново не засија на нашим екранима у постиндустријско доба електронизоване хај-тек информатике.
Prilog 114745
Стари совјетски педагошки зидни сат.
И како да се дете које види овај сат не заинтересује и не савлада "науку" тачног времена, кад онај дечак у сату то никако не може, иако се озбиљно труди и непрестано гледа и размишља. А иза њега је лопта у голу, која неодољиво подсећа на успех.
Стари професор Макаренко би поздравио овакво дизајнерско решење са поносом!
Prilog 114748
Веровали или не, овај путнички часовник "Слава" ме враћа у рану младост.
Био сам у СССР-у давне 1987. године, баш у години 70-те годишњице Великог октобра.
Купио сам је у огромној робној кући на Црвеном тргу и сакрио је у пртљагу с осталим сатовима.
Ох како ме је било срамота кад ми је цариница из пртљага на прелазу Чоп истресла све моје сатове које нисам пријавио. Џепну молнију, путничку Славу и још једав Васток (за тату).
Погледала ме, није се ни насмејала и рекла - "ну, бири!"
А мене до данас пече савест што сам прекршио прописе велике и моћне државе у којој су последњи пут на сету сви људи били запослени и заиста живели од свог рада...
...а ја нисам могао да одолим да изнесем више од једног часовника.
Prilog 114755
Нема ручног сата који би боље изразио основне принципе дијалектичког материјализма од ове совјетске"Зарје". Црвена тачка и троугао на казаљки секундаре на централној осовини крећу се динамички у супротности са статиком црвене тачке на врху црвеног цифраника генијално јасно и сведено излажу шта је то јединство супротности, негација негације и прелазак квантитета у квалитет! Ово није проста победа совјетског дизајна у часовничарству, већ читава сведена (али не симпплификована) филозофија друштва.
Казимир Маљевич би, сигуран сам, у часовничарско радњи одабрао баш овакав супрематични сат да га стави на своју руку!
Prilog 114756
Супрематична композиција,
Казимир Маљевич,
1916. година.
Prilog 114758
А ево једне веома необичне животне теме. Пасторална љубавна мелоанхолија са призвуком носталгије мајстора хоролошког минијатурног совјетског сликаства шездесетих година двадесетог века. У пејсажу лабудовог језера и шуме одмара се девојка у костиму куварице на клупи поред обале дирљиво милујући клупу на којој је оставила место за драгог којег очигледно чека. Погледајте те нежне девичанске тонове невиности беле боје, оптимистички плаве и светло зелене боје младе траве и крошњи раним пролећем окићене шуме. Све је препуно чежњивог оптимизма, упућује на девојачка очекивања, јер она гледа у пар лабудова који лагано плове језером, нежно дотичући клупу на којој очекује драгана. Најзад, није то било која куварица. То је совјетска девојка, која за разлику од куварице империјалног доба не жели да јој будућа деца остану необразована и неће јој пасти на памет да моли страшног самодршца Александра Трећег да им забрани даље школовање.
Дакле, права поетика чисте, стрпљиве и невине љубави у чистом пејсажу социјалистичког друштва које плови ка мирном животу ка светлој будућности. Све одише бескрајном пристојношћу Татјане Ларине и драматичне лирике тонова "Лабудовог језера" Пјотра Иљича Чајковског.
А да би сте видели и чули поетику нежне "верности лабуда" која је нашла израз у руској уметности, па и у уметности минијатуре на овом хоролошком предмету 1. МЧЗ имена Кирова, препоручујем Вам да уживате у песми "Верност лабуда" сјајне Александре Воробјове:
https://www.youtube.com/watch?v=XoZyiRfzyfc
Није совјетска жена била тек обична чежњива куварица, службеница или радница. Дух Краљевских Скита је васкрсао у СССР-у хиљадама година касније. Совјетске жене и девојке су борци, раме уз раме са својим друговима саборцима, чак боље од њих током одбране отаџбине.
У позадини фронта, где је друг Стаљин уочи Стаљинградске битке морао да веша пружне раднике дуж пруге како испоруке материјала за фронт не би касниле, другарице су се тако добро, ефикасно и сложно сналазиле у обнови и изградњи пруга, да је овај тежак физички посао постао „женски посао“. Не само у позадини, интендатури, саобраћају и болницама, него су се још боље од мушкараца сналазиле у борби. О совјетским снајперисткињама и пилоиткињама се до данас препричавају легенде. Све до Стаљинградске битке немачки војници нису могли да савладају једну захтевну борбену дисциплину коју су војници Црвене армије сами собом умели да врше без икакве обуке – оперативну борбу на ноћном терену. Црвеноармејци су били изванредни нарочито у ноћном борбеном извиђању. Међутим, прави ужас за моћни фиреров вермахт било је ноћно борбено извиђање комсомолских авијатичарки. Умеле су одлично да се сналазе на ноћном небу отаџбине, доплове неопажено до дубоке позадине немачког фронта и прецизно изненада нападну мрске окупаторе огромне земље бомбама, вриштећи из свег гласа Потом би неизоставно уследило садејство њихових мушких сабораца диверзаната са земље, који су се једнако неопажено провукли до дубоке позадине немачких трупа. Немци су страшне борбене извиђачице ваздухопловства Црвене армије прозвали „Nachthäxe“ (црвене вештице). О подвизима ових храбрих комсомолки током Великог отаџбинског рата је совјетска кинематографија снимила филм „Ноћне вештице на небу“, 1981. године. у режији В. Валуцког и Е. Жигуленка
Prilog 114767 Prilog 114768 Prilog 114769
Из приложеног материјала се види да су другарице учествовале до краја осамдесетих година у ратној поморској флоти СССР. Чистопољски часовничарски завод је израдио посебну линију сатова марке „Васток Командирски“ за жене. Нешто мањи калибар, елегантније „водонепримицаемо“ хромирано кућиште с препознатљивим штифтом и кључем навијача прилагођеним осетљивој дамској руци. Могу се данас наћи и на нашем тржишту антиквитета.
Prilog 114770 Prilog 114771
A eво њих, којима су ови сатови намењени, са личним наоружањем и без њега, током осамдесетих година 20. века, спремних да заштите своју отаџбину ако „Хладни рат“ постане врео.
А да би сте осетили делић духа женског совјетског борца, послушајте „Химну заштитника отаџбине“ насталу у паклу Другог светског рата, у величанственом извођењу Елене Ваенге. Дакле, "Устај, земљо огромна..."
https://www.youtube.com/watch?v=uDGPaJQAf1I
Уосталом, ево једног занимљивог јавног часовника "Јантар" са знаком квалитета СССР. Овај часовник је из протеста према нехуманом темпу савремене цивилизације време почео да одбројава - ради у назад!
https://www.youtube.com/watch?v=TqCYUpdEz58
Петровдворецки часовничарски завод је знако како да рекламира своје производе. Легендарна робна марка "Ракета" се осамдесетих годинама поносно представила ТВ публици огромне земље. Рекламни видео атеријал је сачуван и сада доступан целом свету. Погледајте ту младост и породичну идилу чије срце куца у ритму механизма "Ракете" са 17 рубина!
https://www.youtube.com/watch?v=7yP7zqsqSgM
https://www.youtube.com/watch?v=jGfrAPLDVG4
https://www.youtube.com/watch?v=kVU6aRUJT1I
Prilog 114796
Prilog 114797
Пензанска џепна "Зарја" у кутији труле вишње с краја седамдесетих или почетка осамдесетих.
Када хоћете да видите тачно време, као чупоглавац из кутије искаче генсек ЦК КП и четвороструки херој СССР Леонид Брежњев.
https://www.youtube.com/watch?v=A-Y2OCyk-Pc
@babaideda
Svaka cast na ovim duhovitim, slikovitim upisima! :congrats:
A Breznjev k'o Breznjev, по-украински guta ono "g", pa ga melje u "h".
Prilog 114800
Prilog 114801
Друг Леонид Иљич Брежњев са Ракетом на руци
Златни хронометар Јакова Јермолајевича
или
Откуд Молнија у џепу Генералног секретара ЦК КП СССР?
Романсирано према истинитом догађају
Prilog 114802 Prilog 114803
Златни хроометар 1. МЧЗ имена "Кирова" и друг Стаљин
приликом потписивања важних докумената у свомкабинету
Једном приликом је Јаков Јермолајевича Чаадајев, чуени совјетски економиста Генералном секретару КП СССР поднео неке важне привредне документе ради потписивања. Стаљин је приметио занимљив сат на руци члана Совнаркома и ухватио га за руку да боље погледа оно што га је занимало. Упитао га је какав то сат носи на руци. Јаков Јермолајевич је обајаснио да је сат добио на поклон и да се ради о швајцарском сату који је отпоран на удар и електромагнетно зрачење, као и да такве сатове носе амерички авијатичари. Спремно је почео да скида сат како би га предао другу Стаљину, али је Генсек приметивши сувишни гест одлучно заповедивши - Не скидај!
После тог догађаја, љубопитљивом Јакову Јермолајевичу су другови објаснили о чему се ради. Стаљинов секретар Александар Николајевич Поскребишев му је рекао да је Стаљин колекционар сатова. Стаљин је имао, по речима Поскрјебишева, „малу, али веома занимљиву колекцију сатова“. А члан Политбироа ЦК КП СССР Николај Александрович Булгањин је одбрусио Јакову Јермолајевичу: „А ти, као, не знаш за то, ти си пао с месеца, шта ли!?“
Јаков Јермолајевич је постиђено, дуго и пажљиво размишљао о свему. Од свих „проклетих питања“ ,највише га је мучило најпроклетије питање које је мучило све руске социјалисте – „шта да се ради“?
„Стаљин ми је изричито наредио да не скидам сат са своје руке. Можда му се свидео, па е хтео да га и он има? А можда се предомислио јер је то страни сат? И зашто ми је језик био бржи од памети? Ко меје терао да говорим како такве сатове користе амерички пилоти? Мора бити да се Стаљин наљутио због тога, па ми је зато онако онако одбрусио. Требало је да носим наш домаћи совјетски сат као сваки поштени грађанин ове земље. А ја вискоки функционер Совнаркома, па носим сат којег носе авијатичаири империјалистичке земље, наши непријатељи. Како сада после свега да исправим грешку?“
Јаков Јермолајевич се дуго мучио, али је ипак смислио „шта“ да уради и „како“ да уради. Искористио је прилику када је следећи пут предајући документе Генсеку ЦК КП ССССР међу њима „заборавио“ један свој џепни сат. Овог пута домаћи, „Молнију“, врхунски производ Чељабинског часовничарског завода, произведеног у граду који је понос стаљинске тешке индустрије, родно место Тенка Т-24 којим је огромна земља поразила највеће зло човечанства, фашизам.
Кроз неколико дана је зазвонио телефон у канцеларији Јакова Јермолајевича. Зачуо је одлучни глас Поскрјобишева, секретара кабинета друга Генсека: „Хајде, долази по свој сат, шта чекаш!“
„Ох како сам погрешио“, размишљао је самопрекорно Јаков Јермолајевич док је клецавим коленима хитао у кабинет Стаљиновог секретара . „Како ми је самона памет пала та глупа идеја да подваљујем поклон неподмитљивом Генералном секретару“. „Шта ће сада са мном бити? Хоће ли ме због џепне „Молније“ пред вратима дочекати црна „Волга Молнија“ којом ће ме „они који треба“ послати у Лубјанку? Хоћу ли бити премештен да гледам сјај ауроре ка Чукотки, магле Охотског мора над Магаданом или атомске печурке над Семипалатинском?“
Међутим, Јакова Јермолајевича код Стаљиновог секретара се није суочио ни са својом џепном „Молнијом“, а ни са „онима са којима треба“ да се вози црном „Волгом Молнијом“. Суочио се са неочекивано урученим златним хронометром Првог московског часовничарског завода, чудом прецизне механике за потребе совјетског поморства у масивној кутији од сибирског бреста, неупоредљиво вреднијој од џепног сата којег је „заборавио“ међу документима предатим Стаљину.
„Како не одбити овакав поклон од Стаљина? Али, какво значење има вредни поклон свемоћног Генсека познатог по својој аскетској природи?“
Сво образовање и искуство Јакова Јермолајевича није било довољно да нађе одговор на ова нова питања.
Данима је несрећни Јаков Јермолајевич с неспокојем гледао великолепни поклон којег је сместио у своју канцеларију на почасном месту. Гледао је Јаков Јермолајевич у свој хронометар ћутавши, а хронометар је гледао Јакова Јермолајевича, ћутавши много громогласније од уваженог члана Совнаркома који је сматрао да је био превише брбљив, јер механизам бродског хронометра у свим приликама свој посао обавља сасвим нечујно. Гледали су се њих двојица непорерљиво и под сумњом данима.
И најзад једног лепог дана, приликом доласка на посао, судари се случајно замиљњени Јаков Јермолајевич случајно са неким са киме се не треба сударити никако, чак ни ако се мора „по заказу“. Јер тај „неко“ је био „онај који треба“, генерал Николај Власик, шеф Стаљиновог личног обезбеђења, лично.
„Јакове Јермолајевичу, прекините већ једном да ми ми правите проблеме! Зар ми није доста што редовно морам да проверавам сву документацију коју ви из Совнаркома шаљете у Генерални секретаријат на потпис? Ено, пре недељу дана сте послали с документацијом другу Стаљину сат, а нисте пријавили. Морао сам да организујем експертизу сумњивог предмета кој је послат у кабинет и лично надгледам проверу сваког шрафа, осовине и зупчаника. Знате ли колико време сам изгубио док су га предамном растављали, фотографисали и поново састављали. Да вам не причам колико сам чекао да направе извештаје, а потом сам и то прегледао да бипотписао. Зашто ме једноставно нисте назвали и рекли да сте с другом Генералним секретаром договорили размену сатова. Знате ли какав сте ми проблем направили због тога што ја који сам обавезан да знам овакве ствари, а ништа нисам знао о свему? Друг Генсек ме је после свега послао да лично обиђем целу Москву и набавим најбољи сат који могу да нађем ради размене за онај ваш џепни сат! И по чему је значајна та ваша „Молнија“ да се размењује за хронограф!? Као да ју је друг Лењин лично носио!?“
Строг, но справедлив, човек од челика је оковао у злато технолошки унапређену индустријску привреду Совјетског савеза, засновану на размени, а не купопродаји. Знао је то добро Јаков Јермолајевич, стари економиста Совнаркома, правилно научивши последњу лекцију јединог могућег историјског материјализма којој га је у зрело доба лично поучио четврти класик марксистичке мисли. Сваком совјетском грађанину припада награда према раду и заслугама, док прогрес друштво не доведе у доба када ће оно довољно сазрети да се расподела почне вршити према потребама. И када се уз гомилу извињења растао од генерала Власика, тихо је промрмљао себи у браду...
...взятьки у Сталина не взя.
На жалост, не само ми, већ нико на овом свету неће никад сазнати ништа о Стаљиновој колекцији сатова.
Али чисто ради општег утиска, послушајте песму најпревођенијег дечјег писца на свету, чувеног песника Сергеја Михалкова
https://www.youtube.com/watch?v=i222AqPpLzI
@babaideda
Izvinjavam se, moram da primetim malu greskicu. U petom pasusu se pominje tenak T-24. A nije brate nego T-34.
Tekstovi (i slike) su odlicni, molim te kada imas vremena da ih postavis jos. Hvala!
Cek cek bre. Sad neko mora da mi razresi misteriju da li je mali komandirac kadetski ili zenski ili oba? :D
Tekstovi su fenomenalni kao i u svim dosadasnjim izdanjima, svaka cast!
Извињавам се због грешака, ипак је ово само форум.
Проблем је што је време за исправке ограничено.
Хтео сам да дочарам дух времена када је реч о сатовима чије слике постављам.
Последња прича је заснована на истинитом догађају.
:)
Јеревански часовничарски завод је установљен 1945. године у Јеревану и његово формирање је завршено до 1950. У том облику рајао је до распада ССССР 1991. године. Био је специјализован за производњу будилника. Бендови будилника били су Севани, ЕЧЗ и EREVAN (намењен извозу).
Најпознатији модели били су будилник Севани 6073 и Севани 5672
Јеревански завод је производио луксузне сатове уметничке израде. Механизми уграђивани у њих били су углавном из других совјетских часовничарских завода, најчешће углички. Овакви сатови су били за разне намене. Стони, зидни, али нарочито мушки и женски златни сатови. Производња је била звозно оријентисана, 70% производње је ласирано ван Јерменије.
Ево једног сата "Наири" који апсолутно заслужује да буде представљен.
Prilog 114829 Prilog 114830 Prilog 114831
Луксузни женски златни "Наири", кућиште од злата украшено рубинима на поклопцу. Дизајн упућује на традиционални јерменски накит и архитектуру купола њихових цркава (Јермени су најстарији гратитељи хришћанских храмова и хексагонална основа куполе је њихов изум). Прелепа и скупа комбинација боје нара и злата. Ако сте икад уживали у филму "Боја нара" совјетског аутора Сергеја Параџанова, онда знате о чему пишем. Ако нисте, разлог је више да погледате, како би сте уживали у овом дизајнерском остварењу пуним плућима.
А сад уживајте у савременом музичком споту Силве Хакобјан која пева о јначкој борби свог древног народа за слободу.
Сасна пар!
https://www.youtube.com/watch?v=aptt80GivCs
Prilog 114832 Prilog 114833
Ево још једног фантастичног дизајнерског успеха укуса древног јерменског народа у СССР-у. Судећи по стилу рада, исти је дизајнер дизајнирао и претходни сат. Међутим, комбинација злата и рубина састављена је тако да подсећа на јерменски "хачкар". Текстура циферблата неодољиво подсећа на грубо отесани камен, подеоци као да расипају зраке сунца. Оно што посебно одушевљава јесте омбинација сјаја нежног љубичастог тона рубина у односу према употребљеној легури кућишта која има нежан, бледи сјај. Вероватноје злато легирано са сребром. То је сјај електрума, древне легуре која се користила у доба ране актике од Егејског до Каспијског мора за израду накита. А у златном јерменском совјетском ручном часовнику куца угличко срце! Диван украс за девојачку руку, нарочито ако има љубичасте очи!
А сад уживајте уз песму "Пре Гомеш" коју изводи јерменска уметница Сирушо и обратите пажњу на ношњу и накит.
https://www.youtube.com/watch?v=wxxnY-QTUGU&list=RDwxxnY-QTUGU#t=17
Prilog 114834
Са оваквим златним сатом на руци сироти Јаков Јермолајевич се не би постидео пред Стаљином.
Дизајнер је потпуно укротио сведени дизајн свој уметничког дела. Озбиљном мушкарцу златно кућиште треба да би сат био доживотног трајања, а мондо је неутралан да би се генерацијама могао преносити с руке на руку једнако озбиљног потомка. Овај дизајн савршено одолева свим модерним трендовима и њима суверено влада, јер злато је још од античког доба "одувек модерно".
Јермени су мајстори накита још од античког дова. Само они, оред Јевреја, имају огромну интернационалну дијаспору која је довољно моћна да изнедри политичаре, дипломате, инжењере, агрономе и банкаре. Али традиција се успешно носи са модом, не вековима, већ миленијумима.
Погледајте како у Јерменији традиција решава проблем помодарства. "Кармир нур", јерменског популарног певача Армена Оганисјана. Немојте се смејати, окупио је десетине хиљада Јермена на концерту у Сан Франциску, деца Јермена у САД уживају у његовој уметности иако су већ трећа и четврта генерација исељеника, не угледају се на Ким Кардашјан.
https://www.youtube.com/watch?v=5mwgPRgckE4
Prilog 114843 Prilog 114845 Prilog 114846
Што се тиче електронских будилника, дизајнери Јереванског часовничарског завода се за наше поимање нису баш претригли током трајања СССР. Очигледно, овој фирми је много важнији био дизајн луксузних и то златних сатова. Све ван тога их је уметнички занимало мало мање од дизајна веш машине. То је велика разлика менталитета народа Јерменске ССР од руске ССР. Живац руског дизајнера у примењеној уметности је преосетљив, он реагује кад пред собом има било који практични задатак. Јерменски реагује само кад види племетини метал и драги камен.
Да ли је баш тако као што сам написао? Па наравно да није, односно јесте, али само на први поглед. "Вечна црно бела комбинација" је видљиви израз оног света који заокупља примењену уметност Јерменије. Обичан практични живот је у вечитим бојама шаховске табле. Зато обратите пажњу на одећу јерменске плесне групе "Берт" и уживајте.
https://www.youtube.com/watch?v=bgmuO5Xdo98
Prilog 114847
Бренд "Јереван" је много значио у доба СССР. Јермени су совјетском савезу дали много значајних политичара и научника. Знате ли да је идеја стварања светског савеза социјалистичких држава потекла управо од њих? Нисте? Е па сад знате. Наравно, њихова идеаја е била да се оствари огромни социјалистички савез Русије, Јерменије (заједно са ослобођеним јерменским земљама Турског царства) и Персијом. А онда их је Стаљин ујео за срце! Поклонио је Арарат Турској приликом разграничења. то му никад нису заборавили.
Чак и комунисти у доба СССР су одувек били прво Јермени, па тек онда комунисти. То се добро знало у СССР, ваљда су им зато и дозволили да производе златне сатове. А такав јерменски функционер, уметник или инжењер у СССР, сигурно је поносом носио златни часовник марке "Јереван".
https://www.youtube.com/watch?v=cJ6OqhuHtps
Prilog 114848 Prilog 114849 Prilog 114850
Prilog 114851 Prilog 114852 Prilog 114853
Вреди још поменути и механичке будилнике Јереванског часовничарског завода, бренд механичких часовника "Севан".
А за крај уживајте у одличном плесу јерменске плесне академије "Артшат"
https://www.youtube.com/watch?v=Lrq9GpGOGQ4
Prilog 116056
Још једна Победа Кировског МЧЗ из Москве, "Краљице седам мора" из доба СССР. Ручно осликана минјатура прекооканског совјетског теретњака
https://www.youtube.com/watch?v=JRsnQ6aatoY
Prilog 116057
Ох, ево једне прелепе амфибије на чију слику сам управо налетео вршљајући по интернету. А најлепше је то што исти тај сат управо сад носим на својој руци. И морам да кажем како је овај на мојо руци у бољем стању. Брод на црном цифранику и црна петокрака уоквирена пурпурном линијом, симбол звезде северњаче, прави наутички симбол сигурне оријентације у мрклој ноћи.
А ради општег утиска,...
https://www.youtube.com/watch?v=cWeDb0FFZto
Prilog 116058
Дивно дизајнирана Ракета чије казаљке се преплићу са украсом који подсећа на симбол поларне звезде. Само, у златној боји, а горњи крак краси графички приказ совјетске свемирксе ракете. Осамдесете године, понос нације која је из се снаге ступила у космос и прва човека подигла на небо!
https://www.youtube.com/watch?v=ffkkuvM3Id0
Prilog 116059
Али погледајте те нежне а ипак оштре наборе, ту игру нежне беле са азурном бојом цифраника Победе, усталасаност површине. Сасвим равна површина, ипак не можћете да се отмете њеном рељефном утиску. Ово је сат који скаче у очи и виче "Победа!"
Е, таквих смелих и способних дизајнера сатова никад пре није било, нема их нити ће их бити. То је нестало са Совјетским савезом и вратити се неће.
https://www.youtube.com/watch?v=qijZwhmhNvo
Prilog 116060
"Спортивие", 1. МЧ из педесетих година. Намењен спортистима, због одличног механизма баланса. На полеђини пише "Противударние пиљеводонепромицаемие". Имам га у својој колекцији, а пошто сам налетео на одличну слику, желим да задовољство поелим са вама. Невероватно, али истинито, у доба Варшавског пакта, ЧССР је за потребе специјалних јединица своје армије користила баш овај тип сата. Совјетског, разуме се.
https://www.youtube.com/watch?v=uQyjthNDTc4
Prilog 116061
Ево нечег веома ретког, што се и на интернету заиста ретко виђа. Ручни сат "Столичние" 1. МЧЗ. Прилично сам сигуран да је још из педесетих година.
https://www.youtube.com/watch?v=MaEyrRhcKAs
Prilog 116062
Непорестано се одушевљавам кад видим ову луминозну совјетску зелену боју малахита на сатовима. Олимпијска Зарја из доба Брежњева! Погледајте тај једноставни а смели дизајн јромираног кућишта које као да се окреће око монументалног цифраника с олимпијским симболом града Москве осамдесетих година! Попагандни сат врхнског квалитета свог доба, пазите, има 22 камена.
https://www.youtube.com/watch?v=sp_F9sE2AdE
Prilog 116067 Prilog 116068 Prilog 116069
Дамское, чистоопољское, совјетское - самоћном наруквицом - прави сецијалитет хоролошке колекције за онога ко га има.
Дакле, само за даме:
https://www.youtube.com/watch?v=Ay4JXzYNyJ4
Ево јдног правог хоролошког специјалитета, за којег можда не знате.
Атомски сат Ракета Пензанског часовничарског завода са уграђеним гајгеровим бројачем, све у специјалном кућишту које штити од радијације. Израђен 1954. године,д акле у доба Стаљина.
Гледајте и дивите се:
https://www.youtube.com/watch?v=VUlWAda8Y1E
Uh ubio bih za ovu sa Gajger-Milerovim brojacem. :drool:
Prilog 116139
Пре 8 година сам купио овакав женски чистопољски војни васток и одмах га препродао, па сад не могу да то прежалим. Где ми је била памет? Још је имао и оригиналну вастокову златну наруквицу.
Prilog 116140
Зато сам задржао овакву Ракету перпетуал у колекцији.
Prilog 116141
Погледајте ову ручну Молнију из доба СССР. Нијансирани црвени циферблат с биоморфно моделованом розетом. Како се лепо преплела сибирска естетика са словенском. Ручне Молније су ретке, нарочито код нас и право је задовољство видети овакав примерак естетског успеха чељабинског дизајнера.
Prilog 116142
Да ли знате онај совјетски виц кад се препиру Американац и Рус. Американац показује русу сијалицу и објашњаа да је њу измислио Едисон? Рус одговара: "Њет, њет, њет, ето бил Вознесенскиј!"
На ово ме подсетио редак бренд "Алмаз" 1. МЧЗ који у себи има копију Зенитовог механизма. Овакви сатови са секундаром на централној осовини су се производили у Москви од 50-тих до средине 60-тих година.
Prilog 116143
Слична је машина и на овој "Родини", такође ретком бренду 1. МЧЗ. Али погледајте ту нежну мрежу циферблата која даје утисак испупчености исказујући невероватну особину словенског дизајнера да све заобљује не само у две, већ три димензије, па ако не може да то постигне, бар ствара утисак заобљености. Сјајно за овако сведени, озбиљан дизајн.
Prilog 116144
Такође редак брен "Свет", али овог пута Петродворедки часовничарски завод СССР. Погледајте ту дискретну розету на црном цигеру по којој круже златне витке казаљке подсећајући на витке барокне форме фондана Петровог летњиковца Петергоф крај којег се завод развио. Дивна лепота с носи успомену на француски узор у северноморском амбијенту искуства руског царског барока и у совјетско време.
https://www.youtube.com/watch?v=vjZlj88IIVU
Prilog 116146 Prilog 116147 Prilog 116148
Ево три занимљиве фотографије. У питању је редак бренд Урал који се производио у Чистопољском часовничарском заводу пред крај Стаљинове владавине и нешто касније. Унутра је механизам са 16 рубина.
https://www.youtube.com/watch?v=GtPDrICRxVs
Bravo baba, bravo deda! :congrats:
Ljepota od satova!
Evo jednog lepotana...Prilog 117811
пре две године се нашло двадесетак оваквих истих што позлаћених што не, нос нетакнутих из магацина све су се распродале, не узех ниједну једину такву, цена је била 1200 динара за сваку понаособ, дакле десет евра да не буде забуне, моја велика грешка што их не узех, рекох боље да чувам паре
Pa to si trebao da uzmes. Retki su primerci
узео сам 7 комада али не оваквих, сада се кајем и што нисам узео више од тих 7, а највише јер нисам ове ретке са лупом узео, он ису први отишли, па тек ови које сам стигао да узмем
Gde je to moglo da se nadje?
веровао или не на купујемпродајем, није првоаприлска шала и озбиљан сам
Pa verujem da ima,nego sam mislio da nisi nabasao na neku radnju iz socijalizma
Ista prica i ja sam uzeo samo par komada, bilo dzabaka.
Nedavno sam naletio na ovaj sat na Ebay i kupio ga po povoljnoj cijeni.Našao sam ga u posljednjem "pravom" Poljotovom katalogu iz 2002.
kasnije sam ga po raznim sajtovoma i forumima viđao pod nazivom Poljot "Sturmanskie civil", a na par mjesta i kao Poljot "Traveler".
Da li netko zna više o ovom satu?
Prilog 117959Prilog 117960Prilog 117961Prilog 117962Prilog 117963
