Prirodan med naspram falsifikata ( saveti, fotografije...)

[skydrummer]

Tema o medu i pčelarskim proizvodima ima mnogo. Doktorske disertacije se pišu na te teme. Ova tema ima za cilj da potrošaču ukaže na to kako da dođe do pravog meda i kako da izbegne i vizuelno prepozna ,ako je to moguće, falsifikat.
Pokušaću odgovorit na neka pitanja mada su to pitanja za konzilijume stručnjaka a ne za pojedinca.
Ne mislim da smo kao zemlja u celini previše zagađeni čak naprotiv. Većina velikih industrijskih komleksa je propala iz ovog ili onog razloga. Broj stanovnika se nažalost smanjuje, ruralni delovi se prazne svi bi u velike gradove, opravdno ili ne nije sada to tema. Tačno je ima i ekoloških crnih tačaka kao Bor, Pančevo, Smederovo. Verovatno niko ne drži košnice u okolini rudnika ili železare. Isto tako ima netkanute prirode kao Homoljske planine (poznati homoljski med) Golija, Suva planina, Stara planina, Delibatska peščara... nacionalni parkovi. Npr Fruška gora je najveće područje pod lipom u Evropi. Postoji geografski zaštićen med od lipe sa Fruške gore. Stranci koji kupuju med znaju šta kupuju. Ne može se njima podvaliti makar šta. Nisu svi ukinuli ozbiljne fitosanitarne i veterinarske inspekcije kao mi i ne dozvoljavaju svi da se uvozi kojekakvo smeće od hrane kao što mi uvozimo koješta (da sada ne skrećem sa teme).

Opasnosti za pčelarstvo je pre svega neadekvatana upotreba pesticida. 2016 je bio pomor pčela u Banatu na suncokretu zbog nenikotinoida. Pčelarska udruženja su se žalila a koliko znam još niko nije odgovarao za trovanje (pisao sam već o tome). Farmaceustki lobi je jak u svetu i globalno radi šta hoće,nažalost nije njima nikakav problem da nekog ućutkaju (ali i to je neka druga tema). Guglajte gaucho beekeeping i razmišljajte u sebi da ne bi raširili diskusiju u svim pravcima.

Što se antibiotika tiče. Ja ne koristim antibiotike kod pčela, ne znam nikoga ko ih koristi i mislim da ih većina pčelara ne koristi. Antibiotici se mogu naći u medu jer neki preparati koje koriste voćari sadrže antibiotike. Sa tim preparatima prskaju voćke kako bi uništili određene gljivice na određenom voću. Dakle, potrebno je da voćari ne prskaju voće u vreme cvetanja. To je čak i zakonom zabranjeno. Prska se pre cvetanja i u fazi precvetavanja (prolaska cvetanja). Tim povodom :


Američki pčelari koji pčelare industrijski (ne znam kako bi to drugačije nazvao) pčelare na krajnje nehuman način. Odgledao sam nekoliko filmova na tu temu i meni kao pčelaru stane knedla u grlu kada vidim šta rade. To su pčelari sa nekoliko hiljada košnica, koji putuju po SAD i oprašuju voće. Plaćeni su da oprašuju. Plaća se po košnici. Koriste antibiotike jer im pčele oboljevaju jer pčelare na nehuman način. Da sada ne ulazim u detalje.

Kada sam rekao da Srbija ima najviše košnica po glavi stanovnika mislio sam tačno to što sam napisao. Ne znači da imamo ukupno više košnica od Kine itd. - Pčelarstvo među najboljim stvarima koje Srbija ima

[No42]

Amerika je svakako katastrofalna sto se kontrole proizvodnje hrane tice, kao i postupanja prema zivotinjama koje se koriste u proizvodnji. Ne cudi me da to vazi i za med i pcele.

Da, naravno da postoje manje zagadjena podrucja u Srbiji, medjutim pricam generalno i mi jesmo u zagadjenijem delu evrope od daljeg zapada, okruzeni sa jedne strane zemljama sa jos prljavijom industrijom. Eto da uzmemo Frusku goru kod nas na primer, u poslednjih otprilike mesec dana dva puta je Novi Sad bio prekriven dimom koji se ne samo mogao namirisati nego i videti, i u stanovima a kamoli ulici. Jednom od ta dva puta je "bezopasno" gorela deponija ceo dan i grad je smredo na sprzenu sintetiku, a ni jedni mediji o tome da jave. Fruska gora je deo toga lepo "upila" sa svojim lipama.

Opet, ne znam kako Hrvatska sa manje stanovnika i manje kosnica proizvede 2000 tona vise meda godisnje, mada je moj razumni zakljucak da ipak imaju vise kosnica po glavi stanovnika od nas (a ne tri puta vrednije pcele).

"Politika" je veoma dubiozna sto se tice "najboljih stvari" koje Srbija ima (kao i to ko je kriv sto ne mozemo imati lepe stvari - otkrivanje zapleta, odgovor je u ogledalu), ali i to je tema za neki drugi put i neki drugi forum (posto je ovde to zabranjeno).

[skydrummer]

Nisam pročitao naučno objašnjenje zašto med treba konzumirati drvenom kašikom tj. da je metalna kašika štetna za med.
Razmišljam isto kao i ti. Vrcaljke su metalne (ranije pocinkovane, danas uglavnom inox), sita su od inoxa, kante i burad su od aluminijuma, plastike a sve češće od inoxa, dekristalizatori u kojima se dekristališu velike količine meda su takođe metalni. Pčelarski pribor i alat je uglavom od metala i plastike, u košnicama su žice koje drže saće od inoxa (ranije je često bila pocinkovana žica) itd. Med je od trenutka vrcanja pa do tegliranja stalno u kontaktu sa metalom. Usput drvena kašika i inox kašika se ne mogu porediti sa stanovišta higijene. Drvo ima pore, diše, upija vodu, razvijaju se bakterije. Ipak mnogi ljudi i danas misle da je drvena kašika prava stvar. Po mom mišljenju to je zabluda.

[lookic]

Usput drvena kašika i inox kašika se ne mogu porediti sa stanovišta higijene. Drvo ima pore, diše, upija vodu, razvijaju se bakterije. Ipak mnogi ljudi i danas misle da je drvena kašika prava stvar. Po mom mišljenju to je zabluda.

Ja bih ovde samo malo prokomentarisao. Ne mogu da tvrdim da je u pravu bilo koja strana (za i protiv metalnih kasika u medu), mada sam cuo davno neko objasnjenje koje bi moglo da ima smisla i koje favorizuje drvenu kasiku. Nije nekoguće da dolazi do neke hemijske reakcije u kontaktu sa metalima, ali kao što kažeš, kontakt je u proizvodnji mnogo duži nego tih 1.5 sekunde dok ga u slast poližeš sa kašike.
Sto se bakterija tice, mmislim da nisi u pravu. Drvo u sebi ima prirodne "antibiotike". Bila je reportaza na nekom od naucnih kanala u kojoj su poredili broj bakterija na drvenoj i plasticnoj dasci za secenje. Ona drvena je imala minimalan broj (da kazemo zanemarljv), dok je plasticna bila gora od wc šolje u javnom toaletu na železničkoj stanici. Posuđe od inoksa verovatno ima samo još manje bakterija jer ga je lakse održavati, ali ne bih rekao da je to značajno, ipak moramo da budemo izloženi i bakterijama u cilju jačanja imuniteta.

Btw. hvala još jednom na propolisu.

[BucaJr.]

Ej, hoću i ja propolis!

Muku mučim godinama unazad da nađem nešto bolje, lepše i prijatnije od onog što nude apoteke (uglavnom jedan proizvođač). Drugar koji ima pčele još uvek nije savladao spravljanje propolisa u tečnom stanju... Može par bočica za probu?

[skydrummer]

Ne treba ti veza treba ti pčelar. Nije do njih tako teško doći. Izbegavaj supermarkete.

[Neša]

Malo sam gledao vesti o medu i za oko mi je zapao jedan komentar:

...Dalje,i kod nas pcelara ima mnogo ljudi,70%,kako je receno prosle godine posle sajma na Tasmajdanu,sa medom koji nije ispunio analize o kvalitetu hrane! Zasto je takav med u prodavnicama,zasto pcelari prodaju takav med na pijaci,ja zaista ne znam!...

Komentator se potpisao kao pčelar. Da li je ovo po tvom mišljenju tačno?

[skydrummer]

Nešo sve je ok, ne znamo se od juče. Mislio sam da drugima ne budem dosadan sa istim rečenicama. Što se mesa tiče

[skydrummer]

Ne jede se kao med, to je sigurno. E sad, ja koristim propolis kapi (ide zima čisto da znate one septolete koje kupujete protiv upale grla su dečija igra naspram proplis kapi ali ne farmaceutskih nego kapi koje prave pčelari) i znam kako se one doziraju.
Što se svežeg propolisa tiče on je skup i malo ko ga prodaje (možda po specijalizovanim pčelarskim radnjama) pa ga malo ko i koristi u svežem stanju. Ako baš imaš svež proplis napravi kuglicu veličine graška i topi je polako u ustima. Ako je za dete konsultuj se sa pedijatrom ali mislim da kuglica ne bi bila pametna ideja zbog mogućosti davljenja, pritom je propolis vrlo lepljiv na sobnoj temperaturi (ili recimo temperaturi tela) pa bi baš moglo biti problema ako bi kuglica zapala u dušnik. Za dete definitivno loša ideja.
Kapi su najsigurnije. Većina kapi je na alkoholnoj bazi (često 96% alkohol). Ako je za decu bolje su na uljnoj bazi (malo ređe za naći, uglavnom na pčelarskim sajmovima) ili eventualno nakapti propolis kapi na alkoholnoj bazi na kašičicu pa ostaviti da alkohol izvetri pa onda konzumirati. Takođe smeša propolis kapi (ili svežeg proplisa), meda i polena je jako dobra (to je ona teglica ).

Nije baš o doziranju propolisa reč ali možda nekome bude interesantno
Uslikao, ovekovecio...