Omiljena knjiga/citat

[Clarissa]

Čitajte Lorku, ako možete nađite ovu knjigu, imate uporedo pesme na španskom i našem jeziku.
(mislila sam da skeniram, da vidite i španski, nešto zeza, biće citata kad opravim )

F.G. LORKA
CIGANSKI ROMANSERO

Neverna žena
prepev : Kolja Mićević

Povedoh je do reke
misleći da devojka je,
al’ udata ona beše.

To bi noću Svetog Jaga,
i skoro po dogovoru,
fenjeri su gasili se,
cvrčci počeli da svetle.
Iza zadnjih gradskih kuća
dotakoh joj grudi snene,
i one se rascvetaše
kao zumbul grane nežne.
Šustanje sam ja slušao
uštirkane suknje njene,
kao kada komad svile
deset oštrih kama seče.
Krošnje drveća bez sjaja
postajale su sve veće.
Vidik pasa lajao je
u daljini iznad reke.

I prođosmo kraj kupina,
trnja i trske zelene.
Ispod njene punđe na tlu
tad napravih udubljenje.
Ja odvezah svoju mašnu.
Ona skide vel sa sebe.
Ja opasač s revolverom.
Ona jeleke svilene.
Niti smilje nit’ puževi
nisu kože tako lepe,
ni kristali mesečevi
takvim sjajem ne trepere.
Noge njene bežahu mi
kao ribe uplašene,
do pola još uvek hladne
a od pola sasvim vrele.
Najlepšom sam od putanja
jezdio te noći cele,
na ždrebici sedefastoj
bez dizgina i opreme.
Ja ne mogu ponoviti
stvari koje ona reče,
da obazriv budem pamet
nalaže mi i poštenje.
Prljava od poljubaca
i od peska, pođe s reke.
A na vetar ljiljani su
potezali sablje bele.

Kao pravi Ciganin sam
vladao se celo veče.
Najzad sam joj poklonio
košaru od svile meke.
Al’ u nju se ne zaljubih
jer udata ona beše,
a reče da devojka je
kad povedoh je do reke.

[sima hrabri]

^ Nazalost, nema na YouTube, ali ako nekada negde nadjete plocu (mislim da nikada nije prebacena na cd) gde Vico Dardic recituje Lorkinu poeziju uz pratnju Urosa Dojcinovica - obavezno poslusajte!

[Clarissa]

Čitajte Isidoru Sekulić !
Pisma iz Norveške, jedan od najlepših putopisa na našem jeziku

Olso (Kristijanija), krajem avgusta
Živeo je u staro vreme jedan kralj koji se zvao Gilfi, i desilo se jedared da je kroz njegovu zemlju prolazila čudna neka žena koja ga je svojim čarobnim veštinama zabavila i zanela. Kao nagradu obećao joj je kralj onoliko zemlje od svoje kraljevine koliko četiri vola uzmognu preorati za jedan dan i jednu noć. Ta žena bila je iz plemena moćnih Asa, i zvala se Gefjon. Ona dovede četiri vola i upregne ih u plug. Volovi su bili njeni sinovi od jednog džina iz pustih ledenih planina Jotunhejma, i kad su ogromnom svojom snagom zaorali, plug je tako silovito i tako duboko sekao tle da se veliki deo zemlje sasvim otcepio od kopna. Volovi tada ponesoše otrgnutu zemlju morem, put zapada, dok se ne zaglaviše u tesnom jednom morskom prolazu. Tu je Gefjon učvrstila otkinuto ostrvo i dala mu ime Selund. A tamo odakle je tle iščupano, stvorilo se jezero Log, i, tačno i logično u materiji, kako god stoje zatoni jezera Loga, tako isto stoje grebeni ostrva Selunda, koje se danas zove Seland. U tu iskidanu, vodom, vetrovima i mrazevima izrastrzanu zemlju krećemo sada.
[...]

[JovanaM]

^
Tvrdjava

I Derviš

[23jewels]

Ovu pricu sam "ukrao" sa profila mog prijatelja...naprosto,ostao sam bez teksta

Čovek se vratio s posla kasno,
umoran i nervozan i nađe svog 9-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

SIN: Tata, smem li te nešto pitati?
OTAC: Da, naravno, reci?
SIN: Tata, koliko zarađuješ na sat?
OTAC: To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš? - odgovorio je otac besno.
SIN: Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?
OTAC: Ako već moraš znati, zarađujem 50 dinara na sat.
SIN: ...odgovori spuštene glave. - Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dinara?
Oca je to pitanje razbesnelo....
OTAC: Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dinara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja...
"Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?"
Nakon nekih sat sat vremena, malo se smirio pa razmislo:
"Možda mu je za nešto stvarno trebalo za tih 25 dinara...
stvarno ne pita često za novac..."
Čovek je otišao u dečakovu sobu i otvorio vrata.

OTAC: Jesi li zaspao, sine?
SIN: Ne, tata, budan sam.
OTAC: Razmišljao sam... možda sam bio prestrog prema tebi malopre.
Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi.
Evo ti 25 dinara koje si tražio.
Dečak je ustao, smešeći se.
SIN: Oh, hvala ti, tata! - poviknuo je.
Tada, posegnuvši rukom ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kad je otac video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.

OTAC: Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš? - planuo je otac.
SIN: Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.
Tata, sada imam 50 dinara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena?
Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s'tobom!
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost...

[Clarissa]

Zanimljiv tekst na sajtu b92, da ne otvaram novu temu staviću ga ovde. Jedan deo sam citirala, a ostatak na adresi :

B92 - Kultura - Art durbin - Andri�ev strah od ceremonije

utorak 25.10.2011

Andrićev strah od ceremonije

| Autor: Adriana Piteša, jutarnji.hr


1961. godine u utrci za Nobela bili su još John Steinbeck, Alberto Moravia, Graham Greene i Lawrence Durrell...


“Marjanović, pak, upućuje na knjigu Ljube Jandrića koji je zabilježio sljedeće Andrićeve riječi: “Nekim ljudima to godi, ali mene i od same pomisli na to spopadne strah. Kad je 1961. godine trebalo da odem u Štokholm, ja sam bio posve propao. A i kako ne bih od onolike trke i novinara. Da je bilo po mome, radije bih otišao u Kinu i sačekao da prođe sav taj tutanj. Ali, nisam u pitanju bio samo ja, nego i dug prema zemlji i mom narodu. Videvši kako sam ubledeo, prijatelji su mi govorili: ‘Ti kao da ideš u aps, a ne po Nobelovu nagradu’.”


Takav je, takav je bio
Andrić, Andrić Ivo
(iz neke pesmice, ne znam ko je autor)

[VLADAN P]

Skoro je u emisiji ''Trezor'' bio snimak intervjua koji je Andrić dao novinaru JRT-a.Koliko je novinar bio imbecilan i stereotipan,toliko je Andrić pokazao svoju inteligenciju i (za mene) neočekivanu duhovitost.
Ako vas mrzi da čitate debela štiva-pročitajte Znakove pored puta.

[Clarissa]

^
Mislila sam da samo ja gledam Trezor, emisija je odlična , nego prikazuje se u nezgodno vreme, pre podne i nikako da uhvatim termin, koji dan i u koje vreme.
Volimo da čitamo svako štivo, ako je dobro, broj stranica nije važan, šteta što ih "Znakovi pored puta" nemaju više. A i ne mora se čitati odjednom, nego misao po misao i stalno se može vraćati na misli koje vam se sviđaju. Zgodna je i za poklon .
Dopunila bih Vladnanov predlog i ostalim Andrićevim knjigama, meni je najdraža "Prokleta avlija".

[VLADAN P]

''Trezor'' se reprizira u noćnim satima.Takođe ne znam termine emitovanja.
Izgleda da im ta emisija služi samo za popunu ''šeme'',

[Clarissa]

U pravu si, gledam je pre podne, obično je prekinu prenosom skupštinskog zasedanja .
Odosmo od knjževnosti, mada i nismo , u Trezoru se često emituju emisije iz kulture, snimljene šezdesetih, sedamdesetih, razgovori sa raznim umetnicima, pa i književnicima. Lepo je gledati velikane naše kulture, koji odavno nisu među nama, žao mi je što sam propustila da emisiju sa Andrićem, verujem da će biti nešto prigodno na TV-u ovih dana, ipak, 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade , nije mala stvar.
Preporučujem emisije Trezora, kad god da ih uhvatite, pre podne ili noću.
EDIT:
Upravo prikazuju emisiju
13:00
Трезор
Дан заштите аудио-визуелне баштине