Potrebno mi je misljenje...do nekog cudnog zakljucka sam dosao koji mi nikako nije jasan. Imam dva pitanja:
1) Kako uvek ja ispadnem "kriv" na kraju? Bilo kakav problem/konflikt (verbalni i situacioni) u kojem se nadjem (ozbiljan i manje ozbiljan) sa familijom i prijateljima...kako se uvek SVE svede na to da je SAMO moja odgovornost na kraju.
2) Zasto se meni niko nikada ne izvini? Ja ponekad i kazem izvini, dakle bude mi jasno da sam pogresio, a drugi oko mene kao da beze od odgovornosti stalno ili se plase istine ili sta? Ne kapiram. Znam da nisam gluv, cuo bih da mi se neko nekada izvinio. I ovde govorim o iskrenom izvinjenju, ne o izvinjenju kao "ajde da ti kazem ono sto zelis da cujes a ne ono sto stvarno osecam i mislim".
P.S. Na kraju cu da ispadnem lud sto uopste postavljam ovakva pitanja...i to se cesto desava.
Srecni predstojeci praznici svima