Certina DS PH200M - plava

[Haifisch23]

Davore, ne brini. Ne postoje glupa pitanja. Samo odgovori mogu dobiti taj atribut.

Da, radi se o različitim delovima mehanizma. Silikonska opruga ili spirala je zaista napravljena iz silicijuma i njena najveća prednost je animagnetno svojstvo. Taj deo predstavlja jednog od temeljnih oslonaca moderne horologije. Certina ovaj deo mehanizma sada lansira pod nazivom Nivachron i reč je o verziji silikonske spirale, koju je razvila ETA. Ništa tako revolucionarno, što bi značajno odstupalo od klasične silicijum spirale.

U Powermatic mehanizmu - da budemo precizni, u mehanizmima ETA C07.1XX (odnosno Tissot 80.111 i Certina 80.111) i kao što sada možemo videti, Certina 80.611, te isto tako u hronografskom kalbru C01.211, nailazimo na plastičan anker točak i plastičnu anker viljušku. Ti delovi mehanizma imaju toliku važnost, da ih možemo slobodno označiti, kao teže prihvatljivima. Naravno nama, koji smo ipak pomniji pratioci horologije, za razliku od prosečnih kupaca.

Ono što je izuzetno pozitivno je činjenica, da postoje Powermatic mehanizmi sa metalnim anker točkom i metalnom anker viljuškom. To su ETA C07.6XX, ETA C07.8XX i ETA C07.8XX Chronometre. Te kalibre koriste Tissot u određenim modelima, te kompletna linija satova Mido, Hamilton i Rado. Naravno, svi imaju 80 sati rezerve snage.
Zato, ne treba misliti, da su sa ove tri verzije bilo što osakatili i da zbog toga trebamo tražiti nazad ETU 2824 ili ETA 2836. Zapravo, radi se o velikom koraku napred u časovničarstvu, uprkos činjenici, da su zbog dvostruko veće rezerve snage, osnovnim kalibrima 2824 i 2836 oduzeli 7.200 polusocilacija/h brzine rada.
Ali, svedoci smo tome, da ETA i ovom slučaju donosi povoljno rešenje. Longines L888 kalibar, koji u osnovi dolazi iz ETA 2892-A2 (28.800 b/h i 42 sati rezerve snage), sa samo pola Hz manjom brzinom (3600 b/h, odnosno 25.200 b/h), donosi 23 sata veću rezervu rada (65 sati).

Što se tiče Hamiltona i Powermatica - Ne, tu Hamilton nije ništa značajno sam uradio. To su kalibri, koje je razvila ETA u suradnji sa Hamiltonom, kao i Mido i Rado upotrebljava isključivo metalne kalibre. To su H10 na bazi ETA 2824-2, H30 na bazi ETA 2836-2 i H40 na bazi ETA 2834-2. Svi imaju 80 sati rezerve i frekvenciju rada od 3 Hz (21.600 b/h). Ipak, postoji izuzetak. Prošla godina donosi novi H50 Powermatic mehanizam, koji je poseban po tome, što se radi o prvom Powermatic ručnom navijaču sa 80 sati rezerve snage i 21.600 b/h. ETA i Hamilton su ga razvili iz osnovngo ETA 2801-2 kalibra. Sada možemo dobiti i Hamilton ručni navijač sa safirnim staklom, powematic metalnim kalibrom od 80 rezerve snage i potpisanom krunicom za samo oko 450 €.

Hamilton je revoluciju napravio sa hronografskim ETA Valjoux 7750 i ETA Valjoux 7753, kod kojih je rezervu snage iz osnovnih 42 časova unapredio na 60 sati, bez ikakvog oduzimanja frekvencije. H21 i H31 još uvek kucaju sa 28.800 poluoscilacija u jednom satu. Ovo su uradili pre 9 godina, radi se o velikom poduhvatu, koji je ETI otvorio put za značajno produžavanje života skoro 5 i 4 decenije starim mehanizmima za još koju deceniju više, ako za to bude potreba. A verovatno će biti.


Što se tiče podešavanja Powermatic mehanizama - nešto sam o tome napisao u prošlom postu. Zbog odustva regulatora, ova vrsta kalibara je mašinski podešena i gotovo je nemoguće za nezavisnog časovničara, da ovo uradi sam. Možemo samo zamisliti, šta se može destiti, da se prilikom ovakvog postupka nešto krene naopačke i da je potrebna nadoknada starog sa novim delom. To je nešto što ne postoji izvan Swatch grupacije i ne verujem, da negde postoji nezavisan časovničar, koji će se latiti ovog posla. Zato ETA zahteva, da se satovi šalju nazad u Švajcarsku gde se ponovi radi mašinsko podešavanje. Iritantno je, da se sa satom od nekoliko stotina € postupa sa sličnom kao sa Rolexom ili Patekom od nekoliko hiljada ili desetina hiljada €.
Osim toga, nemoguće je doći do zvanične ISO standard preciznosti za ove kalibre. Prevelika magla misterije obavija ovaj soj i to svakako nije pozitivna osobina ETE.
Ima sličnosti sa Seikom. U entry razredu i jedni i drugi su čeda robotizacije, jedino, što su je švajcarci navili do maksimuma, pa su čak na metalnim kalibrima postignuli status COSC hronometra, dok je to za Seiko još uvek naučna fantastika. Ali zajedničko im je to, što ETA u 21. veku šeta sa plastičnom unutrašnjosti, dok Seiko tradiciju usmerava na pogrešan način. Umesto, da bi pravili reizdanja legendarnih modela, oni se šetaju u sadašnjosti sa kalbrima bez Sprona.

@Haifisch23 izvini ako je glupo pitanje, ali pokusavam da razgranicnim par stvari:
negde sam vec citao o silikonskoj opruzi kod Tissota, ali mi nije zvucalo bas logicno da orpuga moze biti plasticna, a potom sam negde procitao da silicon zapravo znaci silicijumska. E sad, ta opruga nema veze sa ankerom? Znam da su to dva razlicita dela mehanizma, znam i cemu sluze, nego samo proveravam sta je onda potencijalno plasticno u tom mehanizmu a sta nije? Plus sam negde procitao da taj mehanizam ne moze da se steluje, ali je navodno vec jako dobro nastelovan. Posto vidim da i ti spominjes nesto slicno samo da pokusam da si razjasnim-to nema veze sa plasticnim delovima, to je jednostavno stvar konstrukcije mehaznima i odsustva regulatora?
i jos jedna mala asocijacija, ako ti nije tesko: spominjao si u nekoj drugoj temi da je Hamilton za nijansu posveceniji samostalnoj razradi satova u odnosu na Tissot i Certinu. Jel' h10 po ovom pitanju bolji od Powermatica?
I na kraju da zakljucim-dzaba im 80h rezerve kada su osakatili originalni mehanizam. Toliko decenija kasnije i dalje bolje da trazimo etu 2824-2 nego ove nove derivate?