Kosmičko vreme iz Zvezdarske šume

[fotopetar]

Super štivo!

[Shmizla]

Kratak dodatni teks o gore pomenutoj Astronomskoj obzervatoriji na Zvezdari:

Астрономска опсерваторија

На територији Општине Звездара, у данашњој Волгиној улици, лоциран је објекат од посебног значаја за развој астрономије, физике, метеорологије и сеизмологије у Србији - Астрономска опсерваторија. Она се налази на највећој надморској висини (248,6 м) у граду и чини највишу тачку у Београду.

Као датум оснивања Астрономске опсерваторије у Београду, једне од најстаријих научних установа у Србији и јединог самосталног астрономског института у бившој Југославији, узима се 26. март (7. април) 1887. године, када је акт о оснивању Астрономске и метеоролошке опсерваторије потписао тадашњи министар просвете и црквених дела Милан Кујунџић. Оснивање Опсерваторије плод је вишегодишње борбе и залагања професора Милана Недељковића, који је на челу Опсерваторије био од 26. марта (7. априла) 1887. године до 30. јануара 1924. године. У том периоду рад се одвијао у провизорној опсерваторији у закупљеној кући породице Гајзлер, а затим у Карађорђевом парку, у згради тадашње Метеоролошке опсерваторије у чијем се мањем музејском простору налази једна соба посвећена почецима астрономске науке у Југославији.

Године 1929. одобрена су средства за изградњу нове, модерне опсерваторије на површини од 4,5 hа, на брду Велики Врачар, које од тада (као и читав део града) носи назив Звездара - по "звездарници". Изузетан и веома вредан архитектонски комплекс Астрономске опсерваторије пројектовао је Јан Дубови, члан Групе архитеката модерног правца. Астрономска опсерваторија је изграђена између 1929. и 1931. године, a пројектована је као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је смештена астрономска опрема.

Опсерваторија је обликована у модернистичком духу, са елементима академског историцизма, карактеристичног за међуратни период. Брижљиво дизајнирани павиљони прилагођени су поставкама функционализма, а највећи објекат у комплексу - Управна зграда, у којој се налазе канцеларије, кабинети и библиотека, припада модернистичком кругу идеја. Она чини језгро овог комплекса и сви остали објекти су упућени на њу. Рељефи, рад архитекте Бранка Крстића, рађени на декоративистички начин, карактеристичан за рани модернизам, иако се међу њима могу пронаћи и они који су блиски академским методама. Обрадом ентеријера посебно се истиче библиотека у склопу Управне зграде која припада модернистичком кругу идеја и којом доминира галерија са орманима и оградом од танких металних цеви. Намештај у библиотеци, као и у осталим просторијама, обликован је у модернистичклом духу.

Астрономска опсерваторија представља најзначајнији пројекат једног од пионира српског модернизма и оснивача групе архитеката модерног правца, Чеха Јана Дубовог, коме је за овај пројекат на Београдском универзитету додељена титула доктора техничких наука. Због свог великог значаја ова грађевина је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

IZVOR

Još nekoliko starih fotografija:

[bgmoto]

Evo jedna fotografija:

[bgmoto]

Imao sam priliku da obiđem deo astronomske opservatorije na Zvezdari i da saznam neke fascinantne činjenice koje su mi bile potpuno nepoznate o ovom objektu i o istoriji astronomije kod nas. Zateklo me saznanje da je opservatorija nakon prvog svetskog rata izgrađena u okviru odštete koja je, na ime ratnih strahota i razaranja naše zemlje, isplaćena od strane poraženog agresora - dakle plaćena je skupo krvlju naših predaka. Bila je u to vreme (prva polovina xx veka) vrlo savremena i dobro opremljena naučna institucija. Protok vremena i moderne tehnologije su pregazile naučno-istraživački značaj najvećeg broja uređaja u opservatoriji, pa i same lokacije opservatorije, ali ona je danas biser naše istorije, ne samo naučne, i nadam se da će biti sačuvana i da će postati dostupna svima nama koji smo zainteresovani da prošetamo ovom ustanovom, u kojoj se vreme zaustavilo. Teško mi je da opišem neobičan ambijent kojim dominira prošlost i istorija, u kom se mešaju mirisi starih knjiga velike biblioteke i njenih drvenih podova i polica, masti kojom su podmazivani ogromni zupčanici kupola, bezbroj malih i velikih teleskopa i mehaničkih uređaja čiju svrhu ne mogu ni da zamislim. Naravno, tu su i čuveni satovi...

[jakasspeech14]

Imao sam priliku da obiđem deo astronomske opservatorije na Zvezdari i da saznam neke fascinantne činjenice koje su mi bile potpuno nepoznate o ovom objektu i o istoriji astronomije kod nas. Zateklo me saznanje da je opservatorija nakon prvog svetskog rata izgrađena u okviru odštete koja je, na ime ratnih strahota i razaranja naše zemlje, isplaćena od strane poraženog agresora - dakle plaćena je skupo krvlju naših predaka. Bila je u to vreme (prva polovina xx veka) vrlo savremena i dobro opremljena naučna institucija. Protok vremena i moderne tehnologije su pregazile naučno-istraživački značaj najvećeg broja uređaja u opservatoriji, pa i same lokacije opservatorije, ali ona je danas biser naše istorije, ne samo naučne, i nadam se da će biti sačuvana i da će postati dostupna svima nama koji smo zainteresovani da prošetamo ovom ustanovom, u kojoj se vreme zaustavilo. Teško mi je da opišem neobičan ambijent kojim dominira prošlost i istorija, u kom se mešaju mirisi starih knjiga velike biblioteke i njenih drvenih podova i polica,

dokumentni sistemi

masti kojom su podmazivani ogromni zupčanici kupola, bezbroj malih i velikih teleskopa i mehaničkih uređaja čiju svrhu ne mogu ni da zamislim. Naravno, tu su i čuveni satovi...

Tvoj opis posete astronomskoj opservatoriji na Zvezdari je zaista fascinantan!