Kontroverze „homage“ satova

[piksi]

Nešoni, hvala za ovu temu i uložen veliki trud oko prevoda teksta.

Kada je reč o homage satovima, osvrnuo bih se na to da su oni praktično nedostupni neljubiteljima satova.
Naime, praktično je neizvodljivo da njih nabavi neko ko se bar malo ne razume u horologiju, jer se oni ne prodaju u konvencionalnoj distributivnoj mreži kao drugi poznati brendovi, ne ulazeći u njihov kvalitet I vrednost. Sve firme koje je autor pomenuo svoje proizvode (omaže) prodaju putem on lajn kanala, tako da je gotovo isključeno da za njih zna neki neljubitelj satova.

Upitajte bilo koga iz svog okruženja, a da nije zaljubljenik u satove, da li je čuo za npr. Štajnhart, ubeđen sam da je ta firma skoro svima nepoznata. Invikte se ipak prodaju po prodavnicama I imaju veliku gamu proizvoda, pa su za nju verovatno mnogi čuli.

Ono što sam želeo da istaknem je da ne kupuje Alfu ili slične homage satove neko ko voli taj dizajn ili tu marku, već neko kome se dopada izvorni original. Ta stvar, po mom mišljenju nije ni za kakvu osudu niti prezir, prvenstveno iz razloga jer se ne radi o falsifikatima. Samo bih dodao I to da homage niko nije kupio slučajno, iz već pomenutih razloga. Falsifikate ne bih komentarisao. Kada mi neko pokaže dobar sat, uvek mi bude drago I pohvalim ga, ako mislim da je falš, kažem da je super ako je pravi, pa ako jeste onom ko ga nosi ne bude nikada neprijatno, jer zna da jeste, a ako nije onda vlasnik uvek oseti potrebu da se pravda.

Meni je npr. veoma čudno kako su neki satovi stekli takav kultni status da svi počeli da ih kopiraju. Najpoznatiji od njih, Submariner, ubeđen sam, bi ostao potpuno nezapažen od neljubitelja satova, koji nisu ni čuli za njega. Sat je mali, jednobojan, jednostavan, totalno neatraktivan nekome ko ga ne zna, a sviđaju mu se npr. Armani satovi. Ali je on svoj status svakako zaslužio.

Neki ljudi smatraju da kada potroše nekoliko hiljada evra na sat Rolek postaju "malo bolji ili malo više ljudi". Ipak nosiš ikonu na zglobu, zar ne?

Prokomentarisao bih ovaj stav autora, u smislu da ne mogu da ga opovrgnem, jer naravno ne mogu da uđem u glavu bilo kog vlasnika skupog sata, ali sam ubeđen da se I u ovom slučju ne radi o zaljubljenicima u horologiju, već o nečemu potpuno suprotnom, što bi se odnosilo I na kupovinu bilo kog drugog proizvoda kojim se samo pokazuje status I bogatstvo. Zaljubljenik u satove će ceniti I mnogo jeftinije modele I firme koji imaju kvalitet, tradiciju I horološku vrednost, nebitno da li nosi takve satove ili ne. Kupovinom sata koji predstavlja statusni simbol, zaljubljenik u satove na izvestan način sebi odaje priznanje da je dobro I vredno radio u životu, pa samim tim I zaslužio da se na takav način nagradi. Za razliku od skupog automobila, koji svako vidi I za njim mnogi uzdišu "većinu ljudi oko vas nije briga za vaš Roleks niti zna da vi nosite Rolex", to je autor dobro primetio. Dobrim satom nećete ostvariti efekat zavisti I ljubomore, kao BMWom, Guccijem ili Cohibom na slavskom ručku, ali kao pravi ljubitelj horologije vi ga I ne kupujete zbog drugih nego samo zbog sebe, pa ako I po ostalim parametrima to zaslužujete, skup sat vam neće smetati da se za vas kaže da ste gospodin.

Na kraju bih istakao da svako treba da nosi sat koji mu se dopada I uklapa u njegov kompletan imidž, a prvi ne bih nosio sat koji mi se ne svidi, nebitno koliko je skup I poželjan, a ima takvih satova, u svakom slučaju.