davorb - moja kolekcija

[davorb]

Nema smisla predstavljanje kolekcije zaustaviti samo na jednom satu...

Sledeći član je još jedan outsider po pitanju zastupljenosti, ali i obzirom koliko mnogo pruža svojim skromnim imenom:

Bile su to godine grandioznih stremljenja, velike misli su dosezale daleko, još veće ideje visoko. Radilo se, gradilo se, ni slutilo se nije kakvo skaradno, krvavo lice krije ljudski rod. Pre nego što će se pušiti rovovi bojnim otrovima koji padaju sa neba i armirane zgrade nestajati u prahu do temelja pod silinom detonacija sa nebesa, neka uglađena gospoda, zašiljenih masnih brkova, sa monoklima koji se kriju ispod cilindra, u visoko zakopčanim kragnama leptir mašnama, maštala su da dosegnu Ikarove visine, da prevaziđu DaVinčijev um i pokore nepregledna nebeska prostranstva.
Te davne 1900. godine, na pragu XX veka, velikim, crnim, serifnim slovima brujale su vruće odštampane novine o letećem gorostasu Lenkbares Luftfahrzug („upravljajućeščvujući vazdušovoz“, prim. prevod). Komplikovana letelica, još komplikovanijeg naziva (p)ostala je u istoriji poznata po imenu svog izumitelja. Zeppelin LZ1 bilo je leteće čudo skoro 130 metara dugačko, napunjeno sa 11000 kubika hidrogena, a ipak, lakše od vazduha, jedrilo je nebom bez mahanja krila.

30 godina kasnije Cepelini će dostići svoj vrhunac (i vrtoglavi, pa čak i eksplozivni pad) u vidu prefinjenih lebdećih transatlatnskih hotela poput lz127 (i (ne)slavnog Hindenburga), a još 70 godina kasnije će jedna mlada firma odati počast ovim lebdećim kolosima kroz dizajn svojih satova.

Firma PointTec osnovana je u Nemačkoj, zemlji koja je izrodila Cepeline, ne tako davne 1987. godine. Svoj hrabri dizajnerski jezik izdvojio ih je od samog nastanka, kada su prodavali prekomerno velike ženske satove prečnika do 48mm. 1996. godina je bila značajna za firmu, kada izbacuju na tržište svoj brend Junkers, mahom po uzoru na nemačke pilotske satove (a 1997. lansiraju liniju radio kontrolisanih satova Maximilian Munchen). Ipak strogu i asketsku liniju univerzalnog dizajnerskog jezika pilotskih satova, ponajviše B-Uhr-ova, dopunjuju jednim vrlo sličnim, a opet sasvim novim (i ponovo kao na početku-posve drugačijim) izgledom satova još jednog podbrenda-Zeppelin.

Kao i većina satova pod ovim imenom, Zeppelin lz 127 7666 karakteriše eklektičan retro stil. Međutim dok se pod retro najčešće pomišlja na dress satove 50ih, dajvere 60ih i 70ili-ili hronografe 70ih i 80ih, Zeppelin inspiraciju ponajviše crpi iz blistavih godina sa početka XX veka. Da vizuelni identitet ovog sata bude još jedinstveniji, kreatori su se našli sa otežanom okolonošću da su tih decenija ručni satovi bili u svojoj prenatalnoj fazi razvoja.



Visoko-ploirano kužište u primerenom art-deco stilu obiluje jakim geometrijskim linijama, koje nipošto nisu grube. Nekoliko prevoja na boku kućišta grade jedan od najzanimljivijih profila u savremenoj časovničarskoj industriji. Svoj karakter prvih dekada XX veka pojačava dodatna igra oblika lugova, koji su takođe isklesani u dve ravni dok izviruju iz oblog kućišta pod oštrim uglovima, kao u (dobra) stara vremena. Ispod ispupčenog stakla (nažalost mineralnog) krije se cifer sivkasto-šampanj boje. Površina cifera zahvaljujući boji deluje isprano i patinirano sve dok ga ne obasja jaka, direktna svetlost pod adekvatnim uglom, koja otkriva sedefastu teksturu i sitnu granulaciju.



Pomalo uvećana i oštro nazubljena krunica (na žalost bez tragova potpisa) komplementira kazaljkama za sate i minute u obliku izduženih dijamanta otkrivajući pomalo avijatičarski karakter sata (Cepelin je uostalom bio vrhunska leteća mašina). Odsustvo luminacije, koja je žrtvovana zarad visoko-sjajnih, širokih, crnih površina ipak uzdižu ovaj sat na gospodstveni nivo, baš kao što je to bila i namena istoimenim letelicama.



Da spoj nespojivog može dati odlične (i krajnje upečatljive) rezultate govore drugi vizuelni elementi ovog sata, koji koketiraju sa različitim stilovima, dekadama i podgrupama satova, ali sa jednom konstantom: nostalgičnom utemeljenošću u prošlosti. Po obodima brojčanika odštampana je minutna skala, koja uz satne markere u fontu nalik Bregeovim umetničkim delima i malu skalu podbrojčanika sekundare neodoljivo podseća na stare železničke satove Hamiltona ili Walthama.



Podbrojčanik za sekunde, iako asimetrično odsečen prozorčetom u samo srce sata, u odnosu na poprilično neskroman logo i par natpisa (o poreklu sata i vrsti mehanizma) gradi jednu skladnu i simetričnu celinu. Kroz taj prozor može se posmatrati precizno usaglasje natezanja i otpuštanja opruge, sa pomerajem ankera, koji poput glavne komore srca pumpaju život kazaljkama sata. Prefinjenost obrade ruba otvora, kao i glavnih elemenata mehanizma nisu na zavidnom nivou, ali privilegija prostog pogleda na unutrašnjost satnog mehanizma neodoljivo podseća na aspiracije stanovništva tadašnjeg vremena i njihovu ljubav prema lepoti mehanike.



Iako neotesanoj, lepoti mehanizma može se diviti i kroz providan poklopac na poleđini sata. Istina je da zahvaljujući istaknutoj šari i skeletoniziranom rotoru ovaj japanac deluje lepše i prefinjenije od nekih svojih koolega, ali tu svaka njegova superiornost staje. Prosečnog takta, sa mogućnošću navijanja, ali ne i zaustavljanja sekundare, Miyota 82S5 možda je najslabija tačka ovog sata, koji prosto vapi za nečim prefinjenijim. Sa druge strane njegova slaba preciznost, glasno zvečanje rotora pri najmanjim pokretima i jednosmerno navijanje, zahvaljujući kom isti može da se zaleti i po nekoliko sekundi, podsećaju na ista ta stara vremena u kojima (prosečnom čoveku) i nije bila od krucijalne važnosti svaka sekunda, niti se život merio proteklim vremenom, već se vreme merilo bogatstvom života. Naučiti živeti sa satom koji svakog dana ima drugačija odstupanja, koji vrlo lako može da se nedovoljno navije, pa u sred noći stane i uživati u njegovom zveketu, znači prigrliti bar dašak vremena u kojem su nebom krstarili divovi.